Zahvaljujem.

Obaveštavam još jednom narodne poslanike da će sednica Zakonodavnog odbora biti održana danas u 11 sati, u Plavom salonu.

Reč ima narodni poslanik Dragan Vujadinović, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić.

 

Poštovana gospodo, poštovani gospodine ministre, sam termin usvajanja ovog budžeta pokazuje da je on rađen u cajtnotu i pod prinudom. U tom smislu, ako znamo da je zakonski i ustavni termin bio 31.12.2006, svako dobronameran treba da kaže da je u ovom kratkom intervalu od formiranja Ministarstva finansija, to ministarstvo, resorno, u kratkom intervalu dostavilo jasan, koncizan i sledljiv dokument, koji svi poslanici mogu tumačiti i izvlačiti zaključke. Kakvi će oni biti, to, svakako, zavisi od individualnog tumačenja i političkih ideologija, ali mi smo dobili jasan, koncizan i sledljiv dokument.

Ponavljam, radi se o dokumentu koji je stvar prinude i radi se o budžetu koji je stvar kontinuiteta. To je suština.

Ovaj budžet je stvar kontinuiteta i napora da se u kontinuitetu pojedinih pozicija, razdela i prihoda izmeni ono što se izmeniti može.

Ono što ću u nastavku reći, to je šta nije obuhvatio ovaj budžet, a što smo svi mi koji smo radili predizbornu kampanju obećavali, o čemu smo govorili. To je prvo.

Po Ustavu, u članu 85, ne postoji više društvena svojina. Mi još uvek imamo oko 500 društvenih preduzeća. Juče sam rekao i ponavljam, za otpuste dugova i za subvencije 70 preduzeća koja su pripremana za privatizaciju otišlo je oko osam milijardi evra u poslednjih nekoliko godina. Od tih 70 preduzeća, pola je prodato; ukupan prihod je pola milijardi evra.

Juče sam, takođe, rekao za EI "Niš", "Minel", "IMT", "Zastavu", "IMR", da je zaista nužno da Ministarstvo finansija i ostala resorna ministarstva ubrzaju taj proces, jer je, praktično, ponavljam, osam milijardi utrošeno za posredne ili direktne investicije; prihodi su 0,5 milijardi.

O onom populizmu o kome govorimo - da će biti tranzicionih žrtava, pa one su nastale odavno, ovo je samo povećavanje tranzicionih žrtava, očuvanja tih subjekata., Imamo subvencije od 36 milijardi 600 miliona dolara ove godine, a u narednom budžetu - za 2008. godinu, ako on bude reformski, tih subvencija mora biti što manje.

Druga tačka - reforma i smanjivanje javne potrošnje.

Budžet je pola javne potrošnje, a cela naša javna potrošnja je 1.100 milijardi, ili 17,5 miliona dolara, 50% bruto društvenog proizvoda. Ako smanjimo za jedan posto javnu potrošnju, to je 350 miliona dolara - jedan posto. Izvinjavam se, 17,5 milijardi dolara, pogrešno sam rekao 17,5 miliona. Znači, javna potrošnja ukupno, budžet plus fondovi, plus trošenje opština, gradova - 17,5 milijardi, a ceo društveni bruto proizvod je 35 milijardi; jedan posto, to je 350 miliona dolara ili 20 milijardi dinara.

Tu je naš prostor za smanjivanje javne potrošnje, koje smo svi obećali i za koje gospodin Mirko Cvetković, kao stručnjak, analitičar, sigurno zna da je to neminovnost koja mora uslediti.

Sledeće, kod javne potrošnje nisu plate zaposlenih nego je broj ljudi racionalizacija troškova, pre svega, racionalizacija javnih preduzeća. Često pišem da su jedini preostali dinosaurusi u Evropi naša javna preduzeća, koja mnogo jedu ali malo daju. Govorimo da EPS vredi 20 milijardi evra. Ako vredi 20 milijardi evra, ako je država dobar domaćin, 5% profitne stope je jedna milijarda evra. Samo 5%, a za monopolsko preduzeće je to dostižno. Gde nam je ta milijarda? Dakle, javna preduzeća se ili moraju restrukturirati, ili se moraju prodati, ili moraju praviti pare gazdi koji se zove država, treće ne postoji.

Treće je ono što predlažem da uđe u naredni budžet, taj prvi budžet koji će biti reformski, koji će biti budžet diskontinuiteta, a to je decentralizacija.

Mi svima govorimo, gospodo, svi mi govorimo - Evropa regija, a imamo Srbiju Beograda još uvek. Znači, ponavljam, Evropa živi kao skup zemalja regionalnog razvoja. Imamo predviđeno za transfere manje od 10% od budžeta, manje od 10% su transferi u regionalnom razvoju. Dakle, ne samo transfer para, već i transfer funkcija, to je ono što mora biti u sledećem budžetu.

Četvrta tačka. Poseban emiter velike javne potrošnje su naši fondovi. Kao što su javna preduzeća, tako su i javni fondovi do sada bili vruć krompir prethodne vlade. Neminovno je da nova vlada taj vruć krompir, koji ima dva dela, jedan su javna preduzeća a drugi fondovi, uzme u svoje ruke, bez obzira na to koliko će to stvoriti socijalnih tenzija i svih propratnih tranzicionih žrtava.

Dakle, kapitalizacija fonda PIO, gde se daje dodatno 100 milijardi, praktično se mora izvršiti. Imali smo šansu, o tome smo govorili, da fond PIO dobije kredit iz Nacionalnog investicionog programa, da dokapitalizuje banke koje su imale veliki trend i na osnovu toga da stekne kapitalnu dobit, kao što je to uradila EBRD, Evropska banka za obnovu i razvoj. Takve šanse se ne smeju propuštati i moramo ući u taj sektor kapitalizacije, odnosno ozdravljenja državnih fondova, za koje je ovde predviđeno 130 milijardi; preko dve milijarde dolara deficitno finansiranje i 36 milijardi subvencija. Eto gde je prostor za neko umanjenje javne potrošnje.

A gde treba plasirati te pare? Jer, da bismo nekome dali, nekome moramo uzeti. Ako ćemo njima uzeti u budžetu za 2008, pa, treba da damo tamo gde se prave efekti, a to znači u smanjivanje stopa poreza i doprinosa i stimulaciju izvoza, da bi se smanjio spoljnotrgovinski deficit, kao i u stimulaciju poljoprivrede i turizma.

Znate da su 26. marta, molim vas da čujete ovaj podatak, kada je Ministarstvo poljoprivrede preko banaka objavilo konkurs za kratkoročne kredite - od 12.000 do 240.000, kredit dobili samo oni koji su od 10 ujutru podneli zahtev. Tolika je glad za kreditima. Pa, zašto ne damo još tih kratkoročnih poljoprivrednih kredita, zašto ne izvršimo preraspodelu budžeta?

Zaista mislim i molim gospodina ministra Cvetkovića da, imajući u vidu da priprema budžeta za 2008. godinu već počinje, ovo što sam govorio, odnosno što je već poznato, o suštinskim promenama javne potrošnje javnih preduzeća, završetku privatizacije i decentralizaciji i kapitalizaciji fondova, nađe svoje mesto u narednom budžetu, jer je potrebno da naredni budžet bude budžet diskontinuiteta.

Ponavljam, to je budžet diskontinuiteta. Mislim da mi koji smo govorili o decentralizaciji, o smanjenju javne potrošnje, budžet za 2008. ne smemo podržati ako bude, eventualno ili slučajno, nastavio sa kontinuitetom, koji je ovog puta zaista bio prinudni, jer se ne može nešto menjati radikalno i drastično 30. juna 2007. godine.

U tom smislu, glasaću, kao i svi članovi Demokratske stranke, za ovaj budžet, ali sa znakom upozorenja da sledeći budžet ne može pobeći od neophodnih strukturnih promena koje su nužne za zemlju Srbiju, uključujući i postupak decentralizacije, ali stvarne decentralizacije, ne u priči, ne u medijima, već realne decentralizacije, u ciframa i u funkcijama. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se složim sa konstatacijom da je ovaj budžet u kontinuitetu sa prethodnim budžetom i sa svim onim budžetima koje je ova skupština donosila od 5. oktobra 2000. godine naovamo. Moram da se složim i sa tim da je visoka javna potrošnja, moram da se složim i sa tim da treba da se smanji spoljnotrgovinski deficit, ali mi samo nije jasno kako to mislite da uradite s ovakvim predlogom budžeta i sa ovim zakonima kojima je objedinjena rasprava sa zakonom o budžetu za 2007. godinu.
Lepo je sve to ispričano, saslušao sam ministra kada je ovde obrazlagao Predlog budžeta i zakona. Kad čovek malo pregleda taj budžet, kad sasluša ministra, pomisli da ne živi u Srbiji, ili on ili ministri. Iz obrazloženja se stiče utisak da ovde teče med i mleko, da nema nezaposlenih, da penzioneri čuvaju unuke i igraju šah, da radnici žive od svojih plata, sa osam sati rada.
Istina je malo drugačija, gospodine ministre. Kada nešto ne možete da odbranite argumentima, gospodin ministar, a i neki bivši ministri, sada poslanici, izlaze za ovu govornicu, vrte pet ili šest rečenica, koriste neke izraze i fraze koje većina građana Srbije ne razume. Valjda, sebi i svom izlaganju hoće da daju značaj, ili da sakriju onu istinu koja je vešto pokušana da se sakrije u Predlogu ovakvog budžeta.
Imamo nekoliko pitanja za vas iz vladajuće većine, ministre.
Prethodni budžet, kojeg je predložila Vlada Vojislava Koštunice, bio je suficit. Jeste da je bio lažan, ali je bio nekakav suficit. Sada imamo Predlog budžeta koji je u deficitu. To je, možda, politika koju je prouzrokovao Nacionalni investicioni plan, koji se sastoji od šarenih laža i obećanja, petogodišnjih planova ministarstava, ali je tadašnji ministar finansija, valjda, planirao izbornu kampanju, pa je tu izbornu kampanju time i započeo, pa ste u tom nacionalnom investicionom planu krečenje prostorija poreske uprave, krečenje prostorija carinske uprave, naveli kao nacionalni investicioni plan.
Ko se iole razume u knjigovodstvo, zna da je to tekuće održavanje, zna da to ne treba da bude u predlogu zakona o budžetu. Sad ste to malo drugačije preuredili u ovom predlogu budžeta, a narodni poslanici ne znaju da li će, kako će i ko će trošiti sredstva iz Nacionalnog investicionog plana.
Imam još jedno pitanje za vas, gospodo iz vladajuće većine, i za ministra. U prethodnom zakonu o budžetu za 2007. godinu spominjan je neki prihod od 17 milijardi dinara, neutrošenih a prenetih sredstava. Evo, verujem Vojislavu Koštunici da nije uspeo sve da potroši, ali toga u ovom predlogu zakona o budžetu nema. To je stavka koja nije mogla da nestane, gospodine ministre.
Dok ste obrazlagali Predlog budžeta, rekoste da se on zasniva, da je prihod, u stvari, projektovan na osnovu stranih investicija, koje od vašeg dolaska na vlast naovamo imaju tendenciju samo rasta, pa su tako nastavila i tokom čitave ove godine.
Samo ću podsetiti građane Srbije na to šta su radili štampa i mediji koji su bili naklonjeni i Vladi, i Vojislavu Koštunici, i Demokratskoj stranci, i ovoj vladi. Govorili su da nema više stranih investicija jer strani investitori strahuju da će Srpska radikalna stranka da uđe u Vladu Republike Srbije. Sad, odjednom, čujemo ministra koji kaže - ne, niko se u svetu ne plaši toga, imamo strane investicije, imamo odakle da pravimo budžet.
Kad smo već kod toga, gospodine ministre, zašto će građani Srbije da plate 2,5 milijarde dinara gubitka Narodne banke Srbije, koji je guverner Narodne banke svesno napravio u periodu kada je gospodin Tomislav Nikolić izabran za predsednika Skupštine Srbije? Tada je Narodna banka Srbije emitovala svoje hartije od vrednosti na Berzu, emitovala je hartije od vrednosti koje je u ranijim trgovinama kupila, namerno obarajući vrednost akcija na tržištu, upropašćavajući male vlasnike akcija, i sve to, na kraju, građani Srbije treba da plate, neki po dva puta.
Mislim da je taj iznos i veći i da će u rebalansu da bude prikazano da je možda, čak, 11 ili 12 milijardi dinara. Ko to ima pravo da, zarad svoje politike i zarad svojih ličnih interesa, upropašćuje i građane Srbije, i budžet Republike Srbije, i instituciju koju vodi, a to je Narodna banka?
Rekoste da imamo problema sa spoljnotrgovinskim deficitom, a da je razlog spoljnotrgovinskog deficita taj što domaća privreda ne može da odgovori na ekspanziju potražnje robe široke potrošnje.
Ne bih se složio sa vama, gospodine ministre. Prvo, niste obrazložili zašto domaća privreda nije u stanju da odgovori toj ekspanziji.
Nije u stanju, jer ste od 5. oktobra, kriznim štabovima i privatizacijom, upropastili svako preduzeće koje je iole radilo, usput ga i opljačkali. Još jedan razlog jeste ne to da građani imaju para, pa troše, nego se zadužuju kod banaka, i to stranih, pod nepovoljnim kamatama, a to je opet politika i Mlađana Dinkića, i vas, i guvernera Narodne banke.
Zašto ne kažete građanima Srbije da za svaki dinar kredita koji podignu moraju da plaćaju i kamatu na obavezne rezerve banaka, koja vama služi kao pokriće deviznih rezervi kojima se hvalite? Zašto to ne kažete? Zašto ne kažete da zbog politike Narodne banke Srbije imamo kamate koje su na dinarske kratkoročne kredite i preko 20%? Kako mislite taj spoljnotrgovinski deficit da smanjite? Akciznom politikom?
Ovde je jedan poslanik izašao i obavestio građane Srbije da se ne sekiraju, da neće biti mnogo povećane akcize na tečni naftni gas koji se koristi za pogon motornih vozila. Što ne kažete zašto ga uvodite? Što ne kažete da ga uvodite zato što ste avionsko gorivo oslobodili akciza, pa treba da taj manjak iz budžeta nadoknadite tako što ćete da uvedete akcizu na tečni gas za pogon motornih vozila? Što to ne kažete? Što ne kažete da otimate od sirotinje i dajete bogatašima?
Kad ste pisali ovaj zakon, valjda, još niste znali da će za Stankom Subotićem da bude raspisana poternica. Jel mu nešto dugujete? Koristili ste njegove avione, je li to zbog toga? Ili, zbog čega već?
Kažete – smanjujete porez na prenos apsolutnih prava, biće jeftiniji stanovi i manje će da se plaća porez. Smanjujete porez i odmah ga uvaljujete lokalnoj samoupravi. A što ne kažete da ste, čim ste smanjili taj porez, uveli akcize na motorno gorivo koje koriste građevinske mašine za izgradnju tih stanova i da budžet niste oštetili, a da građane niste nagradili, jer će cene stanova da porastu, pa ono što ne plate kroz porez, platiće sa druge strane, kroz cenu stana.
Je li to politika Vlade? Je li ta vlada u interesu građana Srbije?
Sve ovo je samo jedna farsa i laž, ništa više. Od građana nikako ne uzimate manje, samo više, da li na jednoj ili na drugoj strani, svejedno.
Kažete da ćete smanjiti spoljnotrgovinski deficit. Da li tako što ćete da ukinete akcize na uvoz sokova, na uvoz baza, sirupa, sirovina za proizvodnju sokova, da li ga tako ukidate?
Kad neko kaže da se ukida akciza na sokove, kaže se – ma, šta me briga, ionako ih ne koristim mnogo. Grešite, jer oni pravi proizvođači proizvode baze od domaćeg voća, od onih istih jabuka koje ste nalazili pored autoputa 2002. godine.
Zašto je to tako? Kažete da je to politika Evropske unije. Šta me briga za to, ali, hajde, priznajte to vaše opredeljenje da ste za Evropsku uniju.
Napišite u zakonu da se oslobađaju sokovi, baze, sirupi, i nema problema. Ali, u prelaznim i završnim odredbama zakona kažite da taj član stupa na snagu ulaskom Srbije u Evropsku uniju. Doduše, to sa vama neće biti nikad. Ali, to navedite u prelaznim i završnim odredbama, a ne da vam izgovor bude - to zahteva od nas Evropska unija.
Problem svih vlada od 5. oktobra naovamo jeste taj što su vama, izgleda, milije i Francuska, i Nemačka, i Austrija, i Engleska, nego Srbija. Politika ove vlade i problem jeste što više vole i Francuze, i Engleze, i Nemce, nego Srbe. Zato pravite ovakve budžete. (Aplauz)

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miljan Ranđelović, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, naravno da ste svi pročitali Predlog budžeta i zato vam danas neću govoriti o tome što ste i sami mogli da vidite. Samo ću vas upoznati sa onim delom sredstava koja su namenjena Ministarstvu za omladinu i sport, govoriću o sredstvima koja se koriste u ovom ministarstvu samo za omladinu.
Osnivanjem zakona o ministarstvima, osnovano je Ministarstvo za omladinu i sport i ono je bilo neophodno mladim ljudima. Mladi ljudi u Srbiji znaju šta hoće i znaju da to mogu da urade. Delokrug Ministarstva za omladinu i sport je jasno definisan - poslovi državne uprave, Ministarstva za omladinu i sport, koji se odnose na sprovođenje nacionalne politike i strategije za mlade, akcione planove i programe za zaštitu interesa mladih, podučavanje mladih, zapošljavanje i volonterski rad, kao i na promovisanje omladinskih organizacija i udruženja.
Prema popisu iz 2002. godine, u Srbiji imamo 512.646 mladih ljudi, starosti između 15 i 30 godina, a to je 20,6% stanovništva Srbije. Dakle, mladi predstavljaju izuzetno važnu kategoriju stanovništva Srbije. Stranka G 17 plus želi da mladi ljudi budu aktivni učesnici u procesu donošenja državnih odluka. Dakle, neophodno je posvetiti mladim ljudima potrebnu pažnju, u skladu sa njihovim potrebama i željama.
Ako se nečega užasavam, to je kada se stranke sete mladih ljudi samo kada su izbori, kada su im potrebni glasovi. Stranka G 17 plus se bavi mladim ljudima i kada nisu izbori, između izbora. Zato, stranka G17 plus poziva sve stranke u Skupštini, posebno stranke vladajuće većine, da daju podršku inicijativama mladih, da poboljšaju kvalitet života mladih.
Dobar znak je formiranje Ministarstva za omladinu i sport. Uskoro će biti urađeno i jedno veliko istraživanje, a na osnovu njega će biti urađena nacionalna strategija za mlade.
Ta strategija će biti urađena na demokratski i fer način. Imaćemo širok konstitutivni proces na svim nivoima, kako na republičkom, tako i na regionalnom i lokalnom nivou.
Nacionalna strategija za mlade predstavlja proces izgradnje sveobuhvatnog programa unapređenja mladih, uz samo učešće mladih. Pri izradi strategije, pored mladih, biće predstavnici Vladinog sektora, poslovnog i civilnog sektora, i svi zajedno će doneti tu strategiju.
Da bi se postigli postavljeni ciljevi, neophodno je formiranje međuresorne radne grupe. Nju će činiti predstavnici različitih ministarstava. Nakon toga ćemo izraditi akcioni plan za sprovođenje nacionalne strategije za mlade. Biće formirana kancelarija za mlade, ali kancelarija za mlade koja će stvarno biti na raspolaganju mladim ljudima, gde će mladi ljudi zaista moći da reše svoje probleme i da dobiju sve potrebne informacije.
Govorim ono što većina mladih misli, a mi ne želimo da budemo samo ukras ove zemlje. Moramo da stvorimo ambijent koji će omogućiti da se mladi aktivno uključe u društvene tokove. Imamo dovoljno razloga da budućnost gledamo s optimizmom. Verujem da će mladi uspeti da se izbore za svoje mesto. Ministarstvo omladine i sporta je, između ostalog, formirano i da se promoviše i unapredi položaj mladih.
(Predsednik zvonom opominje poslanike na pažnju)
Svi mladi ljudi imaju razloga da budu ponosni na stranku G17 plus, zbog toga što je to stranka koja se neprekidno obračunava s onima zbog kojih smo proglašeni za izgubljenu generaciju. Mi nismo izgubljena generacija i to ćemo i dokazati.
Želim da zahvalim svim omladinskim organizacijama koje, poput mene i ostalih omladinskih organizacija, rade na poboljšanju kvaliteta života mladih. Potrebno je napokon da radimo tako da interes mladih bude na prvom mestu svima nama. Želim da sve političke stranke mnogo više rade na poboljšanju kvaliteta života mladih ljudi. Pred ovom generacijom i pred generacijama koje stasavaju je ogroman posao i mi ćemo ga uspešno završiti.
Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Neka se pripremi narodni poslanik Branislav Nedimović.

Dame i gospodo narodni poslanici,  opet vladajuća koalicija pred građane stavlja loša rešenja zakona i budžeta, pod izgovorom da nema vremena. Kao što ni prošli put Liga socijaldemokrata Vojvodine nije pristala na ovakvo loše rešenje, neće ni ovaj put. O vremenu je trebalo da razmišljate pre nego što ste došli u ovakvu situaciju, dok ste tri meseca pregovarali i doveli građane Srbije i sve nas u ovu situaciju da nema vremena.
Liga socijaldemokrata Vojvodine neće podržati ovaj predlog.
Već smo čuli zbog čega je on loš za građane Vojvodine. On je za njih, zapravo, uvreda, jer 29% stanovništva koje živi na 27% teritorije, a pune republički budžet, u zavisnosti od godina, od 35 do 50%, ne može da dobije 7%, što znači da se tek svaki šesti dinar vraća građanima Vojvodine. Mi na to nikada nećemo pristati.
Međutim, sada da čujemo zbog čega je to loše i za druge građane Srbije i za koga je to loše, a loše je za sve. Pre svega je loše za mlade. Mladi su, inače, najveća marginalizovana grupa u ovoj zemlji i neko o njima mora početi konačno sistematski da se brine. Dok je, recimo, nedopustivo mnogo novca izdvojeno za finansiranje glomazne administracije, koju, bez sumnje, čine članovi vaših stranaka, nedopustivo malo novca je stavljeno u fond za mlade talente. To su mladi i talentovani socijalno ugroženi ljudi.
Ne znam da li znate, verovatno ste prevideli da je dugoročni i jedan od najvećih problema ove zemlje upravo taj što mladi odlaze iz ove zemlje. U periodu od 90-ih godina, iz ove zemlje je otišlo nekoliko stotina hiljada mladih ljudi. Pitam se koliko još treba da ih ode da bi neko konačno počeo da se brine o njima.
Dalje, imamo tu čuvenu odredbu o kupovini prvog stana bez poreza. Kada to malo bolje pogledamo, vidimo da se to odnosi na 40 kvadrata stana, zapravo, 15 kvadrata kasnije za svakog člana porodice. Međutim, zanimljivo je i važno reći da se ovo ne odnosi na nezvanične bračne zajednice, čime vi, gospodo, prvo, diskriminišete te mlade ljude, a drugo, kršite Ustav, zbog toga što se članom 65. stav 5, zapravo članom 62. stav 5. Ustava garantuje izjednačenje ovakvih zajednica sa zvaničnim bračnim zajednicama. Vi nemate prava da diskriminišete bilo koga zbog njegovog opredeljenja.
Zatim, ovo nije dobro ni za one najmlađe. Recimo, dok Ministarstvo vera ima 610 miliona dinara koji su rezervisani za dotacije nevladinim organizacijama, za adaptaciju i izgradnju novih crkvenih objekata, u obdaništa, tamo gde su smešteni naši najmlađi sugrađani, vaša deca, ne ulaže se ništa. Mi smatramo da deca moraju biti ispred verskih objekata.
Ovo nije usamljen slučaj da se Crkva i verski objekti stavljaju ispred građana Srbije, pa tako imamo situaciju da se za obnovu manastira Hilandar izdvaja 90 miliona dinara, a za obnovu škola se ne izdvaja ništa.
Mi smo dali predlog da se deo sredstava namenjenih za obnovu manastira Hilandar usmeri na ekonomski ugrožene građane, one socijalno ugrožene i da se sredstva koja se iz budžeta za njih izdvajaju povećaju, kao i sredstva za škole.
Na ovom mestu se moramo setiti vašeg, zapravo prvog ministra prosvete tadašnje Srbije, Vojvođanina Dositeja Obradovića, koji je rekao: "Škole, škole nama treba, a ne zvona i praporci". To je on rekao pre 200 godina. Nažalost, to još uvek neki nisu shvatili.
Dalje, smatramo da se deo izvršnih sredstava koja su dodeljena Ministarstvu za dijasporu moraju preusmeriti na Komesarijat za izbeglice, zbog toga što smatramo da su izbeglice, ipak, socijalno ugroženije od dijaspore koja živi u Srbiji.
Kada je kultura u pitanju, ovaj budžet ima mnogo nedostataka, a dva najviše upadaju u oči. Prvi je položaj Matice srpske, koja je, podsetiću, jedna od najstarijih kulturnih institucija u srpskom narodu i, svakako, institucija sa najdužom tradicijom izdavačke delatnosti, a koja je u ovom predlogu svrstana u red nevladinih organizacija, a ne kulturnih institucija, verovatno zbog toga što se ne nalazi u Beogradu.
Druga stvar je još čudnija, a to je položaj Belog dvora, za koji ostaje nejasno da li je to muzej, da li je to dvorski kompleks, da li je to dom porodice Karađorđević. U svakom slučaju, šta god da je, ta institucija građane Srbije košta više od celokupnog Predsedništva Srbije.
Smatramo da je to nedopustivo i da bi se građani Srbije, da žele da izdržavaju porodicu Karađorđević, opredelili za monarhiju.
U Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj nema ni traga regionalnom razvoju, mada moram da kažem da ovo nimalo ne čudi u zemlji koja se sve više centralizuje i koja Vojvodinu tretira kao špajz iz koga se samo iznosi novac.
Kada pogledamo budžet Ministarstva rada i socijalne politike, pokazuju se tačnim kritike, reči koje je Liga socijaldemokrata Vojvodine uputila kada je bilo reči o Zakonu o ministarstvima, kada smo predlagali da se formira Ministarstvo za ravnopravnost, zbog toga što vidimo da nikakva budžetska sredstva nisu obezbeđena za uspostavljanje i funkcionisanje mehanizama za ravnopravnost. Tu, pre svega, mislim na ekonomsko osnaživanje žena. Izneću podatak da samo 10% samohranih majki u Srbiji živi iznad granice siromaštva. Za njih u ovom predlogu budžeta nema mesta.
Vidimo kakav će stav Vlade biti prema AP Vojvodini, kakav će stav biti prema mladima, prema ženama, prema mladim porodicama, prema izbeglicama, prema deci, prema studentima, i, zapravo, kada malo bolje pogledamo, vidimo da, osim Vojske i crkava, ovu vladu niko drugi i ništa drugo ne zanima.
Kao i kada je bilo reči o Zakonu o ministarstvima, vidimo da je i ovaj predlog više pravljen po meri vladajućih koalicija, a manje po meri građana, vidimo da se više radilo na tome da se zadovolje sve stranačke potrebe, a ne potrebe građana Srbije.
Kao što i tada nismo pristali na to, nećemo pristati ni sada. Liga Socijaldemokrata Vojvodine neće izneveriti poverenje građana zbog toga da biste vi zadovoljavali svoje stranačke potrebe. Glasaćemo protiv budžeta.

Reč ima narodni poslanik Branislav Nedimović, a neka se pripremi narodni poslanik Vesna Pešić.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću se truditi da makar malo pažnje privučem, kao što je to uradila moja prethodnica, i nadam se da ću snagom argumenata kojima ću govoriti o budžetu koji je podnela Vlada Republike Srbije uspeti da neke poslanike ubedim u neophodnost glasanja za budžet Republike Srbije, a vidim da neki već odmahuju glavom.
Ograničiću se na nekoliko delova Predloga zakona o budžetu Republike Srbije, pre svega, na sredstva koja odlaze lokalnim samoupravama preko Nacionalnog investicionog plana i na transferna sredstva koja idu prema lokalnim samoupravama na osnovu Zakona o finansiranju lokalnih samouprava.
Cilj zakona o budžetu je da nam omogući brži privredni razvoj, da omogući rast bruto društvenog proizvoda, jer nama je potrebno da nastavimo s ovakvim rastom bruto društvenog proizvoda kako bismo u što kraćem vremenskom periodu došli na onu polaznu, devedesetu godinu, o kojoj vrlo često govorimo, kada je standard građana bio onakav kakvom težimo, naravno još i većem od toga. Isto tako, ovaj predlog zakona o budžetu teži da dovede do smanjenja inflacije, koja je u prethodnoj godini bila 6,6%, i mislimo da će Vlada Republike Srbije, na čelu sa gospodinom Vojislavom Koštunicom, uspeti u tome.
Još jedan cilj koji se stavlja pred nas sve, jeste da dovedemo do poreskog rasterećenja, kako bismo učinili da poreske obaveze koje su nametnute brojnim zakonima građanima Srbije budu što lakše i da mogu na lakši način da ih izmiruju i da mogu neka svoja osnovna prava da ostvaruju na što lakši i efikasniji način.
Ono što je, po mom mišljenju, najvažnija funkcija ovog budžeta za 2007. godinu, a i svih budžeta lokalnih samouprava i budžeta AP Vojvodine, to je da treba da omogući smanjenje postojanja «sive zone», u kojoj radi još uvek veliki broj radnika u Srbiji, kao i da pospeši privlačenje investicija, i to ne samo stranih investicija, nego i domaćih investicija.
Mnoge opštine na teritoriji Vojvodine, pre svega, mislim na opštinu Inđija, na opštinu Sremska Mitrovica, imamo tu i opštinu Zemun, koja isto tako radi, čine sve u tom pravcu kako bi veći broj investicija privukle na svoju teritoriju, jer to je osnovni posao.
I Stara Pazova, ja se izvinjavam, a to je sve na prostoru Srema; Srem je blagodaran, mnogo se tamo radi. Nadam da će ovaj primer slediti sve opštine na celoj teritoriji Srbije.
Ono što budžet treba da obezbedi, to je razvoj infrastrukture. Ako obezbedite dobru infrastrukturu, automatski će veći broj zainteresovanih investitora početi da dolazi na teritoriju vaše opštine. Ako postoji infrastruktura, ako postoji zemljište, ako je dobar geografski položaj, samim tim će biti veći broj zaposlenih ljudi, a ako je veći broj zaposlenih ljudi, možemo da računamo na veća budžetska sredstva U narednoj godini i taj ciklus može da počne da se vrti. Nadam se da će prethodna i ova budžetska godina biti dovoljan zamajac čitavom tom procesu.
Ja samo mogu da kažem da je u opštini Sremska Mitrovica, u prethodnoj godini, preko 600 novih radnih mesta otvoreno, a nadamo se da ćemo u 2007. godini još novih radnih mesta otvoriti, ne samo na teritoriji ove opštine, nego i u svim opštinama Republike Srbije, a to je osnovni cilj Vlade Republike Srbije, da imamo mnogo više radnih mesta, mnogo više investicija, mnogo više zadovoljnih građana Republike Srbije.
Setom poreskih zakona predviđen je niz poreskih rasterećenja i ja ne bih previše o njima govorio, nego bih samo hteo da kažem nešto vezano za umanjenje poreske stope za kupovinu računarske opreme. To je neophodno, pre svega, zbog mladih ljudi, jer, podsetiću vas, danas svega 20% domaćinstava u Srbiji ima računar u vlasništvu, dok je u Evropskoj uniji taj prosek 50%. Mi moramo da idemo napred u tom pravcu i moramo da omogućimo mladim ljudima da na ispravan način komuniciraju sa svetom.
Na kraju bih rekao nekoliko reči i o transfernim sredstvima koja se upućuju od strane Republike Srbije prema lokalnim samoupravama, i to ove godine u iznosu od 29.760.000.000. Dakle, radi se o znatnim finansijskim sredstvima i veoma je važno da je posle donošenja Zakona o finansiranju lokalne samouprave došlo do izvesne fiksne lokalne decentralizacije, pa će lokalne samouprave biti odgovorne i za ubiranje i naplatu dela poreza, a ne samo za trošenje sredstava iz budžeta, što je jako dobro. Prethodna vlada je dala veliki broj instrumenta pomoću kojih ova vlada može to da uradi.
Hteo bih samo jedno pitanje da postavim ministru finansija, nadam se da će mi danas odgovoriti ili u toku rasprave o amandmanima, a vezano je za umanjenje poreske stope za porez za prenos apsolutnih prava. Ova stopa je iznosila 5%, a po novom predlogu izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu treba da iznosi 2,5%, a svi znamo da je to prihod lokalne samouprave.
Interesuje me, pošto ne vidim ni pregled raspodele sredstava po lokalnim samoupravama u Predlogu zakona o budžetu, da li je Ministarstvo finansija, tj. kada bude raspoređivalo ova transferna sredstva, vodilo računa o tome da se kompenzuju ta sredstva koja će biti nedostajuća?
Podsetiću vas da je za neke lokalne samouprave ovo veliki iznos sredstava, zato što postoji promet nekretnina koji je u nekim sredinama intenzivniji nego na drugim mestima, pa ovo može dovesti do pada sredstava za određeni stepen. Postoje opštine gde su inicijativa građevinarstva i promet nekretnina dosta veliki.
Voleo bih samo da mi ministar danas, ili kada bude imao prilike za to, odgovori na ovo pitanje, kako bi predstavnici u lokalnim samoupravama, prilikom donošenja izmena odluka o opštinskim budžetima, mogli da znaju na šta mogu da računaju u 2007. godini.
Još jednom bih vam zahvalio.
Demokratska stranka Srbije će glasati za Predlog zakona o budžetu, zato što on znači nova radna mesta, zato što znači bolju infrastrukturu i zato što znači bolju Srbiju.
Hvala puno.