Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Vjerica Radeta podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 2. doda novi član 2a.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo poslanici, kada smo u načelnoj raspravi govorili o ova tri predloga zakona o izmenama i dopunama ovih zakona izneli smo stav poslaničke grupe Srpske radikalne stranke. Rekli smo da nećemo glasati za ove zakone.
Podsetiću da smo i toga dana, gotovo ceo dan proveli na ubeđivanju skupštinske većine da je ta sednica za 30. maj, čini mi se, bila zakazana suprotno odredbama Ustava Republike Srbije. Onda je predsednik Parlamenta konsultovao stručnu javnost, kako je rekao, i ta stručna javnost mu je valjda objasnila da su poslanici Srpske radikalne stranke bili u pravu i morao je da prekine tu sednicu i da zakaže novu. Rekao je tada u medijima da zakazuje sednicu koja je u skladu sa članom 5. Zakona za sprovođenje Ustava.
Međutim, podsećam vas da ta sednica opet nije bila u skladu sa članom 5. Ustava. Istina je da imamo na dnevnom redu predloge ova tri zakona, ali je predsednik, odnosno predsednik Skupštine i predlagači su bili u obvezi da nam predlože i zaštitnika građana, i guvernera Narodne banke, i poverenika za informacije. Međutim, ni do danas se to nije desilo i pitanje je da li će uopšte da se desi, s obzirom na to da smo juče bili u prilici da čujemo Mlađana Dinkića, u sredstvima informisanja, koji poručuje Parlamentu da nema ni govora da ćemo ovde raspravljati o predlogu za guvernera Narodne banke, da će guverner Narodne banke ostati Jelašić, koji je to i do sada bio.
Naravno, ne bismo mi imali ništa protiv toga, odnosno izneli bismo svoje stavove zašto smo protiv, ali ne bismo imali ništa protiv toga zato što ste vi skupštinska većina. Ako se vi tako dogovorite i tako ovde nakon rasprave izglasate, to je potpuno legitimno, legalno, ustavno, ali da Mlađan Dinkić poruči da to neće ni biti na sednici Skupštine nego da će samo tek tako da se produži mandat, to je zaista nedopustivo.
Očekivala sam i rekla sam to i jutros, da će predsednik Parlamenta da reaguje, očekujem i dalje da reaguju poslanici skupštinske većine. Morate, dame i gospodo, da se naučite da vi ponekad, bar, ponešto poručite ministrima, a ne samo da primate poruke od ministara. Morate da naučite da je Skupština najviši zakonodavni organ i da Vlada zavisi od Skupštine. Vi morate vaše ministre, ministre koje ste birali i koje ste izglasali, da ih vi uterujete u red i da ih vi uterujete u granice Ustava i zakona, ako oni nemaju nameru tako da se ponašaju.
Dokle god ste skupštinska većina možete svojim ministrima da kažete ako neće da se ponašaju u skladu sa Ustavom i zakonom, da vi možete vrlo lako i vrlo jednostavno da ih sklonite sa mesta na koje ste ih postavili. Ovo vam zaista krajnje dobronamerno i kolegijalno preporučujem, da povedete računa, jer mnogo su vam se raspustili ministri u ovim prvim danima.
Ako još malo ostanu, biće svakakvih čuda, a onda ćete i vi snositi odgovornost zato što ste ih birali, a pre svega zato što ih ne upozoravate i što ne prihvatate naša dobronamerna upozorenja kada su u pitanju članovi Vlade Vojislava Koštunice.
Podneli smo nekoliko amandmana na ovaj zakon. Rekla sam, govorili smo u načelnoj raspravi da se ovde ne radi samo o izmenama Zakona navodno radi usklađivanja sa Ustavom, nego ste u svakom od ova tri zakona udenuli i nešto što ste mislili da neće biti primećeno. Naravno, mi iz SRS ovaj posao radimo izuzetno ozbiljno.
Pokazali smo to i danas, da ozbiljnost i upornost može da natera čak i ministre Vojislava Koštunice da moraju da postupe u skladu sa zakonom i sa potrebama određenog broja građana, a danas, konkretno, građana Grmovca. Nadam se da smo ih obradovali, jer ne znam stvarno kako se osećate danas vi koji niste mogli da nas slušate i koji ste nam prigovarali, ne naravno sa govornice, jer vama je luksuz da izađete za ovu govornicu i da nešto kažete, nego ste ovako u prolazu i iz klupa dobacivali kako smo mi dosadni, kako ceo dan ponavljamo istu priču.
Znate, zavisi kome se čovek obraća. Nekada je dovoljno da nekome i sa pola rečenice objasnite, pa da čovek shvati da nešto treba i mora da uradi, a nekada, kao danas, trebalo je šest sati. Mi smo imali i strpljenja i snage, ali, hvala bogu, uspeli smo.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštitniku građana, u ime poslaničke grupe sam podnela amandman na član 2. Član 2. Zakona kaže da se u članu 4, znači osnovnog Zakona koji se menja, stav 1. reči "Narodna skupština Republike Srbije", a u daljem tekstu "Skupština", zamenjuju rečima "Skupština većinom glasova svih narodnih poslanika". Kada se ovako pročita ovaj član, onda na prvi pogled čak ni pravnicima nije najjasnije šta ovde piše. Zato ću da vam objasnim da se ovaj član 2, a na koji sam amandman podnela, odnosi na član 4. osnovnog Zakona.
Šta ste vi u tom članu 4. menjali Rekli ste da zaštitnika građana, pisalo je ranije, bira Narodna skupština Republike Srbije. Vi ste dodali – Skupština većinom glasova svih narodnih poslanika na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja. Mi nismo imali primedbu na ovaj deo. Nismo tu stavili amandman, jer mislimo da jeste u redu da zaštitnika građana bira Skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, jer je to visoka državna funkcija.
Naravno, kada budemo raspravljali o vašem predlogu, onda ćemo sasvim sigurno imati i konkretno mišljenje o tome koga vi budete predložili. Ako to budu predlozi koji figuriraju u novinama, onda već sada možemo da kažemo da od ovog posla nema ništa, a što bi naš narod rekao – džabe smo krečili.
Džabe Zakon, džabe izmene Zakona, ukoliko na ovoj funkciji ne bude čovek koji će biti zaista profesionalan i koji će, pre svega, poštovati Ustav, koji će u skladu sa Ustavom sve građane tretirati jednako, koji neće biti neko kao što su ovi današnji ministri, a već smo danas dokazali na koji način kršili članove 20. i 21. Ustava Republike Srbije.
Kod izbora i prestanka funkcije zaštitnika građana izostavili ste nešto što je, po mišljenju poslaničke grupe SRS, veoma važno.
Predviđeno je, naime, u zakonu da zaštitnik građana ima i svog zamenika. Niste predvideli da se na isti način bira i razrešava zamenik. Mi mislimo da to nije dobro, s obzirom na to da zaštitnik građana i njegov zamenik imaju ista prava i obaveze. Zna se da zamenik samo u odsustvu menja bilo kog funkcionera.
Dakle, nema nikakvog razloga, nema nikakvog pravno valjanog osnova da može da se bilo koji funkcioner i njegov zamenik biraju ili razrešavaju na različite načine.
Zato smo mi podneli ovaj amandman zaista krajnje dobronamerno, da bismo pomogli da zakon bude smislen da ne dođemo u situaciju, a mnogo puta smo bili u situaciji i sada govorimo o nekim zakonima za koje smo vam mi svojevremeno govorili kada smo raspravljali o tim zakonima, da donosite neprimenljive zakone, da donosite zakone koji nisu u skladu sa našim pravnim sistemom i da od takvih zakona niko neće imati nikakvu vajdu.
Vi danas znate i sami to govorite da imamo veliki broj zakona koji su doneti od 2001. godine do danas, a koji se ne primenjuju. A, da i ovo ne bi bio jedan od takvih zakona, predlažemo vam da prihvatite amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe, a taj amandman glasi da se posle člana 2. ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona dodaje novi član 2a. koji kaže – da se u članu 6. osnovnog Zakona, stav 4, posle reči ''Skupština'', dodaju reči ''većinom glasova svih narodnih poslanika''.
Član 6. se odnosi na izbor zamenika i stoji u obrazloženju ovog amandmana da Narodna skupština većinom glasova narodnih poslanika bira i razrešava zaštitnika građana. Prihvatili smo to kao dobro rešenje.
Dalje stoji, s obzirom na to da zameniku zaštitnika građana po zakonu prestaje funkcija na isti način kao i zaštitniku građana, dakle, to je ostalo u Zakonu. To nema osnova da se i za njegov izbor ne primeni isto pravilo iz Ustava Republike Srbije.
Zaista se nadam, gospođo Kolundžija, da ste pažljivo pratili ovo što sam izlagala i da ćete prihvatiti ovo kao jedan logičan amandman. Hvala lepo. Gospođa Kolundžija prihvata amandman.

O amandmanu se za reč javila predlagač.

U ime predlagača prihvatam ovaj amandman.

O amandmanu, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Ovo je u redu, gospođo Kolundžija, ali u ovom članu, u stavu 1, dakle, u osnovnom tekstu Zakona u stavu 1. je jedna greška koja može da se reši pravno-tehničkom redakcijom Zakonodavnog odbora.
Naime, stav 1. člana 4. kaže da zaštitnika građana bira Narodna skupština Republike Srbije (u daljem tekstu: Skupština), ranije je bilo na predlog odbora, dakle, većinom glasova svih narodnih poslanika, kako je to utvrdio Ustavni zakon, ali greška je zakonopisca što je Narodnu skupštinu Republike Srbije, kao što vidite u Predlogu zakona, zamenio rečju ''Skupština'', a treba da ostane ''Narodna skupština Republike Srbije'', pa u daljem tekstu ''većinom glasova narodnih poslanika''.
Nadam se da ste vi to videli i razumeli, jer to je greška koja mora da se ispravi u integralnoj verziji zakona, u članu 4. stav 1.

Da li još neko reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj amandman na član 3. će biti interesantan i sa tog užeg aspekta povodom ovog predloga zakona, ali biće interesantan i kao načelno pitanje za sve narodne poslanike i za sve one koji ubuduće razmišljaju o tome da podnesu neki predlog zakona. Biće interesantan i zbog toga što mi nemamo Ustavni sud. Ovim članom se otvara vrlo značajno pitanje.
Konkretno, znači da su predlagači predložili da se u članu 9. stav 2. izvrši jedna izmena koja treba da znači da zaštitnik građana i zamenik zaštitnika građana ne mogu biti članovi političkih organizacija, a sada se menja u političke stranke. Mislim da je to velika greška. Zašto mi u startu osuđujemo nekoga zato što je član neke političke stranke? Zašto bi nekome bila smetnja da se bavi poslovima brige nad ostvarivanjem ljudskih prava pokretanjem odgovarajućih postupaka, izveštaja, zadatkom da skreće pažnju Narodnoj skupštini, Vladi i javnosti na učestale pojave kršenja ljudskih prava, na modalitete, načine kršenja ljudskih prava?
Zašto bi u obavljanju tog posla nekome predstavljalo smetnju to što je on član neke političke stranke? To bi bio neki materijalni razlog za ovaj amandman.
Drugi razlog za ovaj amandman je čisto ustavne prirode, a odnosi se na to što je ovo što vi predlažete u promeni člana 9. u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ustav Republike Srbije u članu 21. daje jednu normu o zabrani svih oblika diskriminacije. Postoji neka mogućnost kada pripadnost nekome, nečemu, posedovanje nečega može biti smetnja za obavljanje neke javne funkcije, ali da li je politička pripadnost kandidata za zaštitnika građana tolika smetnja da on ne može kvalitetno da obavlja posao zaštite ljudskih prava? Smatram da to ne može da bude smetnja, nego samo može da bude prednost za tog čoveka.
Ako bi se prihvatila logika predlagača, onda bih mogao da postavim pitanje zašto je predsednik Republike, koji je takođe državni organ, član neke političke stranke? Zašto je predsednik Vlade član neke stranke? Zašto smo mi članovi neke stranke? Zar smo mi hendikepirani time što smo članovi neke stranke, u odnosu na nekoga profesora nekog fakulteta, koji smatra da izvlači neki legitimitet na bazi toga što je dobio neku diplomu, da on može najbolje da sagledava šta su ljudska prava, a nema dana životnog iskustva?
Zašto ova skupština devalvira članstvo u političkim strankama? Mnogo je iskrenije i mnogo je bolje kada se ide sistemom čistih računa. Ako bi se ova logika prihvatila, onda predsednik Vlade, kada se bude izabrao za predsednika Vlade, mora da podnese ostavku, mora javno da obavesti da je on izašao iz političke stranke. Zašto? Pa, Vlada je državni organ, predsednik Republike je državni organ. Njima ne predstavlja smetnju politička pripadnost pri obavljanju te državne funkcije. To su državni organi i zaštitnik građana je državni organ.
Mislim da je ovo nepotreban uslov koji, u suštini, ništa ne znači. Mogu dve, tri poslaničke grupe, na bazi ovog zakona, da predlože Ustavnom odboru kandidata za zaštitnika građana, da se kunu kako on nije član nijedne političke stranke, što se ne može proveriti, u krajnjem, da pripada nekom bloku nevladinih organizacija, a one su danas sve vladine ili CIA-ine i da dobijemo situaciju kao što smo dobili sa zamenikom sekretara. Bio je u CESID-u, navodno neutralan, objektivan. Kad se stisnulo, videlo se da je član DS. Ne prigovaram nikome ko je član neke političke stranke, ali prigovaram tom maniru skrivalice. Čemu taj manir skrivalice?
Zar je moguće da će poslaničke grupe da predlože nekoga za zaštitnika građana u koga će da budu apsolutno sigurne da nije član nijedne političke stranke? Znajući kako funkcioniše DS, oni će da mu uzmu i krv, da provere da li je to baš ''žute'' boje. To ne sporim, to je njihovo pravo.
Oni smatraju da se na taj način bore za svoje političke pozicije, pa čak i u ovim oblastima gde ne treba da bude političkih pozicija.
Smatram da je ovo diskriminatorski uslov koji omalovažava svakog građanina koji je član političke stranke. Samo da vas podsetim, to što je neko član političke stranke, on se dobrovoljno odrekao dela svoje slobode i ušao je u jedan sistem programa i statuta i nije apsolutno slobodan kao neko ko formalno nije vezan ni za jednu političku stranku, ali to ne smanjuje njegov kvalitet, niti kao stručnjaka, niti kao čoveka koji verovatno želi najbolje u svojoj državi i svom narodu i svojoj porodici.
Sada se postavlja još jedno pitanje koje je možda predlagača malo poljuljalo oko ovih stvari – šta su uzeli za upoređivanje? Da li su uzeli sudije? To su neuporedive stvari. Zaštitnik građana pretežno kontroliše državu i državnu upravu, da li se u donošenju pojedinačnih pravnih akata pridržava Ustava i zakona i temeljnih prava koja pripadaju svakom čoveku? Zaštitnik građana ne sprovodi nikakvu politiku, on se slepo drži Ustava i zakona i treba da žigoše sve redom. Njemu politička pripadnost ne bi mogla da bude nikakva smetnja.
Da ste u zakonu stavili uslov da onog momenta kada bude izabran za zaštitnika građana on zamrzava svoj odnos u političkoj stranci, to bi bilo prihvatljivo, jer se pravi neka pristojna distanca između stranke i trenutne funkcije koju on ima. Samo da vas podsetim, u toku prošlog i pretprošlog saziva niz grešaka je načinjeno u Narodnoj skupštini. Uvek su greške urađene onog momenta kada je ustavnu prazninu, po pitanju ko je predlagač za izbor nekog državnog funkcionera, većina rešavala tako što je kao predlagača određivala neko radno telo ili odbor Narodne skupštine.
Takva je greška napravljena, recimo, kod guvernera Narodne banke. Njega predlaže Odbor za finansije. Mi smo ovde imali igranku dve, tri godine – jedan podnosi ostavku, jednog razrešavaju, drugog biraju itd. i otprilike je situacija bila ista kao ''ja sam izabran i sada podnosim neki papir da više nisam član neke stranke''.
Ajde, sada, Jelašić nema veze sa G17 plus, ajde malo da se smejemo. On je po zakonu nestranačka ličnost, a ko bi rekao da je nestranačka ličnost. Ili da idemo na neke druge funkcije koje su, takođe, na neki način uslovljene time da kandidat ne pripada nijednoj političkoj stranci. Pa pripada političkoj stranci, uzmite, recimo, dobro to se podrazumeva za predsednika Republike, uzmite onog vašeg Čiplića, sudiju Ustavnog suda, vidim da sad njega nešto gurate i predlažete, to vam je loše rešenje, da znate, loše rešenje u pogledu znanja o toj problematici. Znate, mnogo je iskrenije kad bi se ova odredba povukla, odnosno prihvatio ovaj amandman, mi tražimo da se to briše, ništa se ne gubi.
Dalje, prema postojećem Zakonu pravo inicijative ne čak predlaganja, nego inicijative imaju poslaničke grupe. Vidite koliko je to usko, suženo, kandidata za zaštitnike građana mogu, koliko mi ovde imamo – šest poslaničkih grupa, znači šest inicijatora potencijalno je moguće. Ko će biti predložen zavisi od Ustavnog odbora, a ko će ovde biti izabran, pa naravno zavisi od većine. Onda ta većina sad treba da ide po ulici i da kaže – pa da, taj kandidat nije član naše stranke, nema nikakve veze sa nama. Pa, biće opet pogađanja. Zna se da će biti pogađanja, ali zašto mi idemo sa čistim rukama?
Nemoguće je obezbediti čoveka koji je nestranačka ličnost za ovo mesto, apsolutno nemoguće. Mogao bih da vam citiram potencijalne kandidate, svi su u vezi sa demokratskim blokom. Zašto onda u Zakon unosimo odredbu da ne sme biti član nijedne političke stranke? To treba izbaciti iz ovog predloga zakona, odnosno iz ovog zakona, treba usvojiti ovaj naš amandman, čisti su računi i sve je jasno.
Samo da vas podsetim kako se selektivno pristupa u sličnim situacijama. Sećate se kada je Milošević bio predsednik Srbije i predsednik SPS, demonstracije su bile. Sada imamo predsednika Srbije koji je isto predsednik svoje stranke. Milošević je zamrzao svoju funkciju, nije se smanjilo, za ovoga ne znam ni da li je zamrzao svoju funkciju.
Mi smo sada tri meseca imali situaciju da predsednik Republike kao predsednik DS, u liku i dela Dušana Petrovića, pregovara sa predsednikom Vlade o budućoj koalicionoj vladi. Onaj ko treba da predloži kandidata za predsednika Vlade razgovara sa potencijalnim kandidatom za predsednika Vlade iz druge političke stranke po osnovu političke pripadnosti, odnosu osvojenih mandata stranačkih lista, iako istovremeno ima državnu funkciju predsednika Republike. Doduše ovaj drugi je imao onu tehničku funkciju.
To je, po meni, teška zloupotreba koja se desila i zbog toga smo tri meseca imali ovo nagađanje, da li će biti Vlada, neće biti Vlada, oće, neće, i na kraju u pet do 12 se završilo. Zašto?
Zato što je Solani pukao film, uzeo lepak, polepio to i morate da se volite. Ja nemam ništa protiv toga što morate da se volite, međutim, tu nema ljubavi kad je to na silu, a ljubav nije toliko značajna za vršenje vlasti, to moram da vam priznam. Tu su mnogo više važniji neki drugi atributi koji treba da omoguće, treba da imate valjda neki zajednički plan, program, ne onih pet tačaka Koštuničinih, pustite to, i to kad je čitao sve je gledao ovde, nije smeo da pogleda u lice.
Znači, ja predlažem da predlagači ove izmene i dopune ovog zakona prihvate ovaj naš amandman na član 3. to se odnosi na član 9. izvornog teksta, jer dva su krupna razloga.
Prvi i najveći razlog je član 21. Ustava Republike Srbije koji zabranjuje diskriminaciju, a ovo je tako napisano da deluje kao diskriminacija, jer nema nijednog opravdanog razloga zašto bi se neko isključio od mogućnosti da bude kandidat za zaštitnika građana samo zato što je član neke političke stranke. Tvrdim vam da ljudi iz političkih stranaka mnogo savesnije mogu da obavljaju posao zaštitnika građana od ovih, navodno, nestranačkih ili ne daj bože ovih nevladinih.
Da li neko može da zamisli Sonju Biserko kao zaštitnika građana, Natašu Kandić, onu Milićku, ili kako beše Vučo? Ajde molim vas zamislite Vuču kao zaštitnika građana. Koga god je zastupala Vučo u postupku, taj je izgubio postupak. Zastupala je Stevana Lilića, zahvaljujući tome što ga je ona zastupala on je ostao u sudu zabeležen kao plagijator. Da ga je zastupao neki drugi advokat on bi se možda i odbranio, ali kad ga je Vučo zastupala on je izgubio postupak i ostao je zabeležen i na fakultetu i na univerzitetu i u literaturi i u naučnoj literaturi kao najveći plagijator. Onda, on jadnik da bi dokazao da nije plagijator ovde padne u tešku pravnu zabludu sa drugom Hiberom oko ostavke, a onda običan advokat Boško Ristić mora da ih izvlači ovde.
Zamislite sada, recimo, takav nivo, takav kapacitet da bude zaštitnik građana. I još da nas svi ubeđujete kako Hiber i ovi nemaju nikakve veze sa strankama, ili Vučo nema nikakve veze. Čak je i opasnije kod ovih iz nevladinih organizacija. Oni možda malo imaju veze sa vama da bi vas prevarili, ali mnogo više imaju veze sa onima iz inostranstva koji su njihovi pravi sponzori.
Zato prihvatite ovaj amandman, biće dobro, a načelno razmišljajte za sve buduće zakone gde treba da se javi neko predlaganje da li pripadnost političkoj stranci može da bude taj faktor diskriminaciji da neko ne može da bude kandidat.

Hvala, gospodine Krasiću. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Nenad Čanak.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 9. Zakona o zaštitniku građana propisano je da zaštitnik građana i njegov zamenik ne mogu biti članovi političkih stranaka.
Kao što je rekao moj uvaženi kolega, Krasić, nije to suština problema. Pravo da se pripada nekoj političkoj stranci je elementarno političko pravo koje garantuje i Ustav Srbije i mi smatramo da je takva odredba, pre svega, neustavna. Nije stvar u tome da zaštitnik građana i njegov zamenik ne mogu biti članovi političkih stranaka, nego da u vršenju svoje funkcije zaštitnika građana ne smeju da zastupaju interese bilo koje političke stranke. Zbog toga sam ja, ispred poslaničke grupe SRS, predložio amandman na član 5. da se posle reči "političke prirode" dodaju reči "i u obavljanju svoje funkcije ne mogu zastupati interese bilo koje političke stranke".
Dakle, bitno je da zaštitnik građana i njegov zamenik prilikom vršenja svoje funkcije budu potpuno objektivni, nepristrasni, da se rukovode kriterijumima ustavnosti i zakonitosti i pravne struke, a to da li su oni članovi neke političke stranke ili ne, potpuno je nerelevantno. Bitno je da oni praktično zastupaju interese građana, da sprovode Ustav i zakon, a ne da sprovode naloge određenih partijskih organa.
Mi u SRS smatramo, i to je gospođa Vjerica Radeta danas napomenula nekoliko puta, da predsednik Narodne skupštine i dalje nije poštovao odredbu člana 5. stav 1. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, jer mi smo morali po Ustavnom zakonu da raspravljamo o kandidatu za zaštitnika građana, predlog kandidata još uvek nismo dobili i meni se čini da je osnovni razlog tome što stranke vladajuće koalicije još uvek nisu uspele da se dogovore oko toga ko će biti njihov kandidat. Očigledno je da je i zaštitnik građana deo političkog plena vladajuće koalicije i da još uvek traju razgovori oko toga kome će iz njihovih stranačkih kamarila da pripadne ta funkcija.
Možda oni zaista nađu nekoga ko formalno nije član DS, DSS ili neke druge stranke tzv. demokratskog bloka, ali uopšte ne sumnjamo u to da će, na veliku žalost građana Srbije, i zaštitnik građana i njegov zamenik očigledno sprovodi ne Ustav i zakon, nego naloge te tzv. demokratske vladajuće koalicije u Srbiji.
Dakle, da ponovim još jedanput, nije suština problema pripadnost političkoj partiji nego to, da li će zaštitnik građana u praksi da se ponaša objektivno i nepristrasno ili će pak da poštuje isključivo naloge vladajuće koalicije u Srbiji.
Da bi se to sprečilo, neophodno je usvojiti ovaj amandman, koji zabranjuje da zaštitnik građana u vršenju svoje funkcije ne sme da zastupa interese bilo koje političke stranke. Sve ostalo je jedna maska, jer pitanje da li neko pripada nekoj političkoj partiji ili ne, pre svega je jako teško proveriti, a i da se može proveriti, nijednom građaninu Republike Srbije ne možete uskratiti njegovo ustavno pravo da pripada nekoj političkoj stranci.
Jer, poznato je svima da je osnov svakog političkog društva politički plularizam, odnosno poštovanje, odnosno činjenica da postoje političke stranke i nisu političke stranke neprijatelji demokratije, nego su neprijatelji ustavnosti i zakonitosti to ako državni funkcioneri umesto da poštuju Ustav i zakon sprovode isključivo stranačku politiku, a mi se u SRS plašimo da će zaštitnik građana i njegov zamenik onako kako ih vi zamišljate, u stvari, da budu obični partijski poslušnici.