Gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, u ime SPS sam podneo dva amandmana na izmene i dopune Zakona o PDV. Jedan ću sada obrazložiti, drugi malo kasnije, ali suštinski, ta dva amandmana se odnose na isu oblast, na isto pitanje, pitanje koje ovih dana zaokuplja pažnju, makar mi socijalisti mislimo, značajnog dela populacije Srbije.
Reč je o inicijativi nevladinih organizacija koja ima za cilj da se ukine PDV za opremu, odeću i hranu za bebe. Te nevladine organizacije su proteklih nekoliko dana krenule u akciju skupljanja 30.000 potpisa, da bi bio donet zakon kojim bi bio ukinut PDV za opremu, odeću i obuću za bebe. Mi socijalisti pozdravljamo tu akciju nevladinih organizacija. U pitanju je Savez zdravstvenih radnika Vojvodine, Udruženje za javno zdravlje Srbije, nevladina organizacija "Građanka", Nevladina organizacija "Media Group", Nevladina organizacija "Roditeljski centar", ''Forum žena'' i Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
Ovim putem im poručujemo da nije potrebno da skupljaju dalje potpise. SPS je, nezavisno od njihove inicijative, to je neka ideja koju mi imamo već godinama pre, podnela amandman kojim predlaže ukidanje ili smanjenje PDV. Dali smo Vladi mogućnost da sama izabere šta joj više odgovara. Ako hoće, može da ukine PDV za opremu, odeću i obuću za bebe. Ako neće da ukine, može da smanji PDV za odeću, opremu i obuću za bebe sa 18 na 8%. To su ta dva amandmana. Mi kažemo predstavnicima ovih organizacija koje skupljaju potpise po Srbiji, da nema potrebe da se muče, da nema potrebe da vode javnu akciju. U Parlamentu Srbije postoje amandmani i postoji zakonska mogućnost da se ovo pitanje reši. Vlada može, ako hoće, da vrlo lako reši pitanje PDV i da prihvati jedno od dva ponuđena rešenja.
Moram reći da je za nas poslanike SPS ovo veoma značajno pitanje. Mi smo ovo pitanje pokrenuli 2004. godine, kada je resorni ministar bio gospodin Dinkić.
Tada smo čuli reči slične rečima koje je juče izgovorio jedan od ministara, sada ministar zdravlja, da će to pitanje biti rešeno u sledećem budžetu i da za to ne treba, jednostavno, da bude doneto u ovom trenutku. Moram reći da smo mi tada poverovali da će to pitanje biti rešeno, ali, kao što vidite, do toga nije došlo.
Mi mislimo da je ovo veoma važno pitanje. Za one koji ne znaju, popis stanovništva u Srbiji iz 2002. godine pokazao je da je od 161 opštine u Srbiji, apstrahujući Kosovo i Metohiju, koja je pod privremenom međunarodnom upravom, negativan prirodni priraštaj u 155 opština. Kolege, narodni poslanici, od 161 opštine, u 155 je negativan prirodni priraštaj. U svih 45 opština u Vojvodini je negativan prirodni priraštaj. Od 119 u ostalom delu Srbije u 113 je negativan, što znači da je svega 6 opština sa pozitivnim prirodnim priraštajem.
Ovo govorim ne slučajno, jer ovo jeste jedan mali korak da se poboljša demografska situacija, odnosno da se onim mladim bračnim parovima koji se odluče da dobiju dete pruži mogućnost da troškovi budu što manji.
Moram reći da sam jako iznenađen objašnjenjem koje sam dobio od strane Vlade Republike Srbije. Mislim da to objašnjenje zaslužuje da bude vama javno saopšteno, jer to pokazuje, u stvari, da Vlada o ovom pitanju nema nameru ništa da uradi, ama baš ništa.
Čućete obrazloženje na ovaj amandman kojim se predlaže ukidanje PDV. Čitam obrazloženje Vlade (citiram): "Amandman se ne prihvata, iz razloga što je aneksom 3. direktive 2006112 Evropske zajednice predviđeno koja se dobra, odnosno usluge mogu oporezovati po nižoj poreskoj stopi. Oporezivanje prometa i uvoza opreme za bebe, obuće i odeće za decu uzrasta do 10 godina, ne bi bilo u skladu sa standardima Evropske unije". Ovo je veoma lepo - "ne bi bilo u skladu sa standardima Evropske unije''.
Ima sada jedna mala začkoljica, da li smo mi zemlja članica EU, pa moramo bespogovorno da sledimo direktive EU? Da li je naša demografska situacija takva da mi apsolutno treba da prihvatimo sve direktive EU, a pogotovo direktive vezano za ovo. Ovo pominjem ne slučajno. Kao što znate, prošle nedelje je bio sastanak čelnika EU i oni su se suštinski dogovarali o tome kako će EU izgledati. Molim vas, kolege, samo malo pažnje.
Zbog želje verovatno određene grupe zemalja da se postigne taj sporazum, do sporazuma je i došlo, ali šta je tu zanimljivo. Osnovni sadržaj dogovora jeste da se EU reformiše itd, ali je važno i lično mislim i za ovu skupštinu, a pogotovo u odnosu na ovo pitanje poštovanja direktiva EU, da naši poslanici, a i građani Republike Srbije shvate kako to izgleda u EU.
Citiraću samo ono što su naši izveštači radili nakon tog sastanka, a to je da odluke EU za tu buduću reformu važe za sve, kaže, osim za Veliku Britaniju, koja će imati izuzetke. Onda se kaže da je ovaj reformisani sporazum EU i da sistem stupa na snagu 2014, sa tranzicionim periodom do 2017. Onda se kaže da su Britanci i Irci uspeli da se izbore za pravo da usvojene odluke iz tih oblasti primenjuju samo ako smatraju da su im u interesu.
Poštovana gospodo i građani Republike Srbije, ovako to izgleda u EU. Svi su za zajedništvo, a svako primenjuje šta mu odgovara i bori se za svoje stavove i bori se za dobrobit svoje zemlje. Znači, taj sporazum o reformisanju EU će važiti za sve sem za Britance, jer oni neće da primenjuju odredbe o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, iz te odredbe, koje se verovatno nama ili drugim zemljama članicama nabijaju na nos kao neophodan standard da bi postali članice EU. Svi će primenjivati neke druge odredbe osim Britanci i Irci, koji su uspeli da se za to izbore.
Ovo vam govorim u kontekstu situacije da Srbija 2007. godine ima negativan prirodni priraštaj. Ako Srbija 2007. godine ne donese strategiju demografskog razvoja, Srbija 2007. godine nastavlja put iz decenija pre, koji vodi u praktičnu posledicu da ćemo 2050. godine biti država u kojoj neće postojati većinski narod, već će Srbi biti manjinski narod.
To kažu demografi, jer pitanje demografije nije pitanje koje se rešava jednim zakonom, jednim amandmanom, to je pitanje koje se rešava kroz više generacija. Nije potrebna samo prosta reprodukcija, nego je potrebno učiniti mnogo više da bi se poboljšala demografska situacija. Negde se mora početi. Ako je, primera radi, gospodin Dinkić rekao 2004. godine da će to biti urađeno, pa nije urađeno, zašto ne bismo počeli sada 2007. godine. Zašto čekamo? Zašto pozivanje na direktive EU?
Da li vidite da i sama EU, odnosno članice EU koriste samo ono što njima odgovara. Bilo bi poštenije reći da je ta stavka tolika i tolika, da se smatra da je to samo jedan od načina.
Mogao bih razumeti da je rečeno da država Srbija nema strategiju demografskog razvoja, da strategija demografskog razvoja uključuje povećanje broja zaposlenih, da strategija demografskog razvoja uključuje prinadležnosti onih bračnih parova koji imaju nameru i koji su dobili bebu, pa se kaže – da će lakše dobiti stanove, da će lakše dobiti posao, da će trudnice imati primanja u iznosu od 100 posto od nekog proseka, da će mladi bračni parovi dobijati kredite, da će mladi bračni parovi, odnosno majke imati mogućnost produženog trudničkog bolovanja. Sve je to deo strategije, ali od nečega se mora početi.
Ovakvo obrazloženje vezano za ovaj amandman, po nama, govori da Vlada nema ugao sagledavanje demografske situacije u Srbiji.
Mi socijalisti mislimo da je ovo jako važno pitanje, da amandman treba apsolutno prihvatiti i da će to biti za dobrobit građana Republike Srbije i Republike Srbije. Hvala vam.