Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim na početku svog izlaganja da izrazim zadovoljstvo što smo današnji dan započeli, a mislim da ćemo tako i završiti, u mnogo tolerantnijoj atmosferi u odnosu na prethodne dane.
Mislim da je to dobar pravac, u kojem treba ova skupština da nastavi da radi, jer nas, zaista, čeka puno posla, puno zakona koje treba usvojiti. Mislim da moramo u neke normalne i racionalne okvire, jer narod Srbije od nas to traži, da vratimo način ponašanja poslanika u ovom parlamentu.
Danas je pred nama najvažniji dokument koji Skupština Srbije usvaja svake godine i koji definiše kako će se ubrani i izvorni prihodi budžeta Republike Srbije trošiti u jednoj fiskalnoj godini.
Ono što mogu, na početku, da izrazim jeste zadovoljstvo Poslaničke grupe Demokratske stranke i moje lično zbog toga što je ovaj budžet zaista realan. Da je budžet realan i izbalansiran, pokazuju primedbe opozicionih poslanika, koje se, u principu, ni na koji način nisu odnosile na ove izvore prihoda koje su Ministarstvo finansija i Vlada Republike predložili.
Mnogo je osnovnih stvari koje se mogu istaći u ovom predlogu zakona o budžetu. Ja ne bih govorio o tim stvarima.
Mislim da je gospođica Marković jako argumentovano odgovorila na neke demagoške tvrdnje sa ove govornice povodom pitanja obrazovanja i socijalnog dela ovog budžeta.
Mislim da je jako važno, i to treba istaći, kako će se razvojni deo budžeta trošiti do kraja godine. Mislim da je to najveći izazov koji stoji pred Vladom Republike Srbije i pred Ministarstvom finansija, kao i Predlog budžeta za 2008. godinu. Šta to znači?
Od toga kako budemo trošili ova sredstva iz budžeta, od načina i kriterijuma po kojima će određena ministarstva, u svojim razdelima, trošiti novac, zavisiće koliko će građani u svim delovima Srbije osetiti boljitak nakon ove fiskalne godine.
Moram da kažem da poslanici Demokratske stranke iz Srbije, dakle, iz dela Srbije južno od Beograda, smatraju da je prvenstveni i vrhovni nacionalni interes da se smanje regionalne razlike koje postoje u Srbiji.
(Aplauz)
Ukazaću vam samo na neke podatke, da je odnos najrazvijenijeg okruga, odnosno grada Beograda, i najnerazvijenijeg okruga, koji je, ujedno, po indeksu razvojne moći na poslednjem mestu - 1 prema 7, a taj okrug je Jablanički okrug. Odnos najrazvijenije opštine u Srbiji i najnerazvijenije opštine u Srbiji je 1 prema 15.
Mislim da je osnovni nacionalni interes ove vlade, ne samo u ovoj godini, već i u celom mandatu, da smanji te regionalne razlike. Nije to zadatak samo Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, nego cele ove vlade. Jer, od toga kako će određena ministarstva trošiti novac, zavisi i kakav će biti standard života u pojedinim regionima.
Reći ću vam da su jug i istok Srbije, u pogledu pitanja infrastrukture, najnerazvijenija područja u Srbiji. Istočna Srbija je po pitanju telekomunikacija i broja telefonskih priključaka na poslednjem mestu u Srbiji; samo njih 19 na sto stanovnika ima telefon u istočnoj Srbiji.
Da biste razvijali određene delove Srbije, da biste privlačili strane investicije, vi morate da obezbedite infrastrukuru. To je osnovni zadatak svih, i ove vlade i svih ministarstava, da u narednom periodu obezbede jednake mogućnosti svim građanima Srbije da žive u ovoj zemlji.
Druga stvar koju, takođe, treba istaći jeste da je Vlada Republike Srbije vrlo brzo, za nepunih mesec dana, obnovila pregovore sa Evropskom unijom. To je jako važna i pozitivna stvar za građane Srbije.
Međutim, zadatak ove vlade je da kroz određeni broj godina svi građani Srbije i svi regioni Srbije uđu u Evropsku Uniju.
Da bi se to dogodilo, moramo da smanjimo ove regionalne razlike koje postoje, moramo da omogućimo da u ovoj državi Srbiji svi imaju jednake mogućnosti, da imaju mogućnost da dođu do određenih institucija. Pristup institucijama treba da bude podjednak, bez obzira na to da li neko živi u Rumi, ili živi u Zaječaru, ili živi u Lebanu, ili u nekoj drugoj maloj opštini na jugu ili na istoku Srbije, naravno, i u autonomiji.
Šta još donose pregovori sa Evropskom unijom i skorašnje potpisivanje sporazuma o asocijaciji i približavanju Evropskoj uniji? To je mogućnost da država Srbija, opštine u Srbiji, gradovi, pokrajine, imaju mogućnost pristupa fondovima Evropske unije.
Da bi se, ravnopravno, sve opštine i gradovi u Srbiji uključili u fondove i mogli da konkurišu za određena sredstva od Evropske unije, potrebno je da se vrlo brzo donese zakon o ravnomernom regionalnom razvoju, da se donesu zakoni o lokalnoj samoupravi i da se donesu ona akta koja će omogućiti određene ekonomske autonomije i van Vojvodine i Beograda.
To jeste nacionalni interes. Jer, bez ekonomske jednakosti, dame i gospodo poslanici, nema nacionalne ravnopravnosti. To je činjenica oko koje moramo svi da se složimo, bez obzira na to iz koje stranke dolazimo i da li smo danas glasali u opoziciji.
Zbog toga danas pozivam sve poslanike da u narednom periodu aktivno radimo na tome, da omogućimo svim građanima Srbije jednak pristup institucijama, bez obzira na to da li dolaze iz Niša, odakle ja dolazim, ili iz neke druge sredine, iz Vojvodine, koja se bori za svoju autonomiju i za svoja prava. Ja vas molim da uradimo sve da i ostali građani Srbije imaju jednaka prava i jednake mogućnosti.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, po Poslovniku.

Poštovani narodni predstavnici, reklamiram povredu ova dva člana, 101. i 104, i to bi se možda podvelo kao pravo na repliku. Naime, moj prethodnik je bio slobodan da kaže da se mi vratimo kvalitetnoj raspravi i rekao je da se ne bavimo demagogijom. To ste rekli i može da se proveri. Dobro sam pazio i svaku vašu rečenicu sam saslušao.
Pretpostavljam da vi znate šta znači demagogija. Ja nisam politički lider. Prema tome, teško da mogu biti onaj koji izaziva demagoške scene i prizore ovde.
Da podsetim samo da je demagogija izazivanje, jel tako, jedne ekstaze kod birača, neprimerenim sredstvima.
Za sve što sam kazao, dao sam podatak i brojku. Kao što sam vam rekao lepo za ove fondove, evo, ja ću sada još jedan podatak da vam kažem.
Recimo, stomatološka služba, koju svi manje-više plaćate iz džepa. To je moja argumentacija, i sad vi odredite da je to demagogija, da je to izazivanje histerične reakcije gomile. Niko ovde nije histerično reagovao, a ni naši građani nisu skloni tim manipulacijama.
Imate za stomatološku službu, da se vratimo činjenicama, drage kolege, u 2006. godini 51 milijardu, sad je predviđeno 67 milijardi u ovom predlogu. Znate šta se dogodilo stomatološkoj službi? Pola ih je otpušteno. Građani plaćaju sve, samo deca su oslobođena da ne plaćaju. Vi sad, u ovoj godini, dižete to, znate za koliko, za 47%.
Kolega, to je kriminal i pljačka. Vi to nazovite kako hoćete, a ja to zovem srpskim imenom, ako hoćete engleski "raberi", jel tako? Možda vam taj izraz više prija, možda ne biste reagovali, pa ćete kazati - to je u redu.
Molim vas, ovde se mi ne bavimo demagogijom, mi ovde činjenicama raspolažemo. Za sve što sam rekao mogu materijalni dokaz da vam dam, ali nema vremena.
Kojim se vi ozbiljnim poslom bavite, novokomponovana vlast? Znate li vi da ovde postoji Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, od 2005-2006. godine, i da je dužnost da se on poštuje? Gde je poštovanje?
Vi samo pričate o Evropi. Pričate samo o pravnoj državi. Vi rušite pravnu državu i Evropu. To je suština, a onda nama spočitavate da smo mi rušioci. Ne, kolega moj dragi, mi pokušavamo da, u interesu ovog naroda, ovo zlo sklonimo, pa da onda stvarno radimo po principima stvarne države i onoga čemu vi težite, što vidite da je dobro u Evropi.

Narodni poslanik Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Pratila sam, kolega Momčilov, vaše briljantno izlaganje i kasnije slušala kolegu iz Demokratske stranke. Samo sam želela da kažem nešto u prilog vašem izlaganju i argumenata koji ste izneli. Vi ste poznati i kao čovek koji, uglavnom, vodi brigu, uz doktora Poskuricu i ostale lekare u našoj poslaničkoj grupi, o stanju zdravstva u našoj zemlji.
Nije problem u regionalizaciji, koja nikada neće institucionalno da se desi, uvaženi kolega, u Srbiji, zato što je način ustanovljavanja lokalne samouprave gradova i opština i teritorijalne zaokruženosti definisana Ustavom Republike Srbije. Dakle, to je neka politička priča o autonomiji. Kako mogu ljudi sad da izmišljaju svašta i da prave kojekakve karte i konstrukcije u svojoj glavi? To su sve besmislice i to u pravom smislu reči nikada ne može da se desi.
Međutim, problem nije samo u ovome što je doktor Paja Momčilov govorio, u nedostatku sredstava i u činjenici da se u sve gorem položaju nalaze naši klinički centri, tj. da Ministarstvo zdravlja ne vodi ravnomerno brigu o bolnicama i kliničkim centrima u našoj zemlji.
Najveći problem u ovoj godini, a on će tek da eskalira kako vreme bude odmicalo, i o tome treba odgovorna vlast da vodi računa, jeste što ste jednom nepromišljenom odlukom, doduše, uz prolongiranje vremenskog roka od godinu dana od 1. januara 2007. godine, pojedine zdravstvene ustanove servirali jedinicama lokalne samouprave.
Sada moram da vam kažem, pretpostavljam da je u Nišu slična situacija, kako to izgleda u Kragujevcu. Grad je prezadužen. Ukupan dug sa kamatom je između 14,5 i 15 miliona evra. Tako prezadužen grad treba sada da vodi računa, po osnivačkim aktima i statutu koji su već usvojeni, imenovanjem veoma lošeg kadra u tim zdravstvenim ustanovama, i o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, i o stomatologiji, i o apotekarskoj ustanovi, i o domu zdravlja.
Sada je u toku faza konstituisanja, odnosno zaokruživanja medicine rada, jer mi smo radnički grad. Medicina rada, koja je bila u okviru grupe "Zastava" i preduzeća "Filip Kljajić", ima dugogodišnju tradiciju i sada će ta novoformirana ustanova da bude pod gradskom ingerencijom.
Postavlja se pitanje zašto je država tako nepromišljeno ostavila, bukvalno, u stanju nebrige toliki broj zdravstvenih ustanova u našoj zemlji? Da li su dovoljna ta i takva transferna sredstva, koja dolaze opštinama i gradovima, da mogu da pokriju tu primarnu zdravstvenu zaštitu, kada imate takvu vlast. Sve i da je stanje idealno, a vi ste užasno loša Vlada, čak i da radikalska vlast pomogne lokalnoj samoupravi, gde ste vi, recimo, u kombinaciji u takvom bloku i konstelaciji snaga na vlasti, to je nemoguće jer je zakon kao zakon loš.
Dakle, to je trebalo da bude dugotrajni proces i pitanje je da li je toliki zalogaj na sebe trebalo da preuzme lokalna samouprava. Jedini način je da vi ekonomski osamostalite jedan grad, jednu opštinu, da se ona razvije, kao što nije slučaj u mnogim gradovima i opštinama u Srbiji, da oni mogu na sebe da preuzmu toliko breme i odgovornost.
Nije u pitanju samo taj kadar, nije u pitanju ni oprema, ni zgrade gde će te ustanove da se formiraju, već, jednostavno, nebriga resornog ministra za te probleme. Da li će se on, da govorim o večitom ministru Tomici Milosavljeviću, javiti ili se neće javiti nekom predsedniku opštine po pitanju tih problema, to je sve diskutabilno, znate.
On će da kaže da to više nije u njegovoj nadležnosti, da on neće da rešava te probleme, a uglavnom su to, osim u opštinama gde su radikali na vlasti, mada još uvek nisu ni tamo završeni ti akti o osnivanju, nesposobni predsednici lokalnih samouprava, koji su em zadužili grad, em veoma loše, najgore kadrove postavljaju u tim novoformiranim lokalnim zdravstvenim ustanovama.

Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, već je nekoliko puta u toku ova dva dana rasprave rečeno, na direktan ili posredan način, da je rasprava o budžetu, zapravo, i rasprava, na određeni način, o poverenju Vladi, njenoj politici, rasprava koja više pruža informacija nego pledoaje premijera, koji je tu iznesen, dakle, o tome šta će biti u toku jedne godine, kakva će biti sudbina građana Srbije unutar ove jedne kalendarske godine koja je pred nama, a već je pola godine prošlo, tj. rešeno različitim premoštavanjem.
Pretpostavljam da je vama jasno da bi budžet, kreiran u svakoj normalnoj i civilizovanoj državi, trebalo da bude tako sastavljen da pruži značajnu sigurnost, pre svega, ekonomsku sigurnost, a posredno i druge vrste sigurnosti građanima.
Nisam sasvim siguran u budžet koji nema strateški jasno definisanu makroekonomsku politiku, dakle jedan stabilan, neprekidno rastući, dostižan, vredan poštovanja bruto nacionalni dohodak, koji nema relativno stabilne cene, jasno otvoreno tržište, koji nema jasno definisanu monetarnu politiku, nego politiku monetarnog spasavanja interventnim merama, nekim intervencijama na slobodnom tržištu koje, samo za prošlu godinu, koštaju državu oko 360 miliona evra, ili pod nazivom - nivo obaveznih rezervi.
Sve su to načini privremenog rešavanja problema, borbe da se neke stvari do kraja uvedu u red i da se građanima ostavi utisak jedne monetarne stabilnosti. Na stranu fiskalna politika, koja, takođe, mora biti indirektno posledica dobrih budžetskih rešenja.
Vidimo da postoje palijativna rešenja, koja bi trebalo da nekom segmentu građanstva kažu, evo, država čini, dala vam je jeftinije računar, ili ovo, ili ono, ili komponente za računar. Kad se pokvari računar, faktički, ode sve, nema više ništa, to su mono komponentni delovi. Nema tu naročite popravke. Dakle, čista kozmetika.
Tamo gde se na socijalnom planu moglo više intervenisati, da ne ponavljam, već je bilo tih primedaba, tu se nije izašlo u susret. Tako se sve više diže cena plina, što će pogoditi one ljude koji su nalazili način da mogu jednostavno i jeftinije da se voze. Dakle, to nije bilo rešenje.
Ako su podizanje cene plina, akcize, bili način dopune budžeta, to onda i nije neka naročita pohvala za Vladu.
Ako je samo tako moglo Ministarstvo finansija da nadomesti nešto što mu nedostaje, onda je to dokaz da je sve drugo iscrpeno i da je trebalo da ove kozmetičke mere budu jedna palijativa koja bi ubedila građane da je dobra.
Danas u Srbiji, radikali nisu na vlasti, nisu kreirali statistički godišnjak u kome stoji da se smatra da u Srbiji, u 2006. godini, radi, pazite - smatra se, jer još niko nema tačan podatak o zaposlenima. Koliko je para otišlo, da ovako, samo uzgred, kažemo, na projekte da se osavremeni služba za zapošljavanje? Koliko su se utalili u te novce oni koji su odavde i oni koji su novce za tako nešto davali, i za kompjuter, za organizaciju smene direktora?
I dalje ne znamo koliko je to zaposlenih u Srbiji. Neka je oko dva miliona zaposlenih, da budemo širokogrudi. Tih dva miliona zaposlenih izdržava više od milion onih koji su deca, kojima je potrebno predškolsko obrazovanje, dakle, osnovno vaspitanje, pa onda obrazovanje, srednjoškolsko, osnovno i visoko. To je više od milion ljudi prema statističkim podacima iz 2006. godine. Treba tome dodati penzije za milion, sigurno, i nešto penzionera, 300.000 ljudi sa posebnim potrebama, dva miliona ljudi koji rade, kojima su fiskalne obaveze preko glave.
Dakle, očigledno je da je iscrpena država država koja nema rešenja za svoje finansijske transakcije i kombinatorike, kako da poveća stepen zaposlenosti i produktivnosti na konkretan i direktan način, već pozajmicama i kreditima, da ne podsećam da su eksterni dugovi 90 milijardi itd., da poboljša unutrašnji milje. To je jedan mehanizam preživljavanja, premošćavanja, tako da ovaj budžet po tome liči na već viđene budžete, od ranije, usaglašeno s očekivanom stopom inflacije, porastom bruto nacionalnog dohotka i ostalim merama koje se koriste da se stvari dovedu do naoko pristojnog izgleda.
Pridružujem se kritikama ne malog broja onih koji su do budžeta došli u ponedeljak, dakle, juče. Nemoguće je da iz unutrašnjosti dođete i da uzmete papir da čitate, a na internet mreži se moglo naći samo desetak stranica u nedelju, nije se mogao otvoriti kompletan prikaz.
To zaista nije fer, kada je reč o nečemu za šta ste sami dali dvostruko vreme rasprave. Međutim, mi smo se podelili, tako da je svako uzeo poneki segment da analizira, pa smo kompenzovali taj nedostatak vremena, ali, zaista, za to nema potrebe.
Suviše je ozbiljna stvar, suviše je retko, samo jednom godišnje i jednom, kasnije, intervencija, ako to dozvolite, to na dnevnom redu. Ne znam zašto je bilo potrebno da se na taj način tekst doturi u četiri-pet posle podne, petkom. Niste, valjda, mislili da će neko doći iz unutrašnjosti da otvara Skupštinu.
No, svejedno, kad je tako, ja ću se ograničiti na mali broj nekakvih pitanja koje imam da postavim ovde u vezi sa tim kako su definisane pozicije, u čije vrednosti neću da ulazim, ministarstva prosvete, nauke, zdravlja.
Da li je to što je dato, u meri koja je različita od prošle godine, dovoljno ili nije, pokazaće se ako ikada bude došao budžetski izveštaj, pa budemo videli kako se pare troše i na šta se troše. Međutim, postoji uvek jedna fantazmagorična stavka, ili, možda, tri od njih, za koje ne možete shvatiti šta su. Neke do kraja dovode u dubiozu i pružaju mogućnost da se nivou organizacije ovih ministarstava i njima podređenih institucija, po vertikali, dešavaju mafijaške i kriminalne radnje.
Našu državu trenutno obeležavaju različite kriminalne afere. Pred pravosudnim procesima su i «naftna», i «cigaretna», i «drumska», i kakva god hoćete mafija. Dakle, gde god se čačne, mafijaške strukture se nađu i ova vlast to procesuira, i treba da procesuira, ali bi trebalo da to ide sveobuhvatno. Dakle, da se nikada ne stane na tome, ni pred jednim političkim vratima.
Na nivou onoga što se može očekivati da će se dešavati pojedinim ministarstvima, posebno smo zabrinuti za ona ministarstva kojima rukovode ministri koji su već godinama, odnosno mandatima, na istoj funkciji. Zaista smo prilično iznenađeni što niste imali boljeg kandidata od ovog iz G17, ali ovo nije izbor Vlade, za ministra zdravlja.
Da krenemo od toga. U tom ministarstvu je predviđeno ono što su te tri stavke koje su potencijalni izvor korupcije, mahinacija s novcem ili nekakvog skretanja novca gde mu ne možete uhvatiti trag. To su 5,4 miliona puta ugovori od 113 miliona i specijalizovani ugovori od četiri milijarde. To ćete naći na stranici 37, odnosno 161. Kad hoćete da pročitate šta su tu kao obrazloženje dali, nešto će vam delovati da je prihvatljivo, da je moguće, da može da prođe, ali doći ćete i do nekih...
Pardon, rekao sam za nauku, izvinjavam se.
Dobro, svejedno, kad smo kod nauke, hoću da kažem da specijalizovane usluge koje su tu date deluju, u neku ruku, logično, ako je to dovoljno da se dekontaminira teren, uklone posledice bombardovanja i još šta priušti za Ministarstvo nauke, koje ima najskromnija sredstva.
Ministarstvo nauke je ovde dobilo toliko para koliko je kada ove tri tarife spojite, za ceo ovaj budžet, duplo manje od toga. Dakle, tu ne bih imao naročitih primedaba.
Nije mi jasno šta će biti s ovim što ćemo dobiti kada uđemo u te prekreditne fondove, koje ćemo dobiti sad u Kancelariji za pridruživanje i vašim postupkom pridruživanja. Ministarka će verovatno doći i reći će nam šta su se tamo dogovorili i pod kakvim uslovima ćemo moći da konkurišemo za naučnoistraživačke projekte.
Za Ministarstvo zdravlja, evo, specijalizovane usluge, milijardu 161 milion. Pazite šta je opisano. Verovatno da ovo, ko je čitao, svesno nije trebalo da napiše.
To su troškovi zdravstvene zaštite lica kojima je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog čuvanja i lečenja, obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana, kao i zdravstvena zaštita stranaca. Milijardu i nešto dinara za to. Kao da se leče u posebnim institucijama, kao da ne pripadaju zdravstvenom sistemu, a sve i da ne pripadaju nadležnim ministarstvima, to je ogroman novac.
Koliko njih ima potrebu za psihijatrijskim veštačenjima u Srbiji? Zna se za kakva krivična dela itd. To su, znači, ugovori, to se neko dogovori, neko dobije tezgu, uzima pare i ko zna kakvih fiktivnih ugovora može biti. Može 50 njih da veštači na jednom slučaju i da uzme novac. To je ogroman novac, milijardu i 161 milion. Podelite sa 80 i vidite koliko je to u evrima; to su neverovatne sume.
Kada pogledate, recimo, za Ministarstvo prosvete, koje do sada obiluje dobrim prihodom, ali i stavke koje su otišle u putovanja, u ugovore, specijalizovane ugovore, to je jedna i po milijarda. Kad pogledate, recimo, sredstva za učenički standard ili standard studenata, to su stotine miliona koje su izdvojene za mere koje će sprovoditi Zavod za zdravstvenu zaštitu, da uzme bris, da uzme ovo, da uzme ono.
Znate, nažalost, da se u našoj primarnoj zdravstvenoj zaštiti upućuju čak i trudnice da plaćaju bris. To je 600 do 800, 1000 dinara. To košta. Dakle, kad neko neće da čeka na recept, ode i uradi to, krajnje komercijalno, jer više neće da se muči. Zašto bi to u jednoj organizovanoj, širokopoteznoj akciji koštalo na stotine miliona, čak i da ne treba apsolutno ništa?
Ja ću to da pročitam. Studentski standard - 337 miliona. Recimo, Kovnica novca, za štampanje bonova za ishranu studenata i higijensko-sanitarni nadzor.
Pazite, inspektor ima nadzor kad ga vi pozovete i zakonski je obavezan da dođe u određenom vremenskom periodu. Znate li kako dođe? Uzme nekoliko briseva, obiđe kontejner, prođe kuhinju, trpezariju, mokre čvorove. Pazite, 337 miliona dinara.
Koja je tu verovatnoća da sklopite 50 fiktivnih ugovora s direktorom. Direktor i ministar, dogovore se, podele se.
Pogledajte šta voze direktori većih bolnica u kojima se rade kukovi, proteze. Kola u boji biraju, 60, 80 miliona evra. Ljubičasta kola, narandžasta. Sačuvaj Bože, da li su normalni da se pitate. To je kriminal, zavladala mafija. To se uzima novac iz ruku, to se dolazi preko reda. Ali, pazite, sad vi imate jedan budžet koji dozvoljava i to.
Znači, još neko mora da se namiri, da ide i po vertikali. Dosadilo ljudima da sa ministrom učestvuju u tenderima, da se dogovaraju oko tendera. Posle dobrog tendera, direktor većeg kliničkog centra može da kupi stan odmah.
Raspitajte se kako direktori centara žive, gde su im stanovi. Raspitajte se. Ništa ja neću, samo sugerišem, tako da ako niste obavešteni, malo se zanimajte za ovo što vam poslanici Srpske radikalne stranke govore.
Taj produžetak, ta nit koja povezuje, često se može naći kroz ovo. Nisam dovoljno iskusan u baratanju činjenicama ovakve vrste, ali ovo je uobičajeno i može se naći u svakoj lokalnoj samoupravi - mehanizam namirivanja i dokusurivanja onih koji sa vlašću sarađuju. Zašto bi toga bilo, tog modela ponašanja, koji je odnekud prepisan, transformisani kod, da nam ne otvara sumnju da jeste to i kad je reč o ministarstvima.
Evo, da pročitam samo još jednu od takvih stavki, da više ne uzimam vreme kolegama koji će govoriti - specijalizovane usluge, učenički standard - 103 miliona evra. Zavod za zaštitu studenata iz Beograda, za sprovođenje higijensko-sanitarnog nadzora u ustanovama učeničkog standarda - 104 miliona evra.
Pazite, to su vrtoglave cene, to su neverovatne stvari. To stoji u obrazloženju detaljne analize ovoga što ste nama predložili.
Dakle, da završim time da je prošle godine bio podbačaj u broju zaposlenih ljudi od 1,3%, dakle, zaposlenih je manje od očekivanog. Ako je program da ove godine bude 1% povećanje zaposlenosti, na osnovu nama već više puta elaboriranih mehanizama, mi do kraja nismo sigurni da će se ta cifra konačno realizovati, da će broj zaposlenih biti veći.
Tamo gde će plati porasti, gde ste predvideli, ovako do detalja, način povećavanja plata, mi to pozdravljamo. Kad god može, povećajte plate zaposlenima u obrazovanju, u zdravstvu, jer tu treba da povećate, vuku veliki teret.
Međutim, bojim se da je to ipak koncipirano prema onima koji bi mogli praviti svojevrsni socijalni nemir i svojevrsni bunt, blokirati rad, skretati narodu pažnju.
Ako ste tako računali, prosečan kvalitet života u Srbiji se neće poboljšati, siromašnih će biti koliko ih ima, ako ne i više. To govori kakve su mere i efekti ovog budžeta koji, eto, počinje ovakav kakav je da deluje od ovog polugodišta. Sigurno će pretrpeti izmene budžet koji se, u suštini, dakle, ni za pohvalu ni za pokudu, ne razlikuje od prethodnog.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, zatim narodni poslanik Zoran Despotović.

Poštovani narodni poslanici, pre svega, kao pravnik, mogu da kažem na početku da je, zaista, ovaj predlog zakona o budžetu protivustavan, dakle, u suprotnosti je sa Ustavom i sa mnogim zakonima, sa Zakonom o budžetskom sistemu i, uopšte, u sa pravnim sistemom zemlje.
Budžet na makroekonomskom planu, ovako kako je predložen, neće dovesti do stabilnosti, niti do privrednog rasta, neće smanjiti javnu potrošnju, a time neće osigurati ni privredni rast i stabilnost javnih finansija. Ovo je tvrdnja svih čuvenih ekonomista.
Ovako predložen budžet neće uticati na smanjenje deficita platnog bilansa, samim tim neće omogućiti makroekonomsku stabilnost zemlje.
On nije razvojni i ne može uticati na brzi privredni rast, zasnovan je na rastu izvoza, već je potrošački, a to se vidi po funkcijama i razdelima gde za plate i ostale izdatke za zaposlene odlaze ogromna sredstva, preko 51%. On nije ni socijalni, što se, takođe, vidi iz skoro svih razdela i funkcija, a to se vidi i po tome što su izdvajanja za socijalna primanja minimalna.
Budžet nije razvojni, a ja bih sada rekao jednu lepu srpsku reč, koju ste odavno zaboravili i koja bi bila primerena ovom budžetu, tj. da nije štedljiv, a to se vidi iz skoro svake funkcije ovako projektovanog, nakaradnog budžeta.
Ogromna sredstva se, poštovani građani Srbije, izdvajaju nepotrebno na putovanja. Ja ću samo, ilustracije radi, građanima Srbije skrenuti pažnju na neka putovanja.
Recimo, u Generalnom sekretarijatu Vlade izdvaja se 69 miliona dinara, a za materijal odlazi iznos od 3.980.000 dinara. Troškovi putovanja Kancelarije za saradnju sa medijima iznose 2.630.000 dinara, a na materijal odlazi 3 miliona dinara.
Poštovani građani Srbije, za troškove putovanja Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji izdvojeno je 7 miliona dinara, a za kancelarijski materijal više od pola miliona.
Na Službu za upravljanje kadrovima odlaze, takođe, velika sredstva; za putovanja odlazi preko pola miliona, 600 hiljada dinara, a za usluge po ugovoru - 33.500.000 dinara. Verujem da ni oni ne znaju, a mislim i da niko živ ne zna koji su to ugovori i kome će taj novac da ide.
Poštovani građani, za troškove putovanja Službe za manjinska prava moraćete izdvojiti 3.500.000 dinara, a iz te službe - za dotacije nevladinim organizacijama, to su vam, između ostalog, i one «žene u crnom», moraćete izdvojiti 11 miliona dinara.
Za rad Ustavnog suda Srbije, poštovani građani, iako on trenutno ne radi, moraćete izdvojiti 74.587.000 dinara. Samo za plate odlazi 60.489.000 dinara, a za troškove putovanja, moraćete izdvojiti više od pola miliona, 600 hiljada dinara.
Troškove putovanja sudija Vrhovnog suda moraćete platiti u iznosu od milion dinara, a za njihov kancelarijski materijal moraćete izdvojiti dva miliona dinara.
Poštovani građani Srbije, za troškove putovanja za Tužilaštvo za ratne zločine, to vam je onaj Bruno i ostala svita, moraćete izdvojiti 1.200.000 dinara više nego za Vrhovni sud Srbije, a za usluge po ugovoru, moraćete im platiti 1.750.000 dinara, za materijal - 1.975.000 dinara.
Enormni su troškovi putovanja predviđeni u svim ministarstvima, pa čak i u Službi za studentski standard. Za troškove putovanja predsednika Republike, građani Srbije moraće izdvojiti 42.500.000 dinara, a za njegove usluge po ugovoru moraće da izdvoje 16.200.000 dinara.
Ogromna sredstva za putovanja izdvajaju se i za upravne okruge u Srbiji i kreću se od pola miliona do 10 miliona, zavisno od veličine okruga.
Za troškove putovanja za Ministarstvo odbrane, građani Srbije moraće izdvojiti milijardu i 520 hiljada dinara, dok su vojni penzioneri socijalni slučajevi.
Sve ovo potvrđuje da budžet, gospodine ministre, nije štedljiv, da ste duboko zavukli prste u skoro prazne džepove naših građana. Zato ovaj budžet, kao loš, neće i ne može podržati Srpska radikalna stranka.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović, zatim narodni poslanik Zoran Antić.