Dame i gospodo, javio sam se povodom člana 225, odnosno 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Da skrenem pažnju i svojim kolegama i javnosti da ovo što danas iznose poslanici SRS nije samo problem Grmovca. Grmovac je ovde danas primer kako ne funkcioniše državna vlast Srbije, kako se vlast bahato odnosi prema svojim građanima i kako ih suštinski problemi tih građana uopšte ne zanimaju. Nije problem struje samo u Grmovcu. To je problem svih opština u Srbiji.
Problem opštine Novi Beograd, na kojoj se ja nalazim, takođe je veliki, zato što se tu građanima, recimo, ruše objekti, kiosci, privremeni objekti od kojih oni izdržavaju svoje porodice, gde uredno plaćaju državi porez, sve prinadležnosti, komunalne takse i dalje im se uzima pravo na rad. Oduzima im se pravo da prehranjuju svoje porodice.
Ovo je jedina država u kojoj građani, umesto da osnivaju udruženja koja se zovu "boljitak", "bolji život", "napredak", osnivaju udruženja koja se zovu "opstanak", jer su prinuđeni da pod ovom vlašću traže način da opstanu, da fizički ostanu netaknuti u ovoj Srbiji.
Kako li je onda mom kolegi Zvonku Markoviću koji dolazi iz Štrpca? Kako li je građanima Štrpca koji osam godina nemaju redovno struju, koji nisu sigurni kad putuju iz severnog Kosova do Štrpca preko teritorije koju ne kontroliše srpska država, da li će stići živi i zdravi u Štrpce ili neće?
Kosovo i Metohija su deo Republike Srbije i ti građani u Štrpcu i u Leposaviću i u svim drugim mestima na Kosovu imaju pravo na život, imaju pravo na struju i njihova deca imaju pravo na obrazovanje i imaju pravo da budu sigurni i bezbedni. U ovoj Srbiji, država Srbija je dužna da im to obezbedi. Građani Grmovca imaju pravo na struju, kao što to imaju i svi drugi građani.
Suština ovoga što mi ovde iznosimo jeste to da je suština postojanja Narodne skupštine Republike Srbije da obezbedi bolji život za sve građane Srbije, da se ovde ne vode samo rasprave o onim zakonima koji odgovaraju većini, već da se nekad i pritiskom ove Narodne skupštine na izvršnu vlast obezbedi da učini ono zbog čega su je građani izabrali, a to je da se pobrine da oni žive bolje u ovoj zemlji, da im se ostvaruju sva ljudska prava, a ne da zatvara oči i da se ti građani šutiraju od jednog do drugog organa, da se kaže – to nije naše.
Konačno, vreme je da se u Srbiji uspostavi odgovornost, da država počne da brine o svojim građanima, jer to su građani koji plaćaju porez, koji je biraju, koji žive u ovoj zemlji. Krajnje je vreme da i ova Skupština, kao i svi ostali državni organi, počnu da se staraju o boljem životu svih građana i o poštovanju digniteta ove zemlje. Hvala.