Član 104. stav 1. u vezi člana 100. Pretpostavljam da je sve ovo što smo danas slušali u toku prepodneva ozbiljan problem. Da nije, ne bi se o tome pričalo. To je sigurno tako. Međutim, mi smo od 10 jutros do sada potrošili vreme na taj način što se koristilo pravo javljanja po Poslovniku. Zbog toga sam reklamirao član 104. stav 1.
Kada je reč o dostojanstvu Narodne skupštine, mora se voditi računa o nečemu drugom. Nikada nisam sporio pravo nikome da koristi svoja prava iz Poslovnika. To može da radi uvek i pozdravljam takvu ličnu odluku svakog narodnog poslanika, ne bi li na taj način saopštio nešto što smatra da je vrlo važno, čak se i pozivajući na član 226. tražeći obaveštenje i informaciju od predsednika Narodne skupštine. I to je na mestu.
Međutim, mislim da bi ovde morali imati u vidu i ono što je, zapravo, posao ovog doma, a posao ovog doma je da donosi zakone i da se pripremi za tu svoju ulogu.
Svakako, mislim da je sve ovo što se ovde čulo vredno pažnje i da je svaki narodni poslanik, koji se javio da govori po Poslovniku, koristeći to pravo da se pozove na svoje pravo iz člana 226, takođe na mestu, ali moramo imati i nekog osećaja za meru u svemu tome. Jer, kada govorimo o dostojanstvu i svojim pravima, moramo voditi računa da svako od nas ima neka prava, tako da sopstvena prava možemo koristiti samo do mere i do onog nivoa dok ne vređamo prava drugih.
Ako jedna politička stranka misli da može da stavi poentu tako što će se 50 puta javiti po Poslovniku da potcrta jedan gorući problem, koji ja ne želim da sporim, to je u redu, ali onda moraju ti isti poslanici da povedu računa i o tome da postoje i drugi poslanici u ovoj Narodnoj skupštini koji uvažavaju da postoji taj problem, što i sada potvrđujem, a koji istovremeno žele da rade i po dnevnom redu koji je zadat, da vode računa o tome da postoji nešto na današnjem dnevnom redu, da postoji neka tačka dnevnog reda koja nije ni započela do sada, upravo zbog toga što su se narodni poslanici pozivali neprekidno po Poslovniku, da bi potrtali jedno te isto, 40 puta jedno te isto.
Dakle, ne sporim, možete i 400 puta jedno te isto, može tako da traje rasprava u ovom domu pitaj Boga koliko, ali se postavlja pitanje da li onda ja imam pravo, u ime ovih drugih poslanika, da kažem da smo to čuli, da smo razumeli, da je, pretpostavljam i predsednik Narodne skupštine čuo i razumeo, da pretpostavljamo da ćemo dobiti jednu informaciju o tome u jednom trenutku, na neki način, i da je valjda toga dosta.
Da li imamo pravo i mi drugi da nastavimo da radimo po dnevnom redu kako bi upravo ova skupština obavljala onu funkciju zbog čega je i sazvana. Ako ona obavlja funkciju zbog koje je sazvana na taj način može građanima najbolje i pomoći, jer ne možemo zamisliti da će ova skupština pomoći svojom osnovnom funkcijom građanima i ovom društvu ako bude razmatrala pojedine slučajeve po šest ili sedam časova. Konkretan slučaj, koliko god da je težak, koliko god da je problematičan, i zamislite, kada bismo svakoga dana radili, onda treba da pitam isto one građane koji gledaju ovaj prenos da li oni mogu realno da očekuju da bi ova Narodna skupština mogla rešiti bilo koji konkretan problem. To znate da nije moguće.
Ja uvažavam da jedna politička stranka može da iskoristi svaki poslovnički način da dođe do reči, da dođe do govornice, da bi jednostavno na taj način izrazila svoje stavove ili da bi izrazila javno zabrinutost povodom nekog problema i tako reklamirala sebe, ali morate imati u vidu da i druge poslaničke grupe, i drugi poslanici imaju isto to pravo koje imate i vi. Sad, zamislite kada bi se na taj način svi ponašali.
Pitala je gospođa Vjerica Radeta, sa mesta, pošto to gledaoci ne čuju, ko nam brani da se tako ponašamo. Pa znate šta, brani nam elementarna pristojnost, jer ako bi se mi ponašali na taj način, mi bismo došli u situaciju da ništa na belom svetu ova skupština ne završi i ne uradi. Vi, naravno, možete nastaviti tako da se ponašate, ali mi ćemo da se trudimo da se javljamo onda kada to ima smisla, a ako baš insistirate možemo govoriti o onome što nije na dnevnom redu, ali onda samim tim kršimo i onu odredbu Poslovnika koja kaže da poslanik mora uvek govoriti ono što je na dnevnom redu, a to jednostavno nije moguće. Hvala vam.
