To upravo i činim, molim vas, predsedavam u skladu sa ovlašćenjima predsednika Skupštine, koji ima svoje uobičajene dnevne obaveze, sastanke, prijeme itd. i vodi Skupštinu pored svojih obaveza. Prema tome, opominjem sve koji izgovaraju reči koje nisu adekvatne ili primerene ovom skupštinskom zdanju.
Reč ima gospodin Čanak, replika.

Gospodo narodni poslanici, nisam imao želju bilo koga da uvredim, samo sam izneo definiciju karaktera SRS, znači, nacionalsocijalistička stranka, koja ima isti tip programa kao i njene prethodnice i uzori iz istorije, znači, Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija. Program od 25 tačaka koji je bio osnov one stranke u velikoj meri je primenjen i ovde. U jednom od sledećih nastupa ću vam ga i pročitati, tek da se podsetite svojih izvorišta.
Što se tiče akcija, potpuno se slažem, gospodine Nikoliću, tako je. Govorio sam o stvarima koje nisam razumeo, o privatizacijama za vreme DOS-ove vlasti.
Govorio sam o tome da su ljudi iz Demokratske stranke, pojedinci koji su bili zaduženi za to, radili stvari koje nisam razumeo, recimo, pri privatizaciji Beočinske cementare. Govorio sam o svemu tome.
Takođe sam govorio o tome da svako onaj ko stavlja u promet narkotike mora biti uhapšen i za to izdržati kaznu. Upravo su zbog toga svi oni, bez obzira da li ih poznajem ili ne, koji su činili krivična dela trenutno u zatvoru, i to od strane vlasti koja je u to vreme bila dosovska, od strane policije koju je DOS tada kontrolisao.
Danas kriminalci nisu u zatvorima, a tu vlast kontrolišu neki drugi. Ova vlada, današnja vlada, nema poverenje građana, iz jednostavnog razloga što to nije jedna nego dve vlade, dve paralelne i vertikalno podeljene vlade. Onaj deo Vlade, tu se slažem sa vama i nadam se, pošto ste koristili tu reč, to onda nije uvreda – pokvarenjaci, koji sede u toj vladi upravo obaraju kod građana poverenje u institucije ove zemlje i dovode sve nas u poziciju da vodimo dosta jalove rasprave, umesto da se bavimo ozbiljnim problemima koji stoje pred ovom zemljom, koji su u velikoj meri prouzrokovani i vašim postojanjem.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, dozvolite mi da kažem nekoliko reči u ime poslaničke grupe SPS o predlogu kandidata za sekretara, odnosno zamenika sekretara u ovoj objedinjenoj raspravi koja se vodi o ovim tačkama dnevnog reda.
Poslanička grupa SPS neće glasati za predlog predsednika Narodne skupštine Republike Srbije gospodina Dulića za sekretara i zamenike sekretara. Znamo da je pravo predsednika Narodne skupštine da predlaže svoje savetnike, ali mi taj predlog ne možemo podržati zato što nismo glasali ni za njega, pa mislimo da, logično, ne treba podržati ni ovaj predlog za sekretara.
Inače, reč je o jednom političkom predlogu. O kandidatu za sekretara stvarno nemamo negativne informacije i ne želimo da govorimo o tome, ali cela Skupština zna da ovde nije reč o struci, nego o političkoj pripadnosti. Mi to poštujemo, ali sa tim se ne možemo složiti. Jer, da je reč o struci, onda bi verovatno za sekretara Narodne skupštine Republike Srbije bio izabran čovek koji je najkompetentniji za taj posao danas u Narodnoj skupštini, gospodin Periša Jovanović, ali pošto nije struka dominantna u odnosu na politiku, imamo ovaj predlog za sekretara i za zamenike sekretara.
Još jedna stvar, kada je reč o kandidatima za zamenike sekretara. Jedan od njih... To treba prokomentarisati, to sam baš pomenuo i jednom mladom kolegi iz Demokratske stranke, zašto pominjemo "Otpor" ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ukoliko kandidati smatraju da deo njihove biografije jeste članstvo i aktivnost u "Otporu" i u studentskim demonstracijama ili borba protiv režima Slobodana Miloševića, onda smatramo još više da treba to isticati da bi se videlo kako se ko ponašao 1990. godina i šta je deo njegove biografije, šta ga preporučuje za ovako značajno mesto.
Jedan od kandidata za zamenika sekretara je pomenuo da je bio u Cesidu i očigledno je da je to nešto što ga preporučuje u odnosu na struku koju bi trebalo da poseduje, s obzirom na to da je reč o jednom značajnom poslu koji se vrši u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ovo ne govorim slučajno, treba se setiti uloge koju je Cesid imao krajem devedesetih i posle 2000. godine. Krajem devedesetih godina njegova uloga kao nevladine organizacije bila je da žestoko napada ceo izborni proces, da ukazuje stalno na tzv. nepravilnosti i da stvara javno mnjenje protiv tadašnje vlade koju su činili socijalisti i radikali; jednom rečju, da stvara atmosferu da izborni proces nije rešen na dobar način i da postoje brojne nepravilnosti koje dovode u sumnju ceo tok izbornih radnji i, naravno, rezultate izbora. Setite se samo kako su posle zatvaranja biračkih mesta oni dobijali pravo prvenstva u svim medijima da saopšte, navodno, Srbiji šta se zbiva i, naravno, da to prikažu na način koji je odgovarao tadašnjoj opoziciji.
Uloga se promenila posle 2000. godine, posle 5. oktobra. Odjedanput, od velikih i agresivnih zagovornika i tumača izbornih procesa i rezultata, članovi Cesida su se pretvorili u ljude koji su apsolutno podržavali sve one izborne radnje koje su se dešavale posle 2000. godine. U sadržaju tih izbornih radnji, naravno, bilo je brojnih nepravilnosti, ali o tome od strane Cesida nije bilo nijedne reči. Trudili su se da te nepravilnosti koje su postojale u izbornom procesu i sve one loše strane koje su se dešavale širom Srbije minimiziraju, da to prikažu nebitnim i da jednom rečju ostave utisak da, eto, ima toga, ali bože moj, to je deo izbornog procesa i o tome ne treba toliko voditi računa, a kamoli pričati.
Treba se setiti njihove uloge kada su bili izbori za predsednika Republike Srbije. Tada su se oni pojavili u ulozi nekog medijskog podstrekača, pozivali su građane da izađu na izbore. Setite se, onda je bila poenta da što više građana izađe, jer se očekivalo da se izlaskom većeg broja ljudi drugi kandidat, gospodin Nikolić, može, da kažem, osporiti. Oni su, suštinski u ime onih koji su plaćali i plaćaju aktivnosti Cesida, a i u ime pojedinih političkih stranaka, bili medijski prisutni i pozivali su ljude da izađu na izbore da bi, kao, izbori bili demokratski. Kao, ovi što izađu to ne znaju, nego eto, Cesid treba da odigra tu ulogu.
Setite se uloge Cesida kada je prošle godine održan referendum o nezavisnosti Crne Gore.
Što kaže kolega poslanik, uloga je bila sramna. Setite se, u 9 časova i nekoliko minuta oni su odmah dali projekciju izbornih rezultata i rekli su da to ne može nikako, s obzirom da su oni strašno stručni i da su perfekcionisti i da greška ne može biti veća od 0,2 ili 0,3%, a greška se pokazala i te kako većom. Trebalo je odmah po zatvaranju biračkih mesta stvoriti utisak da je taj broj potrebnih glasova za nezavisnost Crne Gore postignut i time obeshrabriti sve one ljude, nažalost, koji su još uvek verovali da zajednička država može i treba da postoji. Naravno, kasnije, kada su došli pravi rezultati, oni nisu ni smatrali potrebnim da se izvine građanima Republike Srbije ili svim onim drugima koje su netačno obaveštavali.
Pominje se, takođe, kao deo biografije, i učešće u tom studentskom protestu. Za razliku od drugih kolega koji smatraju da ovo, vezano za biografiju, nije tako dobro, ja mislim da i nije loše, a sada ću vam objasniti zbog čega. Da nisu te crtice iz njihovog života i rada deo biografije i preporuke za skupštinski posao, mi ne bismo ni znali da je ta veza, koju smo isticali devedesetih godina, između predstavnika nevladinih organizacija i kandidata DS-a tako čvrsta i postojana. Pokazuje se da oni ni tada nisu bili samostalni, nezavisni, a praksa je pokazala da nažalost nisu bili ni dovoljno stručni. To pokazuje da postoji jedna duboka, duboka veza između njih kao tzv. nezavisnih kandidata i pripadnosti DS-u, možda članstva u DS-u, ali u svakom slučaju pripadnosti toj političkoj opciji.
Jer, da nije toga, oni ne bi ni bili kandidati za neka druga mesta. Već se sada vidi da su mnogi lideri tzv. studentskog protesta iz devedesetih godina, mnogi članovi rukovodstva Otpora našli svoje uhljebljenje u Demokratskoj stranci i da su sada ili poslanici ili na drugim istaknutim državnim mestima, što govori da su u stvari oni i devedesetih godina radili posao za Demokratsku stranku, pa ih to očigledno preporučuje. Ovo je nagrada za njihov rad. To je njihovo pravo, ali mi se sa tim ne možemo složiti. Iz tih razloga SPS neće glasati za kandidata za sekretara Narodne skupštine Republike Srbije, niti za zamenike sekretara. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a neka se pripremi Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, sinoć u jednoj televizijskoj emisiji predsednik Skupštine pomenu događaj iz ove Narodne skupštine. Naravno, prepoznao sam se, jer sam ja sa ove skupštinske govornice rekao onu reč jednom od poslanika. Pri tom, podsećam predsednika Narodne skupštine da je reč ''idiot'' još u staroj Grčkoj značila neko ko se u politiku ne razume i ne bavi se politikom, a ako se i bavi, onda je to šteta po politiku.
Da predsednik Skupštine nije bio odsutan, čuo bi sa ove skupštinske govornice 15-ak minuta pre ovoga takvu optužbu da bi, bez obzira što se radi o čoveku koji je blizak stranci, gospodin predsednik morao da izrekne drastičnu kaznu. Čitavu jednu stranku i više od milion i po simpatizera i glasača te stranke jedan od poslanika je nazvao - nacisti. Nažalost, menjao ga je čovek koji je možda dobar matematičar, i možda bi za njega bilo najbolje da je ostao u osnovnoj školi da se bavi matematikom, tako da nije uspeo da proceni težinu reči koja je rečena sa govornice.
Samo još jednu stvar, reče predsednik u toj emisiji sinoć – isključio sam mu mikrofon, a sledeći put ću mu oduzeti reč, pa verovatno i dalje sankcije koje su u skladu sa sadašnjim poslovnikom. Gospodine predsedniče, da vas obavestim: ni mene, a ni ostalih 80 poslanika Srpske radikalne stranke nemojte plašiti Poslovnikom. Vi radite po Poslovniku, a mi ćemo raditi ono za šta su nas građani Srbije ovde poslali.
Danas imamo na dnevnom redu izbor sekretara. Samo pre nekog vremena smo birali sekretara Narodne skupštine. Čini mi se da je izbor bio, da ne kažem, konsenzus; zelenela se ona tabla na kojoj su rezultati kada je gospodin Danilović bio kandidat za sekretara. Ispade gospodin Danilović kolateralna šteta Koštuničine muljačine i sada mora da se pomeri sa tog mesta.
U toj podeli plena... Jer, vi niste shvatili vladavinu kao služenje narodu, jer da jeste, ne biste podelili ministarstva kao spahiluke, pa ministar – spahija, i čistačica u tom ministarstvu mora da bude iz te političke stranke. Ne biste krenuli u otimačinu i pljačku onog trenutka kada su prvi ovde položili zakletvu, pa su prvi otrčali u ministarstva da zasednu, pa su neki izbacili iz ministarstava i zastavu, i grb i sva obeležja države Srbije, iako su ministri te države Srbije.
Naravno, onog trenutka kada su se pojavile nevladine organizacije – pogrešno nazvane nevladinim, jer one jesu vladine, doduše nisu ove vlade bile, a u ovom slučaju će biti organizacija ove vlade, nego su bile organizacije stranih vlada – u početku se možda nije primetilo da su instalirane od političkih organizacija, političkih stranaka odavde, potpomognute, naravno, i novcem i doktrinama sa strane.
Danas, kada se malo raščisti ta prašina, ispred svake nevladine organizacije vidi se žuta boja. Nevladine organizacije su postale rezervni sastav ili rezervna milicija. Civilni sektor, kako ste ga nazvali, i te kako je uključen u "žuto preduzeće". Jedini lek, a to će biti posle sledećih parlamentarnih izbora, nadam se već na jesen, jeste upravo Putinov sistem kontrole nevladinih organizacija. Ali, da krenemo redom.
Dakle, za sekretara Narodne skupštine Srpska radikalna stranka je glasala i nema razloga da posle šest ili deset dana ponovo glasa. Sigurno nećemo glasati. Međutim, interesantno je kako su za gospođu koju predlažu za sekretara složili biografiju. Ljudi, ovde je sve naopako; ide se - rođen, završio školu, zaposlen tu i tu, pa napredovao u službi itd, a vi krećete - od 2004. do danas obavlja funkciju načelnika Gradske uprave, pa onda 2001-2004. šta je radila, pa od 2000. do 2001. i dolazite do 1991. godine, kada je bila advokatski pripravnik. Kako ste ovde napisali biografiju tako će vam i voditi, ukoliko je budete izabrali, a pretpostavljam da imate glasačku mašinu i da ćete to i uraditi.
Da pogledamo malo, naravno neću govoriti o gospodinu Marku Daniloviću, jer je on manje ili više uspešno obavljao funkciju sekretara, ali ću govoriti o ovom koga ste predložili iz Cesida, znači "žutog preduzeća", takođe ekspozitura "žutog preduzeća". Kaže, bio je inicijator studentskog protesta na Pravnom fakultetu i član inicijativnog odbora; dalje, kaže: osnivač Centra za slobodne izbore i demokratiju. Od kada se pojavio taj Cesid na biračkim mestima bukvalno ništa nije radio, osim što je špijunirao za Demokratsku stranku, prvo za DOS, a u poslednje vreme samo za DS. Autor je knjige "Izborne manipulacije". Pa, to ste vi izmislili, gospodo. Socijalisti su u ono vreme bili mala deca u odnosu na to kako vi danas kradete. Naravno, SRS ima obučene članove biračkih odbora, tako da vam to ne prolazi, ali su pokušaji toliko drastični da je to neverovatno.
Da vas podsetim samo na poslednje izbore, kada je taj Cesid negde oko 18 sati zakukao, Blagojević, čini mi se da se zove, zakukao iz sveg glasa – ljudi, neće izaći dovoljan broj glasača; to je bio signal dosovskim, odnosno demokratskim falangama da poteraju sve na izbore, ne bi li se ikako popravilo. A inače, bila je parola, mislim da je ovaj koga predlažete za zamenika sekretara predložio ono "jedan plus jedan jesu dva".
Sada molim, gospodine predsedniče, da mi prekinete vreme, jer imam nameru da postavim tri poslanička pitanja, a to se ne može računati u vreme koje pripada Srpskoj radikalnoj stranci.
(Predsednik: Izvolite, biće uračunato, nema problema.)

Pošto ćemo ovih dana imati raspravu o budžetu, pošto ćemo ovih dana imati priliku da nam dođe potpredsednik Vlade, a verovatno i neko iz ovog šifrovanog preduzeća, molim da mi se sa ove govornice javno, ne samo meni nego građanima Srbije, objasni da li je Državna lutrija Srbije državna lutrija ili je to privatno preduzeće šifrovane firme G17 plus. Ovo pitanje sam postavio još pre šest meseci i niko nije odgovorio ni meni ni građanima Srbije.
Da vas podsetim da je Državnu lutriju Srbije uništio izvesni Bojan Krišto, jedan od funkcionera G17 plus i sada pod firmom Državna lutrija radi privatna kockarnica. Naravno, obećavaju se silni... Očekujem da ste mi stopirali vreme.
(Predsednik: U redu je, vreme ide, ali će vam biti odbijeno.)
Odbijte to od poslaničke grupe, ovo što ide sada dalje. Sedam minuta sam govorio.
(Predsednik: Izvinjavam se, govorili ste osam minuta i 16 sekundi i to vreme će biti pridodato poslaničkoj grupi SRS. Izvolite.)
Hajde da zaokružimo na osam i 20 sekundi. Da li je Bojan Krišto opljačkao Državnu lutriju Srbije tako što ju je doveo do prosjačkog štapa? Da li je iko dobio onu čuvenu sedmicu, jer, vi znate, uvek kad padne standard građani se okreću igrama na sreću. Što je standard niži, igre na sreću više profitiraju, jer ljudi očekuju da će na taj način da reše neka svoja egzistencijalna pitanja. Da li je iko dobio sedmicu? Gde se slivaju onolika sredstva od lotoa i koliko je država profitirala od toga? Da vas podsetim, nije ovo prvi put, bila je Nacionalna štedionica, pa se posle ispostavilo da je to privatna banka.
Drugo pitanje, da li je tačno da je direktor NIS-a Srđan Bošnjaković samo u prošloj godini, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, na reklamu potrošio milijardu dinara državnih para?
Treće pitanje, da li je izvesni Balać (bio je komercijalni direktor Rafinerije Novi Sad, a sad ga pripremaju za direktora Petrola) u vreme afere Trizon bio bar pozvan? Da podsetim građane Srbije, država Srbija je samo u aferi Trizon oštećena za 16 miliona evra.
Sledeće pitanje, hoće li nam potpredsednik Vlade gospodin Đelić objasniti odakle mu za godinu i po dana 11 miliona evra? Ne samo poslanicima SRS, neka građanima Srbije objasni model, možda će se još neko obogatiti na toj nauci, na tom ekspertskom postupku koji je on uradio. Hvala.

Zahvaljujem se. Molim službu da prosledi poslanička pitanja resornim ministrima. Nastavljamo rad dalje. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a neka se pripremi narodni poslanik Jadranko Vuković.

Dame i gospodo narodni poslanici, od 5. oktobra, od kada ste došli na vlast, neke od stranaka iz tadašnjeg DOS-a su uvek nekako želele da se prikažu građanima i biračima Srbije da su nešto drugačije od ostatka DOS-a. Prva je krenula Demokratska stranka Srbije, navodno nezadovoljna rezultatima Vlade Zorana Đinđića. Izašli su sa tim nezadovoljstvom na izbore, prevarili građane Srbije. Posle izbora 2003. godine formirali su neku novu vladu, neki novi DOS, na čelu sa Mlađanom Dinkićem, za koga možemo slobodno da kažemo da je preuzeo, maltene, funkciju predsednika Vlade Republike Srbije.
Tada se Demokratska stranka pojavila kao nezadovoljna rezultatima rada Vlade, da bi na neki način prevarila građane Srbije, osvojila najveći broj glasova nezadovoljnih građana. Doduše, u tome vas je omela Srpska radikalna stranka, koja je pobedila na poslednjim izborima. Ali, evo, od pre nekoliko dana konačno su sve maske starog i novog DOS-a pale. Novi DOS je okupljen i nema nikakve razlike između DSS-a i DS-a, apsolutno nikakve razlike. Ona suština zbog koje su se sastali sada izlazi na videlo.
Prethodni govornik, moj kolega narodni poslanik gospodin Momir Marković nije u pravu u jednom delu kada je Cesid u pitanju, da su Cesid plaćale strane vlade a ne ova. Sa tim ne mogu da se složim, jer ne vidim razliku između stranih vlada i bilo koje vlade od 5. oktobra naovamo. Koja je to Vlada Republike Srbije radila u interesu građana Srbije više nego bilo koja strana vlada? Nijedna vlada, ni Zorana Đinđića, ni Zorana Živkovića, ni Vojislava Koštunice, prva, ni Vojislava Koštunice, druga. Čak su i neke strane vlade više pomagale Srbiji da sačuva Kosovo i Metohiju nego što su se naši ministri i predsednik Demokratske stranke Boris Tadić trudili.
Sada polako – kao da vam je došlo spram glave, ili ste toliko sigurni u svoju vlast i to da ćete uvek moći da varate narod, ili jednostavno znate da vam dolazi kraj, više nemate čime da prevarite građane Srbije – otkrivate i sve one saučesnike koji su vam pomagali u tom poslu. Kada se pogleda ko je jedan od zamenika sekretara Narodne skupštine vidi se jedan takav rezultat - kome dugujete te mandate, kome dugujete ovu vladu. Došlo je vreme da ispostavite račune.
Kada počnete sa tim kako da prevarite građane, uvek izmislite neka zvučna imena, uvek imate nekakve krilatice. Tako je i osnovan taj Cesid ili, kako to oni kažu, Centar za slobodne izbore i demokratiju, koji se svime bavio, samo ne slobodnim izborima i demokratijom. Cesid nije nikada, od kada postoji, vršio analizu biračkog tela, popularnosti stranaka, on ih je pravio. Pravio ih je za račun Demokratske stranke i ostalih stranaka tadašnjeg i sadašnjeg DOS-a, sa ciljem da imaju što veću popularnost u tim njihovim analizama, a da se popularnost Srpske radikalne stranke umanji.
Koliko su oni stručni i eksperti vidi se po njihovim prognozama i analizama za predsedničke izbore 2003. godine, kada je tadašnji kandidat DOS-a Dragoljub Mićunović po njima imao preko 50%, a gospodin Tomislav Nikolić, kandidat Srpske radikalne stranke, nešto ispod 20%. Koliko se sećam, na tim izborima je gospodin Tomislav Nikolić dobio preko 50% i pregazio kandidata Cesida i DOS-a Dragoljuba Mićunovića. To su rezultati DOS-a i Cesida, kako se to do sada radilo.
E sad, pazite šta je taj gospodin Miloš Todorović i koja su to njegova najveća naučna dostignuća. Autor je knjige "Izborne manipulacije". Tu mogu da kažem, ako je nekoga neko učio kako da krade na izborima, to su ili vaša iskustva koja ste prenosili njemu, ili su to iskustva koje je njemu neko prenosio pa ih je on davao vama, jer sve izborne krađe potiču od vas.
Dalje, bavio se modelom Zakona o izboru narodnih poslanika. Znate, političke stranke su te koje treba da postignu konsenzus o tome kakav izborni zakon treba da imamo, da se mogućnost zloupotreba u danu za glasanje i uopšte u predizbornim radnjama svede na najmanju moguću meru. Vi ste ti, koliko se sećam, koji ste sprovodili izbore od 2001. godine naovamo, pa se sećam da mi iz Srpske radikalne stranke nismo mogli da dobijemo ni obrasce za prikupljanje potpisa podrške o istom.
U svemu tome je, kada se sada pogleda, učestvovao i ovaj gospodin jer je tada bio i savetnik Demokratske stranke, modelar Zakona o finansiranju političkih stranaka, pazite sada čime se još gospodin bavio. Što nije napisao model Zakona o finansiranju nevladinih organizacija, prvo da sebi postavi meru koliko će i odakle da drpa. I, da se zna od koga uzima, ko su mu sponzori i ko je bio sponzor Cesidu od ovih tajkuna koji su minirali srpsku berzu, koji su ojadili građane Srbije u saradnji sa guvernerom Narodne banke, da se zna ko sve finansira Cesid. Ovako, sve smo zavili u jednu formu neke demokratije, Evrope, nekih priča, da narodu zamažemo oči i da dođemo na vlast.
Samo, čini mi se, kao što sam rekao na početku svog izlaganja, ili vam je došlo spram glave da propadnete ili ste sigurni da više vlast nikada ne možete da formirate pa dajte šta može još i što je još preostalo da se ukrade, onda ćemo da se snalazimo kako znamo i umemo.
Budite sigurni da za kriminalce iz DOS-a i zloupotrebe koje vladajuće strukture prave Srpska radikalna stranka posle novih izbora neće imati milosti.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Jadranko Vuković. Želeo bih da obavestim Srpsku radikalnu stranku, poslanički klub, da im je ostalo još 13 minuta.