Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 153 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nema obaveštenja o sprečenosti narodnih poslanika da prisustvuju sednici.
Takođe vas obaveštavam da je poslanička grupa DS, za zamenika poslaničke grupe odredila narodnog poslanika Marka Đurišića.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ODLUKA O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste predloge odluka o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koje su podnele poslaničke grupe: LDP, DS, DSS-Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica, sa ispravkom, G17 plus i SRS.
Podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Da li neko od narodnih poslanika želi reč? Gospodin Tomislav Nikolić, izvolite.

 Dame i gospodo narodni poslanici, mada ovo nije tačka o kojoj se diskutuje, ja samo želim da vas upozorim da će SRS insistirati na jednom principu, za koji nisam siguran da ćete vi ovde da ga primenite, odnosno već postoje očigledni dokazi da niste spremni da bilo kakav princip ovde održite i zato vam sada kažem –zahtev vaših ministara da uglavnom predsednici skupštinskih odbora budu iz stranaka iz kojih su ministri je nemoralan i korupcionaški.
Narodni poslanici SRS uopšte neće učestvovati u radu odbora kojima je predsednik narodni poslanik iz stranke iz koje je ministar, čiji rad treba da prati taj odbor. A vi dobro razmislite o čemu se ovde radi. Zašto pojedini ministri insistiraju, i vi to morate da prihvatite da bi vam se održala Vlada, da ih prate skupštinski odbori koje će da vodi poslanik iz njihovih redova. Ili možda mislite da će narodni poslanik, predsednik skupštinskog odbora moći da kontroliše ministra koji mu je predsednik stranke.
Molim vas još jednom da razmislite, da se ne vraćamo u 2001. godinu. Mi nećemo učestvovati u radu odbora čije sednice saziva narodni poslanik pripadnik stranke koja je dala ministra, čiji rad taj odbor treba da prati. Samo još jednom razmislite, mi ne insistiramo na tome da se vi privedete principima, o tome će građani Srbije reći svoju reč, ali mi ćemo na ovome insistirati, a vi kako god želite. Hvala vam.

Hvala puno. Da li još neko od poslanika želi reč? Narodni poslanik Slobodan Gavrilović, izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, primedba koju je izneo gospodin Nikolić može da se posmatra i principijelno, ali onda mora da se posmatra u jednom nizu koji podrazumeva ne samo jedan skupštinski saziv. O čemu je ovde reč? Da li je vladajuća većina sastavljena od jedne ili pet stranaka to je sasvim nebitno za one koji su u opoziciji, oni čine svoj ugovor kojim utvrđuju kako će da rade. Ja imam razumevanja i voleo bih da je utvrđen u toj koaliciji možda drugačiji odnos, ali to je pitanje vladajuće koalicije, to čak nije pitanje ovog doma u tom pogledu.
Evo primera, recimo, kada je SPS imao većinu i radikali kažu: sutra ćemo mi osvojiti kompletnu vlast – kako će onda oni imati kontrolu na onom delu odbora koji pripada njima i deo opozicije. Mora onda biti predsednik odbora iz te stranke kao što je i ministar.
Nije garancija kontrole samo da je neko iz druge stranke, garancija kontrole je ono što je ustavno pravo svakog poslanika, bez obzira da li je on pripadnik opozicije ili vladajuće većine, da vrši kontrolu izvršne vlasti. Da li će je bolje vršiti opozicija ili pozicija to je pitanje koje može da se utvrdi tek nakon jednog mandata. Uvek je razumnije i logičnije da će opozicija više insistirati na određenim stvarima, ali izneo sam princip po kome nije moguće da se princip menja od jednog saziva do drugog saziva.
Princip mora da važi i za ovaj saziv i za saziv kada će biti samo jedna stranka na vlasti. Šta ćemo onda da radimo? Da li ćemo onda da kažemo da nema pravo da onaj ko ima većinu da ima bilo kog predsednika odbora, jer, zaboga, ima ministra u 10, 20, u svim resorima. To onda nije princip. Ovo je jedan hir u kome se traži prostor za ono što se hoće obrazložiti navodno nekim principom.
Princip podrazumeva da on može biti poštovan i onda kada većinu vladajuću čine dve, tri, pet stranaka ili samo jedna stranka. Ako taj princip nije dovoljan za oba slučaja, onda to nije princip, onda je to zahtev, onda je to volja politička. Ja mogu da poštujem političku volju, ali ne želim da se ona proglasi principom. Princip podrazumeva da on može da važi u svakom trenutku, u svakoj situaciji.
Ovo nije slučaj sa ovim principom i zbog toga je za mene neprihvatljivo da opozicija uređuje odnose u vladajućoj koaliciji. Ona može biti sa njima nezadovoljna i može da izrazi svoje nezadovoljstvo na razne načine, ali ne može da kaže kako ćemo mi unutar vladajuće koalicije da se organizujemo. Opet, naglašavam, voleo bih da je drugačiji dogovor kod nas, ali takav je, zato ćemo ga poštovati i mi, a mora ga poštovati i opozicija ako želi da nas posmatra kao partnere, a ne da uvek traži samo razloge za određen vid isprike, za neučešće u ozbiljnim poslovima. Hvala.

Hvala puno. Replika, Tomislav Nikolić, izvolite.

Prvo, ja nikada nisam bio hirovit čovek, a sada sam u godinama kada to ne može ni da mi nadvlada. Ne želim da uređujem odnose u vašoj koaliciji. Ja samo upozoravam javnost da ti odnosi nisu uređeni, da vi sami jedni drugima ne smete da prepustite kontrolu. Naravno da će doći vreme, posle sledećih izbora, kada će jedna stranka da vodi Srbiju. I ja vam sada obećavam, ukoliko budete u Skupštini, preuzmite sve odbore. Sa zadovoljstvom ćemo da prepustimo sve odbore opoziciji. U tim odborima imaćemo većinu.
Znači, odbori će izglasavati ono što želi vlast, ali ne želimo da vas diskriminišemo tako da vam ne sazivamo sednice.
Ovde se radi o sazivanju sednica i o stavljanju tačaka na dnevni red, samo se o tome radi.
Uopšte ne razumem zašto ministar iz Nove Srbije nema poverenja da predsednik nekog odbora bude iz DS. Uopšte mi nije jasno kakva je to koalicija ako on mora da insistira da predsednik odbora bude iz njegove stranke: ako Mlađan Dinkić insistira da predsednik Odbora koji njega prati bude iz G17 plus, da predsednik Odbora za zdravlje, čiji je ministar iz G17 plus, bude obavezno iz G17 plus, da ministra spoljnih poslova prati predsednik Odbora iz DS. Kakav je to princip?
Niti hoću, niti mogu da uredim odnose između vas. Samo kažem šta bi bilo moralno, a i sami ste toga svesni kada kažete da biste voleli da je na drugi način uređeno. Što biste vi to voleli? Što biste vi to voleli ako je ovo normalna stvar? Voleli biste normalnu stvar.
Normalna je stvar da ministar podleže kontroli. A kontrolu ne može da vrši predsednik odbora iz njegove stranke. Ne može! Kako vam to nije sumnjivo? To mora da bude sumnjivo. To je osnov za korupciju, mito, kriminal, nemoral, za sve. To je znak da Skupština služi Vladi Republike Srbije do te mere služi ministrima, ne Vladi, ministrima pojedinačno.
Ponašajte se vi kao da je to normalno, nastavite vi da radite. Taj rad u odborima uopšte nije važan, koliko vi to predstavljate javnosti Srbije. Na kraju se sve ovde raščisti i raspravi. Taj rad u odborima je maska za vlast od 2001. godine naovamo.
Mi ćemo rad u odborima da načinimo važnim, čak ne mora ni da bude skupštinske rasprave, sve će na odborima da se raspravi. Radite vi šta god hoćete na tim odborima, mi vas čekamo u Skupštini. Ali, ja vam samo jednu stvar kažem – sami ćete između sebe da gunđate kada budete videli šta to znači, posebno kod malih političkih stranaka članova koalicije koje su insistirale da predsednici odbora budu iz njihovih redova. Videćete u stvari šta to znači, kada vi kao najveći ne budete mogli da vodite Vladu Srbije, nego će svaki, tamo, ministar pojedinačno da je vodi, zato što je u Srbiji najveća bitka da osvojiš 5%, ne 30%. U Srbiji se stranke bore da osvoje 5% da bi mogle da vladaju Srbijom i da spreče one koji osvajaju 30% da Srbijom vladaju.
Ne ucenjujem vas, odbori imaju većinu, odbori će moći da rade, samo vam kažem – ako ne poštujete opoziciju, ne očekujte da opozicije poštuje vas. Posebno nemojte sa ove govornice da govorite kako ćete ta pravila vi da poštujete, pa će morati i opozicija. Opozicija ne mora ništa. Opozicija zaista ne mora ništa. Videćete da ne mora.
A sada vam odmah govorim – nećemo učestvovati u radu stranačkih odbora, samo skupštinskih.
Ono što imate na stranačkim organima da raščišćavate, raščišćavajte u prostorijama stranke, a ne u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Skupštinski odbori ne mogu da liče na sastanke delova stranaka, nego isključivo na rad narodnih poslanika. Zbog toga vi terajte svoje, mi ćemo svoje, biće ove godine još izbora, neke nećete moći da izbegnete iako želite, mi vas tu čekamo, a naše je da upozorimo građane Srbije kako mi zamišljamo tu demokratiju.
Naše je da upozorimo građane Srbije, diktatorski režim Slobodana Miloševića imao je Poslovnik koji ste vi pet puta do sada menjali i svaki put ga činili sve lošijim po narodne poslanike, ne po poslanike opozicije ili vlasti, po narodne poslanike. Otkako ste vi došli 2001. godine na vlast, od 5. oktobra 2000, narodni poslanik ne predstavlja ništa. Vi to dokazujete i u ovom sazivu. E, sad, što i neki od vas ne misle kao vi, pa će možda da se priključuju ovakvim stavovima, to je samo znak da kod vas nešto veoma, veoma škripi.
Ništa ja vama tu niti pretim, niti vam se mešam u odnose, ja sam jedva čekao da se ovako napravi ova koalicija; da ovi Koštuničini konačno uđu kod vas u tor i da više Srbija ne kaže – možete jedni sa drugima. Vi ste se sada sastavili koji možete, a moje je samo da pokažem kako vi to u stvari mislite da vladate.

Zahvaljujem. Za reč se javio narodni poslanik Zoran Šami, izvolite.
Obaveštavam vas da će sednica Zakonodavnog odbora da se održi u ''plavom salonu'', u 10,30 časova.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se na repliku gospodinu Nikoliću, zato što sam ja jedan od prokaženih predsednika Odbora za prosvetu, gde je takođe ministar iz moje stranke.
Odmah da vam kažem, meni je potpuno svejedno iz koje stranke dolazi ministar za prosvetu. Na potpuno isti način ću voditi Odbor bilo ko da je ministar. Pri tom, niko nije tražio, a ministar Lončar ponajmanje, da ja budem ili da iz DSS bude predsednik Odbora za prosvetu. Tog sam se posla poduhvatio, zato što preko 30 godina radim u prosveti. U principu, mislim da naša navika da svi sve umemo, to naprosto nije dobro, meni ne bi palo na pamet da vodim neki Odbor za zdravlje o kojem pojma nemam.
Dakle, gospodine Nikoliću, nisam predsednik tog odbora da bi omogućavao marifetluke ministra, korupcionaške priče i sve ostalo što ste kazali i ne bih na ovaj način da pričamo. Meni je, lično, potpuno svejedno da li je iz bilo koje stranke postojeće koalicije ministar prosvete, potpuno na isti način bih radio, a verujem i veliki broj svih onih koji su se prihvatili toga da budu predsednici odbora da će tako i da rade, uključujući i predsednike odbora koji dolaze iz vaše stranke.

Izvolite, gospodin Tomislav Nikolić.

Zaista nisam mislio na vas, ali kada ste toliko čestiti, recite mi da li ste pitali ministra prosvete što laže gde je uhapšen gospodin Tolimir. Jes', jes'.
Ajde malo dublje da to sagledamo. Kako će naša deca da budu vaspitavana u školama ako ministar prosvete laže!