Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 163 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 106 poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći poslanici: Nenad Čanak, Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA (načela)

Podsećam vas da je prvog dana rada sednice, saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika, otvoren načelni pretres Predloga zakona.

Pitam da li predstavnik predlagača Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč? (Da.)

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, najpre moram da se izvinim zbog ovog kašnjenja koje je posledica saobraćajne gužve, a takođe da konstatujem da je ovo nova praksa u parlamentu i mislim da je ovo dobro za sve nas, jer prethodnih šest ili sedam godina, koliko sam ovde bio poslanik, parlament obično nije mogao da počne bez 45 minuta zakašnjenja, tako da zaista čestitam svim narodnim poslanicima, a posebno predsedniku Narodne skupštine, gospodinu Oliveru Duliću, podrazumevajući ovo pre svega kao njegov uspeh.

Dakle, dozvolite mi da, poštujući vaše vreme, obrazložim Predlog zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima u ime Vlade Republike Srbije, kao predlagača. Zakon o izmenama Zakona o državnim službenicima se već našao pred vama pre nekih možda 20 ili mesec dana. Nažalost, zbog raznih razloga tada niste mogli da odlučite o ovom zakonu koji je predložila Vlada, danas je ponovo ovaj zakon na dnevnom redu i ovaj zakon je praktično tehničkog karaktera.

Radi se o tome da se produži rok za sprovođenje konkursa radi postavljenja državnih službenika na položaje. Naime, tokom 2005. godine u ovoj Narodnoj skupštini je raspravljano o Predlogu zakona o državnim službenicima, koji je stupio na snagu 1. jula 2006. godine, i u tom zakonu, u članu 32, utvrđeno je da radna mesta u državnoj upravi mogu biti položaji i izvršilačka radna mesta. Takođe, u članu 33. utvrđeno je šta je to položaj i kako se stiče položaj, i utvrđeno je koji to obim poslova jeste – vidim da ste zadržali duh dobacivanja koji ovde očigledno teško može da se iskoreni – dakle, utvrđeno je koja su to radna mesta položaji i kako se vrši postavljenje na ta radna mesta.

Međutim, da biste razumeli zbog čega je značajno da prihvatite ovaj zakon pročitaću vam upravo ove dve odredbe postojećeg zakona. Dakle, radna mesta državnih službenika dele se na položaje i na izvršilačka radna mesta, u zavisnosti od složenosti poslova, ovlašćenja i odgovornosti. Položaj je radno mesto na kome državni službenik ima ovlašćenja i odgovornost vezanu za vođenje i usklađivanje rada u državnom organu. Dakle, položaj je radno mesto sa posebnim odgovornostima, molim vas da ovo imate na umu kada budem obrazlagao zbog čega je neophodno da se ovaj zakon usvoji, zbog čega je neophodno da se jedna odredba ovog zakona primeni retroaktivno.

Dakle, prema Zakonu o državnim službenicima Vlada postavlja na položaj pomoćnika ministra, sekretara ministarstva, direktora organa uprave u sastavu ministarstva, pomoćnika direktora organa uprave u sastavu ministarstva, direktora posebne organizacije, zamenika i pomoćnika direktora posebne organizacije, direktora službe Vlade, zamenika i pomoćnika direktora službe Vlade, zamenika i pomoćnika generalnog sekretara Vlade, republičkog javnog pravobranioca, zamenika republičkog javnog pravobranioca i načelnika upravnog okruga.

Reći ću vam da u ovom momentu postoji oko 400 položaja. Takođe ću vam reći da je, prema Zakonu o državnim službenicima, postavljeno svega 22 službenika na položaje, praktično preko 370-380 ljudi nije postavljeno na položaje prema odredbama ovog zakona i ukoliko u danu za glasanje ne biste usvojili ove izmene i dopune zakona, preko 380 ljudi koji rade na mestima na kojima treba da rade službenici na položajima, njima bi prestala ta funkcija i postavlja se pitanje kako bi dalje ceo sistem funkcionisao.

Moram da vam kažem i da izrazim svoje veliko zadovoljstvo, jedno od ministarstava u kome je izvršeno postavljenje prema Zakonu o državnim službenicima jeste Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i moji pomoćnici, dve dame su ovde, gospođa Stanić i gospođa Milica. Dakle, gospođa Stanić je prošla taj konkurs i još tri pomoćnika su prošla taj konkurs, i sekretar ministarstva je prošao taj konkurs, i moram reći da je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu predvodnik u profesionalizaciji državnih službenika upravo u tom smislu što niko ne može, sve i da hoće, a odmah da vam kažem da niko i ne želi, da menja ove službenike na položaju.

Mislim da je to dobar put i da već prilikom stupanja sledeće vlade na dužnost niko neće menjati nijednog državnog službenika na položaju, odnosno da ćemo zaista moći da se pohvalimo profesionalnom, depolitizovanom i odgovornom državnom upravom.

Zakon o državnim službenicima propisuje u prelaznim i završnim odredbama da će prvi konkurs za postavljenje na položaje obavezno biti javni konkurs i da će se svi javni konkursi za postavljenje na položaje okončati do 1. jula 2007. godine, to je bilo pre dva dana, kao i da postavljenim licima, čija radna mesta postaju položaji, dužnost u svakom slučaju prestaje 1. jula 2007. godine.

Dakle, nalazimo se u toj vrlo neprijatnoj situaciji da bi kod praktično 380 službenika u ovom momentu prestala dužnost i da bi se postavilo pitanje ko bi bio odgovoran i ko bi obavljao poslove koji su ovim zakonom predviđeni za državne službenike na položajima.

Zašto je to tako? Zakonom o Vladi propisano je da vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i da ne može postavljati funkcionere u ministarstvima, posebnim organizacijama i organima uprave u sastavu ministarstva. Naravno, Zakon o Vladi pominje termin "funkcioneri", Zakon o državnim službenicima donet je nakon Zakona o Vladi i po njemu pretežni deo funkcionera, izuzev malog broja, postali su državni službenici na položajima.

Prethodnoj vladi je mandat prestao onda kada je prestao mandat narodnim poslanicima, a to je bilo 14. februara 2007. godine. U tom smislu, od 14. februara 2007. godine Vlada nije mogla da sprovodi konkurse i da postavlja državne službenike na položajima. Praktično, u ministarstvima i posebnim organizacijama, organima uprave u sastavu ministarstva, službama vlade, Republičkom javnom pravobranilaštvu itd, 1. jula 2007. godine je prestala dužnost za sva ona lica koja su postavljena prema prethodnim propisima, dakle ne prema Zakonu o državnim službenicima, a prema Zakonu o državnim službenicima od 14. februara niko nije ni mogao biti postavljen, sve i da je neko imao nameru da ih postavi.

Budući da su, prema Zakonu o državnim službenicima, položaji radna mesta na kojima državni službenici imaju ovlašćenja i odgovornosti vezane za vođenje i usklađivanje rada u državnom organu, prestanak dužnosti navedenih lica ozbiljno bi ugrozio rad pomenutih organa i službi, time i funkcionisanje države.

Pomenuću konkretno, kada je u pitanju ministarstvo, to su i sekretar ministarstva i pomoćnici ministara koji se nalaze na čelu sektora u tom ministarstvu. Stoga je neophodno da se ovim zakonom propisani rokovi produže za sprovođenje javnih konkursa i, naravno, istovremeno za prestanak dužnosti postavljenih lica, kako bismo izbegli ovu vrlo neprijatnu situaciju.

To su razlozi zbog kojih je u samom Predlogu zakona bilo predviđeno da se zakon donosi po hitnom postupku i da stupa na snagu danom objavljivanja.

Dakle, izbegli smo onaj prorogatio fori od osam dana. To su u ovom momentu razlozi zbog kojih tražimo da se utvrdi retroaktivnost ovog zakona, prihvatanjem amandmana gospođe Nade Kolundžije, jednog izvrsnog amandmana, koji je na odličan način prevazišao situaciju u kojoj smo se mi sada našli.

Na kraju, mogu da vas zamolim da ovo relativno tehničko pitanje, rekao bih pre svega tehničko pitanje, rešimo efikasno. Naravno, spreman sam da odgovaram na sva vaša pitanja, u ime Vlade Republike Srbije, kao predstavnik predlagača. Vraćam se na samu temu.

Ovo je jedini način da prevaziđemo situaciju u kojoj smo se našli činjenicom da prethodna vlada od 14. februara nije mogla da sprovodi konkurse poštujući Zakon o Vladi, a da nova vlada nije formirana do pre mesec dana, što treba da imate na umu, jer sama procedura tih javnih konkursa je veoma dugačka i da postoji Visoki službenički savet koji je direktno odgovoran za sprovođenje tih konkursa.

Visoki službenički savet nije u mogućnosti mesečno da obradi više od par desetina konkursa, a mi u ovom momentu imamo potrebu da blizu 400 ljudi primimo da budu službenici na položaju i da je to nemoguće uraditi u nekom roku od 2,3,4, 5 meseci. Rok od godinu dana je optimalan rok za završetak ovog posla.

Toliko, gospodine predsedniče, u ovom uvodnom izlaganju. Hvala vam na pažnji, hvala vam na interesantnim dosetkama, bilo je vrlo duhovito, nije možda bilo dovoljno korisno, ali bilo je vrlo duhovito. Hvala vam na pažnji.

Kršenje odredbi Poslovnika reklamirali su sledeći narodni poslanici: gospodin Balint Pastor, Čedomir Jovanović, Ivan Andrić, Vladan Batić, Tomislav Nikolić.

Izvolite, narodni poslanik Balint Pastor.

Gospodine Pastor, isteklo vam je vreme.

Odmah da vam dam i odgovor. Član 167. definiše sledeću stvar: ''Na vanrednom zasedanju Narodna skupština radi po unapred utvrđenom dnevnom redu koji je dostavio podnosilac zahteva za održavanje vanrednog zasedanja''. Podnosilac zahteva je grupa poslanika i ne postoji mogućnost da se na sednicu koju je zakazala grupa poslanika, a koja je vanredna po svojoj suštini, stavi tačka dnevnog reda koju ste vi predložili.

Što se tiče kršenja člana 100. Poslovnika, član 100 kaže, vi ste to lepo citirali: ''Narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika''. Sednicu sam otvorio i nisam prethodni govornik. Prvi govornik koji je govorio na sednici je ministar Marković. Nakon njega ste dobili, po članu 100, mogućnost da reklamirate kršenje ovog poslovnika.

Da li ste zadovoljni odgovorom ili želite da se u danu za glasanje izjasnimo o kršenju Poslovnika? Hvala puno.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, citiraću član 226, pa molim da mi se ne računa vreme: ''Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika''.

Gospodine predsedniče, pozvao sam se na ovaj član Poslovnika u petak, a odmah nakon toga ste vi prekinuli sednicu. Tokom te kratke rasprave, na koju nisam dobio odgovor, ponovio sam jedan od zahteva na kojima su ranije insistirale neke kolege poslanici, a koji su upućeni Specijalnom tužiocu za borbu protiv organizovanog kriminala Slobodanu Radovanoviću.

Vrlo jasno smo od vas tražili obrazloženje odlaganja rasprave o poverenju Vladi Vojislava Koštunice, zbog toga što smo smatrali da na politička pitanja koja se pokreću u javnosti kroz kriminalizovanje opozicije i političke alternative Vojislavu Koštunici mi treba da ponudimo odgovore njemu i njegovom kabinetu u raspravi u Parlamentu Srbije.

Mislim da niko ne želi da se politički problemi u društvu rešavaju onako kako su rešavani u prošlosti, a pogotovo ne onako kako su rešavani 12. marta 2003. godine. Od vas nismo dobili nikakav odgovor, osim ako prekid sednice nije bio odgovor, a ako je to bio odgovor, moram reći da sam razočaran i da je taj odgovor poražavajući.

Vi kao predsednik parlamenta treba da štitite ovu instituciju, a ne jednu nesposobnu vladu. Zakazali ste četvrto zasedanje parlamenta za 21. jun i jedina tačka dnevnog reda bila je rasprava o poverenju Vladi Vojislava Koštunice na osnovu pokrenute inicijative dve opozicione stranke.

Imam razumevanja za obrazloženje sa kojim ste nas upoznali tokom prošle nedelje i prolongiranje te rasprave za ovu nedelju, ali samo pod uslovom da smo mi u petak, subotu i nedelju radili na zakonu o kojem je govorio nadležni ministar. Mi o tom zakonu nismo raspravljali i zbog toga činjenica da se ta tačka dnevnog reda ne nalazi pred nama oduzima nam pravo da mi ponudimo odgovore koje od nas javnost očekuje, u istoj meri u kojoj tu javnost zadovoljavaju svojim političkim obrazloženjima specijalni tužilac i njegov portparol.

Izvinite, ali ne možemo se mi u ovoj zemlji ponašati kao da se ništa ne dešava. Slažem se da je ovaj zakon veoma važan, ali vas molim da nam kao predsednik Skupštine kažete šta ste učinili po pitanju koje je ovde otvoreno tokom prethodne nedelje i zahtevu nekoliko poslanika da specijalni tužilac upozna parlament sa svim okolnostima koje su u ovom trenutku izuzetno važne, a vezuju se za političku pozadinu ubistva predsednika vlade Zorana Đinđića, bez obzira na one koji se u toj pozadini nalaze.

Ako je odgovor na sve ono što se prošle nedelje desilo, zahtev policije da me obezbeđuje, onda te političke pretnje kojima smo mi izloženi nisu pretnje pred kojima ćemo se povlačiti. Neka se obrati specijalni tužilac parlamentu, to su tražili poslanici, i neka položi parlamentu račun.

Mi smo predstavnici građana koji od nas, u istoj meri u kojoj neko od njega traži, očekuju određene odgovore. Mi taj odgovor nismo dobili od specijalnog tužioca, a nismo dobili odgovor ni od vas šta ste preduzeli po tom pitanju.

Ništa lično, bez ikakvih ograda, vrlo principijelno želimo da se u parlamentu o tome razgovora, a ne na ulici, ne kroz nasilje, jer sve ono što se u ovom trenutku u Srbiji dešava gura nas u tu vrstu ekstremizma. Ako neko misli ...

(Predsednik: Vreme.)

Da, hvala vam, i prošli put ste me prekinuli. Upozorio sam vas da mi dozvolite da završim rečenicu, niste to dozvolili, prekinuli ste sednicu.

Što se tiče našeg zahteva, vrlo je jasan. Član 226, citirao sam ga, kao što sam rekao na početku, i zamolio da mi to vreme ne računate.

(Predsednik: To je bilo 30 sekundi.)

Član 226, odgovor na vrlo jasno poslaničko pitanje, tražimo od tužioca Radovanovića da obavesti parlament, a ne da nama u privatnim telefonskim razgovorima ili u privatnim razgovorima sa našim advokatima objašnjava kako je Srbija otišla u ludilo i kako ono što se dešava nema nikakve veze sa njim i sa njegovom institucijom, i da je u strahu za našu bezbednost, a da pri tom javno o tome ćuti.

Hvala. Uvaženi gospodine Jovanoviću, citiraću vam član 168 - za vreme vanrednog zasedanja na sednici Narodne skupštine mogu se postavljati poslanička pitanja samo ako je predlagač vanrednog zasedanja to predvideo u svom zahtevu. Predlagač to nije predvideo u svom zahtevu. Bez obzira na to, zamoliću stručnu službu da zabeleži vaše pitanje i dobićete odgovor u najkraćem mogućem roku.

Kršenje Poslovnika reklamirao je narodni poslanik Ivan Andrić, izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 100. i čl. 225. i 226. Što se tiče člana 100, gospodine Duliću, niste u pravu zato što smo se mi javili po Poslovniku u petak. Trebalo je da danas dobijemo reč pre ministra, gospodina Markovića.

Da nešto raspravimo, i u petak se niko Skupštini obratio nije. U petak se nije niko obratio Skupštini, uključujući i ministra. Vi ste dobili reč po Poslovniku, po Poslovniku je krenula rasprava. Dakle, niko se od govornika nije obraćao. Sada ste dobili reč, izvolite, reklamirali ste član 100. i izjasnićemo se u danu za glasanje.)

Samo vas molim da se ne obraćate sa tom dozom ironije nama.

Prethodni govornik, u mom slučaju, bio je gospodin Vladan Batić u petak, jer sam se prijavio da govorim po Poslovniku u petak. Nije bio Milan Marković. Ali ne bih dalje o tome. Hvala.

Čl. 225. i 226 - narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika. Radi potpunijeg obaveštavanja, narodnim poslanicima se redovno dostavljaju službene publikacije Narodne skupštine i informativni i drugi materijali. Član 226 - narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine.

Koristim ovu priliku da postavim pitanje ministru pravde, gospodinu Dušanu Petroviću. Pitanje glasi - Koji je status, trenutno, bivšeg specijalnog tužioca za organizovani kriminal Slobodana Radovanovića? Dame i gospodo narodni poslanici, gospodinu Radovanoviću je mandat istekao u nedelju 1. jula i on više nije i ne može biti, bez ponovnog izbora, specijalni tužilac za organizovani kriminal.

Ovo pitanje postavljam i taj status je u ovom trenutku jako važan iz nekoliko razloga. Svakako, najvažniji razlog je taj što taj čovek trenutno sprovodi jednu od najvažnijih istraga u našem društvu, a to je pitanje političke pozadine ubistva premijera dr Zorana Đinđića. Da li on svoju funkciju sada obavlja pod nekom vrstom ucene?

Bili smo svedoci ovde kada su poslanici DSS najavljivali buduće poteze gospodina Radovanovića. Juče smo opet to čuli, kao i prošle nedelje, od portparola DSS Andrije Mladenovića. Postavljam pitanje gospodinu Dušanu Petroviću - kakav je status gospodina Radovanovića i da li on radi pod nekom vrstom pritiska.

Još jednom ponavljam, mi smo spremni da odgovorimo na sva pitanja, čak i tužioca kome je istekao mandat, a očekujemo ovde, ponoviću taj zahtev još jednom, gospodina Koštunicu, i njemu ćemo dati lično odgovore na sva pitanja koja postavlja preko svojih mafijaških medija. Hvala.

Hvala puno. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Vladan Batić, potom narodni poslanik Tomislav Nikolić. Pročitaću vam i dalji redosled, narodni poslanik Šormaz, Dačić, Gojko Radić, Rajko Baralić, Varga Laslo, Čedomir Jovanović.