Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Treće vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje dovoljan broj narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da danas nemam prijave da je neko od narodnih poslanika sprečen da prisustvuje sednici.
Nastavljamo rad prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačaka, od 1. do 6, dnevnog reda: – PREDLOGU ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2007. GODINU (sa finansijskim planovima organizacija obaveznog socijalnog osiguranja za 2007. godinu) i IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST, AKCIZAMA, PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI, POREZIMA NA IMOVINU I CARINSKOJ TARIFI
Za reč se javio narodni poslanik Aleksandar Marton, a neka se pripremi narodni poslanik Jovan Nešović.
Izvinjavam se, daću samo jednu informaciju. Odbor za finansije će održati svoju sednicu danas u 10,15, u pres sali, a Odbor za zakonodavstvo će održati svoju sednicu u 11 sati u Plavom salonu.
Takođe obaveštavam narodne poslanike, članove Odbora za zdravlje i porodicu, da je sednica zakazana za 12 sati i molim sve članove ovih odbora da prisustvuju sednicama.
Izvolite, gospodine Marton.

Hvala.
Poštovani predsedniče, potpredsednici, posle 14, 15 sati od kada sam dobio informaciju da se pripremim za reč, najzad sam dobio reč.
Što se tiče stava Lige socijaldemokrata Vojvodine, vezano za budžet Republike Srbije za 2007. godinu, juče ga je naš predstavnik, poslanik Radovanović, jasno obrazložio. Znači, Liga socijaldemokrata Vojvodine ne može podržati ovaj predlog budžeta, zbog toga što je i stav 60% građana Autonomne pokrajine Vojvodine, prilikom referenduma za potvrđivanje Ustava, bio jasan, jer taj ustav u Vojvodini nije prošao, između ostalog, i zbog onog finansijskog dela. Mi, kao vojvođanska partija, želimo da poslušamo stav tih 60% građana, koji su oni vrlo jasno izneli krajem oktobra.
Ja bih sada govorio o jednom aspektu o kome niko juče od poslanika nije govorio. Reč je o finansiranju određenih medija u Republici Srbiji. Naime, pre svega bih govorio o finansiranju Tanjuga, jer je, nakon formiranja Javnog servisa Radio-televizije Srbije, Novinska agencija Tanjug ostala jedina medijska kuća u Srbiji koja se direktno finansira iz državnog budžeta. Takav način finansiranja nije pokriven nikakvim zakonom i oslanja se na jedini postojeći zakon o Tanjugu iz 1995. godine.
Ove godine je, do sada, iz privremenog budžetskog finansiranja, Tanjug dobio već preko 100 miliona dinara, ili milion i po evra. Sada im se, do kraja godine, budžetom obezbeđuje još dodatnih milion evra, što čini blizu tri miliona evra iz džepa poreskih obveznika, za nešto što već postoji privatno i ne košta ništa državu.
Podsetiću vas samo da, sem Tanjuga, na medijskom tržištu Srbije već postoje dve uticajne nezavisne agencije, a to su Beta i Fonet, od kojih Beta, jedna od njih, ima sličnu produkciju kao Tanjug. Budući da je do sada država na mesečnom nivou redovno Tanjugu servirala velika sredstva, smatramo da zaista nije pošteno prema dve renomirane agencije, kao što su Beta i Fonet, ovako nešto što se predviđa u budžetu Republike Srbije.
Upozoravamo da se budžetskim finansiranjem Tanjuga krše i obaveze Srbije prema Savetu Evrope, za šta mislim da je većini poslanika u ovom domu veoma važno.
Naime, Beta i Fonet su, zajedničkom akcijom, iskoristile regularnu proceduru i još pre tri godine su Savetu Evrope stavile prigovor na činjenicu da opstaje državno finansiranje medija. To je stav kojim se vlasti u Beogradu pozivaju da prestanu da finansiraju medije iz državnog budžeta, na račun nezavisnih medija, koji postaje deo Rezolucije 397/2004 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i glasi: "Skupština poziva vlasti u Srbiji da se uzdrže od pokušaja kontrole ili uticaja preko medija. Vlada Srbije ne bi trebalo da koristi državni budžet Srbije sa ciljem da zadrži svoj politički uticaj na preostale medije u svojini države, a na štetu nezavisnih medija".
Da li će se na ovaj način Vlada suprotstaviti preporuci Parlamentarne skupštine Saveta Evrope?
Srbija je, članstvom u Savetu Evrope i članstvom u OEBS-u, preuzela obaveze da poštuje rezolucije i druga dokumenta tih međunarodnih organizacija. Zato smatram da je ova preporuka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope obavezujuća za ovaj dom i baš zato su poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine i podneli jedan amandman kojim bi se regulisala ova problematika. Kada bude tema rasprava o amandmanima, mi ćemo obrazložiti taj amandman.
Ukratko, još jedanput ću kazati da poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine i Poslanički klub Vojvođanski poslanici neće podržati ovaj budžet.
Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jovan Nešović, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Mićić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedavajući, pred nama se danas nalazi plan prihoda i rashoda državne kase, odnosno budžeta Republike Srbije za 2007. godinu, i njega treba da verifikuju narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ono što je značajno za G 17 plus i za šta se G 17 plus zalagao u predizbornoj kampanji, a, na kraju krajeva, i za šta smo preuzeli odgovornost u poslovima ministarstva u Vladi Republike Srbije, dobrim delom je ispoštovano u budžetu za 2007. godinu koji se nalazi pred nama Danas želim da govorim samo o planu koji je predviđen u budžetu za Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Značajno je ono što planira to ministarstvo, a to su neka tri strateška cilja: povećanje zaposlenosti u Srbiji, povećanje izvoza i ravnomerniji regionalni razvoj Srbije.
Da bi se u narednom periodu, u 2007. i 2008, kao i u ostalim godinama, ova tri strateška cilja na neki način i ostvarila, Ministarstvo je predvidelo nekoliko vrlo značajnih mera.
Što se tiče nezaposlenosti, to smo juče ovde čuli, po poslednjim podacima iz 2006. godine, u Srbiji negde oko 692 hiljade ljudi nema posla, a to je nekih 21,6%. To je jedan od najvećih problema u Srbiji. Ono što će Ministarstvo uraditi jeste da će podržati one mere koje su ranije primenjivane i koje su dale dobre rezultate, a definisaće i nove mere koje će se primenjivati u 2007, a računam, i u 2008. godini.
Sigurno ostaje stara mera koja je vezana za mikrokredite za zapošljavanje. To znači da oni ljudi koji imaju ideju kako da prošire svoj biznis, odnosno posao, da zaposle četvoro do petoro novih ljudi, mogu očekivati da dobiju od države, po vrlo povoljnim uslovima, kredite i za tu namenu u budžetu za 2007. godinu je predviđeno 1,13 milijardi dinara. To je za ovih šest meseci, koliko je još ostalo do kraja godine.
Druga stvar, koja će, takođe, ostati budžetu od prošle godine, jeste podsticanje grinfild investicija. Mi moramo na neki način da privučemo i strane kompanije i domaće preduzetnike da ulažu u opštine u Srbiji. Jedan od načina jeste da za svako radno mesto odobrimo određena sredstva iz budžeta, da bi ljudi došli u naše opštine da investiraju. To je započeto prošle godine i dalo je prve rezultate.
Imamo dobre primere u Inđiji, imamo dobre primere u Medveđi, Vranju i u drugim mestima, gde se znatan broj ljudi, nekoliko stotina, zaposlilo. Ove godine će se nastaviti da se daje od dve do 10 hiljada evra za svako novootvoreno radno mesto. Na taj način, očekujemo ove godine da, preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, nekih 15 hiljada ljudi nađe posao. Mislim da je u ovom trenutku to vrlo značajno.
Ove godine će se planirati dve nove mere. Jedna od mera jeste - pretvaranje inovacija u gotove proizvode. Želja je da se pospeše svi oni mladi ljudi koji završe fakultet i koji imaju inventivnost, odnosno imaju neku inovaciju koja može da dovede do proizvodnje nekog gotovog proizvoda u narednom periodu, koji može da se plasira na tržištu. Država će pospešiti takve ljude ili će pospešiti privrednike koji su prepoznali da sa tim proizvodom mogu da nastupe na tržištu. Na taj način bi mladi ljudi našli posao, a ono za šta su se školovali i imali ideju, tu ideju bi materijalizovali.
Poslednja stvar koja će se, takođe, primeniti jesu krediti za početnike. Svi koji se bave privatnim biznisom, odnosno poslovima, znaju da je vrlo teško kada počinjete nešto da radite. Do sada su bili nepovoljni i krediti banaka, a u ovom trenutku će država pokušati da na jednostavniji način, s kamatama od 1% i netraženjem hipoteke, već će hipoteka biti ručna zaloga za opremu koja se nabavlja, tim ljudima omogući da mogu da započnu svoj biznis, da imaju neki grejs period.
Jednostavno, kada taj biznis razviju, na neki način, da posle toga vrate ono što su uzeli od države, za neke druge.
Ono što će se, takođe, nastaviti u 2007. godini, jeste obrazovanje, obuka i prekvalifikacija ljudi, jer zaista moramo priznati da struktura ljudi koji čekaju posao ne odgovara potrebama privrede i države. Sama država mora tu da odradi posao i da te ljude prilagodi trenutku u kome se nalazimo, odnosno da ti ljudi mogu da lakše dobiju posao.
Druga važna stvar jeste ravnomerni regionalni razvoj. Mi sada u Srbiji imamo Beograd i veće centre koji se naglo razvijaju, a imamo niz malih opština koje imaju zaista velike probleme. Ti problemi su u oblasti infrastrukture, u oblasti privređivanja, nedostatka radnih mesta.
Šta se danas u Srbiji dešava? Iz velikog broja malih opština, ljudi se iseljavaju, iseljavaju se prema većim centrima i imate niz malih opština gde je trenutno slaba naseljenost ljudi, a u nekim delovima, čak, imamo prostore koji su skoro nenaseljeni. Tako je u Raškoj oblasti, južnoj Srbiji, istočnoj Srbiji i mnogim drugim mestima. Dakle, taj proces se nastavlja i mislim da u budućnosti to mora da se zaustavi.
Ono čime Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj planira da, na neki način, te procese zaustavi, odnosno da pomogne ravnomernijem regionalnom razvoju, jesu dve mere. Jedna mera jeste kreditiranje za podsticanje zapošljavanja i obnavljanja proizvodnje u tim nerazvijenim opštinama.
Videćete da je u budžetu za 2007. godinu planirano da se u 52 opštine u Srbiji, samo u privredu, investira nekih 1,3 milijarde evra, iz prostog razloga, da bi ti preduzetnici, odnosno privrednici iz tih opština koje su nerazvijene, imali mogućnosti da dođu do tih sredstava, da mogu da investiraju u svoje programe, a time i da zaposle ljude. Samim tim, kada se zaposle ljudi, ti ljudi će ostati u tim opštinama i rešićemo pitanje odlivanja i kadrova i ljudi sa tih prostora.
Sledeće što će se naći u budžetu za 2007. godinu jeste razvoj lokalne infrastrukture i razvoj industrijskih zona i parkova u opštinama Srbije.
Planirano je da se u 43 opštine u Srbiji investira 1,6 milijardi dinara za razvoj industrijskih zona. Ono što je vrlo značajno, opštine u Srbiji moraju da nađu određene stimulanse da privuku kako domaće, tako i strane investitore. Jedan od načina jeste da se uredi infrastruktura, odnosno te industrijske zone, da se po povoljnim uslovima ili, čak, besplatno tako infrastrukturno opremljene zone ponude potencijalnim investitorima koji će investirati i zaposliti ljude iz opština.
Značajno je, takođe, da je transfer sa viših nivoa vlasti prema lokalnim samoupravama ove godine duplo veći nego što je bio prošle godine.
Prošle godine je iznosio 14 milijardi dinara, a ove godine 29 milijardi dinara. To je još jedan od načina, čini mi se, kako država pokušava i treba da pokušava da pomogne lokalnim samoupravama, naročito onima koje su nerazvijene. U narednom periodu, treba polako planirati donošenje zakona o decentralizaciji i onda bi to bila potpuna zaokružena stvar.
Ono što je za mene, kao za poslanika iz Kraljeva, značajno, jeste da je među ove 43 industrijske zone koje će se uređivati u Srbiji uvrštena i industrijska zona Šeovac, koja se nalazi u Kraljevu. To je projekat proširenja i infrastrukturnog opremanja industrijske zone Šeovac i ove godine je predviđeno da se uloži nekih 40 miliona dinara u objekte u toj industrijskoj zoni.
Zaista je značajno za opštinu Kraljevo, koja ima preko 120.000 stanovnika, da će sutra moći da ponudi potencijalnim investitorima infrastrukturno opremljeno zemljište na jednom delu, gde oni mogu da podignu svoje fabrike i da zaposle svoje ljude.
Druga stvar koja je važna u ovom programu razvoja infrastrukture, takođe iz programa regionalnog razvoja, dva velika projekta koji su, isto tako, važni za moju opštinu, jeste proširenje izvorišta u Žičkom polju i crpna stanica u naselju Ribnica, koji će se, takođe, finansirati iz ovih sredstava.
Ovim će lokalne samouprave, a i moja lokalna samouprava, dobiti veliki podstrek, jer je pitanje vodosnabdevanja naše opštine jedno od strateških pitanja razvoja opštine, zato što mi u opštini Kraljevo i gradu Kraljevu, em što nemamo dovoljno vode, em, sa druge strane, ni voda nam nije kvalitetna.
Ovim projektom, koji će ovog puta ići preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, mi ćemo rešiti pitanje vodosnabdevanja i dobićemo nekih 30 do 40 novih litara vode. Što se tiče prečišćavanja, to ćemo rešiti drugom prilikom.
I, na kraju, ono što hoću kažem jeste da je Predlog budžeta za 2007. godinu, po oceni G17 plus, dobar. Normalno, Poslanička grupa G17 plus će glasati za ovaj budžet i pozivamo sve ostale poslanike da podrže budžet za 2007. godinu.
Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mićić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Nedimović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, nisam ni očekivala da će premijer doći danas.
Nije bio ni u prošlom sazivu nijedanput kada se usvajao budžet, niti je dao bilo kakvu izjavu o Predlogu zakona o budžetu u medijima.
Prosto, njega ni ekonomija, ekonomski i socijalni prioriteti, ne interesuju, on je zaokupljen duhovnim prioritetima, mitovima i krojenjem planova za dalji populizam.
Ono što me brine, što je opasno i rizično, jeste da, nažalost, nema ni ministra finansija, a ministar ekonomije je juče dao izjavu da se stidi budžeta i rekao je da neće da komentariše. Zamislite ministra ekonomije koji neće da komentariše budžet, da ne pričam dalje o tome.
Ono što je opasnije, i veoma rizično, jeste činjenica da ova druga Koštuničina vlada nastavlja lošu praksu usvajanja zakona na brzinu, bez realnosti, bez utvrđivanja prioriteta i bez šire javne rasprave, tako da o ovom budžetu, faktički, nisu imali priliku da se izjasne drugi građani, pa ni mi, poslanici, nismo imali prilike da razgovaramo sa nadležnim ministrom.
Nisam ekonomista, ali vodeći ekonomisti, kao što su gospodin Prokopijević, Gligorov, Kovačević, Stamenković, Brkić, kažu da je ovaj budžet ekspanzivan, inflatoran i loš.
Naročito je velika zamerka što se povećavaju rashodi za 20% u odnosu na prošlu godinu i to se opravdava povećanjem plata u javnom sektoru, što će, faktički, usrećiti, mada samo kratkoročno, samo negde oko 300.000 ljudi, a, u suštini, naneće štetu svima ostalima, dakle, ukupnom stanovništvu, 7,5 miliona ljudi.
Evo, juče je guverner Jelašić najavio da će ovakav budžet izazvati inflaciju i povećanje kamatnih stopa, što direktno znači da se ovim budžetom štiti samo javni sektor, i to na uštrb privatnog sektora, a znamo da je privatni sektor najvažniji kad je reč o povećanju zaposlenosti u ovoj zemlji, što jeste najveći problem.
Što se tiče konkretnih stavki, najpre ono što je uočljivo, a to je da jedna od najvećih stavki u ovom budžetu, dakle, planirana sredstva za Vojsku, iznosi 63 milijardi.
Mislim da smo mi mala zemlja, da nemamo ni unutrašnje ni spoljne neprijatelje. Postoje rizici i pretnje druge vrste. Ovim budžetom se ne ubrzavaju evroatlantske integracije i to nije uslov, a položaj Vojske, i to materijalni, i je dalje loš, tako da ta bezbednost, fokusiranje na bezbednost jedne male zemlje nije opravdana. Mala zemlja, koja nema neprijatelje u Evropskoj uniji, po pravilu, daje ispod 1% bruto društvenog proizvoda za vojsku.
Kada ova sredstva, 63 milijarde, uporedimo sa sredstvima koja se izdvajaju za pravosuđe, a izdvajati za pravosuđe znači voditi računa o vladavini prava i pravnoj sigurnosti, pa je to, na izvestan način, u jednom širem kontekstu shvaćen značaj bezbednosti građana, to je tri puta manje, odnosno 21 milijarda se izdvaja za sve organe u pravosuđu, a ima ih 508, plus pet republičkih. Mislim da je to veoma pogrešno i da se i dalje ne ulaže u pravnu sigurnost građana.
Ono što je važno za našu zemlju, jeste da se, pored ulaganja u infrastrukturu, ulaže i u ljudski kapital. Nama je potrebno da imamo što zdravije i što obrazovanije stanovništvo. Ono što je dobro, hajde nešto i da pohvalim, jeste da se, recimo, sredstva za obrazovanje u ovom budžetu povećavaju u odnosu na prošlogodišnji budžet, ali ono što je loše, to je nedovoljna modernizacija školstva.
Sećamo se raznih obećanja da će se kompjuterizovati sve škole, da će se kupiti silni kompjuteri. Sada sam videla samo neke stavke: za osnovne škole - 30 miliona, za nabavku opreme i mašina za srednje škole, takođe, oko 30 miliona i oko 100 miliona za univerzitete i fakultete, tako da mislim da to, apsolutno, neće biti dovoljno za modernizaciju naših škola i fakulteta.
Što se tiče obrazovanja, dobro je da postoji taj Fond za mlade talente, ali, recimo, upoređivanjem tih 160 miliona, koliko se planira da se izdvoji za taj fond, sa stavkama na koje se odnosi, vidi se da je to nedovoljno. Znači, na sve mlade talente, u preko 1300 osnovnih škola, preko 500 srednjih škola, svih fakulteta - za stipendije, usavršavanje, nagrade - 160 miliona. S druge strane, planirana sredstva za Srpsku akademiju nauka i umetnosti su 242 miliona dinara. Ako uzmemo u obzir da postoje 154 akademika, to znači - svakom po milion i još ostaje 80 miliona za trošak.
Mislim da je na ovaj način narušena ravnoteža, odnosno pravda između generacija. U redu je, trebalo bi da institucije budu ispoštovane, ali trebalo bi više voditi računa o mladima i obrazovanju.
Naročito je iznenađujuće što su vrlo mala sredstva planirana za Ministarstvo zdravlja, samo 16 milijardi dinara, četiri puta manje nego što je budžet Vojske.
Znamo da imamo velike probleme u Ministarstvu zdravlja. Neki pomaci su napravljeni, ali to nije dovoljno. Svi znamo i za liste čekanja i da se na pozitivnim listama, uglavnom, nalaze lekovi koji su jeftiniji, da razni stručnjaci i specijalisti u ovoj zemlji ulažu natčovečanske napore da bi pomogli našem stanovništvu.
Koliko se zdravstveni sistem nalazi u lošoj situaciji u ovoj zemlji, govori podatak da su rashodi zdravstvene zaštite po glavi stanovnika 2003. godine bili 140 evra, a prošle godine, 2006. godine, oni iznose samo 180 evra. Povećanje od samo 40 evra je malo.
Ako se uporedimo sa zemljama u okruženju, videćemo da je Hrvatska prošle godine imala rashode zdravstvene zaštite po glavi stanovnika od 700 evra, da se ne poredimo sa Slovenijom, gde su ti rashodi - 1700 evra.
Što se tiče nekih, pošto sam odužila, manjih stavki, ali veoma važnih, rekla bih nešto o Komisiji za odgovornost za kršenje ljudskih prava, odnosno za lustraciju.
Stvarno je sramota, ponižavajuće i uvredljivo da se planiraju sredstva od 220.000 dinara, a to je ubedljivo najmanja stavka i najkraće obrazloženje. Postoji samo jedna rečenica u vezi sa Komisijom za lustraciju, a planirana sredstva od 220.000 dinara su, faktički, nešto više od dve naše poslaničke plate, ili pola plate direktora JAT-a. Mislim da je to stvarno sramotno i da na ovaj način Vlada pokazuje odnos prema ovoj komisiji, što znači da od nje neće biti ništa.
Interesantno je, od ovih manjih stavki, pogledati i Kancelariju za medije, koja ima veći budžet nego Ustavni sud, odnosno ima veći budžet nego Vlada, kabinet Vlade i kabinet potpredsednika. Treba se zapitati da li Kancelarija za medije ima veću odgovornost i nadležnost nego sam premijer i čitav kabinet.
Takođe, ono što je bilo interesantno, jeste ova avio-služba Vlade - 253 miliona. Mislim da je to neprimereno za jednu malu i siromašnu zemlju.
Što se tiče Nacionalnog investicionog plana, on je haotičan, dispenzivan, nije transparentan, a znamo da je fiskalna politika, odnosno javni rashodi i prihodi, izvor moći Vlade i oni mu to demonstriraju, ali, istovremeno, mogu izazvati štetne pojave, ne samo na tržištu, nego u društvu u celini.
Zato mi iz Liberalno-demokratske partije nećemo podržati ovaj budžet, jer on nije ni razvojni, ni tranzicioni, a veća je potreba za radikalnom tranzicijom danas nego što je to bila 2001. godine.
Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Nikolić.
Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o budžetu je tema koja najviše interesuje narodne poslanike, ne samo zbog toga što preko rasprave o budžetu odlučujemo o tome kako ćemo udahnuti život državnim institucijama, organima, upravama i svemu onome što je potrebno da država nesmetano funkcioniše, već zbog toga što građani imaju priliku da čuju kako će se trošiti njihov novac u narednom periodu.
U toku jučerašnje rasprave, poslanici Demokratske stranke Srbije su govorili o tome kako ovaj budžet utiče na makroekonomsku stabilnost, kakve su njegove razvojne, ali i socijalne komponente. Kao član Odbora za pravosuđe, danas ću da se osvrnem na ono što je predvidelo Ministarstvo pravde i na sredstva koja su opredeljena za funkcionisanje pravosuđa.
Kada imate sistem, kako je neko rekao, u kome funkcioniše više od 500 pravosudnih organa i pet republičkih organa, onda, svakako, nije jednostavno raspodeliti iznos koji je predviđen svima u onoj meri u kojoj je to potrebno. Ipak, mislim da je ovim budžetom pokušano da se napravi dobar balans, da svi organi i novi instituti koji su uvedeni u naše pravosuđe normalno funkcionišu.
Podsetiću vas da u Srbiji počinje da funkcioniše Upravni sud Republike Srbije, koji do sada nije postojao, i da je za njega predviđeno 22 miliona dinara.
Ono na šta želim posebno da se osvrnem, to su apelacioni sudovi, za čiji rad je predviđena jedna i po milijarda dinara, a predviđeni su da funkcionišu u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Nadam se da, ministar nije tu, imaćemo prilike da o tome razgovaramo, postoje još neki centri u Srbiji koji zaslužuju da dobiju svoje apelacione sudove. Inicijativa narodnih poslanika će biti usmerena u tom pravcu da i neki gradovi koji, nakon usvajanja zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, dobiju status grada, takođe, imaju priliku da njihovi žitelji idu u apelacione sudove u tim centrima.
Jedna izmena koja nas očekuje tokom 2007. godine, u septembru, jeste da i organi za prekršaje prerastaju u veća za prekršaje, pa je potrebno opremiti i te organe, odnosno ta veća, omogućiti im komunikacionu infrastrukturu, edukaciju ljudi koji će raditi u tim većima. Znatan iznos sredstava je opredeljen i za ovu priliku.
Mi smo u prošlom mandatu doneli i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv visokotehnološkog kriminala. Prema tome, sigurno da značajna sredstva moraju biti opredeljena i za ovu namenu. Takođe, i za nesmetano funkcionisanje posebnog odeljenja Tužilaštva, Visoki savet pravosuđa. Imaćemo priliku, nakon usvajanja budžeta, da raspravljamo i o Zaštitniku građana i o Državnoj revizorskoj instituciji. Za Zaštitnika građana predviđen je iznos od 25 miliona dinara, a za Državnu revizorsku instituciju - 10 miliona dinara.
Želim da pohvalim što su odvojena određena sredstva i za Komisiju za reformu pravosuđa i za jedno značajno telo koje se bavi usklađivanjem i pomaganjem našem zakonodavstvu da se uskladi sa zakonodavstvom Evropske unije.
Znači, značajni projekti koje sprovode i donacije koje obezbeđuju, koji će nam umnogome pomoći da naš pravni sistem uskladimo sa pravnim sistemom EU.
Veliki iznos sredstava, četiri milijarde i 100 miliona dinara, predviđen je za rad Uprave za izvršenje zavodskih sankcija. Podsetiću vas da je u ovoj godini planirana izgradnja određenog broja kazneno-popravnih zavoda, popravnih domova, da se poboljša život i rad lica koja su na izdržavanju zatvorskih kazni, ali i lica koja su zaposlena u tim institucijama, da im se omogući da savesno i odgovorno obavljaju svoj posao.
Znam da 21 milijarda dinara nije dovoljno sredstava, ono što je predviđeno iz budžeta, iz prihoda koje ostvaruju pravosudni organi, ali siguran sam da će, ukoliko budemo vodili računa o tome kako se troše ta sredstva, naše pravosuđe raditi i nezavisno, i efikasno, i odgovorno, na zadovoljstvo svih građana Republike Srbije.
Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić, a neka se pripremi narodni poslanik Dragan Vujadinović.

Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, neki od diskutanata su dali vrlo optimističke najave o budžetu o kome danas razgovaramo. Nažalost, većina poslanika nije bila u prilici da pogleda memorandum o budžetu i prateća dokumenta, a iz budžeta se ne mogu videti pozicije koje je predsednik Grupe G17 dosta dobro obrazložio.
Mislim da funkcija države jeste da utvrdi bruto nacionalni dohodak i njen osnovni zadatak je da taj bruto nacionalni dohodak podjednako podeli, prema izdržljivosti davalaca poreza, na građanstvo, stanovništvo, i privredne subjekte i, u isto vreme, da obezbedi dovoljno uslova da država može da funkcioniše u skladu sa obavezama koje ima.
Da bi se to uradilo, neophodno je da se dobro izanaliziraju obaveze države iz prethodnog perioda, obaveze koje slede, posebno, da se dobro analiziraju mogućnosti, odnosno da se utvrdi tzv. fiskalni kapacitet u zahvatanju raznoraznih poreza i doprinosa, a da može da se očuva životni standard stanovništva i obezbedi razvojni koncept privrede.
Nažalost, zbog nedostatka bilansa u završnim računima od 2001. godine pa do danas, zbog nedostatka izvršenih revizija tih računa, kao i kontrole, a i zbog vremenskog ograničenja u donošenju ovakvog budžeta, mnoge stvari u Predlogu budžeta su nejasne.
Zakonom o budžetskom sistemu regulisana je procedura u vezi s pripremom i donošenjem budžeta, a u ovom predlogu budžeta mnogo od toga nije ispoštovano.
Nije dovoljno jasno rečeno o makroekonomskoj stabilnosti, na koji će se način ona obezbediti, kako će se održati stabilan ekonomski razvoj.
Nije na valjan način dato obrazloženje te makroekonomske stabilnosti, niti su prikazani finansijski pokazatelji iz 2006. godine, kao ni elementi koji daju mogućnost za dobru procenu makroekonomske politike za ovu godinu.
Memorandum za ovaj budžet, ne računam memorandum objavljen u prošloj godini, izostavljen je, iako Zakon nalaže da se memorandum o budžetu napravi i da odredi srednjoročni makroekonomski fiskalni okvir, na osnovu kojeg se donose budžeti, finansijski planovi svih organizacija.
U tekstu Predloga nedostaju podaci iz memoranduma o budžetu i fiskalnoj politici za 2007. godinu, nedostaje projekcija za 2008. i 2009. godinu. Doduše, jedino je u fondovima obrazloženo memorandumom šta se time planira.
U obrazloženju ukupne makroekonomske politike su dosta oskudno prezentirani podaci o tome šta se desilo u prethodnom periodu ove godine i šta se dalje može očekivati. Ostaje dilema, da li je to zbog vremena ili su svesno izostavljeni memorandum i neke projekcije koje su morale biti objašnjene.
Danas, podsećam, u drugoj polovini juna, raspravljamo o Predlogu zakona o budžetu za 2007. godinu.
Odmah da kažem da je velika šteta što zbog niza okolnosti budžet nije postavljen kada mu je vreme, kada je mogla da se planira realna makroekonomska politika, a da država može, instrumentima koji joj stoje na raspolaganju, da sprovodi tako postavljenu ekonomsku politiku.
Nažalost, danas možemo samo da konstatujemo ostvarene rezultate za proteklo vreme.
Na prvi pogled, na sreću, osnovni ciljevi izgleda da se ostvaruju u nekom željenom pravdu i u delovima, doduše prividno, u makroekonomskoj stabilnosti i u privremenom rastu imamo pozitivna kretanja.
Glavni ekonomski indikatori, ako se sami za sebe pogledaju, uglavnom idu u nekom željenom pravcu. Bruto domaći proizvod raste po stopi od 5,9, projektuje se rast investicija za 21,5%, nastavlja se rast izvoza po stopi od 26,8%, inflacija se kreće u okviru stabilnih 6,5% i očekuje se povećanje produktivnosti za 5%.
Ono što mora da zabrine nosioce ekonomske politike je nekontrolisani rast uvoza, koji godinama znači otvaranje makaza u platnom deficitu, pa na tom planu moraju da se preduzmu ozbiljne mere i ozbiljni koraci. Rast uvoza za ovaj period od 23,7% je veoma veliki.
Istina je da smo mi, kao nacionalna ekonomija, deo svetskog tržišta i da je razmena sa svetom neminovnost.
Na to nas, uostalom, obavezuju i mnogi međunarodni sporazumi sa Evropskom unijom, CEFTA sporazumi, zatim, nužnost uvoza opreme radi zanavljanja zastarele tehnologije, uvoz mnogih materijala, s obzirom na to da je reprolanac, zbog raspada bivše Jugoslavije i propadanja mnogih firmi u ovoj zemlji, prekinut, ali postoje mnogi mehanizmi da se procenat učešća uvoza, koji sada iznosi 17%, u bruto produktu zaustavi.
Iskustvo Slovenije, posebno iskustvo Hrvatske u vođenju mnogih vancarinskih mera zaštite domaće proizvodnje, morali bismo da izučimo i primenimo, počev od interne certifikacije proizvoda, malo su ti proizvodi dolazili, do mnogih drugih mera.
Evropska unija se uveliko, raznim vancarinskim mehanizmima, brani od uvoza robe široke potrošnje iz Kine i mnogih drugih proizvoda. Nažalost, ni na tom planu nemamo potrebne mehanizme da se takav uvoz, po meni nepotreban, zaustavi.
Uostalom, da postavimo pitanje, da li nam je potrebno i da li možemo da mehanizmima zaustavimo uvoz voća, povrća, da na bananama ne trošimo milijarde?
Bez namere da ulazim u dublju analizu, država mora da pronađe mehanizme da ovaj problem reši. Ekspanzija uvoza može biti zaustavljena na tri radikalna načina, koji mogu da postignu cilj, ali u našim uslovima mogu da izazovu i neke nove, neželjene posledice.
Mislim da nosioci ekonomske politike moraju da se odluče i da uvoz smanje kroz fiskalnu politiku, kroz monetarnu politiku i kroz štednju. Osobina je nas Srba da trošimo više no što imamo i da potrošimo više no što zaradimo.
Da navedem nekoliko podataka, uz spremnost da zajednički komentarišemo neke relacije. Za budžetsku 2000. godinu planiran je budžetski iznos od 52 milijarde, tako što su budžetski rashodi iznosili 32,7 milijardi, uz dodatak da su postojali tzv. ekstra budžetski računi od 19,3 milijardi, sredstva koja su potrošena za otklanjanje posledica NATO bombardovanja.
Poređenja radi, ovaj predlog budžeta za 2007. godinu predviđa izdatke u iznosu od 595,5 milijardi dinara. Upoređenjem ukupnih raspoloživih sredstava za budžet za 2000. godinu i sredstava koja su sada planirana, jasno se nameće nekoliko suštinskih pitanja, koja se prethodno moraju razjasniti, i to naročito zbog poreskih obveznika i cele javnosti, koja ovo veoma dobro razume i oseća na svojim leđima.
Imamo ovde u vidu i rast kursa i sve elemente, ali je rast veoma veliki.
Ako nismo odstupili od glavnog i polaznog opredeljenja u ekonomskoj politici u zemlji - da se od ukupnog narodnog bogatstva, društvenog proizvoda, za javnu potrošnju izdvaja najviše do 50 posto (koliko se sećam, prošle godine je to bilo 49,5 posto, a ovog puta ne znam za to, jer u dokumentaciji ne piše), da bi se stvaralo iz ovog dohotka koji izdvajamo, a to je privreda i stanovništvo, uz pretpostavku da se i ovog puta ne odstupa od ove crte do 50 posto, da bi se ostvario ambijent za poboljšanje uslova za privredni razvoj i bolji život, potrebno je razjasniti bitnu činjenicu.
Ako je 582 milijarde, u odnosu na 52 milijarde, 11 puta više, da li to znači da je život, odnosno da li su životni standard stanovništva i stanje u privredi za toliko puta poboljšani?
Pošto sam 37 godina u privredi, mogu reći da to nije tačno; naprotiv, i siromašniji smo i problemi u privredi su teži nego što su ikada bili.
Ovako visoke namete i, posebno, poreska davanja, privreda, jednostavno, ne može da izdrži i veoma je često primorana da radi izmirenja obaveza prema državi podiže veoma skupe kredite.
Ako, makar i površno, uđemo u izdatke budžeta, skoro da nema razdela gde nisu planirana visoka izdvajanja za plate državnih činovnika, ali, isto tako, i visoka izdvajanja za razne ugovore o delu, plaćanja savetnika itd.
U eri veoma visoke tehnologije, koja, po pravilu, smanjuje broj zaposlenih radnika, posebno u državnoj administraciji, mi u državnim službama imamo rapidan rast zaposlenih. Po Predlogu zakona o budžetu za 2007. godinu, platu na teret budžeta će primati 258.488 radnika. Naravno, tu se ne ubrajaju razni savetnici i korisnici sredstava po osnovu ugovora o delu.
Postavlja se logično pitanje, kako to radi služba za kadrove, koji su to kriterijumi za prijem, gde je tu stručnost i kakva je edukacija?
Ovde, naravno, ne mislim na zaposlene u sudstvu, u zdravstvu, u Vojsci, u MUP-u.
Ako ovim podacima dodamo dalje planiranje zapošljavanja, ako moramo da isplaćujemo, ako se ne varam, negde oko 1.400.000 penzionera i ako moramo, preko Biroa za zapošljavanje, da isplaćujemo radnike koji su isterani kao tehnološki višak, ako smo predvideli veće troškove putovanja nego što je to neophodno, onda je logično da su budžetska izdvajanja visoka i da su stavke za socijalna davanja za toliko umanjene.
Imamo, neko reče, 650 hiljada nezaposlenih radnika, ja mislim da je taj broj iznad 900 hiljada, a ovako povećanom administracijom gube se efekti za smanjenje zapošljavanja radnika, kao što je to bilo u zdravstvu ili Vojsci.
Ovde imam 35 pobrojanih uprava, agencija direktnih i zavoda, kancelarija i slično, koje se finansiraju iz budžeta i koje postoje, pored službi ministarstava. Mislim da je to previše. Mislim da o tome mora da se povede računa.
Mi smo još uvek zemlja u tranziciji i sa dosta velikim problemima. Procesi tranzicije su isterali veliki broj radnika sa radnih mesta i oni žive na egzistencijalnom minimumu. Broj radnika koji stvaraju vrednost je još uvek mali. Upravo je privreda najviše poreski opterećena.
Primera radi, PDV od 18 procenata u Srbiji je veći za tri posto od prosečnog iznosa PDV-a u Evropi, koji je 15 posto. Doprinosi za lične dohotke, porezi na imovinu, porezi na eventualnu dobit, u svakom slučaju, visoki su. Na sceni je tipičan neoliberalistički kapitalizam, koji ovako iscrpena privreda teško može da izdrži, a kamoli da očekujemo neki razvojni koncept.
Ako očekujemo dalje prihode od privatizacije i ako idemo u pregovore o pridruživanju i evropskim integracijama, preskromno je predviđena stopa rasta od jedan posto, pogotovo, ako se računaju i zaposleni u državnoj administraciji.
Mogu da izrazim zadovoljstvo što se budžetska 2007. godina planira sa budžetskim deficitom, ako je to realno stanje stvari. Kažem - ako je to realno stanje stvari, jer ovaj visoki dom od 2001. godine do danas nije imao priliku da dobije izveštaj o izvršenju budžeta, bilansa, od strane revizorskih kuća. Više godina unazad planira se suficit, a da li je taj suficit realno planiran i ostvaren, ne znamo, jer nemamo završne račune.
Dozvolite mi da primetim, iako možda nisam u pravu, da je takav suficit izračunavan primenom neke nove metodologije obračuna na budžetski prihod i rashode. Smatram da se pod suficitom podrazumeva ostvareni višak novca, nakon pokrića svih izdataka i obaveza koje postoje. Suficit mora biti opipljiv rezultat, realan višak neraspoređenog novca, gde nema obaveza. Suficit se ne može obračunavati unapred, a bilo je slučajeva, recimo, 2005. godine, da smo usred godine pravili rebalans budžeta sa predviđenim suficitom.
Bez revizije završnog računa budžeta i revizije budžetske procedure teško se može konstatovati suficit. Kako se moglo govoriti o suficitu 2005. i 2006. godine, ako smo imali redovna dugovanja budžetskim korisnicima i, koliko se sećam, velika dugovanja prema putnoj privredi. Navodno, ti suficiti su upotrebljeni za izmirenje, upravo, budžetskih obaveza i za otplatu spoljnotrgovinskih dugovanja. Zar to nije moglo da se objasni i da se postavi u okviru budžeta?
Mislim da je u svim ozbiljnim ekonomijama i državama ta budžetska disciplina i odgovornost izuzetno velika.
Veoma se oprezno planiraju, uglavnom, deficiti, a država disciplinom realizacije planirane rashode i prihode ostvaruje rezultatom.
Ono što nije jasno, to je da se u mnoge razdele budžeta ubacuju sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, a da nisu objašnjeni kriterijumi po kojima se vrši raspodela sredstava, niti se preciznije kaže da će se ta sredstva regionalno raspodeliti i u koje će se svrhe usmeravati.
Dosta je nejasno i što se u obrazloženju Predloga zakona o budžetu nigde ne navodi kako je Vlada utvrdila opšti bilans javne potrošnje, gde bi se videle jasno i sve potrebne ekonomske veličine, počev od bruto društvenog proizvoda, zatim opšti bilans javne potrošnje za sve nivoe, počev od budžeta Republike, pokrajine, pa uopšte.
Nemam nameru da komentarišem nijednu stavku iz budžeta. Jedino želim da primetim da je gospodin Riza Halimi bio u pravu juče kada je rekao da su sredstva za Koordinaciono telo za Bujanovac, Preševo i Medveđu prepolovljena. Mislim da je neophodno da se ta sredstva ostvare bar na nivou koji je bio.
Ja sam takvu vrstu amandmana blagovremeno podneo, jer je zaostajanje juga Srbije preveliko i svi napori koje činimo na lokalnom nivou ne mogu biti dovoljni da se izađe iz problema. Nije dobro što je drug Riza kritikovao komitete, jer i on i ja smo bili vrlo perspektivni kadrovi u Komunističkoj partiji Srbije, pa, prema tome, mislim da treba da ostane dosledan svoje prošlosti.
Hvala vam lepo.