Sasvim je dovoljno ovih pet minuta. Vidite kako ja to razgovetno, svima je jasno.
Ovaj nedostatak je fiktivan, 13 milijardi. Zašto? Država može sve. Koliko im zafali para, oni mogu da uzmu. Evo, recimo, šta bih preporučio ministru finansija - da nikako ne ide stopama Mlađana Dinkića.
On je izdejstvovao da Vlada donese rešenje o emisiji državnih zapisa Republike Srbije.
Molim vas, obratite pažnju na datume i iznose kako se formira jedan deo budžeta, kako se vrši kratkoročno finansiranje radi premošćavanja problema u budžetu, a mi smo te godine imali suficit, i prošle i pretprošle.
Evo, ovako. «Službeni glasnik Republike Srbije» broj 116/2005 - iznos emisije - 500 miliona dinara, datum emitovanja - 10. januar 2006. godine. Dalje, datum emitovanja - 24. januar 2006. godine, milijardu dinara emisija.
Da budemo načisto šta je to. Ne razlikuje se, u principu, od štampanja novca. To je kreiranje novca. Za koga? Za budžet.
Na primer, 31. januara 2006. godine - 600 miliona dinara, 7. februara 2006. godine - 900 miliona dinara, 21. februara 2006. godine – milijarda, i tako redom, idemo na kratkoročno zaduživanje, otprilike, dva do tri puta u toku meseca. Tako se formirao suficit, međutim, ima ovo i svoju drugu stranu.
Ko je kupovao? Odabrani. Preko koga? Preko Berze. Kakva je naša berza? Fiktivna, lopovska. Zašto? Jer se na našoj berzi dešava nešto čega nigde na kugli zemaljskoj nema. Svi koji posluju na Berzi zarađuju. Onda se postavlja pitanje, a ko to plaća da oni zarađuju? Budžet Republike Srbije. Kraj priče.
Znači, kreira se novac, pa se prebace sredstva iz opšte javne potrošnje u privatne džepove. Onda me ne čudi što jedan ima 11 miliona evra, drugi ima 10, treći ne sme ni da kaže, naljutio se što smo ga pomenuli ovde, i da ne ređam dalje.
Da se vratim na ovo što se tiče budžeta. Koliki je obim naše potrošnje? Uopšte nije onoliki koliko je rekao ministar. Nije to 590 i, koliko vi rekoste, 6 milijardi dinara. Šta je trebalo još da dodate tu? Koliko ste stavki ispustili?
Prilično stavki ste ispustili. O tome ćemo mnogo konkretnije, zdravlje bože, sutra, u načelnoj raspravi, i prekosutra, u pojedinostima, jer na skoro svaki član i svaki razdeo postoji poneki amandman Srpske radikalne stranke.
Onda će da ide drugi deo rasprave, koji se zove seciranje na delove. Zašto na delove? Da građani Republike Srbije shvate koja je tragedija ovakvo viđenje demokratije i ovakav demokratski način vladanja.
Ovde se otima na vrlo legalan način. Zašto? Zato što svaka glupost dobija legitimitet sa 126 glasova.
Svaka glupost, otvoreni kriminal. Videćete, od stavke do stavke, koliko je ugovora, odnosno usluga po ugovoru.
Molim vas, mi smo već dve godine budžetsko čudo. Jedini predsednik koji se finansira donacijama iz inostranstva je predsednik Republike Srbije. To je uvreda za bilo koju državu koja drži do svog suvereniteta.
Kod nas se ponose, imaju stavku, tačna ekonomska klasifikacija toliko i toliko, 250.000, toliko miliona. On će, jadnik, putovati u toku ove godine za 140 miliona dinara.
Gde on da putuje? Gde god je otišao, napravio je diplomatski skandal. Njemu treba zabraniti da putuje.
S obzirom na to da imamo problema sa kvorumom, predlažem, gospodine Obradoviću, da predložite gospodinu Duliću da u ovim prvim klupama obavezno budu i lisice i da ministar Jočić, na početku radnog dana Narodne skupštine, privede ministre, zakopča ih lisicama, da budu sve vreme prisutni ovde, da čuju, jer smo mi danas imali retku situaciju da čujemo i poslanike vlasti koji kritikuju ovu vladu i ovaj koncept.
Neću da ih pominjem, da ne bismo imali štetne posledice u okviru svojih stranaka. Progovorilo je kod njih srce, pa su uvideli koji su problemi s ovom i ovakvom vladom i ovakvom projekcijom.
Pošto je ovo već kraj, sutra ujutru ćemo da nastavimo, da objasnimo na kojoj poziciji ko koliko krade i zašto krade.
