DRUGO VANREDNO ZASEDANjE, 08.06.2007.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGO VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

08.06.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 12:05 do 21:30

OBRAĆANJA

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem na razumevanju.
Da pređemo na dnevni red.
Saglasno članu 140. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres (16,05 časova) o 1, 2. i 3. tački:
- PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITNIKU GRAĐANA,
- PREDLOGU ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA, I
- PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI.
Da li predstavnici predlagača, narodni poslanici Nada Kolundžija i Suzana Grubješić žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nada Kolundžija, predsednik Poslaničke grupe Demokratske stranke. Izvolite.

Nada Kolundžija

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Ustavni zakon o sprovođenju Ustava, u članu 5, kaže da se izbor Zaštitnika građana i Poverenika za informacije sprovodi nakon usklađivanja zakona o Povereniku i o Zaštitniku građana. Između ostalog, to je razlog što je nemoguće na istoj sednici i usvajati zakon i birati one koji se po tom zakonu biraju, jer se usklađivanje sa Ustavom, zapravo, odnosi na one odredbe koje utvrđuju način izbora i način opoziva.
Osnovne odredbe Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona odnose se na činjenicu da je Zakon usvojen 2005. godine. Tadašnji ustav nije poznavao instituciju Zaštitnika građana. Novi ustav definiše ustavni položaj, nadležnosti, način izbora i način opoziva Zaštitnika građana. U tom smislu, menjaju se samo oni članovi Zakona koji proističu iz obaveze prema Ustavu, da se postupak izbora Zaštitnika građana vodi prema odredbama Ustava.
Dakle, umesto odredbe koja je glasila da se Zaštitnik građana bira većinom glasova prisutnih poslanika Narodne skupštine, taj član se menja i usklađuje sa ustavnom odredbom, koja kaže - Skupština većinom glasova svih narodnih poslanika bira Zaštitnika građana.
Na isti način se usklađuju odredbe o zamenicima Zaštitnika građana, kao i o proceduri i postupku za smenu. Dakle, ono što se ovim zakonom menja jeste isključivo direktna primena ustavnih odredaba koje definišu način izbora Zaštitnika građana.
Hvala.

Oliver Dulić

| Predsedava
Da li narodni poslanik Suzana Grubješić želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Suzana Grubješić, predsednik Poslaničke grupe G17 Plus.

Suzana Grubješić

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, Predlog zakona o dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je danas na dnevnom redu. Inače, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja stupio je na snagu 2. novembra 2004. godine. Potrebno je da se pojedine odredbe ovog zakona usklade sa novim ustavom Republike Srbije.
Iz Predloga koji ste svi dobili vidimo da se ne radi o brojnim dopunama ili promenama Zakona, već se menja samo šest članova, u onim stavovima koje je potrebno uskladiti sa Ustavom. Pobrojaću ih:
Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, bira Poverenika za informacije od javnog značaja i njegovog zamenika, a na predlog skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, na isti način, dakle većinom glasova svih narodnih poslanika, odlučuje o prestanku dužnosti Poverenika i njegovog zamenika. Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje Poverenika, a na osnovu inicijative jedne trećine narodnih poslanika. Dopunama se predviđa da Poverenik, u okviru svojih nadležnosti koje su nabrojane u Zakonu, može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata.
Danas više od 30 zemalja ustavom garantuje pravo svojim građanima na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a preko 50 zemalja je zakonom uredilo slobodan pristup informacijama, dok je u oko 30 zemalja zakon u fazi pripreme ili usvajanja.
Pored država, principom javnosti u svom radu, dostupnosti informacija, rukovode se pojedine međunarodne organizacije, a pomenuću primer Evropske unije, čiji ugovor o osnivanju izrikom govori o dostupnosti podataka koji su u posedu njenog parlamenta, komisije i saveta ministara, a Povelja o osnovnim pravima EU garantuje građanima Unije slobodan pristup ovim informacijama.
Većina zemalja koja je donela zakon o slobodnom pristupu informacijama ugledala se na američki zakon donet 1974. godine, koji je 1996. godine dopunjen pravima na dostupnost elektronskih vidova informacija, delom zbog toga da bi regulisao obavezu institucija da informacije objavljuju i na internetu.
Građanima Srbije je pravo na slobodan pristup informacijama koje su u posedu javnih vlasti prvi put priznato tzv. «malom poveljom», odnosno Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, a u punom smislu, građani Srbije su ovo pravo stekli donošenjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Pomenuću i to da je donošenjem ovog zakona ispunjen jedan od formalnih uslova za naše članstvo u Savetu Evrope.
Slobodan pristup informacijama od javnog značaja uslov je za kvalitetno i efikasno uživanje drugih ljudskih prava i sloboda, slobode mišljenja, prava na informisanje, biračkog prava i nezamenljiv je instrument za vršenje kontrole nad radom države. Ovo pravo građanima otvara put da bez posrednika, stvarno i odgovorno učestvuju u vršenju javnih poslova i u procesu donošenja odluka, kao i da utiču na njihov sadržaj i efikasno sprovođenje.
Znači, od 1. novembra 2004. godine, ona čuvena rečenica - ne mogu da vam dam tu informaciju, više nije dobar izgovor za službenike državnih ustanova u razgovoru sa građanima ili predstavnicima medija.
Naravno, kao i uvek, mnogo je lakše doneti zakon nego ga u potpunosti primeniti, bez obzira na to što je ovaj naš zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja od domaće, inostrane i stručne javnosti ocenjen kao dobar, moderan i napredan. Svedoci smo da se protivnici primene ovog zakona nalaze u tradicionalnom i konzervativnom delu društva, jer Zakon dovodi u pitanje brojne interese pojedinaca i grupa, koji su vrlo različiti.
Napredna društva se prepoznaju i po tome da li su donela zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da li ga efikasno primenjuju. Mi smo ovaj prvi uslov ispunili, a o drugom ću govoriti nekom drugom prilikom.
Hvala.

Oliver Dulić

| Predsedava
Obaveštavam vas da su ovlašćeni predstavnici, ispred Srpske radikalne stranke - narodni poslanik Vjerica Radeta, a ispred Liberalno-demokratske partije - narodni poslanik Vesna Pešić.
Moramo da se dogovorimo o daljem radu.
Predlažem da onu jednosatnu pauzu koja nam sledi u toku dana sada imamo, a da odmah iza nje idu šefovi poslaničkih grupa.
Moram da pitam sada. Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Posle pauze, nastavljamo.
Pauza od jednog sata i nastavljamo rad u 17 časova i 10 minuta. Hvala na razumevanju.
(Posle pauze)

Oliver Dulić

| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SRS, gospođa Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu su predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana, o izmenama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji i Zakona o dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Na predlog šefa Poslaničke grupe DS-a, skupštinska većina je jutros prihvatila da spoji ove tri tačke u jednu tačku - za načelnu raspravu, što je prosto neverovatno. Ako se spajaju neke tačke i ako se objedinjeno raspravlja o njima, onda bi trebalo da postoji neka logična veza između tih tačaka, mada ni to nije prihvatljivo. Jer, šta, zapravo, znači predlog i prihvatanje da se spoje tri ili ne znam koliko tačaka dnevnog reda u jednu tačku? To samo znači da vladajuća većina želi da spreči poslanike opozicije da govore o predlozima koji su na dnevnom redu. Ovo znači da ste vi nama tri puta skratili vreme rasprave koje, po Poslovniku, koji je još uvek na snazi, imamo.
Jedino za šta bismo mogli da kažemo da je zajedničko za ova tri predloga jeste član 5. Ustavnog zakona, koji opet niste poštovali, dame i gospodo.
Mi smo danas ceo dan proveli pokušavajući da ubedimo skupštinsku većinu, predsednika ili predsedavajućeg Parlamenta, da moraju da vode računa o obavezama iz Ustavnog zakona. Kada smo, u neko doba, shvatili da ipak ne želimo da neko može da kaže da mi na bilo koji način opstruišemo rad ovog parlamenta i kada smo rekli da nećemo više da upozoravamo na povredu Poslovnika i Ustavnog zakona, onda je predstavnik predlagača izašla i opet pokušala da nas ubedi kako mi ceo dan nismo bili u pravu, kako nije povređen ni Poslovnik ni član 5. Ustavnog zakona. Ovo je zaista neverovatno!
Istu priču smo imali i 30. maja, kada smo vas upozoravali na povredu Poslovnika i ovog člana. I tada ste nas, takođe, ubeđivali da nismo u pravu. Posle nedelju dana ste shvatili da smo bili u pravu i da morate bar donekle da poštujete Ustav, odnosno Ustavni zakon.
Zašto smo mi danas, neko je ovde rekao, gubili vreme, ali ja to ne prihvatam. Kada narodni poslanici govore u ovom parlamentu, nikada ne gube vreme. Trošimo vreme.
Vi možete da procenjujete da li je to vreme utrošeno uzalud ili ne, ali, u svakom slučaju, ne može biti izgubljeno vreme. Izgubljeno je vreme od tri meseca, koliko je vama trebalo da sastavite Vladu, da formirate skupštinsku većinu. Izgubljeno je ono vreme koliko je trebalo vama, gospodine Duliću, da konsultujete, kako ste rekli, stručnu javnost, da vam objasne da li ste prekršili Poslovnik i Ustavni zakon. To je izgubljeno vreme, a ono što ovde radimo nije izgubljeno, može se samo reći da je potrošeno vreme.
Moram da podsetim, radi javnosti i radi stenograma, pre svega, da član 5. Ustavnog zakona kaže: "Novoizabrani sastav Narodne skupštine će u toku prvog zasedanja, nakon izbora Vlade, uskladiti sa Ustavom zakone kojima se uređuju: Zaštitnik građana i ostvarivanje prava građana na obaveštenost i izabrati Zaštitnika građana, organ nadležan za praćenje ostvarivanja prava građana na obaveštenost, guvernera Narodne banke Srbije i organe Državne revizorske institucije.
Dakle, neverovatno je da vi na ovaj način mislite da su narodni poslanici, da su građani Srbije nedovoljno obrazovani, glupi, ne znam kakvi. Jednostavno, vi vređate inteligenciju građana Srbije, vređate inteligenciju narodnih poslanika, kada mislite da ćemo mi da prihvatimo da ste, evo, vi sada pola obaveza iz člana 5. ispunili i sada treba to da prihvatimo kao da nije bilo ni povrede Poslovnika ni povrede Ustavnog zakona.
Gospodine Duliću, upravo sam dobila informaciju da nema TV prenosa ove sednice, pa vas molim da napravite pauzu, da vidite o čemu se radi.

Oliver Dulić

| Predsedava
Naravno, to mora da se proveri.
Dajem pauzu dok se ne obezbedi TV prenos.
Dajem pauzu tačno do 17 časova i 30 minuta.
Izvinjavam se, zbog Dnevnika nije bilo prenosa.
(Posle pauze)

Oliver Dulić

| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo se uverili da je počeo TV prenos, nastavlja ovlašćeni predstavnik SRS, gospođa Vjerica Radeta.
Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Hvala.
Dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu imamo tri predloga zakona - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana, Predlog zakona o izmenama Zakona o državnoj revizorskoj instituciji i Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Ova tri predloga zakona trebalo je da se nađu na dnevnom redu Parlamenta, na prvoj sednici, na prvom zasedanju koje smo imali nakon konstituisanja Parlamenta.
Skupštinska većina to tada nije želela da shvati, pa smo imali neki drugi dnevni red, pa smo o povredama Poslovnika raspravljali ceo dan. Nismo uspeli da ubedimo ni predsednika Parlamenta, ni skupštinsku većinu, ni predstavnika Vlade da nismo mogli da radimo po dnevnom redu koji je bio 30. maja ovde predviđen, pa je onda predsednik Parlamenta pozvao u pomoć širu javnost, tako je bar rekao, i valjda ga je neko iz javnosti ubedio da je zaista kršio Poslovnik, da je kršio Zakon o sprovođenju Ustava, i danas imamo na dnevnom redu ono što je trebalo da bude pre nedelju dana.
Ovim je samo jednim delom ispunjena obaveza iz člana 5. Zakona o sprovođenju Ustava.
Radi javnosti, želim da podsetim da nas je, kada smo tog 30. maja ceo dan proveli ubeđujući poslaničku većinu da nisu u pravu, tada predsednik Poslaničkog kluba DS-a ovde ubeđivala da nije u pitanju povreda Poslovnika, da nije u pitanju povreda Ustava i Ustavnog zakona, da je sve apsolutno u skladu sa Zakonom i sa Ustavom. Danas je imamo kao predstavnika predlagača zakona za koje smo tvrdili da moraju biti prvi na raspravi i usvajanju nakon konstituisanja Parlamenta.
Danas smo dobar deo dana proveli ubeđujući poslaničku većinu da nisu u pravu i da nisu dali potpuni dnevni red, u skladu sa Ustavnim zakonom, članom 5. Ustavnog zakona. Vrlo mali broj poslanika skupštinske većine je pokazao interes da učestvuje u radu Parlamenta, ali oni koji su učestvovali, pokušali su opet da nas ubede kako mi nismo u pravu, kako mi opstruišemo rad Parlamenta.
Moram da podsetim, opet kažem, pre svega, radi javnosti, da to što poslanici SRS žele da skupštinsku većinu ubede da treba da se ponašaju u skladu sa Ustavom, zakonima i Poslovnikom, nije nikakva opstrukcija, već zaista naša dobra namera da ovaj parlament bude ono što jeste, da ne srozavamo dostojanstvo i nivo Parlamenta, jer niko na to nema pravo.
Nemate pravo, pogotovo vi koji medijima pričate kako moramo da radimo danonoćno, i leti i zimi, kako reče predsednik Parlamenta, zato što nešto preterano žurimo sa donošenjem nekih zakona.
Naravno da mi iz Srpske radikalne stranke, to građani znaju, nemamo nikakav problem ni sa radnim vremenom, ni sa radnim danima, mi smo uvek tu, radimo i nikada ne pravimo problem oko toga; i kada se radi celu noć, naši poslanici sede i učestvuju u radu.
Ali, zaista je neprimereno da neko ko je tri meseca zamajavao građane Srbije i nije mogao da se dogovori oko nekakve skupštinske većine i oko formiranja Vlade, može da priča da je neko drugi sada kriv zato što smo mi sada u zaostatku sa donošenjem zakona.
Ne znam samo ko je zadao tu normu i koja je to norma koju ovaj parlament mora ili treba da ispuni.
Takođe, nema pravo da proziva za opstrukciju Parlamenta neko ko je bez ikakvog razloga nedelju dana Parlament držao na nekom odsustvu, nemamo pojma zbog čega.
Jednostavno, vi procenjujete ili utvrđujete kad vama odgovara vreme za rad i onda tako i radite. Nagovestite da ćete sednicu da zakažete za ponedeljak, pa je onda zakažete za petak, i to je zakažete u četvrtak u 17 časova, a tek u petak ujutru poslanici dobiju materijal, sve to sa ciljem da se poslanicima uskrati njihovo pravo na rad, a obaveza poslanika i pravo poslanika je da radi, a to znači da komentariše Vladine predloge, da podnosi amandmane, da učestvuje aktivno u donošenju zakona.
Naravno, poslanici SRS su našli načina i vremena i uspeli smo da uradimo sve amandmane koje smo imali nameru da uradimo, ali, jednostavno, moram da skrenem pažnju javnosti na koji način vi, gospodine Duliću, i skupštinska većina pokušava da radi.
Dulić je mlad, možda će nešto i da nauči, ali ipak nije smeo da prihvati i da glasa da se za ova tri predloga zakona vodi jedinstvena rasprava, jer to znači, gospodo iz skupštinske većine, da je poslanicima koji žele da učestvuju u radu onemogućeno da koriste vreme predviđeno po Poslovniku.
Zapravo ste nam tri puta smanjili vreme rasprave o ovim zakonima, a ova tri zakona nemaju apsolutno nikakve veze jedan sa drugim, niti mogu da budu u objedinjenoj raspravi.
Želim još jednom da naglasim da niste poštovali član 5. Ustavnog zakona, zato što niste na dnevni red stavili izbor Zaštitnika građana, organ nadležan za praćenje ostvarivanje prava građana na obaveštenost, guvernera Narodne banke i organe Državne revizorske institucije.
Objašnjenje, koje smo čuli, zbog čega to niste uradili nema veze sa logikom, ali, što je najgore, nema veze ni sa ovim članom 5. Ustavnog zakona.
Jedan od zakona o kojem mi danas razgovaramo jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana. Ovde nam je rečeno da otkad je ovaj zakon donet u Parlamentu više niko ne može da kaže da građanin ili neka institucija, ili bilo ko ko je zainteresovan, ne može, odnosno neće dobiti informaciju i da se nikada više neće desiti da se kaže e, o tome ne možemo da vas obavestimo.
Želim da vas obavestim, drage kolege, da ćete vi, i s ovim zakonom i bez ovog zakona, ono što budete želeli da krijete, kriti, kao što ste to radili i kao što to radite i ovih dana.
Želim da naglasim i da Srpska radikalna stranka i naša poslanička grupa nemaju ništa protiv da u Srbiji postoji ovaj zakon i da postoji Zaštitnik građana, ali ne na način kako ste vi to predvideli.
Dakle, vi ste rekli da se ovaj zakon, kao i ovi ostali, menja radi usklađivanja sa Ustavom Republike Srbije, a ja ću da vam kažem da to, jednostavno, nije tačno. Tačno je da u nekom delu usklađujete zakone sa Ustavom, ali ste u sva ova tri zakona provukli i nešto što vama, naravno, odgovara, a što nema apsolutno nikakve veze sa obavezom iz Ustava Republike Srbije.
Ne znam zašto ste, recimo, u članu 3. predvideli da Zaštitnik građana i zamenik Zaštitnika građana ne mogu biti članovi političkih, pisalo je - organizacija, a sada ste precrtali «organizacija», pa napisali - stranaka. Licemerno je da ovakve stvari pišete u zakonu, kada je opštepoznato da nikada za ovih sedam godina ni na jednu funkciju koja je predviđena kao nestranačka niste izabrali nestranačku ličnost. Nikada niste i nikada nećete, pa nema potrebe da se bilo kojim zakonom ljudi koji su članovi neke stranke na bilo koji način izopštavaju i da im se ne omogućava da rade bilo koji posao i vrše bilo koju funkciju u Republici Srbiji.
Šta to znači, da li ovo znači da ljude, građane Srbije, treba da ubeđujemo i teramo ih da se ne učlanjuju u stranke i da se ne bave politikom?
Gospodo, bitno je da ovaj zaštitnik građana svoj posao radi u skladu sa zakonom i da ga radi profesionalno, da ne zastupa političke stranke i, naravno, stranke koje predstavljaju koaliciju na vlasti. Da li je on član neke vaše stranke, to zaista nije bitno. Naravno da će biti, vi ste toliko puta to pokazali.
Evo, tvrdili ste da predsednik ove komisije koja je utvrdila ovih Đelićevih 11 miliona evra, to je bio Odbor za sukob interesa, da ste na čelo tog odbora postavili nestranačku ličnost, a vidimo koliko je nestranačka kada kaže – da, tačno je da Božidar Đelić jeste zakasnio nekoliko dana da prijavi 11 miliona evra, ali nije prekršio zakon.
Nisu se upustili u to odakle Đeliću 11 miliona evra, kažu da za to nemaju mogućnosti po zakonu, ali bar je trebalo da se zapitaju da li bi Đelić prijavio tih 11 miliona evra da ga Aleksandar Vučić sa govornice nije prozvao vojvodom od «Meridijan banke», pa je onda objasnio da on ima tih 11 miliona evra u tim akcijama. Tek tada se Božidar Đelić udostojio da prijavi svoju imovinu. I vi to zovete nestranačkim funkcionerima!
Zato nemojte da budete licemerni, gospodo, i nemojte da ograničavate ljude koji su članovi bilo koje stranke, da mogu da obavljaju funkcije koje su predviđene zakonima koji se donose u ovom parlamentu.
Rekli ste, takođe, da zastupnik građana i zamenik Zaštitnika građana ne mogu davati izjave političke prirode, pa ste onda to brisali iz ovog predloga.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo da nema potrebe da se ovo briše, nego samo treba da kažemo da Zaštitnik građana i njegov zamenik ne smeju zastupati interese nijedne političke partije.
U članu 19. osnovnog zakona, a to je član 9. zakona o kojem danas raspravljamo, predvideli ste da je Zaštitnik građana ovlašćen da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti drugih propisa i opštih akata kojima se uređuju pitanja koja se odnose na prava i slobode građana. Vi ste u ovom predlogu brisali reči: «kojima se uređuju pitanja koja se odnose na slobode i prava građana».
Mi smo, amandmanom, predložili da ovo vratite, jer ne možete nikome da date potpuno odrešene ruke, svako mora biti zakonom ograničen, da bi mogao da obavlja funkciju na koju ga postavljate.
Kada je u pitanju Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, e, tu ste se hvalili kako ste učinili veliko i kapitalno delo zato što ste doneli ovaj zakon i zato što imamo Poverenika za informacije od javnog značaja. Za ovo je neko od poslanika skupštinske većine rekao da se više nikada neće desiti da građani neće dobiti informaciju koju traže. To, jednostavno, nije tačno.
Tražim da pitate vašeg poverenika zašto nikada redakciji «Velike Srbije» nije dostavio podatke vezane za "Mobtel", koje je redakcija tražila od njega? Zašto niste objasnili, i zašto nije objasnio kako je to Velimir Ilić mogao ugovor o koncesiji da proglasi državnom tajnom?
Velja može sve, da li je tako? U pravu si, Meho. Ne znam dokle će moći tako.
Dakle, kako, pored ovog zakona i pored Poverenika, može da se desi da Velimir Ilić kaže da je ugovor o koncesiji tajna i da ni Parlament, ni građani, niti iko živi u Srbiji može da zna šta u tom ugovoru piše?
Kako možete da se hvalite ovim zakonom, kada krijete činjenicu, odnosno pokušavate da sakrijete, ali vam ne uspeva, činjenicu da je general Tolimir uhapšen na Bežanijskoj kosi? Zašto vam tu ne dođe do izražaja i ovaj zakon i Poverenik? Zašto Poverenik ne traži od nadležnih službi da kažu istinu građanima Srbije, a istina je ono što kaže general Tolimir, ono što kažu komšije sa Bežanijske kose i ono što kaže Srpska radikalna stranka. Istina je da je general Tolimir uhapšen na Bežanijskoj kosi i istina je da se ta činjenica krije, zato što Vojislav Koštunica ne želi da razočara birače, kojima je obećavao da on nikada nikoga neće isporučiti Haškom tribunalu.
Ovaj zakon ima šest članova i reklo bi se - mali zakon, ali se ovde i te kako kriju neke začkoljice koje nemaju veze, ponavljam, sa Ustavom.
Predvideli ste da birate Poverenika na rok od sedam godina. Zaista se pitam gde nađoste sedam godina? Prethodno ste nam ponudili onaj zakon, biće verovatno iduće nedelje na dnevnom redu, o Vladi i državnim službenicima, gde planirate da državne sekretare i još neke funkcionere postavite na pet godina.
Vi ćete, gospodo, da ispostavljate sve vaše stranačke funkcionere na državne funkcije, u skladu sa zakonima koje ovde donosite, i onda vas baš briga da li će biti izbora, neće li biti izbora, vi imate svoje funkcionere. Ali, biće izbora, biće nova vlada, biće nova skupština. Ta nova skupština će promeniti vaše zakone. Nemojte da se zanosite da će iko od ovih koje vi postavljate na pet ili sedam godina opstati na tim funkcijama kada bude neka druga skupštinska većina, već posle narednih izbora.
Ovo ste isto predvideli i za zamenika Poverenika. Predvideli ste u članu 5 sledeće: «Ako isto lice ponovo bude birano za Poverenika ili zamenika Poverenika pre nego što mu istekne mandat, njemu mandat prestaje po isteku sedam godina od prvog izbora i može biti birano još jedanput».
Stvarno ne znam da li onaj ko je ovo pisao ovo razume; očigledno, ovde samo fali fotografija. Trebalo je da stavite fotografiju, da znamo, da onaj ko je, eventualno, u nedoumici zna tačno na koga se odnose izmene Zakona. O tome ćemo više da govorimo kada budemo govorili o pojedinostima.
U ovom i u sva tri zakona smo vam stavili amandman na ovaj poslednji član, kojim predviđate da ovi zakoni stupaju na snagu danom objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije», zato što ne postoji nijedan opravdan razlog da kršite Ustav bez valjanog obrazloženja, da primenjujete izuzetke koje predviđa Ustav, zato što tri meseca niste hteli da radite, zato što vi sad nedelju dana niste hteli da radite, zato što ste se danas uskomešali kada su poslanici opozicije rekli da više nećemo o Poslovniku da govorimo.
Gospodine predsedniče, evo, iskoristila sam 20 minuta i sedam sekundi, a nisam uspela da kažem nijednu reč o trećem predlogu zakona. Ovo je dokaz na koji način kradete vreme narodnim poslanicima. Ali, govorićemo u pojedinostima još o svakom zakonu.
Nećemo glasati mi, srpski radikali, ni za jedan vaš zakon, zato što u svakom predlogu imate, pored onoga što vam jeste ustavna obaveza, još nešto što treba da se čita među redovima, a što treba da služi za zadovoljavanje vaših stranačkih funkcionera.