Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu zakona.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.
Pre nego što pređemo na 2. tačku dnevnog reda, da pročitam jedan dopis koji je malopre stigao sekretaru Skupštine Srbije, gospođi Tamari Stojčević: "Poštovana gospođo Stojčević, obaveštavamo vas da obzirom na naše ugovorne obaveze, kao i marketinške obaveze večeras, 16. 07. 2007. godine, nećemo biti u mogućnosti da posle 17,55 časova, zbog prenosa košarkaške utakmice Brazil-Srbija sa svetskog prvenstva, pratimo zasedanje Skupštine Srbije na Drugom programu RTS.'' S poštovanjem, generalni sekretar RTS-a Stanislav Veljković.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU EVROPSKE POVELjE O LOKALNOJ SAMOUPRAVI
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za lokalnu samoupravu i Zakonodavnog odbora.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka - jedan čas 37 minuta i 12 sekundi, Demokratska stranka - jedan čas, 16 minuta i 48 sekundi, Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica - 56 minuta i 24 sekunde, G17 plus - 22 minuta i 48 sekundi, Socijalistička partija Srbije - 19 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa "Liberalno demokratska partija" - 13 minuta i 12 sekundi, Savez vojvođanskih Mađara, Lista za Sandžak, Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preševske doline - 7 minuta i 12 sekundi, Vojvođanski poslanici - LSV, SVM - 6 minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 149a stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu zakona.
Ovlašćeni predstavnik SRS je gospodin Aleksandar Martinović.
Da li predstavnik predlagača, gospodin Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč? Izvolite, gospodine Markoviću.
Pokušavam da građanima pokažem da možemo biti i bolji, jer smo najgore plasirani u rejtingu kod građana. Ubeđen sam da mi to ne zaslužujemo.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Republika Srbija, kao što je svima poznato, preuzela je šestomesečno predsedavanje Komitetom ministara u maju 2007. godine, pri čemu je oblast lokalne samouprave ugrađena u četiri najvažnija prioriteta samog predsedavanja. Jedna od ponovljenih obaveza predstavlja potvrđivanje ili ratifikaciju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Tu obavezu smo, kao Srbija i Crna Gora, preuzeli još 3. aprila 2003. godine, kada smo pristupili u članstvo Saveta Evrope. Obaveza je bila da u roku od dve godine izvršimo ratifikaciju ove povelje. Zbog dobro poznatih okolnosti i funkcionisanja državne zajednice Srbija i Crna Gora nije izvršena ratifikacije Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Sada je prilika da parlament izvrši tu ratifikaciju.
Sama Evropska povelja o lokalnoj samoupravi usvojena je u Strazburu još 1985. godine. Godine 1988. ona je stupila na snagu. Ovaj dokument Saveta Evrope od 46 članova prihvatilo je 42 člana, samo četiri države nisu prihvatile, odnosno nisu ratifikovale Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi.
Povelja polazi od principa da su lokalne vlasti jedna od glavnih osnova svakog demokratskog sistema, odnosno od principa da se pravo građana da obavljaju javne poslove najneposrednije može ostvariti na lokalnom nivou.
Principi sadržani u Povelji nisu osmišljeni tako da ograničavaju slobodu zemalja potpisnica u težnji da izgrađuju još napredniju lokalnu samoupravu, već podrazumevaju standarde koji treba obavezno da se ispoštuju kao prihvatljiv minimum za poimanje lokalne samouprave u krugu država članica Saveta Evrope. Odnosno u pitanju su standardi ispod kojih nijedna država članica Saveta Evrope ne bi smela da ide u poimanje lokalne samouprave.
Prema odredba Evropske povelje o lokalnoj samoupravi sve države potpisnice prihvatale su obavezu potpisivanja i ratifikacije ovog dokumenta, odnosno nakon njegovog stupanja na snagu usklade svoje zakonodavstvo sa odredbama povelje.
Prema članu 12. Povelje, svaka država ugovornica saglasna je da se smatra obaveznom da prihvati odredbe najmanje 20 stavova sadržanih u članovima 2. do 11. Povelje. Pitanja koja se uređuju poveljom su ustavni i pravni osnov lokalne samouprave, koncept lokalne samouprave, obim lokalne samouprave, uslovi vršenja ovlašćenja na lokalnom nivou, finansijska sredstva lokalnih organa vlasti, pravo lokalnih organa vlasti na udruživanje i na pravnu zaštitu organa lokalne samouprave.
Ustav Republike Srbije, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o finansiranju lokalne samouprave i ostali propisi koji uređuju oblast lokalne samouprave potpuno su usklađeni u ovoj oblasti sa konvencijama i standardima Saveta Evrope i drugih evropskih organizacija, odnosno standardi predviđeni Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi de fakto u Srbiji su već ispunjeni.
U tom smislu, videćete u Predlogu povelje, u članu 3. predviđeno je sledeće: "Prilikom predaje ratifikacionog instrumenta za Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi Republika Srbija će dati izjavu sledeće sadržine - Republika Srbija, u skladu sa članom 12. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, smatraće se obaveznom da prihvati sledeće odredbe..." i sada je tu nabrojano, to možete videti na ovoj 16 strani, nabrojani su članovi i stavovi koje mi kao država prihvatamo.
Naime, radi se o stavovima koje smo mi već implementirali u naše zakonodavstvo i njih ima ukupno 24. Dakle, mi smo ispunili i više od onoga što je neophodno da bi došlo do ispunjenja obaveza nakon ratifikacije ovog dokumenta. Stoga vas pozivam da našu obavezu koja proizilazi iz našeg članstva u Savetu Evrope, našu obavezu koju smo trebali ispuniti još pre tri godine, da sada ispunimo, odnosno da ovaj parlament usvoji ovaj zakon o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, pre svega imajući u vidu da smo kao država odavno već ispunili standarde koji su predviđeni Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi.
Pri tom želim da kažem i da posmatrajući uporedno pravo, posmatrajući analize Saveta Evrope koje se odnose na sistem lokalne samouprave, moram da kažem da je sistem lokalne samouprave u Srbiji potpuno dobro postavljen i da u sistemu lokalne samouprave nimalo ne zaostajemo, dakle apsolutno nimalo ne zaostajemo za razvijenim evropskim zemljama, što naravno ne znači da se nećemo potruditi da našim jedinicama lokalne samouprave, da našim budućim gradovima poverimo što više nadležnosti, kako bi oni mogli brže, dinamičnije da se razvijaju, kako bi imali već šanse da, u skladu sa svojim sposobnostima, svojim mogućnostima, ostvare brži ekonomski i svaki drugi razvoj za građane koji u njima žive.
U svakom slučaju, ovo je jedna lepa prilika da potvrdimo sve ono što smo do sada uspeli da uradimo i jedna lepa prilika, u krajnjem slučaju, da potvrdimo naše opredeljenje za dalji razvoj lokalne samouprave kao bitne pretpostavke razvoja demokratije u našem društvu. Hvala vam.

Hvala, gospodine Milane.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, gospodin Jovan Palalić, predsednik Odbora za lokalnu samoupravu, i gospodin Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora? Ne. Hvala.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Gospodin Aleksandar Martinović, predstavnik poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, radikali su od početka svog političkog delovanja, od kraja 19. veka, bili poznati kao borci za razvijenu i snažnu lokalnu samoupravu u Srbiji.
Od vremena Nikole Pašića, Pere Todorovića, Stojana Protića, zalagali smo se i zalažemo se za lokalnu samoupravu koja će biti snažna, razvijena i koja će biti u interesu lokalnog stanovništva.
Mi danas pred sobom imamo Predlog zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Kao i svaki međunarodni dokument, tako je i ova Evropska povelja o lokalnoj samoupravi skup određenih načela, odnosno određenih principa na kojima treba da počiva lokalna samouprava u zemljama koje su članice Saveta Evrope, i većina ovih načela, i većina ovih principa nije strana ni SRS.
Naravno, postoje određene odredbe u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi za koje mi u SRS smatramo da, pre svega, nisu u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije, a onda nisu u skladu ni sa interesima građana koji žive u našim opštinama i gradovima.
Poseban problem koji se konstantno javlja kada je Vlada Srbije predlagač određenih zakona, kao što je i u ovom slučaju, jeste jezik kojim su predlozi zakona pisani. Evo, da krenem redom.
Podsećam gospodina ministra Markovića na član 3. stav 2. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Pošto pretpostavljam da poslanici vladajuće koalicije, po svom dobrom običaju, nisu čitali materijal koji im je stigao, ja ću ga pročitati: "Pravo, u smislu pravo na lokalnu samoupravu, vršiće saveti ili skupštine, sastavljene od članova koji su slobodno izabrani tajnim glasanjem, na osnovu neposrednog, ravnopravnog i opšteg prava glasa, koji mogu imati izvršne organe koji su njima odgovorni.
Ovom odredbom se ni na koji način ne otklanja mogućnost skupštine, referenduma ili bilo kog drugog oblika neposrednog učešća, tamo gde su oni statutom dozvoljeni.''
Ministar Marković nam je maločas rekao da smo mi u naše zakone već implementirali odredbe ove evropske povelje i da je naša lokalna samouprava već kompatibilna sa sistemima lokalne samouprave koji postoje u zemljama članicama Saveta Evrope.
Međutim, baš naš Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je donet 2002. godine, po ovom pitanju nije kompatibilan sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi.
Ako se sećate, gospodine Markoviću, mi smo i tada upozoravali predlagača zakona o lokalnoj samoupravi da nije dobro rešenje da se skupštini opštine, odnosno skupštini grada daje isti politički legitimitet kao što se daje i predsedniku opštine odnosno gradonačelniku. Ta pojava dovela je do toga da mnoge lokalne samouprave u Srbiji ne mogu normalno da funkcionišu.
U mnogim opštinama uvedene su privremene mere. Lokalne skupštine su raspuštene, a jedan od osnovnih razloga je taj što predsednik opštine nije iz iste političke opcije koja predstavlja većinu u skupštini opštine. I zbog toga što ta dva politička činioca ne mogu da se dogovore, dolazi do blokade rada lokalne samouprave, dolazi do blokade rada javnih preduzeća, čiji je osnivač lokalna samouprava i sledstveno tome Vlada Srbije uvodi privremene mere.
Mi smo vas tada upozoravali da jedini organ koji treba da raspolaže punim demokratskim kapacitetom na nivou lokalne samouprave mora da bude skupština opštine i niko više. Vi ste isti politički legitimitet dali i predsedniku opštine, i baš to je u suprotnosti sa članom 3. stava 2. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Tu vam jasno kaže da su samo saveti ili skupštine ti koji treba da neposredno proizlaze iz volje građana.
Svi ostali izvršni organi treba da proizlaze iz skupštine, odnosno iz skupštinske većine. Da ste tako postupali 2002. godine, kako vam je i sugerisala Srpska radikalna stranka, mnogi problemi u našim opštinama i našim gradovima bili bi izbegnuti.
U leto 2006. godine, Vlada Srbije je pompezno najavila nešto što verovatno ne postoji ni u jednoj zemlji u okruženju, a to je Nacionalni investicioni plan. Praksa je do sada bila da opštine, odnosno jedinice lokalne samouprave, koje takođe mogu da dobijaju sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, podnose projekte Vladi Srbije, odnosno nadležnom ministarstvu, ti projekti moraju da budu detaljni, iscrpni i da se iz tih projekata vidi šta lokalna samouprava želi da radi po određenom pitanju.
Evo, gospodine Markoviću, još jedan demanti vaše izjave da ste vi u vaše propise već ugradili odredbe Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Član 9. stav 7. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi glasi, slušajte dobro, ne znam zašto ovde nije ministar za Nacionalni investicioni plan, ovo se i na njega odnosi: "Subvencije lokalnim organima vlasti neće biti, koliko god je to mogućno, namenjene finansiranju određenih projekata. Provizija od subvencija neće ukloniti osnovno pravo lokalnih organa vlasti da, u okviru svoje nadležnosti, imaju slobodu političkog odlučivanja."
Da ste ovu odredbu poštovali 2006. godine, kada ste usvajali Nacionalni investicioni plan, ništa od tog vašeg Nacionalnog investicionog plana ne bi bilo. Vaš Nacionalni investicioni plan, onako kako ste ga vi zamislili, nije kompatibilan sa odredbama Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Dalje, član 9. stav 8: "U svrhu pozajmljivanja radi kapitalnog investiranja, lokalni organi vlasti imaće pristup nacionalnom tržištu kapitala u okviru zakonskih mogućnosti". Gospodine ministre, podsećam vas na jednu činjenicu, a to je da je Ustavom Srbije, članom 190, propisano koje su nadležnosti opštine kao jedinice lokalne samouprave. Ni u jednoj odredbi člana 190. ne stoji da opština kao jedinica lokalne samouprave treba da bude subjekt berzanskih dešavanja, odnosno učesnik u berzanskim manipulacijama i transakcijama.
Ukoliko usvojite Predlog zakona o potvrđivanju Evropske povelje, sa članom 9. stav 8, onda vi u stvari kršite Ustav Srbije. Opština u Srbiji nije zamišljena kao neko ko treba da učestvuje u berzanskim transakcijama, da se bavi prodajom i kupovinom kapitala, odnosno hartija od vrednosti, opština u Srbiji je zamišljena sasvim drugačije, kao politička jedinica koja treba da zadovoljava lokalne potrebe lokalnog stanovništva.
Ukoliko otvorite vrata berzi za opštine, odnosno gradove, ukoliko dozvolite da opštine trguju hartijama od vrednosti, da opštine pozajmljuju ili da budu subjekti koji pozajmljuju novac, onda ćete otvoriti vrata brojnim zloupotrebama na nivou lokalne samouprave.
Da vas samo podsetim, već nekoliko godina predstavnici i sadašnje i bivše vladajuće koalicije govore o tzv. lokalnoj imovini. Bez obzira koliko primamljivo zvuči taj pojam, on je u suštini jako opasan, jer otvara vrata brojnim zloupotrebama sa tom imovinom.
Vi polazite od jednog principa koji u praksi nije dokazan, da centralizacija sama po sebi predstavlja nešto loše, a da je decentralizacija uvek nešto što je dobro. Bio je jedan stari mađarski profesor prava, pa kad su ga pitali da li je bolja centralizacija ili decentralizacija, on im je rekao - pa, zavisi ko su u centru, odnosno ko su na lokalu. Ako su u centru pametni ljudi, onda je bolja centralizacija, ako su na lokalu pametni ljudi, onda je bolja decentralizacija.
Postavlja se pitanje šta će biti ako usvojimo Predlog zakona o Evropskoj povelji, sa članom 9. stavom 8, ukoliko opštinu pretvorimo u subjekta berzanskih transakcija, šta će biti sa interesima građana u toj opštini, da li će biti zloupotreba sa opštinskim budžetom, da li će novac odnosno sredstva koja su budžetom opredeljena za određene namene biti zloupotrebljavan, da li će biti plasiran na tržištu kapitala, ko će to da kontroliše itd.
Otvarate Pandorinu kutiju, otvarate mogućnost širokih manipulacija i zloupotreba sa budžetima lokalnih samouprava, koje već sada postoje. Ako ovo usvojite, onda praktično nema više granica i nema više načina ko će da kontroliše kako se troše sredstva lokalnih samouprava.
Vi ste sada pročitali našu izjavu koju ćemo mi dati pred Savetom Evrope vezano za član 12. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Međutim, gospodine ministre, podsećam vas na činjenicu da Republika Srbija trenutno vodi borbu za očuvanje svog teritorijalnog integriteta i za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije.
Ovo je idealna šansa da pred Savetom Evrope potvrdimo svoju spremnost da teritorijalni integritet Srbije branimo po svaku cenu, a sama Evropska povelja o lokalnoj samoupravi nam ide naruku.
Član 16. stav 1. glasi ovako: "Svaka država može u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja instrumenata ratifikacije, pristupanja ili prihvatanja da specificira teritoriju ili teritorije na koje se ova povelja odnosi".
Ovo je idealna šansa da kažemo Savetu Evrope još jedanput, i svim državama članicama Saveta Evrope i Evropskoj uniji da je Republika Srbija čvrsto opredeljena da brani svoj teritorijalni integritet i da brani očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da ovu izjavu, koju će Republika Srbija dati pred Savetom Evrope, obavezno treba dopuniti jednom konstatacijom da će se odredbe Evropske povelje o lokalnoj samoupravi primenjivati na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, uključujući teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija.
Što se tiče jezika kojim je pisan Predlog zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, on je loš. Svako ko se bavi prevođenjem stranih tekstova na sopstveni jezik zna da postoji jedno školsko pravilo: bitno je pogoditi suštinu teksta koji se prevodi, ali ne sme se doslovno i bukvalno preuzimati terminologija iz stranog teksta.
Navešću vam sada čitav niz primera gde se vidi da termini koji se koriste u Predlogu zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi nikakve veze nemaju ni sa Ustavom Srbije, ni sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, niti sa duhom i tradicijom srpskog jezika.
U više članova Predloga ovog zakona imate jednu sintagmu koja, ne znam da li je neko koristi u Srbiji, kaže - u okviru zakonskih ograničenja. Mi u Srbiji to kažemo mnogo jednostavnije i mnogo lepše - u granicama zakona, a ne u okvirima zakonskih ograničenja. Takvu istu formulaciju imate u članu 4. stav 2.
Dalje, vi ste, ministre, ne znam da li znate punu svoju titulu, ne ministar za državnu administraciju, a ne znate očigledno, nego ste ministar za državnu upravu. Ne znam čemu onda u Predlogu zakona o potvrđivanju Evropske povelje umesto da koristite ustavnu reč - državna uprava, vi koristite reč - administracija.
Možda vama ovo izgleda kao cepidlačenje, kao neko pravničko sitničarenje, ali je jako bitno da svaki zakon koji se donosi u ovoj skupštini, pa i zakoni kojima se potvrđuju međunarodni ugovori, bude po svojoj terminologiji usklađen sa Ustavom Srbije.
U SAD i Velikoj Britaniji koristi se termin - administracija. Taj isti termin koristi se i u većini romanskih jezika, francuskom, talijanskom itd, ali u srpskom jeziku koristi se reč - uprava ili punim nazivom državna uprava, i vi ste, ministre, ministar za državnu upravu, a ne za državnu administraciju. Ne znam šta će vam onda reči kao što su - administrativni nadzor, kad Ustav Srbije, kad Zakon o državnoj upravi, kad Zakon o lokalnoj samoupravi koriste terminologiju - nadzor nad radom lokalne samouprave.
Taj nadzor sprovodi nadležno ministarstvo koje se, ponavljam još jedanput, naziva - Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Nije isto administracija i uprava. Pod administracijom se podrazumeva onaj profesionalni činovnički, službenički deo državnog aparata, koji se ne menja. Kada se kaže - državna uprava, onda se misli na vrh te državne piramide, misli se na ministre, misli se na državne sekretare.
Dalje, na momente prevod sa engleskog jezika je bukvalno takav da čovek ne može da se snađe, ali može samo da naslućuje šta je onaj koji je to prevodio hteo da kaže. Evo, gospodine ministre, pokušajte vi da razumete odredbu člana 9. stav 5. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Naravno, mi u SRS znamo šta je smisao ove odredbe, možemo da dokučimo njen cilj, ali običan čovek koji ovo bude čitao teško da će moći da se snađe.
Taj stav 5. člana 9. glasi ovako: "Zaštita finansijski slabijih lokalnih organa vlasti zahteva", sad pazite formulaciju "instituciju finansijskog izjednačavanja procedura ili slične mere koje treba da koriguju efekte nejednake raspodele potencijalnih izvora finansiranja i finansijskog tereta kome treba da pruže podršku".
Ako uspete da ponovite ovu rečenicu, a da ne gledate u tekst - svaka vam čast. ''Takve procedure ili mere neće umanjiti slobodu odlučivanja lokalnih organa vlasti koju oni imaju u okviru sopstvenih sfera odgovornosti.''
Dalje, u članu 10. stav 1. koristite jednu reč koja nema nikakve veze sa postojećim zakonskim propisima.
Lokalni organi vlasti imaju pravo da u vršenju svojih dužnosti sarađuju i u okviru zakona stvaraju, pazite termin, "konzorcijume sa drugim lokalnim organima vlasti u cilju ostvarenja zadataka od zajedničkog interesa". Vi ste, gospodine ministre, diplomirani pravnik, učili ste Rimsko pravo na prvoj godini pravnog fakulteta i vi znate da je konzorcijum u stvari prvobitni oblik rimske porodice.
Kasnije reč konzorcijum koristi se pre svega u privredno-pravnoj terminologiji da označi određene oblike udruživanja banaka i drugih privrednih subjekata, ali reči konzorcijum nema mesta kada je reč o lokalnoj samoupravi, kada mi imamo u srpskom jeziku naš domaći termin, a to je zajednica ili udruženje.
Onda vi ne ostajete verni ni sopstvenoj terminologiji. U članu 10. stav 1. kažete - konzorcijum lokalnih organa vlasti, a u stavu 2. istog člana kažete - asocijacija. Opredelite se za jednu terminologiju. Osnovno je pravilo u nomotehnici, u pisanju zakona, da se koristi ujednačena terminologija od početka do kraja, a ne u jednom članu koristite reč konzorcijum a odmah u drugom stavu koristite reč asocijacija, pri čemu ni konzorcijum ni asocijacija nisu srpske reči, a imate u srpskom jeziku obilje domaćih termina koji označavaju isti pojam.
Na kraju, gospodine ministre, vi izgleda mislite da obrazloženje nije sastavni deo predloga zakona, bilo kog zakona, pa i zakona o potvrđivanju Evropske povelje, i očigledno da vi ta obrazloženja pišete po inerciji, mehanički, to vam verovatno pišu vaši službenici u Ministarstvu, vi to verovatno i ne čitate, ili ako čitate preletite preko nekih bitnih delova.
Mi u SRS čitamo sve, onoliko koliko nam vreme dozvoli, od početka do kraja, i obraćamo pažnju na svaku reč. Da li se tako isto postupa i u strankama vladajuće koalicije ne znam, ali vam skrećem pažnju na jednu formulaciju koja je smešna. Da takvu formulaciju upotrebi učenik osnovne škole verovatno bi dobio slabu ocenu.
Stav 2. obrazloženja Predloga zakona o potvrđivanju Evropske povelje - razlozi za donošenje zakona, pa između ostalog poslednja rečenica glasi ovako: "Stoga, Republika Srbija je obavezna da informiše Savet Evrope o svim relevantnim informacijama u vezi sa zakonskim odredbama i drugim merama koje preduzima u svrhu usklađivanja sa odredbama ove povelje.''
Dakle, Republika Srbije se obavezuje ovim zakonom da informiše Savet Evrope o relevantnim informacijama. Takve odredbe su smešne. Mi iz SRS vam skrećemo pažnju, po ne znam koji put, vodite računa o terminologiji i o jeziku kojim pišete predloge zakona i drugih akata koje dostavljate narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini.
Te predloge zakona neko čita. Sutra će ih možda čitati obični građani. Sutra će ih možda čitati studenti, možda ovo dođe i u sredstva javnog informisanja. Smejaće nam se svet ukoliko budemo koristili ovakvu terminologiju kakvu vi sada koristite.
Skrećemo vam pažnju ponovo, pošto se u dnevnom redu nalaze i predlozi nekih drugih zakona kojima treba potvrditi međunarodne ugovore, vodite računa da kada prevodite strane tekstove prevodite suštinu, a ne doslovno i bukvalno da preuzimate stranu terminologiju, koja nema blage veze ni sa srpskim jezikom, ni sa našom ustavnom i zakonskom terminologijom.
I vodite računa jako dobro kako obrazlažete predloge zakona. Ne možete vi samo formalno da ispunite poslovničku obavezu i da kažete - znate, mi smo dali jedan zakon u skupštinsku proceduru, koji ima obrazloženje. To obrazloženje je smešno. Ako se vi budete pred Savetom Evrope pojavljivali sa ovakvim predlozima zakona, ništa neće biti od te vaše tobožnje težnje da se uključite u evropske asocijacije, u evropske integracije, NATO pakt, EU itd. Bićete smešni.
Ali, nas u SRS baš briga što ćete vi biti smešni. Biće sramota za Narodnu skupštinu i za državu Srbiju ukoliko se ovakvi zakoni budu usvajali u Skupštini Srbije. Zato vam skrećemo pažnju, vodite računa i o ustavnim, i o pravnim i o jezičkim stranama svakog predloga akta koji dostavljate Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Hvala, gospodine Martinoviću.
Gospođa Donka Banović, ovlašćeni predstavnik DSS-Nova Srbija-dr Vojislav Koštunica. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, moram da se složim sa kolegom koji je govorio pre mene, a to je da je ovaj tekst zakona mogao da bude bolje preveden. U pitanju jeste, naravno, prevođenje, zato što je originalni tekst usvojen u Savetu Evrope na engleskom jeziku. Ali, to ipak ne umanjuje značaj Predloga zakona o kome danas govorimo.
Jedan od preduslova demokratizacije društva predstavlja princip decentralizacije vlasti. Suština decentralizacije sastoji se u određivanju karaktera lokalne samouprave. Da bi se pokušao definisati optimalni obim i kakva treba da bude priroda decentralizacije, Savet Evrope je 1985. godine usvojio Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi. Ta povelja je u stvari prva i jedina međunarodna konvencija koja definiše i štiti principe lokalne samouprave u Evropi.
Ovaj dokument su ratifikovale skoro sve zemlje članice Saveta Evrope, a Srbija je preuzela obavezu da u roku od dve godine od dana pristupanja Savetu Evrope potpiše i ratifikuje ovu povelju. Dakle, mi malo tu i kasnimo.
Proces decentralizacije u Srbiji teče sporo, pa u njoj i dalje u nekim segmentima dominira centralizacija i hijerarhijski odnos između centra i lokalnih vlasti. Tek predstoje reformske promene u pravcu jačanja autonomije lokalnih vlasti i u kreiranju partnerskih odnosa.
Lokalne vlasti moraju predstojećim reformama ojačati svoje kapacitete za obavljanje niza važnih poslova. Međutim, treba imati u vidu da ova povelja ne propisuje nekakav idealni model lokalne samouprave, već samo precizira standarde u pravima lokalnih organa vlasti ispod kojih ne treba ići.
Decentralizacija vlasti podrazumeva prebacivanje nadležnosti sa najviših državnih organa vlasti na niže. Decentralizacijom se državna vlast odriče dela svojih nadležnosti u ime lokalne vlasti. Dakle, to je koncept podele vlasti. To ujedno podrazumeva pravo građana i organa lokalne samouprave koje oni izaberu da samostalno utvrđuju politiku i da tu politiku sprovode.
U povelji se kaže da su ovlašćenja data lokalnim vlastima načelno puna i ekskluzivna. Ona se ne mogu ograničiti drugom centralnom vlašću. Državni organi, po pravilu, nemaju pravo da preispituju svrsishodnost odluka lokalne samouprave, već samo njihovu saglasnost sa višim pravnim normama. U tom smislu, nadležnosti koje je država prenela na lokalni nivo postaju izvorne nadležnosti tih organa.
U poslednje vreme se sve više govori o većoj participaciji, odnosno učešću građana u kontekstu lokalne zajednice. Kao jedan od ključnih elemenata za demokratizaciju na najnižem institucionalnom nivou navodi se tzv. pristup odozdo prema gore, po kojem aktivnu ulogu u procesu planiranja i donošenja odluka imaju građani i lokalne vlasti, koje kroz zajedničku saradnju odlučuju o pravcu razvoja određene zajednice i regiona. Ta saradnja mora da predstavlja osnovu i dobrog planiranja i dobrog upravljanja.
Navešću još nekoliko ciljeva koje ova povelja postavlja, i to: postizanje većeg jedinstva među zemljama članicama Saveta Evrope; usmeravanje na prekograničnu saradnju; jačanje susedskih odnosa i uklanjanje administrativnih i tehničkih barijera u prekograničnoj saradnji; postizanje višeg nivoa sporazumevanja na administrativnom planu; poštovanje principa demokratije u smislu prava građana da učestvuju u vođenju javnih poslova; i na kraju, stvaranje efikasne i građanima bliske lokalne samouprave.
Dakle, predlažem da mi usvojimo, odnosno glasamo za ovaj predlog zakona i da ratifikujemo ovu povelju. Hvala.

Hvala, gospođo Donka. Gospodin Milan Marković. Izvolite.

Javio sam se da gospođi Donki kažem da, pre nego što se tako složi sa radikalima, ovaj tekst je bio u Skupštini u istovetnom obliku, upućen od strane vašeg ministra iz vaše stranke u identičnoj formi. Ali je dobro što tada niste intervenisali, nemojte trčati brže-bolje da se složite sa srpskim radikalima, nego za razliku od njih vi pročitajte tekst, i ovaj deo koji je na engleskom jeziku, videćete da sve ono što su oni rekli za termine, jednostavno nije tačno.
Znači i originalni tekst na engleskom jeziku, u dva stava, koristi različite termine. Između ostalog, ovo je službeni prevod, prevod koji je potpisan još kada smo potpisali povelju i prihvatili obavezu da je ratifikujemo. Prema tome, to su teme u koje mi ne treba ovde da ulazimo.
Ponavljam, nema potrebe trčati i slagati sa nečim, posebno sa nekim ko to nije ni pročitao, pa onda se trudi da izvuče iz onog prevoda što više primedbi, čisto da bi primedbe egzistirale, a svima je jasno da u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi i u njenom prevodu nema ništa sporno.
Ako neko pak ima opredeljenje i želju da mi ne ratifikujemo Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi i ako smatra da prosto mi ne treba da idemo tim putem, to je njegovo legitimno pravo. Ali to treba otvoreno reći, a ne reći - evo, znate, prevod ovde nije dobar, evo znate ovo ovde se ne slaže sa ovim i ovaj zarez je malo čudan, možda je malo duži nego što bi trebalo da bude. (Aplauz.)

Molim ministra da ne razbija jedinstvo Skupštine. Izvolite, gospodine Nikoliću, pa gospođa Donka. Samo. Gospodin Nikolić ima reč po Poslovniku, pa vi repliku.

Treba opomenuti gospodina ministra da ne vređa narodne poslanike, posebno da ne govori neistine o tome da li su poslanici čitali ili nisu čitali Predlog zakona. Tim pre što je narodni poslanik iz Srpske radikalne stranke govorio o članovima
i stavovima zakona u kojima je pronalazio, po svom mišljenju, greške. To je ministre nemoguće učiniti ako niste pročitali zakon.
Nemojte da nas vređate, ministre. Nemojte od sebe da polazite, jer ste vi godinama bili poslanik koji nijedan zakon u životu nije pročitao. Niste ni ulazili u salu dve godine, a primali ste platu, dnevnice i sve ostale troškove. Ministre, to ne može uopšte da bude primenjivo na članove Srpske radikalne stranke.
S druge strane, nađite mi jednu odredbu ove povelje koja u Srbiji, u Ustavu, u zakonima ili u praksi nije primenjena. Nađite, gospodine ministre, gde to Srbija ne ispunjava uslove iz ove povelje. Ovde nas ubeđujete da je nekome stalo da ne bude usvojena ova povelja. Zeleno je to, gospodine ministre. Jeste jul, ali vi ste negde u fazi kad se brija šljiva, kada opada cvet i treba da se formira plod.
Nemojte da govorite neistine, i nemojte sa poslanicima da se svađate i nemojte da govorite o tome - kako je jedina stvar koju ste uspeli da uradite otkako ste ministar, da uzmete stare zakone i da ih ponudite Skupštini na usvajanje. Napišite nešto svoje, ministre, hvalite se nečim svojim.