Dame i gospodo narodni poslanici, nisam hteo da govorim, ali navelo me upravo ovo oko kredita.
Ja sam devedesetih godina izgradio prvi privatni hotel u Zemunu.
Godine 1991, desilo se šta se desilo, secesija, bratoubilački ratovi, ja sam se morao pomeriti iz Hrvatske, došao sam u svoj grad, gde živim. Tamo sam imao svoje restorane, hotele i najveću suvenirsku radnju, poznatu u Evropi.
Otvorio sam televiziju 2002. godine i bio je u novinama jedan članak o tome da ću tražiti od neke banke kredit kako bih tu televiziju razvio, radi informisanja, edukacije i obrazovanja romskog naroda. Otišao sam u Vojvođansku banku. Slučajno me prepozna jedna službenica i kaže – hajde, ideš gore. Odvede me kod direktora. Direktor kaže - dobro ste došli, Damjanoviću, mi smo čitali o vama i vašoj televiziji, odlučili smo da vam damo kredit. Kažem - odlično. Međutim, sutra treba da dođem kod generalnog direktora.
Dođem sutra, bogzna kako, sve završeno, kažu da dođem za pet dana. Dođem za pet-šest dana, šta je bilo posle. Kredit je bio bogzna kako odobren, a kad sam došao, direktor kaže - gospodine Damjanoviću, znate ... Rekoh - znam šta je, ne mogu da dobijem kredit. Nažalost, ne mogu da dobijem kredit.
Šta je bilo? Ja sam markantan Rom, poznaju me svuda, znaju da sam srpski radikal, prvi Rom u istoriji naše države koji je imenovan od strane dr Vojislava Šešelja i SRS-a za ministra.
Pazite, ovo je istina, nikog ne optužujem, samo kažem da, po političkoj liniji, ima toga. Znači, bilo je kredita od Vlade za pospešivanje malih i srednjih preduzeća, ali kad su oni čuli da se radi o Jovanu Damjanoviću, rekli su - to je onaj Ciga, bivši ministar, nema šanse.
Verujte mi, do današnjeg dana, imam svoj privatan hotel na koji nemam tereta, nemam ničega, ne mogu da dobijem kredit uz hipoteku. Nadam se da će doći neka druga vremena, a ovo što sam rekao, ovo je istina, da po političkoj liniji mi radikali ne možemo da dobijemo kredit.
Hvala.