Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u načelu, kao srpski radikali, nećemo i ne možemo nikada biti protiv uspostavljanja odnosa između srpskih država, jer i sama ideja postojanja naše stranke podrazumeva objedinjavanje teritorija srpskih država.
Međutim, ono što mene buni na samom početku je i sam naziv ovog dokumenta, koji je dosta rogobatan i teško objašnjiv. Čitajući ovaj dokument, meni nikako nije jasno šta su to specijalne veze i šta je to specijalno u ovom dokumentu. Valjda bi specijalno trebalo da bude to nešto što proizilazi iz Dejtonskog sporazuma, ali toga u ovom dokumentu nema. Ono što postoji u ovom dokumentu, to je sporazum kakav se inače potpisuje i može se potpisati sa bilo kojom drugom državom.
A i kakve su to nama specijalne veze potrebne, posebno ako se radi o dva dela jednog istog naroda? Ako sporazum predviđa formiranje veća za saradnju, koje, kako je ovde predviđeno, treba da se sastaje tromesečno, onda je bilo potpuno izlišno da nam se ovde uputi ministar za lokalnu samoupravu. Kako je u samom dokumentu bilo napisano, tu je trebalo da bude ministar spoljnih poslova, ali danas smo za njegovo nepojavljivanje dobili nekakvo nemušto saopštenje.
S obzirom da samo premijer i predsednik Srbije, kao članovi tog veća, predstavljaju Srbiju u tom telu, danas je upravo bilo potrebno da se jedan od njih ili obojica pojave ovde, i da govore i o onome što su do sada uradili na tim specijalnim paralelnim vezama i onome što su predvideli da urade u buduće.
Ako se pozivamo na Dejtonski sporazum, gde se Srbija, po osnovu kontinuiteta, pojavljuje i kao garant očuvanja Republike Srpske, to se, praktično, ne vidi u ovom sporazumu i ne naglašava se posebno. Ona jedna tačka koja je to garantovala u prethodnom sporazumu, izbrisana je.
U čemu se onda sastoji odbrana Dejtona i odbrana Republike Srpske kada je svakom jasno da sve ono što je činilo i što je bilo obeležje Republike Srpske, kao države, gotovo je već nestalo. Jedan od poslanika reče da je više od 50 različitih ingerencija Republike Srpske ugašeno i preneseno na federaciju. Govorim samo o onim najvažnijim.
Nestala je vojska Republike Srpske, nestala je carina Republike Srpske, sudstvo Republike Srpske, granična služba Republike Srpske. Sve je to preneto na federaciju. Republika Srpska je trenutno očuvana samo kao ime. Borba se vodi oko policije Republike Srpske. Od tri najvažnije ingerencije koje ima policija Republike Srpske, dve su već prenete na federaciju.
Ovaj sporazum ima dosta nedostataka. Kako reče gospodin Tomislav Nikolić, problem je što ovo nije zakon koji se može popravljati amandmanima, nego je ovakav kakav nam je dat, a sigurno je lošiji od svih sporazuma koje smo do sada imali sa Republikom Srpskom. Očigledno je da je on donet ishitreno u izbornoj kampanji.
Dobro se sećate, posebno gospodo sa leve strane, one euforije koja je vladala u vreme izborne kampanje u Republici Srpskoj, pozivanja na referendum i podrške koju je vladajuća garnitura Republike Srbije davala jednoj političkoj opciji u Republici Srpskoj.
Nemam ništa protiv da državnici Republike Srbije i Republike Srpske budu u dobrim odnosima i da se posećuju koliko je god to češće moguće. Ali, to je u to vreme bilo čisto u izbornu svrhu, jer su se tada predsednici i premijeri nalazili i na utakmicama, na koncertima i gotovo svakodnevno na jednoj ili drugoj teritoriji. Kako je prošla ta euforija, nešto se ne sreću često, čak ni mesečno. Što se tiče ovog tromesečnog susreta, izgleda da čekaju da mi izglasamo i potvrdimo ovaj sporazum, pa da onda počnu da se susreću.
Mi ovde u Beogradu preko Ade ciganlije već imamo jedan virtualni most Demokratske stranke. Drugi takav most se nalazi preko Save, a ne kako je rekao premijer - preko Drine, na prelazu Rača. Na 50 metara pre rampe i ulaza na stari drumsko-železnički most stoji tabla na kojoj piše: "Ovaj most je izgrađen sredstvima Nacionalnog investicionog plana"; a mosta nigde nema.
Ipak mislim da neki koji su naredili da se to napiše ili imaju problema sa glagolima ili možda sa celokupnom srpskom gramatikom. Plašim se da i ovaj sporazum ne prođe kao taj virtualni most, na koga ćemo čekati ne godinama, možda i desetinama godina.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Pre nego što zaključim jedinstveni pretres, da li predstavnik predlagača, gospodin Milan Marković, želi reč? Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mogu da izrazim zadovoljstvo ovom diskusijom, jer je ona motivisana brigom za odnose Republike Srbije i Republike Srpske i brigom za srpski narod koji živi u Republici Srpskoj i BiH. U tom smislu, razumem i sve primedbe koje su upućene na predlog ovog sporazuma.
Naravno, očekujem i nadam se da će naša Narodna skupština ratifikovati ovaj sporazum i ispuniti očekivanja građana, odnosno našeg naroda u Republici Srpskoj, obzirom da bi odbijanje ratifikacije ovakvog sporazuma bila loša poruka i našim sugrađanima u Republici Srpskoj, a objektivno i svima koji bi želeli da čuju ovakvu ili onakvu vest iz ovog visokog doma.
Tako da vas pozivam da usvojite ovaj predlog zakona i da ratifikujemo sporazum sa Republikom Srpskom. Nadam se da će sama Narodna skupština iskoristiti sve mogućnosti koje su članom 7. ovog sporazuma predviđene i da će ostvariti uspešnu saradnju sa parlamentom Republike Srpske. Hvala vam.