Dame i gospodo poslanici, poštovani građani, pre nego što prodiskutujem Predlog budžeta koji je donet i koji se tiče kulture, rekla bih nešto o elementarnim stvarima koje se tiču kulture i na osnovu kojih bi predložena finansijska sredstva za kulturu trebalo pravilno da se usmeravaju.
Dakle, mi u kulturi imamo veoma ozbiljan problem, i to ne u poslednjih nekoliko godina, nego, slobodno mogu da kažem, u poslednjih desetak godina.
Elementarna stvar, znači, ono što je alfa i omega u kulturi, a što ne postoji, pa iz toga proizilazi javašluk, klanovi, proizilazi sve ono što nije dozvoljeno da se radi i apsolutno sve nezakonite radnje, jeste, kao prvo, obavezno donošenje «krovnog» zakona.
O «krovnom» zakonu se govori već godinama, on je napravljen, prodiskutovan, on je ušao u skupštinsku proceduru još za vreme ministra Kojadinovića, međutim, zašto nije usvojen, ne znamo.
Dakle, krovni zakon je zakon koji bi podrazumevao donošenje nacionalnog plana i programa i koji bi predlagao formiranje nacionalnog saveta.
Iz krovnog zakona proističu svi drugi zakoni koji bi uredili apsolutno sve institucije, da li su filmske, muzičke, muzičko-scenske ili pozorišne, da rade na način na koji treba da se radi i na koji svaka zemlja u Evropi mora i treba da radi.
Dakle, krovni zakon bi podrazumevao donošenje seta zakona, pa bismo tako imali zakon o pozorištu, zakon o muzičko-scenskim delatnostima i ostale zakone.
Onda ne bi bilo problema, pošto bi, recimo, u okviru zakona o pozorištu, Narodno pozorište podrazumevalo tri stavke koje bi moralo da poštuje, a to su - očuvanje objekta, očuvanje istorijskog arhiva, uopšte, arhiva, s obzirom na to da je Narodno pozorište nastalo 1861. godine i da je to veoma bogat arhiv, koji treba da se čuva, i očuvanje nacionalnog repertoara.
Skupštini bi se podnosio izveštaj o tome šta se radi i kako se radi i obavezno bi se davala globalna programska opredeljenja.
Inače, u Predlogu zakona o budžetu, u delu o kulturi, videla sam, što je netačno i verovatno je proizašlo iz prošlogodišnjeg budžeta za kulturu, da piše - Institut za film. Institut za film više ne postoji pod tim imenom.
Sada je to preusmereno u nekom drugom smislu, ali ne znam zašto nam ovde nije objašnjeno na koji način sada radi sve ono što se zove film i sve ono što je vezano za film.
Ono što sam mogla na brzinu da vidim u Predlogu budžeta, o kulturi, jeste sledeće.
Pitam vas, da li je nacionalni interes i briga o finansiranju dečijih pozorišta i pozorišta nacionalnih manjina, pošto ovde nigde nisam videla da je predviđeno finansiranje dečijih pozorišta, kao ni pozorišta, naravno, nacionalnih manjina. To je ogroman problem, znam iz svog iskustva, pošto sam bila direktor Dečijeg kulturnog centra.
Znam da je u Beogradu najvalidnija dečija institucija Dečiji kulturni centar u Takovskoj broj 8, koji je u svoje vreme, ja se ograđujem i ne mogu da kažem za danas, moguće je da su se neke stvari izmenile, ali u Dečijem kulturnom centru je rađeno bez sistematizacije rada, bez kolektivnog ugovora, bez pojedinačnog ugovora.
Roditelji su, da bi upisali dete u stalnu grupu, a stalne grupe su ili baletska grupa, ili muzika, ili učenje engleskoj jezika, ili bilo kog drugog stranog jezika, uplaćivali žive pare portiru, portir je te pare davao direktorki, a direktorka je kupovala za kolektiv parama iz tog nekog ostvarenog prihoda, koji nije bio regularan.
Dakle, nije se uplaćivalo ni petim primerkom u pošti i nije se uplaćivalo ni u računovodstvo.
Stoga, znam da, konkretno, Dečiji kulturni centar veoma loše radi, pretpostavljam, zato što nema neku finansijsku pomoć i verovatno bi tu trebalo nešto da se uradi, s obzirom na to da u Dečijem kulturnom centru postoji ogromna pozorišna dvorana, koja bi mogla da se adaptira i da predstavlja ne samo dečiju scenu, nego i scenu na kojoj bi mogle da se igraju i večernje predstave.
To je samo ovako, ukratko, što se tiče institucija.
Ono što je bitno, jeste raspoređivanje para u okviru budžeta na način da se, pre svega, stvore mogućnosti za stalni kulturni razvoj, bez obzira na stranačko opredeljenje.
Kultura ne trpi stranačko opredeljenje. To moramo da shvatimo i da naučimo da se svi ponašamo prema tome. Ne može da se kaže - on ne može da igra zato što je iz DS-a, ili, taj slikar ne može da slika zato što je radikal, ili ne znam šta.
Nama je u interesu da na što viši nivo podignemo srpsku kulturu, a ne, kao što smo već počeli u poslednje vreme, da omalovažavamo našu kulturnu baštinu, što je strašno i nedopustivo.
Tako, recimo, imamo primere da se vređa i omalovažava, skrnavi Pretkosovski i Kosovski ciklus, nazivajući Kraljevića Marka secikesom, a njegovu majku Jevrosimu lopovom. To su stvari koje su nedopustive.
Recimo, savremena postavka Nušića u pozorištu izgleda ovako. U jednoj čestitoj srpskoj kući, a svi ćete se složiti s tim da je srpska kuća - prava domaćinska i čestita kuća, u kojoj je porodica uvek bila dominantna i znao se red, unosi se poljski toalet nasred kuće.
U trenutku dok Jerotije ulazi u taj poljski toalet, Anđa mu dodaje pismo, koje on koristi na način na koji znamo kako se koristi papir u toaletu, vraća ga i ona nastavlja da čita to pismo.
Dakle, to je nedopustivo. Ne možemo da skrnavimo Nušića i ne možemo da skrnavimo sve ono što nam je ostalo u nasleđe, ono što je naša kulturna baština, iz prostog razloga, što te predstave posle putuju po svetu i na taj način se edukuju naša deca u inostranstvu. Tome zaista nema mesta.
Kontakti i putovanja. Takođe, treba da se izdvoje pare za kontakte i putovanja. Dakle, moralo bi o tome da se povede računa. Mi smo dugo bili pod sankcijama.
Reći ću vam da u poslednje vreme na Kanskom festivalu viđam uglavnom političare na festivalima, a ne viđam aktere i glumce, ne odvajaju se sredstva da taj Kanski festival posete glumci. Uglavnom su to političari i od političara saznajemo šta se dešavalo na Kanskom festivalu, ili gledajući neki prenos.
Zaštita kulturnog nacionalnog identiteta, ali, molim vas, sa utvrđenim kriterijumima. Ne možemo da govorimo o nacionalnom identitetu tek tako, proizvoljno, da svojatamo i da govorimo - ovo je nacionalno, ovo nije.
Dakle, apsolutno mislim da bi trebalo da se utvrde kriterijumi za nacionalni identitet.
Obrazovanje u oblasti kulture, takođe. Naši glumci nigde ne putuju. U vreme kada sam ja studirala bila je poznata škola Lekoka u Francuskoj, pa su mnogi, ne samo glumci, nego i vajari, i slikari, i muzičari, odlazili u zemlje koje su bile adekvatne za njihovu nadgradnju u oblasti kojom se bave.
Podsticanjem mladih talenata ne bi trebalo da bude institucionalizovano, već da bude podsticanje kroz postojeće oblike vrednosti. To bi trebalo da se uvede kao jedno pravilo i po tom pravilu da se ponaša.
Ono što je veoma važno i što tretira Predlog budžeta o kulturi koji ste podneli, jeste obezbeđivanje javnosti rada, tj. komisije koje odobravaju projekte.
Dešavalo se, neću da imenujem filmove, niti mi je cilj da imenujem ljude koji su učestvovali u tim projektima, ali ste i sami upoznati da se u poslednjih nekoliko godina dešavalo da su sredstva za film odvojena, a to nisu mala sredstva, svako od vas zna koliko je potrebno odvojiti sredstava da bi se kvalitetno uradio jedan film, a nikada nismo imali snimljen materijal kao dokaz. To nije slučaj samo sa filmovima, to je slučaj i sa pozorišnim predstavama.
Prema tome, ja bih molila, ako hoćemo da stvarno nešto učinimo za našu kulturu, da se ponašamo u skladu s tim i da postoje komisije koje će da odobravaju te projekte.
Usklađivanje kriterijuma za prijem na privatne akademije i državne fakultete umetnosti. Ne govorim o programima privatnih akademija i državnih fakulteta, čini mi se da su usklađeni, koliko sam upoznata. Međutim, postoji jedan drugi problem.
U vreme kada sam ja upisivala fakultet dramskih umetnosti, ovo govorim samo da bih vam približila situaciju, bilo je prijavljeno 490 kandidata. Od tih 490, primljeno je nas sedmoro, jedna klasa, kod profesora Milenka Maričića. Mislim da je to bio pravi odabir, zato što time ne stvaramo hiperprodukciju glumaca i sutra pravimo socijalne slučajeve.
Danas imamo privatne fakultete, gde se ne ceni talenat, čak manje talenat, a više dubina džepa, nažalost. Mislim da talenat ne može da se kupi i da bi o tom pitanju trebalo malo da se razmisli, da vidimo koji su kriterijumi za primanje, ne samo glumaca, nego i vajara i slikara.
Izvinjavam se što govorim, pre svega, o glumcima, zato što mi je to nekako najbliže, ali govorim o svim umetnicima, na svim privatnim fakultetima, u odnosu na državne fakultete.
Takođe, treba definisati kolektivne ugovore sa medijima koji koriste rad umetnika. Dešava se da se jedna serija, koja se prikazuje na RTS-u, preuzima na Pink televiziji i da od toga ima koristi samo televizija, a protagonisti ne.
Isto je i sa piscima. Posle završene knjige, akviziteri imaju profit, imaju ga izdavačke kuće, a pisci ostaju bez ikakve zarade.
Nacionalne penzije umetnika, o tome bih vas pitala.
Prošle godine, u budžetu od 2006. godine, koji sam uzela i pogledala, čini mi se da su izdvojena 32 ili 34 miliona za tzv. nacionalne penzije. Moram da priznam da mi nije jasno šta znači ''nacionalna''. U svakom slučaju, to nisu klasične penzije, dakle, posle smrti glumca ne prebacuju se na porodicu.
Izdvojena su 32 miliona, a nijedan glumac od tih para nije video ni dinara, pa se prosto pitam - gde su te pare.
Ono što je najvažnije ostavila sam za kraj. Namerno sam to ostavila za kraj da biste možda zapamtili, da biste porazmislili o tome i da biste shvatili koja je to društvena sramota. To je nedopustivo u jednoj zemlji.
To je sramota svih nas, a to je da apsolutno treba da se menjaju tačke zakona koje se odnose na uplatu doprinosa samostalnih umetnika, da im se uplaćene osnovice priznaju kao zarade.
Samo ću vam reći da se sveštenicima osnovice priznaju kao zarade, a samostalnim umetnicima ne. Samostalni umetnici žive na ivici bede. Dakle, muzičari, vajari, dizajneri i glumci odlaze u penziju sa, ako možda ne znate, gospodo poslanici, 14 hiljada dinara.
Imamo našeg velikog, istaknutog glumca Stevu Žigona, koji je otišao sa 14 hiljada dinara u penziju.
Mnogi samostalni umetnici ne mogu dostojno da učine čak ni ono najosnovnije, ono što podrazumeva svako živo biće - da se časno sahrane, već se prikupljaju pare po udruženjima. Zbog toga smatram da je to zaista velika sramota.
U pogledu rešavanja te osnovice doprinosa samostalnih umetnika trebalo bi nešto da se učini. Jer, naša minimalna osnovica je kao na platu od 12 hiljada dinara.
Znate, to je velika sramota i nikakav stimulans za umetnike. Međutim, pošto su umetnici uvek više opredeljeni da poštuju dušu, osećanja, da imaju entuzijazma, nego što su im važne pare, oni pristaju na sve to. Ali mi kao društvo, ako hoćemo u Evropu, u Evropu moramo ići kulturom.
Hvala lepo.
(Aplauz)

Hvala.
Ima reč narodni poslanik Zdravko Topalović, posle njega narodni poslanik Srboljub Živanović.
Izvolite.

Dame i gospodo, pre nego što se osvrnemo na neke interesantne razdele iz budžeta, ja bih postavio pitanje gospodinu ministru.
Kako misli da se ostvari rast bruto društvenog proizvoda, smanji inflacija i pokrene snažniji investicioni prosek povećanjem javne potrošnje, planiranim spoljnotrgovinskim deficitom, isključivo oslanjanjem na uvoz, a ne na domaću privredu i njen razvoj?
Voleo bih da mi ministar odgovori na to pitanje. Evo nekih interesantnih stavki u budžetu.
U razdelu 3. tačka 4, gde stoji - Kancelarija za saradnju sa medijima, piše - 73 miliona 811 hiljada dinara, od čega plate, doprinosi i ostala davanja zaposlenima premašuju polovinu ovog iznosa. Verovatno, vrlo neopravdano visok iznos za tu kancelariju.
U razdelu 5. tačka 8, gde je Tužilaštvo za ratne zločine, ono će po ovom budžetu dobiti neopravdano velika sredstva od 72 miliona dinara, od čega preko 60 ide na zarade zaposlenih i njihove doprinose.
Šta ste rekli u obrazloženju za Tužilaštvo za ratne zločine? Rekli ste da finansiranje Tužilaštva za ratne zločine ima posebno mesto, s obzirom na našu stratešku orijentaciju prema evropskim integracijama i priključenju Evropskoj uniji.
Šta radi Tužilaštvo za ratne zločine? Da li je podignuta ijedna optužnica protiv zločina nad Srbima i građanima Srbije stradalim od šiptarskih separatista i protiv odgovornih iz NATO pakta za bombardovanje Srbije?
Da li će poreski obveznici Srbije i dalje finansirati samo pokretanje tužbi protiv srpskih patriota?
Za razliku od Tužilaštva za ratne zločine, za Vojno-obaveštajnu službu predvideli ste manji iznos, i to 65 miliona dinara. Da li se to nastavlja uništavanje Vojske i njene obaveštajne službe od strane Tadića, Ponoša, Šutanovca, a sada i od vas ministre, kroz projekciju ovakvog budžeta?
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza treba da dobije 232 miliona 673 hiljade dinara. Ova agencija predstavlja samo jedan vid isisavanja novca iz budžeta od strane vladajuće koalicije, putem marketinških agencija gospodina Đilasa, Divljana, Mekena, Eriksona i ostalih agencija koje imaju monopol u tim poslovima u Srbiji.
Vidim da je juče bio prisutan i ministar za lokalnu samoupravu. Pre nego što se raspravljalo u Republičkom parlamentu o republičkom budžetu, lokalne samouprave su raspravljale o svojim budžetima. To znači da su unapred osuđene na rebalanse, da su budžeti loši i da nisu usaglašeni sa republičkim budžetom.
Pošto je objedinjena rasprava, treba nešto reći i o drugim zakonima, pre svega, o Zakonu o porezu na dodatnu vrednost.
Prihodi od PDV-a bi bili, sigurno, gospodine ministre, veći, a poreska disciplina na najvišem nivou da je stopa PDV-a niža. To bi dovelo do rasterećenja privrede, a samim tim i građana. DOS je, uostalom, i obećao da će ta stopa biti 10%, pa, naravno, slagao.
U članu 8. Zakona o akcizama predvideli ste ukidanje akciza za voćne sokove, čime bi, kako kažete, izjednačili uvozne i domaće proizvođače, odnosno uvoznike i domaće proizvođače. To je dalje uništavanje domaće proizvodnje, a nikako stvaranje atmosfere zdrave konkurencije.
Time otvarate širom vrata stranim proizvođačima, koji će dampingom ući na naše tržište i, mogu slobodno reći - počistiti domaće proizvođače.
Sve je pod okriljem usaglašavanjem zakona sa Svetskom trgovinskom organizacijom i Evropskom unijom. Onoga trenutka kada Srbija, ako uđe u Evropsku uniju, onda usaglašavajte taj zakon.
Građane Srbije će sigurno neprijatno iznenaditi i promena člana 6. Zakona o akcizama, gde je predviđeno povećanje akciza na tečni gas, i to od 1. januara 2008. godine; biće 10 dinara.
Još jednu stvar bih rekao. Članom 23. Zakona o akcizama predvideli ste smanjenje opšte stope PDV-a za nabavku računarske opreme. Niste predvideli nešto što je mnogo veći problem u Srbiji, a to je, gospodo, pijaća voda.
Štiteći svoja javna preduzeća, komunalna, niste predvideli da opšta stopa za flaširanu vodu bude niža od 8%. Jer, Srbiji nedostaje pijaća voda. Narod neće moći da kupuje tu vodu po visokoj ceni i biće prinuđen da pije vodu koja nije bakteriološki ispravna.
Još nešto bih rekao gospodinu ministru, vrlo kratko. To je prilika da spreči veliki odliv novca iz Srbije.
Naime, 15. juna u Celju potpisan je sporazum lutrija iz zemalja u okruženju o zajedničkom priređivanju igre na sreću Loto.
Otkuda tako naglo interesovanje Slovenije, Hrvatske, Muslimansko-bošnjačke federacije, Makedonije, pa i Crne Gore za asocijacije te vrste, kada su i po cenu rata, sem Crne Gore, izašli iz Jugoslavije?
Vrlo prosto, gospodin Bojan Krištof, alfa i omega, siva eminencija Državne lutrije Srbije, radi na daljem siromašenju, izvlačenju novca građana Srbije.
Kome će ta asocijacija, gospodine ministre, da podnosi poresku prijavu? Gde će dobitnici i ta asocijacija plaćati PDV? Sprečite pljaku Srbije, jer Srbija je tržište od 10 miliona ljudi, a Slovenija od milion ljudi. (Aplauz)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, posle njega narodni poslanik Milosav Miličković.
Izvolite, gospodine Krasiću.
Imate još 30 minuta za Poslaničku grupu Srpske radikalne stranke.

Ja ću pokušati ukratko da objasnim šta, otprilike, znači budžet, ali ne mogu da objasnim šta znači završni račun od 2000. godine naovamo, jer to zadovoljstvo nismo imali prilike da imamo, pošto su nas «otac» demokratije i «deca» demokratije naučili da demokratija najbolje funkcioniše kada se nikome ne podnosi nijedan izveštaj.
U doba velike demokratije mi nemamo nijedan završni račun.
Radi vaše preciznosti, vama, ljudima iz Vlade pričam, mi danas donosimo budžet za 2007. ne za 2008. godinu.
Da znate, ovo što radite, to je za 2007. godinu. To je odavno trebalo da se završi, međutim, nije završeno, iz jednog prostog razloga - što je jedan koji je uzurpirao vlast, u koaliciji sa drugim koji je, takođe, uzurpirao vlast, pokušavao da izigrava neku demokratiju, pa je pregovarao o tome da li je zakonito privremeno finansiranje, ili nije zakonito; očigledno ste se dogovorili da je to bilo sve zakonito.
Od kako je došla demokratija, mi smo naučeni na to da je sve moguće. Moguća je država bez vlade, to je tehnička vlada, moguća je država bez budžeta, to je privremeno finansiranje u nedogled, sve je moguće od kako je došla demokratija.
Nemamo završne račune za šest godina, zato što niste usvojili ni onaj za 2000. godinu. Da vas samo podsetim, niste ga usvojili, niste želeli da ga usvojite jer ste smatrali da neusvajanjem završnog računa za 2000. godinu možete da vršite politički progon neistomišljenika. Tu ste napravili kardinalnu grešku. Zašto? Zato što je nedostatak završnih računa tekovina demokratije.
Demokratija je i zviždanje. Možete da zviždite do mile volje. Stičem utisak da mnogo bolje zviždite nego što se bavite politikom.
U međuvremenu smo izgubili dve države, naravno, demokratski. Prvo Saveznu Republiku, pa onda Državnu zajednicu. Sve je to tekovina demokratije.
Da nešto razjasnimo. Ako budžet tretirate kao rezervoar nekog sela za vodu, pa pet-šest izvora ima, skuplja se voda u neki rezervoar, e onda iz tog rezervoara treba da ide voda.
Otkad je došla demokratija, budžet Republike Srbije je samo jedna cev. Na kraju te cevi nalazi se tuš. Taj tuš ispušta vodu, jedan mlaz je Demokratska stranka, jedna frakcija, drugi mlaz je Demokratska stranka - druga frakcija, treći mlaz je Demokratska stranka Srbije, četvrti mlaz je Nova Srbija, peti su nevladine organizacije, šesti mlaz su, recimo, ajde, neki kojima treba da se vrate krediti, sedmi mlaz još neko, dođe se nekako do 20 i nekog mlaza, ili 56 pozicija, razdela, to su neki korisnici od kojih sve zavisi.
To što se priča, navodno, da se javio neki deficit od 13 milijardi...

Gospodine Krasiću, izvinite, zbog unapred dogovorenog košarkaškog prenosa, prenos Skupštine se prekida u 19,55, tako da vodite računa da imate još četiri ili pet minuta. Nastavićemo sutra u 10 časova sednicu. Izvinite.

Sasvim je dovoljno ovih pet minuta. Vidite kako ja to razgovetno, svima je jasno.
Ovaj nedostatak je fiktivan, 13 milijardi. Zašto? Država može sve. Koliko im zafali para, oni mogu da uzmu. Evo, recimo, šta bih preporučio ministru finansija - da nikako ne ide stopama Mlađana Dinkića.
On je izdejstvovao da Vlada donese rešenje o emisiji državnih zapisa Republike Srbije.
Molim vas, obratite pažnju na datume i iznose kako se formira jedan deo budžeta, kako se vrši kratkoročno finansiranje radi premošćavanja problema u budžetu, a mi smo te godine imali suficit, i prošle i pretprošle.
Evo, ovako. «Službeni glasnik Republike Srbije» broj 116/2005 - iznos emisije - 500 miliona dinara, datum emitovanja - 10. januar 2006. godine. Dalje, datum emitovanja - 24. januar 2006. godine, milijardu dinara emisija.
Da budemo načisto šta je to. Ne razlikuje se, u principu, od štampanja novca. To je kreiranje novca. Za koga? Za budžet.
Na primer, 31. januara 2006. godine - 600 miliona dinara, 7. februara 2006. godine - 900 miliona dinara, 21. februara 2006. godine – milijarda, i tako redom, idemo na kratkoročno zaduživanje, otprilike, dva do tri puta u toku meseca. Tako se formirao suficit, međutim, ima ovo i svoju drugu stranu.
Ko je kupovao? Odabrani. Preko koga? Preko Berze. Kakva je naša berza? Fiktivna, lopovska. Zašto? Jer se na našoj berzi dešava nešto čega nigde na kugli zemaljskoj nema. Svi koji posluju na Berzi zarađuju. Onda se postavlja pitanje, a ko to plaća da oni zarađuju? Budžet Republike Srbije. Kraj priče.
Znači, kreira se novac, pa se prebace sredstva iz opšte javne potrošnje u privatne džepove. Onda me ne čudi što jedan ima 11 miliona evra, drugi ima 10, treći ne sme ni da kaže, naljutio se što smo ga pomenuli ovde, i da ne ređam dalje.
Da se vratim na ovo što se tiče budžeta. Koliki je obim naše potrošnje? Uopšte nije onoliki koliko je rekao ministar. Nije to 590 i, koliko vi rekoste, 6 milijardi dinara. Šta je trebalo još da dodate tu? Koliko ste stavki ispustili?
Prilično stavki ste ispustili. O tome ćemo mnogo konkretnije, zdravlje bože, sutra, u načelnoj raspravi, i prekosutra, u pojedinostima, jer na skoro svaki član i svaki razdeo postoji poneki amandman Srpske radikalne stranke.
Onda će da ide drugi deo rasprave, koji se zove seciranje na delove. Zašto na delove? Da građani Republike Srbije shvate koja je tragedija ovakvo viđenje demokratije i ovakav demokratski način vladanja.
Ovde se otima na vrlo legalan način. Zašto? Zato što svaka glupost dobija legitimitet sa 126 glasova.
Svaka glupost, otvoreni kriminal. Videćete, od stavke do stavke, koliko je ugovora, odnosno usluga po ugovoru.
Molim vas, mi smo već dve godine budžetsko čudo. Jedini predsednik koji se finansira donacijama iz inostranstva je predsednik Republike Srbije. To je uvreda za bilo koju državu koja drži do svog suvereniteta.
Kod nas se ponose, imaju stavku, tačna ekonomska klasifikacija toliko i toliko, 250.000, toliko miliona. On će, jadnik, putovati u toku ove godine za 140 miliona dinara.
Gde on da putuje? Gde god je otišao, napravio je diplomatski skandal. Njemu treba zabraniti da putuje.
S obzirom na to da imamo problema sa kvorumom, predlažem, gospodine Obradoviću, da predložite gospodinu Duliću da u ovim prvim klupama obavezno budu i lisice i da ministar Jočić, na početku radnog dana Narodne skupštine, privede ministre, zakopča ih lisicama, da budu sve vreme prisutni ovde, da čuju, jer smo mi danas imali retku situaciju da čujemo i poslanike vlasti koji kritikuju ovu vladu i ovaj koncept.
Neću da ih pominjem, da ne bismo imali štetne posledice u okviru svojih stranaka. Progovorilo je kod njih srce, pa su uvideli koji su problemi s ovom i ovakvom vladom i ovakvom projekcijom.
Pošto je ovo već kraj, sutra ujutru ćemo da nastavimo, da objasnimo na kojoj poziciji ko koliko krade i zašto krade.

Srpskoj radikalnoj stranci je ostalo još 20 minuta. Prekidamo rad današnji i nastavljamo sutra u 10 časova. Hvala.