Po Poslovniku se javlja narodni poslanik Milica Vojić-Marković, pa potom Ivan Andrić.

Gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, ja zaista neću zadržavati ovaj skup duže od nekoliko sekundi. Ono što je gospodin Jovanović rekao može da stoji u nekom drugom filmu, u nekoj drugoj priči, ali ne u Srbiji.
Gospodine Jovanoviću, nećete vi meni davati pravo da ja gradim sistem za decu ovog sveta i iz ove zemlje u kome potpredsednici Vlade neće postajati nesvršeni studenti, koji posle 15 minuta od njihove prve političke funkcije imaju džipove, kuće, konje, ergele, koji se bave prljavim poslovima, imaju sumnjive prijatelje. Ja hoću da pravim drugi sistem. Potpuno uvažavam da imate prava na to da ga pravite tako kako hoćete, ali dozvolite i moje pravo da moja dece žive u normalnoj zemlji gde su oni koji krše zakon u zatvoru, a oni koji sede u Skupštini se bore za dobrobit te dece. Hvala.

Zahvaljujem se. Narodni poslanik Ivan Andrić.

Član 104. povreda dostojanstva Skupštine, stav 2. Teško nam je da ovo slušamo, a da se ne osetimo uvređenim kada izađe čovek i kaže da je otkup državnog stana od železnice restruktuiranje železnice. Mene je to jako povredilo.
Moram da kažem nekoliko stvari. Prvo, što se tiče izlaska na sud, gospođo, Dejan Mihajlov 27 puta nije došao na suđenje. Znate li vi koliko je to puta, to je mnogo puta.
Znači, Vojislav Koštunica to radi malo elegantnije, on zabrani sudu i tužiocu da ga pozovu da svedoči. Znači, razlog zašto mi to ovde radimo je razlog što se branimo, gospođo. Kada je završen proces suđenja ubicama Zorana Đinđića opšte mesto je bilo da sada treba ispitati političku pozadinu.
Kao prva stvar u ispitivanju političke pozadine bila je politička pozadina slučaja pobune JSO.
Mnogi ljudi koji danas sede u Kabinetu Vojislava Koštunice ili su njegovi čauši na raznim drugim mestima, moraće da objasne dosta toga oko te pobune i uopšte taj ceo proces, koji je trajao od trenutka pobune do ubistva premijera, isprepletan je članovima vaše stranke.
Što se tiče vaših optužbi, to je fascinantno. Vaša stranka funkcioniše tako što medijima kao što su ''Pres'', NIN, KNIN, ''Kurir'', ''Balkan'', šta god hoćete, da pogrešne informacije, a onda sami verujete u te informacije. To je neverovatno.
Što se tiče nastavka rasprave, gospodine predsedniče Skupštine, molim vas, s obzirom na to da je Vojislav Koštunica neuhvatljiv čovek, mi ne možemo nigde da čujemo nijedan odgovor na njegovo pitanje, ne postoji novinar, a da nije sa RTS-a, koji može da postavi bilo kakvo pitanje, znači, molim vas, da sledeće nedelje, a obećali ste za prošlu nedelju, da se zakaže rasprava o poverenju Vladi. Mi nećemo dozvoliti da ta rasprava počne pre nego što gospodin Koštunica bude sedeo ovde. Molim vas, da sada ovu raspravu prekinemo i nastavimo sa još puno detalja u onom trenutku kada taj gospodin bude ispred nas.

Po Poslovniku se još javio narodni poslanik Željko Tomić.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, gospodine Jovanoviću, pomenuli ste nekoliko imena koje ste označili kao glavne mafijaše u Srbiji. Da li su se vaši prijatelji, možda i vi lično, u to neću da ulazim, družili baš sa tim ljudima i imali određene vrste kontakata? Sa Jovicom Stanišićem, Miškovićem i svima onima koje ste spomenuli vaši su prijatelji sedeli pre par godina i ko zna šta radili, čak i u vreme vlasti Slobodana Miloševića. Da li je to tačno, to svi znamo, postoje čak i fotografije sa nekih tajnih večera, koje, samim tim, više nisu ni bile tajne.

Što se tiče političke pozadine, konačno se klupko odmotava, ali ne na onaj način na koji ste vi zamislili da će da se odmotava. Sada ćemo dobiti odgovore na mnoga pitanja, naravno, ko kome nosi torte u zatvoru, ko kome čuva decu, ko koga vadi. Sada ćemo dobiti odgovore, kada progovore i oni koji nisu smeli da govore usled određenih vrsta pritisaka. Nadam se da će to biti veoma skoro.

Ono što je značajno, takođe, gospodine Jovanoviću, jeste da objasnite, ako ste priznali da su vam ruke prljave, kažite u kom smislu su vam prljave, gde ste i kako ih isprljali. Srbija zna kako ste vi isprljali ruke, ali red je da vi lično kažete zašto su vam ruke prljave i na koji način ste ih isprljali, u koje blato ste se uvaljali.

Pošto više nema prijavljenih za diskusiju, prelazimo na član 7.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Obradović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Žarko Obradović.

Gospodine predsedniče, da se vratimo na ovu, lično mislim za Srbiju važniju temu, na pitanje budućnosti naraštaja, na pitanje dece. Moram reći da izlazak gospodina ministra za govornicu i pokušaj da objasni neobjašnjivo, shvatam samo kao jedan skroman pokušaj da taj gorak ukus u ustima, koji ostaje kod ogromnog broja građana Republike Srbije, da Vlada Republike Srbije nije spremna po ovom pitanju ništa da učini, da ga malo ublaži.
Odgovor tipa "niste naveli pozicije" mislim da je najbolje objasnio gospodin Paja Momčilov. Odgovor tipa "možda oni koji imaju novca ne budu izjednačeni", to je smešno. Gospodine ministre, recite mi kolika je cena računara i da li je u amandmanu koji je prethodno prihvaćen od strane Vlade, koji nosi oznaku – komponente, da li su naglašeni svi sadržaji tog što znači ''komponenta''?
Gospodine ministre, recite mi ko u Srbiji može da kupi prvi stan i bude oslobođen poreza? Da li to mogu bogati ili oni siromašni?
Na koju se populaciju građana to odnosi? Nije tačno, nego ste imali predizborno obećanje da ćete smanjiti porez na imovinu vezano za prvi stan i to ste ispunili, a ovo pitanje uopšte niste imali u svom diskursu, niste o njemu razmišljali i sada pokušavate da date nešto nama što bi trebalo da liči na odgovor.
Činjenica je da Vlada Republike Srbije o ovom pitanju ne misli, Vlada Republike Srbije na ovo pitanje nema odgovor. Nemojte pokušavati da dajete odgovore koji nemaju smisla.
Ponudio sam dva amandmana, jedan na ukidanje PDV-a u potpunosti, a drugi je smanjenje stope sa 18 na 8%. Neke kolege koje su izašle u nameri da brane poziciju Vlade – da je bilo 8, onda bi moglo, ali pošto nije ... Nema priče, kad Vlada hoće, može. Kad Vlada ima strategiju, može da nađe rešenje.
Nije nepoznato. Imali smo takvu situaciju u Narodnoj skupštini, da Vlada da amandman koji može biti u duhu amandmana nekog od narodnih poslanika, ali koji je prihvatljiv za Vladu, a dobar za Srbiju. Taj amandman apsolutno bude deo zakona koji reguliše neko pitanje.
Vi se ovde niste ni potrudili da to učinite, zato što o ovom pitanju nemate uopšte stav. Ako ministar, potpredsednik Vlade ili predsednik kažu da ta inicijativa nije loša, vi ćete sutra podneti predlog izmena i dopuna Zakona o PDV-u, pa ćete nam pričati sve ovo što mi narodni poslanici pričamo, da je to dobro, da je to za Srbiju strašno važno, da treba ovo, da treba ono.
Da li je trebalo da mi podnesemo spisak proizvoda koji se kupuju, cene proizvoda za decu, strukturu tih proizvoda? Nemojte, molim vas. Recite glasno i jasno i poslanicima Narodne skupštine i građanima koji su pokrenuli ovu inicijativu, da od toga nema ništa, jer Vlada ne želi da reši to pitanje. Manite se tih objašnjenja da ste predvideli odakle uzeti sredstva itd. Ta priča je važila za budžet, a ovo je zakon o PDV-u.
Zadatak Vlade je da, ako ceni da je nešto u interesu Srbije, bez obzira koji poslanik je predložio, to podrži. Vi o ovom pitanju nemate nikakav stav. Stav je da nemate stav. Jasno sam rekao, a i ostale kolege narodni poslanici, ali to vi očigledno ne želite da čujete.
Vaš kolega, potpredsednik Vlade, pre neki dan je u "Politici" rekao da je pravo pitanje, u stvari, ko ima monopol nad ovom oblašću, nad ovim proizvodima. Bilo bi dobro da nam kažete šta Vlada, ako neće da prihvati ovo, ima nameru sistemski da uradi? Vlada nema nameru sistemski da uradi, zato što je ovo pitanje uopšte ne tangira, jer o njemu nije raspravljala pre, a pitanje je kad će.
Nisam slučajno sam rekao da Srbija ima negativnu stopu nataliteta. Ono što građani Republike Srbije treba da znaju, da je između dva popisa stanovništva smanjen broj stanovnika, odnosno građana Republike Srbije za preko 85.000, da je oko 390.000 ljudi devedesetih godina otišlo za inostranstvo, sa dužinom boravka u inostranstvu dužom od godinu dana i oni se računaju kao neko ko je otišao, ali smo imali oko 379.000 izbeglica.
Samo zahvaljujući, nažalost, toj tragičnoj posledici, izbeglica iz Hrvatske, zbog "Oluje", zbog "Bljeska" i zbog svega onoga što se zbivalo, izbeglica iz Bosne i Hercegovine, samo zahvaljujući tom mehaničkom prilivu, demografska slika u Srbiji nije tako tragična kao što su demografske tendencije i kretanja u Srbiji. Vlada mora da da odgovor na ovo pitanje, danas, sutra ili prekosutra. Ovakva objašnjenja koja je dao ministar, stvarno nisu korektna.
Pomenuo sam i još jedanput ću, pošto nekima to očigledno ne znači ništa, da citiram reči ljudi koji se bave demografskim kretanjima u Srbiji, koji kažu da početkom 21. veka stanovništvo Srbije spada u grupu demografski najstarijih evropskih populacija. Ukoliko se kao kriterijum demografske starosti uzme prosečna starost, tada se Srbija sa 40,4 godine nalazi u grupi od pet demografski najstarijih evropskih država, zajedno sa Italijom, Nemačkom, Bugarskom i Švedskom. Neke od ovih zemalja imaju rešenja kojima su smanjili stopu PDV-a i odeću, obuću i hranu za bebe učinili krajnje pristupačno za sve kategorije građana.
Za one koji ne znaju, stepen ekonomskog razvoja ne mora biti odlučujući kriterijum za demografski rast.
U velikom broju zemalja Zapada, ta negativna demografska kretanja se saniraju kroz veliki broj izbeglica koje dolaze na teritoriju tih država.
Mi pričamo o Srbiji. U Srbiji od 161 opštine bez Kosova i Metohije, koje je pod privremenom međunarodnom upravom, u 155 opština je negativan priraštaj. A to je 96%. Akcija nevladinih organizacija da se ukine PDV za obuću i odeću za bebe je dobra akcija. Slučajno se desilo da će rasprava o zakonima o PDV ići sa njihovom akcijom, a to mi socijalisti pokrećemo već tri-četiri godine. To je bila dobra prilika za Vladu da pokaže da ima osećaje ne za naš amandman, nego za zahteve građana. Mogla je da da svoj amandman da ovo pitanje reši.
Nije važno da li je predlagač SPS ili neka druga poslanička grupa u Parlamentu Srbije. Valjda je važnija suština ovog amandmana. Znate ono, slažem se sa inicijativom, a ne slažem se sa predlogom, to je vrhunsko, po meni, licemerje.
Svesno koristim ovu reč, jer nema druge reči koja može suštinski objasniti takav odnos. Slažem se sa idejom, ali se ne slažem sa amandmanom. Pa napravite amandman, napravite amandman koji će biti podoban za Vladu, napravite strukturu, ono što ne znate da li je uredba ili zakon, nema veze, napravite. Recite, proizvodi ''Pampers'', ''Nestle'' i ostalo, a to toliko i toliko, pa napravite, vi sve znate, Vlada to može, napravite amandman i dajte da se ovde usvoji.
Nije važno što će amandman poslanika SPS propasti, neka Vlada da svoj amandman koji će biti prihvaćen, da inicijativa građana bude stvarno realizovana i da oni shvate da u ovoj državi postoji Vlada koja vodi računa o njihovim zahtevima. Sve što kažemo afirmativno i što bi trebalo za Srbiju, vama to nije prihvatljivo, zato što neko u Ministarstvu tamo nije napravio projekciju kako bi trebalo sve to da izgleda.
Vlada neće da prihvati amandman i to je suština, zato što Vlada o ovom pitanju nema stav. Kupuje vreme i dovodi građane u zabludu i nema stav.
Ta priča da će biti naknadno, možda će biti, a možda i neće. Sada kada postoji mogućnost da Vlada učini taj konkretan potez, ona to nije učinila.
Ima još jedna mogućnost, a to je da Narodna skupština u danu za glasanje izglasa jedan od ova dva amandmana. To je mogućnost koja je realna, ali o tome treba da razmisle sve poslaničke grupe, treba da razmisle dobro o ova dva amandmana i da jedan prihvate. Neka nam Vlada kaže koji u ovom trenutku za državu, pa recimo, izaziva manje problema, a za državu će biti dobar. Neka nam kaže, pa neka to dogovore unutar skupštinske većine. Mi, socijalisti se uopšte nećemo ljutiti bilo koji amandman da se prihvati.
Bilo bi dobro za Srbiju i za ovu inicijativu koju su pokrenule nevladine organizacije, da se amandman prihvati, jer ovo što ljudi rade i skupljaju potpise, to je objektivno akcija koja nema svoj završetak.
Ako posle mesec, dva, dana Vlada podnese ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona na dodatu vrednost, sa ovakvim sadržajem, onda će se potvrditi ono što sam rekao, da uopšte nije bila iskrena. Ako je reč samo o tome i o sujeti, da li će neka poslanička grupa, pojedinac eventualno imati političku korist od toga, onda je to potpuno nerazumevanje suštine stvari u Srbiji.
Srbija ima negativnu stopu priraštaja, u 155 opština broj stanovnika se smanjuje i nema dovoljnog broja novorođenih beba. Smatramo da je ovo jedan mali doprinos, mali korak da se poboljša demografska situacija u Srbiji. Poslaničkim grupama ostavljamo mogućnost da razmisle do dana glasanja koji im od ova dva amandmana više odgovara, jer koji god amandman da podrže, ako se jedan izglasa, to će biti dobro za Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem se. Po Poslovniku, narodni poslanik Čedomir Jovanović. O amandmanu, Zoran Krasić, pa Miletić Mihajlović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Obradoviću, podržaćemo vaš amandman. Svojski ste se trudili da nam objasnite zašto je on važan. Svaka čast.
Javio sam se po Poslovniku da bi odgovorio na pogrešno tumačenje rasprave koja je ovde obeležila prethodnih sat vremena. Naša želja je da se o tome razgovara u Parlamentu i, naravno, pred svakom drugom institucijom, o čemu smo mi i pred Parlamentom i pred svim drugim institucijama ponudili odgovore na pitanja koja se iz nedelje u nedelju ponavljaju organizovano, kako se ne bi odgovorilo na ona pitanja koje nam je nametnuo život.
Znači, nije sporno da sam ja 2003. godine rekao da su mi prljave ruke, a da mi je upravo zbog toga čista savest. Tačno, prljave su mi ruke zbog toga što sam sve ono ružno što je uništavalo život ljudi u ovoj zemlji pokušao da promenim. Nekom drugom ko danas ne sme da dođe ovde u ovaj parlament, ruke nisu prljave ali mu je savest prljava. Nisu mu prljave zato što je bio neinformisan, neobavešten, nenadležan, zato što je bio legalista.
Mi kao poslanička grupa o tome želimo da razgovaramo u Parlamentu. Naravno da insistiramo na odgovorima na ta pitanja. Pri tom ispoljavamo spremnost u ponavljanju odgovora na pitanja koja su toliko puta do sada postavljana.
Zoran Đinđić nikada u prošlosti nije bio prijatelj sa osobama koje sam ja pomenuo tokom prethodne rasprave, a aluzija na susret između Zorana Đinđića i Jovice Stanišića je vulgarna i besmislena, kao što je vulgarna politika njegovog konstantnog kriminalizovanja. Prošle nedelje je on bio čovek koji je sa mnom otimao ljude po Srbiji, ne zbog toga što je to istina, nego zbog toga što na takav način vlast u Srbiji pokušava da uništi jedini pozitivan sistem i personifikaciju u koju ovo društvo veruje kada razmišlja o boljoj budućnosti.
Ako je klupko počelo da se odmotava, mi se radujemo. Ovo što se sada dešava je zapravo izbegavanje suštine. Jednostavni su odgovori i oni se moraju dati.
Zbog čega je Vlada Zorana Đinđića rušena 2001. godine kroz kriminalizovanje i optužbe da je odgovorna za ubistvo Momira Gavrilovića, koje ni do danas nije rasvetljeno, i kroz organizovano pružanje političke podrške oružanoj pobuni jedinica za specijalne operacije, a koja je imala identične zahteve političkim zahtevima Vojislava Koštunice u tom trenutku.