Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović. Imate devet i po minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo priliku danas da u jednom vrlo teškom danu za Srbiju, zato što se u ovoj skupštini dogodilo novo kršenje Ustava, Ustavnog zakona, vidimo kako na delu  izgleda demokratija kada je sprovodi ova sadašnja skupštinska većina.
Istini za volju, moram da kažem da dan nije počeo tako loše, jer u 10 ujutru, u Odboru za finansije, većina odbornika odbila da Radovana Jelašića predloži za novog guvernera Narodne banke.
Pokazalo se, zaista, da je ovaj odbor, kojim predsedava gospođa Tabaković, imao veliku moralnu snagu da kaže da ljudi koji su bili predmet mnogih afera u poslednjem periodu, koji su vodili lošu i fiskalnu i monetarnu politiku, ne mogu ponovo predstavljati Narodnu banku Republike Srbije.
Međutim, nakon početka sednice, danas, imali smo priliku da vidimo da će se, i pored svih onih primedaba koje su poslanici SRS iznosili, i na prethodnoj sednici, vezanih za kršenje Ustava i Ustavnog zakona, naročito tačaka 5. i 9. koje govore o tome šta mora biti na redu ove sednice, ponovo dogoditi kršenje Ustava i Ustavnog zakona i da na dnevnom redu neće biti ove tačke.
Imamo danas objedinjenu raspravu o tri zakona, o zakonu o dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zakonu o revizorskoj ustanovi i, naravno, zakon o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana.
Pored činjenice da su svi zakoni na dnevnom redu neustavni, odnosno u nesaglasnosti sa Ustavnim zakonom, moram da kažem da ćemo, zbog javnosti, kada budemo govorili o pojedinostima ovih zakona, ipak nešto reći i o tome da je, prosto, neozbiljno da razgovaramo o tome da li, na primer, Poverenik za informacije može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti kada ne postoji organ pred kojim bi taj proces mogao da bude pokrenut.
Ustavni sud nije usvojen, što je bila ustavna obaveza i predsednika Skupštine i Vlade. Ne postoje predlozi za sudije Ustavnog suda i vi ste sada, bukvalno, i građani Srbije i narodni poslanici, taoci i većine i Vlade, koja može da ocenjuje po slobodnoj volji da li je nešto ustavno ili nije i da li su svi akti koji se podnose u skladu sa našim lex superiori.
Nažalost, u Srbiji danas ne postoji bilo kakva obaveza vlasti, odnosno postoji kao zakonsko rešenje, ali ne postoji bilo kakav način i mehanizam da nosioce vlasti naterate da vam pruže informaciju na koju imate pravo. Čak je i gospodin Šabić, koji je do sada obavljao ovu funkciju, više puta u javnosti iznosio informaciju da mu je bilo potpuno nemoguće, da ne postoji mehanizam kojim bi mogao da natera nosioce državne vlasti da pojedine informacije daju i da su oni to u nedogled odugovlačili, da su pokušavali da zakon i volju građana ismevaju, i to su, u stvari, uspešno radili.
Mi sada vidimo kakva je želja i pokušaj vlasti da i ovim, kozmetičkim izmenama samo još malo ulepša zakon, ali mi i dalje nemamo Zaštitnika. Mi nemamo Zaštitnika građana, a pričamo o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana. Mandat od sedam godina, a opet kažem, vezano za zakon dostupnosti informacija, koji se predviđa za nosioca ove funkcije, neprimeren je.
Odslikava želju vlasti da udomi neke svoje kadrove i da im obezbedi dug staž, da na takav način bude sigurna da će i posle promene vlasti, a siguran sam da će biti vrlo brzo, taj čovek ostane na toj funkciji.
Moram da dodam da bi, kada smo već ušli u kršenje Ustava i Zakona o sprovođenju Ustava i kada nismo razgovarali o tačkama koje su na dnevnom redu, mnogo bolje bilo, i za ovu većinu ovde, i za građane Srbije, da smo razgovarali o Kosovu i Metohiji. Vidim da tu temu skoro više niko ne pominje.
Kada smo izabrali Vladu Srbije, prvo što smo videli, videli smo ministre koji se pojavljuju u Atini. Pomislim, možda su ljudi otišli da razgovaraju o nekoj važnoj temi za Srbiju, o Kosovu i Metohiji, o nekoj privrednoj reformi. Ne, oni su otišli na utakmicu. Na fudbalsku utakmicu Liverpul-Milan. Nakon toga, Boris Tadić sa Olijem Renom u Finskoj, opet na fudbalskoj utakmici.
Gde su razgovori o Kosovu?
Na kraju se uzdamo u Rusiju da nam spase Kosovo, a da naša Vlada ne želi da uradi ništa protiv onih koji nam Kosovo otimaju. U trenutku kad kažemo, da, mi želimo da uđemo u NATO, Boris Tadić je to rekao, Rusija šalje signal da će to shvatiti kao akt neprijateljstva. Opet molimo tu Rusiju i Vladimira Putina da stave veto i da spasu Kosovo i Metohiju.
Zakon o Zaštitniku građana, koji je pred nama, veoma je zanimljiv. Ovaj zakon je usvojen u prethodnom mandatu i tada nismo imali Zaštitnika građana. Evo, danas razgovaramo o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana, a da Zaštitnika građana nema. Nije čak ni na dnevnom redu. Očigledno, postoji volja da tog zaštitnika i ne bude. Sreća po građane Srbije da imaju svoju Srpsku radikalnu stranku da ih zaštiti od sve korupcije i kriminala koji nosi ova vlada, od svih neprincipijelnih, nemoralnih, kriminalnih i korupcionaških poteza koje oni povlače.
Nemaju više građani kome da se obrate. Čak i kada imaju nekome da se obrate, dobijaju neke besmislene odgovore. Kome da se obrate kada im ruše svaki dan, kao što se dešava u Beogradu, i kioske, i privremene objekte, od kojih izdržavaju porodice i za koje plaćaju porez, zapošljavaju radnike i pomažu privredu ove zemlje, poput onog što je radila Italija 60-ih godina da pokrene svoju posrnulu privredu.
Znam da je žalosno što je stanje privrede Srbije danas kao u Italiji pre 50 godina, ali za to je kriva ova vlada i sve ove koje su bile od 2000. godine naovamo, koje su uspešno uništile privredu ove zemlje. Sada pokušavaju da ljudima koji preživljavaju, bukvalno, oduzmu i to parče hleba.
Kome da se obrate građani novobeogradskog bloka 43 koje u narednih nekoliko dana iseljavaju iz njihovih kuća, iz privremenih objekata u kojima su smešteni već 30 godina i niko neće da kaže gde će sa tim ljudima? Oni su naše komšije i naši prijatelji, oni su građani Srbije i imaju pravo na zaštitu.
Nema u Republici Srbiji volje vlasti da zaštiti građane. Ovde je volja da se uzme što više, da se otme od građana Srbije, a za građane vas baš briga.
Šta da rade kada se direktori poslovnog prostora bogate, kada ne znaju ni koliko im kvadrata poslovni prostori imaju iz godine u godinu, a onda, kad konstatuju manjak u državnoj firmi, onda ga presele na višu funkciju, u grad, zaboraviće se. Kada se to kaže, nikom ništa, podignu se ruke većine i "pojela maca" itd.
Kada dođemo do zakona o izmenama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, pored činjenice da je zakon protivustavan i u nesaglasnosti sa Zakonom za sprovođenje Ustava, moram da kažem da je ovaj zakon zaista monstruozan i da postoji volja da se njime urade neke stvari koje su rađene u prethodnom periodu.
Konkurs za članove Saveta ove institucije je u toku. Iako je po Ustavnom zakonu obaveza da na dnevnom redu danas bude izbor tih ljudi, nama je konkurs u toku i završava se tek u narednu sredu, najranije u naredni petak će biti sednica Odbora za finansije, na kojoj će biti ili neće biti usvojeni predlozi za ove ljude i tek će onda moći da dođe na dnevni red.
To je bila procedura koja je propisana Ustavom. To je ono što je trebalo da bude urađeno.

Vreme.

Šta se dešava u Predlogu izmena zakona?
Sedam godina radnog staža u institucijama koje su bile relevantne za obavljanje ovog posla, smanjuju se na pet godina. Ovo jasno pokazuje da su ljudi koji treba da dođu na ova mesta postojeći, da su njihova imena već negde zabeležena i da se sada, nažalost, čega nema ni u jednoj zemlji na svetu, zakon usaglašava sa njihovom stručnom i radnom sposobnošću.
Fascinantno! Ovo je zaista sunovrat i sumrak parlamentarizma. Ovo čak ni stranke vladajuće većine nisu smele da dozvole. Za Savet ovakve institucije, koja se suštinski bavi antikorupcijskom materijom, ovo nije smelo da se dogodi.

Molim vas, završavajte. Imali ste devet i po minuta.

Još vrlo malo.
Posao kojim se bave nazovieksperti - očigledno da ne postoji namera da to budu neki časni i pošteni ljudi, kako nikada ne bi izašla na videlo sva nenamenska trošenja budžetskog novca, kako nikada ne bismo saznali informaciju gde se drži novac poreskih obveznika, budžetski novac, u kojim bankama, ko je odlučio da on bude tamo i pod kojim uslovima. To su vrlo važne teme.
Znam da poslanike vladajuće većine, kojih nema u sali ili ih ima vrlo malo, ovo ne zanima. Ovo je još jedna tema koja je vezana za život građana Srbije, koji njih, takođe, ne zanimaju. Oni su svoje živote lepo obezbedili, a vi građani Srbije - šta ćete.
Mislim da su afere koje su bile u ovoj zemlji u prethodnih sedam godina obeležile Srbiju na jedan specifičan način, Srbija je postala veoma poznata kao zemlja afera. Nizale su se afere, sada da ih ne pominjem, ali znate sve.

Hvala, gospodine Stefanoviću.

Nedostatak ekspertske revizije i gotovo četiri godine bez završnog računa, od 2001. godine naovamo, imali smo tek pre nekoliko dana pokušaj da nam se dostavi preko noći završni račun, pa da se razgovara o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, što je Vlada povukla kao neustavno, isto nam pokazuje svu nesposobnost i nestručnost Vlade.
Mi od 2001. godine nemamo priliku da vidimo kako su utrošena sredstva poreskih obveznika koja su projektovana budžetom. Mi nemamo priliku da proverimo da li su ona utrošena namenski ili nenamenski. To pokazuje i govori sve o ovoj vladi i o vladama koje su bile pre nje.
U svakom slučaju, da završim, sve ovo pokazuje da se radi o veoma lošim zakonskim rešenjima. Nije ni čudo što su zakonska rešenja loša kada ih je predložila ovakva vlada. Pošto će uskoro na dnevni red ove skupštine doći i predlog Srpske radikalne stranke da se Vladi izglasa nepoverenje, najbolje je da ova vlada pre tog zahteva poslanika SRS-a sama podnese ostavku, da Srbiju poveri u ruke SRS-u na narednim izborima, koja će umeti da izvuče zemlju iz ekonomske krize i povede svoje građane u slobodan i normalan život.

Povredu Poslovnika je reklamirala narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću govoriti o članu 104. Poslovnika, jer ste toliko dostojanstvo bacili pod noge da mislim da više nema ni smisla reklamirati taj član Poslovnika.
Malopre, dok je kolega Nebojša Stefanović govorio za ovom govornicom, poslanik DS-a mu je opsovao majku, valjda nervozan što mora da sluša narodne poslanike koji govore istinu o DS-u, o kriminalu, o lopovlucima, koje provodi "žuto lopovsko preduzeće".
Nisam mislila uopšte da se javim po Poslovniku. Ovo što sada hoću da kažem mogla sam da kažem i u nastavku u utorak, ali sam se javila samo zato što ste nervozni i što hoću da pokažete svoje pravo lice.
Hoću da iskoristim svoje pravo i da upozorim vas, gospodo koji ste glasali za Olivera Dulića, da je zaista krajnje vreme da tog mladog gospodina naučite da postoji nešto što se zove Poslovnik Narodne skupštine i da ga naučite da taj poslovnik primenjuje.
Ovaj put govorim o članu 229. Poslovnika Narodne skupštine. Po tom članu, narodnom poslaniku se posle izvršene verifikacije mandata izdaje i posebna legitimacija.
Drage kolege, nama je verifikacija mandata izvršena 14. februara. Skoro će četiri meseca, a da gospodinu Duliću i vama koji ste skupštinska većina ne pada na pamet da bar tu formalnost završite. Niste to hteli da uradite u vreme dok je predsedavala gospođa Borka Vučić, niste to hteli da uradite u vreme dok je predsednik bio Tomislav Nikolić, zato što niste hteli da na poslaničkim legitimacijama ostane upisano neko časno ime koje bi potpisalo tu poslaničku legitimaciju. Čekali ste svog Olivera Dulića.
Sada pitam vas i pitam njega, ne znam gde je ceo dan, nije obavestio Narodnu skupštinu, da li je opet otišao prekoputa, kod Borisa Tadića, da li je opet zaustavio saobraćaj, kao pre neki dan, kada je kolima prelazio u zgradu preko ulice, ali su svi ljudi morali da budu sklonjeni, jer, Bože moj, prelazi preko ulice Oliver Dulić, ide kod Borisa Tadića.
Dakle, dame i gospodo poslanici, valjda i vi iz skupštinske većine treba da povedete računa i valjda znate da treba da imate poslaničku legitimaciju, da biste mogli da se na određenim mestima legitimišete kao narodni poslanici, pogotovo vi koji nikada ne izlazite za ovu govornicu, pa vas i ne znaju. Ako ne zbog nas, ono zbog vas, dobro bi bilo da nam gospodin Dulić izda poslaničke legitimacije.