Dame i gospodo narodni poslanici, poznato je da je donošenje budžeta jedno od najbitnijih pitanja za ovu skupštinu. Budžet ni u jednoj zemlji, pa ni u Srbiji, nije lako doneti. Potreba je mnogo, a nema uvek dovoljno sredstava. Međutim, ipak mislim da za neke namene moraju da se obezbede sredstva koja nisu predviđena ovim predlogom budžeta za 2007. godinu.
Neću govoriti i ponavljati ono što su do sada rekli poslanici SRS-a, u smislu manjkavosti ovog predloga i davanja pravih predloga da se donese bolji budžet Republike Srbije. Konkretno, hteo bih da se osvrnem i da dam predloge u vezi s obezbeđivanjem sredstava za izgradnju određenih graničnih prelaza, carinskih službi na graničnim prelazima i za obezbeđivanje određene kontrole na tim prelazima vezane za zdravstveni i ostali nadzor pri unosu, odnosno uvozu robe u Srbiju.
Prilikom odvajanja Crne Gore, i pre toga, određena su tri carinska prelaza. To je Mehov Krš kod Rožaja, zatim Gostun između Bijelog Polja i Prijepolja, kod Brodareva, i naravno Jabuka, između Pljevalja i Prijepolja. Prosto je neverovatno da su na Jabuci granični policijski punkt i carina locirani 5 km od graničnog prelaza sa Crnom Gorom, dok su, na drugoj strani, znači, crnogorske službe locirane uz samu granicu.
Zbog ovakve situacije, velika maltretiranja i štete trpe građani opštine Prijepolje, jugozapadne Srbije i uopšte Srbije koji putuju u Crnu Goru ili preko ovog prelaza vrše promet robe.
Navešću činjenice o svakodnevnom maltretiranju građana, kako Jabuke, tako i ostalih sela koja gravitiraju uz taj granični prelaz sa Crnom Gorom.
Prilikom odlaska na svoja imanja, moraju da čekaju u redu za kontrolu kao da su šverceri, kao da će prošvercovati i traktor i kosačicu i motornu testeru. Na drugoj strani, taj policijski i carinski punkt u centru turističkog mesta Jabuka izaziva ozbiljnu nelagodu kod svih gostiju i predstavlja antipropagandu razvoja turizma.
Zamislite kako bi to bilo kad bi se na Zlatiboru uradio takav ili sličan carinski prelaz. Ili, možda, neko smatra da je Srbija samo do Zlatibora? Mislim na vladajuću koaliciju. Nažalost, nije, ima još 80 km do carinskog prelaza sa Crnom Gorom.
Građani su više puta tražili da se ovo pitanje reši i da se ovaj punkt zaista preseli uz neposrednu blizinu granice. Čak su pretili i da će blokirati ovaj granični prelaz. Predstavnici opštine Prijepolje su pokušali sa predstavnicima Vlade, ali dosta mlako i mlitavo, da se ovo pitanje reši. Na skupštini opštine davali su objašnjenja da im je Vlada odgovorila da nema sredstava da obezbedi struju, vodu i slično.
Prosto, čovek se pita da li je li ovo moguće i da li je ovo ozbiljan odgovor Vlade.
Postoji još jedan, vrlo ozbiljan, problem vezan za ovaj granični prelaz, gde treba obezbediti određena sredstva da bi se nesmetano obavljao promet robe. Naime, na graničnom prelazu na Jabuci nije obezbeđena fitosanitarna kontrola.
Na primer, kada se uvozi roba sa područja severne Crne Gore, ona ne može da ide direktno od Pljevalja, preko Jabuke, prema Prijepolju, gde je razdaljina 34 kilometara, već mora zaobilaznim putem, preko Pavinog Polja i Belog Polja, gde je razdaljina oko 150 kilometara, mada je taj put je u lošem stanju, nije urađen, tako da teško da tu može da se obavlja promet robe, odnosno - u zimskom periodu, preko Mojkovca i Belog polja, gde je razdaljina 190 do 208 kilometara, zavisi odakle se putuje, preko Gostuna, i da se na tom carinskom prelazu izvrši fitosanitarni pregled.
Nije zanemarljivo istaći da se u ovoj turističkoj sezoni opterećuje ionako zagušen saobraćaj na magistralnom putu prema Gostunu, gde je, inače, carinski prelaz sa Crnom Gorom.
Kako objasniti da velika količina građe koja se uvozi iz Bosne i severne Crne Gore mora da pređe toliki zaobilazni put i da toliku ekonomsku štetu trpi Srbija.
Zbog svega navedenog, postoje ubedljivi razlozi i ja predlažem da se ovom budžetu obezbede sredstva za hitno izmeštanje punkta iz centra Jabuke i da se pristupi izgradnji graničnog i carinskog punkta uz neposrednu granicu sa Crnom Goru, a ne na pet kilometara razdaljine, kao do sada.
Takođe, neophodno je obezbediti sredstva za vršenje kako fitosanitarne, tako i ostalih pregleda, kako je to regulisano na ostalim graničnim prelazima.
Nisam podneo konkretan amandman, jer su ovde potrebna sredstva Ministarstva finansija - za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i za Ministarstvo policije.
Očekujem, dok traje ova rasprava, da Vlada svojim amandmanima uveća sredstva za ove namene i razreši ovo neodložno pitanje vezano za šire područje, koje je važno za celokupnu Srbiju.
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, a zatim narodni poslanik Vlada Sekulić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste već čuli od mojih kolega, SRS neće glasati za ovaj predlog budžeta, ali ne samo zato što smo opoziciona stranka i što nam je želja da na ovaj način proverimo koliko Vlada ima podršku za svoju monetarnu politiku u ovom skupštinskom domu, već, pre svega, što je Predlog budžeta izuzetno loš, što je ovim predlogom budžeta ugrožena perspektiva srpske ekonomije u narednom periodu.
Srpska radikalna stranka je očekivala da će Vlada izaći sa jednim restriktivnim fiskalnim budžetom, da će u narednom periodu voditi restriktivnu monetarnu politiku i, u svakom slučaju, da će voditi računa o tome da je poreski kapacitet građana i privrede na nekih 38 do 40% bruto domaćeg proizvoda, a i sami ste u svojim izlaganjima govorili o tome da je konsolidovana potrošnja ovim predlogom budžeta negde oko 50% bruto domaćeg proizvoda.
Ta razlika od 10 ili 12%, u svakom slučaju, opterećuje građane i privredu Srbije, a to će značiti dalju nelikvidnost, dalje zaduživanje građana i privrede Srbije, i sve to vodi u dalje osiromašenje Srbije, srpske privrede i srpskog društva.
Restriktivna fiskalna politika morala se voditi u narednom periodu, pre svega, zato što je nivo investicija za realni sektor, u privredi, jako nizak u Srbiji danas.
U odnosu na ostale tranzicione zemlje, koje investiraju nekih 30 do 35% bruto nacionalnog dohotka, procenjuje se da je taj procenat negde oko 20%, što na najbolji način ukazuje na zaostajanje Srbije u odnosu na svoje okruženje, na ostale tranzicione zemlje.
Jednostavno rečeno, za godinu dana, Srbija investira u svoju industriju onoliko koliko zemlje iz okruženja investiraju u šest meseci, što neminovno vodi u dalje zaostajanje Srbije, kada je u pitanju ekonomski razvoj.
Mislim da je ovim predlogom budžeta Vlada trebalo da pospeši restrikciju tražnje, a mi smo imali preveliku agregatnu tražnju u prethodnom periodu, naravno, zato što smo imali privatizacione prihode, zato što smo imali jednu ozbiljnu ekspanziju, delom i zbog rasta plata.
Vlada je morala svojim primerom da ukaže i da pomogne monetarnoj politici u nekom narednom periodu, jer je monetarna politika, odnosno NBS podnela ogroman teret za suzbijanje inflacije u prethodnom periodu.
Sva stručna javnost zamerala je i prethodnoj vladi zato što tom politikom nije podržavala monetarnu politiku i nije pomagala da se ne ide u ovoliku aproprijaciju dinara, koja je, očigledno, prevelika i glavni je uzrok porsta i uvoza i velikog deficita platnog bilansa.
To je osnovni razlog zbog čega se od ove vlade očekivalo da predloži restriktivnu fiskalnu politiku.
S ovakvim deficitom platnog bilansa, koji je evidentan godinama unazad, jako ćemo brzo biti u situaciji da imamo ozbiljnu ekonomsku krizu.
Iznos koji imamo je premali, i kvalitativno i kvantitativno ne odgovara srpskoj ekonomiji - izvoz koji je nekih šest milijardi evra, uz spoljnotrgovinski deficit, koji iznosi šest ili sedam milijardi evra, a po nekim proračunima, ove godine mogao bi da bude i blizu osam milijardi evra.
Mislim da nismo smeli da idemo u ovakvu monetarnu politiku, to je mišljenje SRS-a. To je neodgovorna politika Vlade Srbije, koja je, nažalost, opet podlegla ucenama pojedinim ministara, koja nastavlja politiku od 2000. godine, dakle, ministarstava pojedinih političkih partija, a to se neminovno odražava na preveliku javnu potrošnju za Srbiju u ovom trenutku.
Želeo bih, isto tako, da izrazim svoje nezadovoljstvo Nacionalnim investicionim planom. On ne odgovara jednoj tržišnoj privredi, on predstavlja internacionalizam, on znači da Vlada postaje preduzeće, on znači odricanje od elementarnih principa tržišne privrede, po kojima država uređuje uslove na tržištu, ali se nikako ne pojavljuje kao arbitar ili partner.
Očigledno je da je Nacionalni investicioni plan skrojen i osmišljen u kontekstu neke izborne kampanje, koja je nesumnjivo pred nama, u kontekstu predsedničke kampanje.
Nacionalni investicioni plan u ovom obimu je pet puta veći od onoga koji je prethodna vlada imala pred izbore i koji je iznosio negde oko devet milijardi dinara, a predlog je 44, znači, skoro pet puta veći. Očigledno je ili da ste se uplašili prethodnih izbora ili da vam je bitno opao rejting u toku prethodnih meseci, pa računate da ćete ovakvim nacionalnim investicionim planom uspeti da pobedite na predsedničkim izborima koji nas očekuju krajem godine.
U svakom slučaju, ovim bih završio i ostavio što više vremena mojim kolegama, pozvao bih vas da još jednom dobro razmislite o potrebi za ovako ekspanzivnim budžetom Republičke vlade i da ga u danu za glasanje ne podržite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vlado Sekulić, a zatim narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uzimajući u obzir vreme, malo brže ću da počnem.
Budžet Republike Srbije u startu kreće sa deficitom, želeći da pokaže da Vlada nije oštetila građane i privredu, da nije napravila suficit kroz preterano uzimanje od građana ili iz privrede. Prvi predlog budžeta gospodina Koštunice je startovao sa suficitom, pa su se, valjda, novi eksperti u Vladi dosetili kako da prikažu da su brižnici i zaštitnici interesa građana Srbije.
Što se tiče Vlade, zasnovala je budžet kroz tri tačke, a to je makroekonomska stabilnost, dinamičnost privrednog rasta i zaposlenosti i standard građana. To više deluje kao propagandna sfera pred izbore. Fali im samo još jedna tačka, s obzirom na izlaganje mnogih koleginica i kolega iz DSS-a, samo još da su stavili četvrtu tačku - jedan kompjuter po glavi stanovnika Republike Srbije, i imali bi mir u Republici Srbiji i neku perspektivu za građane.
Kaže se da se makroekonomsko kretanje u proteklom periodu može oceniti kao povoljno, izuzev visokog rasta spoljnotrgovinskog deficita. Rast spoljnotrgovinskog deficita tokom prva četiri meseca 2007. godine generisan je fiskalnom ekspanzijom u četvrtom kvartalu 2006, a potom i ubrzanim rastom zarada, predvođenih rastom zarada u javnom sektoru.
To je totalna kolizija. Priča se, prvo, da je sve u redu, makroekonomska politika je izuzetno dobro krenula, a odjedanput se pojavljuje spoljnotrgovinski deficit. Onda ne može biti sve idealno, zna se da ne može da se kaže da je izuzetno dobro bilo makroekonomsko kretanje u proteklom periodu. Ako se pojavljuje deficit na strani spoljne trgovine, onda nije tako sjajna situacija, pošto se zna koliko Srbija više uvozi, a tako malo izvozi.
Inače, vi znate kako može da se smanji deficit u spoljnoj trgovini, da više izvezete nego što može da se uveze. S obzirom na našu privredu, koju ste vi vodili od 2001. nadalje, na stanje u privredi, da i ovo malo preduzeća što je radilo u proteklom periodu, pre vašeg dolaska na vlast, više ne radi, s obzirom na to kako ste privatizovali sve ostale firme, a ne vodite računa o privatizaciji, ne vidim šta vam daje optimizam da ćete da podignete izvoz do neke normalne sfere, da biste mogli da kažete da će se pojaviti suficit u spoljnoj trgovini.
Da bi se spoljnotrgovinski deficit smanjio, nije dovoljno da se u budžetu samo projektuje da će rast izvoza biti planiran sa 26,8% povećanja. Povećanje rasta uvoza je za 23,7%. To su vaše lepe želje i lepe pretpostavke da će ovog puta izvoz biti veći od uvoza.
Realno sagledavajući srpsku privredu, ona ne može da ojača, niti naši proizvodi mogu da budu konkurentni u Evropi i u svetu, s obzirom na to da se konstantno i sistematski uništavaju preduzeća koja mogu nešto da urade u privredi, da bi se za jevtine pare prodala i privatizovala.
Ovo malo što je još ostalo od srpske privrede, to je ono od čega što očekujete da ćete, kroz ovu privatizaciju, kako ste najavili, jednu delimičnu i drugu celu privatizaciju, nadomestiti nešto što bi moglo naš javni dug da smanji.
Naš javni dug je devet miliona evra i to je neki podatak kojim se operiše. Ovo što su kolege iz DS-a rekle, da to nije baš veliki dug, to je već malo neozbiljna konstatacija. Za Srbiju, sa onim kapacitetima i ekonomskim razvojem i bruto društvenim proizvodom od 5,9% na godišnjem nivou, to je izuzetno veliki dug.
Svako ko se malo razume u ove stvari o kojima pričam zna da ako je naš doprinos u Srbiji, društveni proizvod, iznad 7%, mi smo solventni i možemo da vraćamo, jer reprogramiramo dugove. Sve ispod 7% se dovodi u dužničku krizu, koja može da nas očekuje vrlo brzo, možda, čak, i u toku ove godine; ako ne ove godine, onda ćemo sledeće godine sigurno upasti u dužničku krizu.
Samo da skratim, kako bi kolege mogle da govore. Samo još o ovom delu oko privatizacije.
Nastavak restrukturiranja i privatizacije društvenih preduzeća, banaka, osiguravajućih društava, delimična privatizacija EPS-a, NIS-a i lokalnih javnih preduzeća, to će, verovatno, jedino biti iz budžeta ispoštovano.
Jedini sektor koji volite, to su te privatizacije, i sada ćete prodati i EPS i NIS i javna preduzeća, a ko će, na kraju, biti žrtva privatizacije. Kada se proda EPS, NIS, a vi nadomestite neka sredstva u budžetu i za vraćanje javnog duga, jedine žrtve tih privatizacija i tranzicija biće radnici koji su zaposleni u EPS-u i NIS-u.
Očekujem da će biti vrlo brzo rebalansa budžeta, jer ovo je inflatorni budžet, zato što je projektovana inflacija 6,6%, a bruto društveni proizvod 5,9%. To je već neki nagoveštaj da nećemo imati mirnu godinu što se tiče ekonomije.
Onaj deo koji sam zapamtio iz izlaganja - o nacionalnom programu i kompjuterima, shvatam ovako – Srbijo, budi mirna, i svaki građanin će dobiti po jedan kompjuter, svako će imati u kući po jedan kompjuter, koji ste odavno platili. Na to se svodi ovaj budžet.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, zatim narodni poslanik Radoslav Jevremović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, navikli smo, kada je gospodin Dinkić bio ministar finansija, da posle četiri-pet pitanja ministar izađe za govornicu i odgovori na ta pitanja, koja su u međuvremenu postavljena. Današnji ministar, gospodin Cvetković, sve vreme sedi i ćuti, izgleda da je odlučio da se brani ćutanjem.
Počeću od člana 1. ovog budžeta, mada mnogo malo vremena imamo, a ima dosta govornika iz Poslaničke grupe SRS-a. Izgleda da jedini trošimo vreme.
Dok je gospodin Dinkić pravio budžet, bilo je 15, pa 30 milijardi suficita, pa onda izađe Koštuničin predlog budžeta, pa tamo nema ni suficita ni deficita, taman uklopljeno onoliko koliko treba da se potroši. Dolazi ministar Cvetković, deficit 13 milijardi 676 miliona. Kaže se, statistika naša dika, što zamisli, to naslika.
Sada me zanima, odakle ćete vi nadoknaditi ovih 13 milijardi, s obzirom na to da su ukupna primanja iz budžeta 581 milijardu, a izdaci 595 milijardi? To znači da ćemo potrošiti 13 milijardi ove godine više nego što ćemo prikupiti od poreza, akciza i svega ostalog, koliko će građani Srbije plaćati kroz poreze, akcize i sve ostala davanja.
Samo da podsetim građane Srbije, poreski prihodi su 517 milijardi, porez na dohodak građana - 61 milijarda, porez na dobit preduzeća - 27 milijardi, porez na dodatu vrednost - 270 milijardi, porez na dodatu vrednost u zemlji - 84, ostatak, porez na dodatu vrednost iz uvoza. Ovo pokazuje još nešto, da mi mnogo više uvozimo nego što proizvodimo ono što se troši u Srbiji, to je 180 milijardi. Akcize, hvala bogu, i to je način da se oguli koža građanima Srbije, 98 milijardi, akcize na derivate nafte - 50 milijardi, akcize na duvan i prerađevine – 37 milijardi, ostale akcize, baš me zanima koje su to ostale akcize, ali vidim da je to 10 milijardi.
Tačno se vidi da ste spremni da gulite kožu ili dok građani ne popadaju ili dok ne nadoknadite ovo što ste isplanirali.
Ne bih dalje o ovim neporeskim prihodima, licencama, taksama, novčanim kaznama, ali sedam milijardi ste planirali da kaznite građane Srbije ove godine da biste napunili budžet. Rashodi po osnovu otplate kamata - tri milijarde, rashodi po osnovu kamata na strane kredite - 12 milijardi.
Ima jedna interesantna stvar, subvencije na poljoprivredu, pa se setih Saše Vitoševića, njegove farme krava; nigde farme krava, ali 14 miliona Saša Vitošević stavi u džep od tog kredita. Međutim, zaboravili ste još jednu investiciju, donacije i subvencije u oblasti poljoprivrede. Bivši ministar Marija Rašeta-Vukosavljević, odnosno njen svekar, ona je samo pomogla svekru da dobije kredit za nabavku stada ovaca. i to beše neka pozamašna cifra, izvinite ne mogu da se setim. Međutim, kada je kredit realizovan, ispostavilo se da je napravljena javna kuća u Bajinoj Bašti, sa sve crvenim fenjerima.
Kako će se naplatiti izdaci na osnovu otplate duga i nabavke finansijske imovine, to je 50 milijardi? To znači da ćete da štampate obveznice i zaduživati se u inostranstvu itd.
Mnogo nam je malo vremena ostalo, pa vas molim, gospodine predsedavajući, da prekinete vreme, jer hoću da postavim dva poslanička pitanja, a to ne ulazi u ovo vreme. Molim vas, isključite vreme.
Prvo, dame i gospodo narodni poslanici, da li je kodeks (isključi, dobro, onda odbij vreme, odbij ovo što sada trošiš), da li je kodeks oblačenja u ministarstvima uspostavljen? Dobio sam informaciju da ministar nauke dolazi u Ministarstvo golog stomaka, pola ministarstva trči da vidi da li ima pirsing na pupku.
Dame i gospodo, to je srozavanje institucije ministarstva do krajnjih granica.
Ministarka za dijasporu Milica Čubrilo izbacila je ikonu svete Petke, izbacila Paju Jovanovića i ubacila neke pejzaže. Naravno, te pejzaže je kupilo Ministarstvo.
Sva ta ministarstva moraju da budu dovedena u red.
Gospodine ministre, završni račun za 2001, 2002, 2003, 2004, 2005. i 2006. dugujete ovoj narodnoj skupštini. Nadam se da ćete ih pripremiti. Vi ste vispren čovek, 88 privatizacija, kada ste bili direktor Agencije za privatizaciju, u kratkom vremenu ste završili. Nadam se da ćete i to završiti.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Jevremović, a zatim narodni poslanik Lidija Vukićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu koji je trebalo da se nađe u ovom visokom domu pre više od osam meseci, ali zbog vas, nazovidemokrata, kojima ništa nije važno osim vaših fotelja, on je pred nama sa osam meseci zakašnjenja.
Zakon o budžetu Republike Srbije nam pokazuje kako nova vlada namerava da vodi državu Srbiju u narednom periodu, a samo dostavljanje zakona o budžetu za 2007. godinu tri dana pre održavanja sednice Skupštine dovoljno govori o tome da Vlada pokušava, na raznorazne načine, da sakrije i prikrije stvarno trošenje sredstava koja su prikupljena kroz poreze i akcize od građana Srbije.
Kada pogledamo prvu stranu Predloga budžeta za 2007. godinu, može se videti da budžet prikazuje deficit u iznosu od preko 13 milijardi dinara, mada je u prvom predlogu budžeta za 2007. godinu koji je dostavljen poslanicima planiran suficit od 23 milijarde dinara, što nam govori da novoj vladi treba mnogo više novca, kao i to da je svaka DOS-manlijska vlada gora od prethodne i da od goreg može biti gore.
Na strani 2. - izdaci budžeta za 2007. godinu, izdaci budžeta koji su obuhvaćeni zajedničkim atributom - ostali, odnose preko 23 milijarde dinara. Veoma je neozbiljno da toliki iznos ne bude objašnjen.
U članu 2, na strani 3, napisali ste - potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita i izdatke po osnovu otplate duga i nabavke finansijske imovine iznosi preko 64 milijarde dinara i obezbediće se iz privatizacionih primanja, kredita, donacija i prenetih sredstava iz prethodne godine.
Ovaj podatak nam govori da država preraspoređuje ne 595 milijardi, koliki su izdaci budžeta, nego 646 milijardi dinara i da će iznos od preko 64 milijarde dinara, u stvari, postati javni dug i teret svim građanima Srbije.
Kažete, obezbediće se iz privatizacionih primanja. Pretpostavljam da će to biti kroz prodaju onoga što je preostalo još vredno u državi Srbiji - NIS-a i EPS-a, iz kredita, što znači da ćete našu državu, već prezaduženu, zadužiti još više. Takođe, iz donacija, verovatno, od vaših prijatelja sa Zapada, kada budete prodali još neki deo naše teritorije ili isporučili nekog Haškom tribunalu.
Na strani 81. zakona o budžetu Republike Srbije navodite makroekonomski okvir za sprovođenje fiskalne politike. Osnovni ciljevi ekonomske politike u 2007. godini, kao i u narednom srednjeročnom periodu, jesu makroekonomska stabilnost, dinamičan privredni rast i rast zaposlenosti i standarda građana.
Makroekonomska kretanja u proteklom periodu obeležena su niskom inflacijom, visokim rastom privrednih aktivnosti, izvoza, uvoza i prosečnih zarada. Ostvareno makroekonomsko kretanje u proteklom periodu može se oceniti kao povoljno, izuzev visokog rasta spoljno-trgovinskog deficita.
Makroekonomska kretanja, kažete, obeležena su niskom inflacijom. U tabeli 2, na strani 83, pokazujete projekciju od 6,5%.
Postavlja se pitanje, kolika će inflacija stvarno biti, odnosno kolika bi ona bila da statistika ne radi ono što radi, odnosno da ne ispunjava želje naručilaca? Uostalom, to najbolje znaju građani Srbije, kroz svakodnevne troškove.
Inflacija je iz godine u godinu sve veća i posledica je jedne kratkoročne ekonomske politike koju sprovodi nova vlada, a sprovodila je i stara vlada Srbije.
Kažete - visoki rast privredne aktivnosti. Dame i gospodo, koga vi zavaravate i pričate bajke o visokom rastu privredne aktivnosti, kada i sami znate u kakvom su stanju naša privreda i preduzeća.
Ne mogu da se ne osvrnem na stanje privrede u Sremskoj Mitrovici, odakle dolazim, gde su sva preduzeća rasprodata, radnici se otpuštaju, a oni koji nisu otpušteni prilikom privatizacije, otpuštaju se sada. Preduzeća koja nisu prodata postepeno se gase, a nema intervencije od strane državnih organa.
Jedan od takvih primera je i Preduzeće za proizvodnju papira "Matroz", koje je u procesu privatizacije započete pre tri godine. Do sada ništa nije urađeno i trenutno se nalazi pred stečajem.
Taj gigant mitrovačke privrede je u srećno vreme brojao preko 3.500 radnika, a trenutno ih ima oko 1.100 koji nemaju osnovno pravo na rad, da svojim radom obezbede sredstva za život svojim porodicama.
Ali, to vas ne interesuje. Ne interesuje vas što 1.100 porodica neće imati parče hleba, ne interesuje vas ni što građani Srbije neće imati uslova za život. Dobro je vama, vas drugo ništa ne interesuje.
Takođe, u makroekonomskom okviru za sprovođenje fiskalne politike, kao cilj navodite rast zaposlenosti i standarda građana. Mogu vam navesti samo jedan primer.
U Sremskoj Mitrovici, sa 80.000 stanovnika, ima preko 20.000 nezaposlenih. Gde vam je tu onda rast zaposlenosti? Ništa nije bolja situacija ni u celoj Srbiji.
U tabeli 6, na strani 87 - Struktura izdataka budžeta u 2006. i 2007. godini, veoma su zanimljive stavke pod ekonomskom klasifikacijom 423 - usluge po ugovoru, u iznosu od preko pet milijardi dinara, i 424 -specijalizovane usluge, u iznosu od preko 10 milijardi dinara, koje, poznavajući tu materiju, mogu da budu uvek nešto neopipljivo i nerealno i predstavljaju mogućnost za raznorazne manipulacije.
Takođe bi trebalo da se izdvoje veća sredstava za poljoprivredu, jer je situacija u poljoprivredi jako loša i tu treba dosta učiniti kroz davanje većih subvencija poljoprivrednim proizvođačima, ali ne po principu - ko je član G17 plus, DSS-a ili DS-a dobiće kredit, a ostali ne mogu.
Gospodo iz vladajuće koalicije, obećali ste po 100 evra subvencije po hektaru, pa me interesuje kojom je pozicijom u budžetu to regulisano?
Ako je verovati onoj narodnoj - što je brzo, to je i kuso, vaš budžet, gospodo iz vlasti, je vrlo brzo izašao iz neke DOS-ovske radionice i gotovo sigurno neće biti realizovan kako ste zamislili, pa nas u nekom narednom periodu očekuje rebalans budžeta.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Lidija Vukićević, zatim narodni poslanik Zdravko Topalović.
Izvolite.