Gospođa Vjerica Radeta, po Poslovniku.

Dame i gospodo poslanici, ponašanje Milana Markovića, ministra u Vladi Vojislava Koštunice, zaista je nedopustivo i to nije slučaj samo danas. Njega ovde šalju valjda kao nekog rezervnog igrača u Vladi Srbije.
Očigledno nema šta drugo da radi, proglasio je Bulevar Zorana Đinđića, najavio da će zakone o lokalnim izborima krajem godine tek da predloži Skupštini, iako do tog roka po Ustavnom zakonu treba da se završe i izbori.
On čovek sada tako dođe ovde, malo posedi, izađe za ovu govornicu, na najcrnji mogući način se obraća narodnim poslanicima, ponaša se kao da je poslanik i to iz nekih vremena ranije, kada je ponekad izlazio za govornicu, pošto to uglavnom nije činio.
Nedopustivo je da Milan Marković u svojstvu ministra napusti ovu salu u momentu kada je gospodin Aleksandar Martinović ovde odgovarao direktno na njegove uvrede.
Dakle, bez njegovog prisustva, gospodine Mrkonjiću, dalje ne treba da radi ovaj parlament.
Vi ste rekli na početku današnjeg popodnevnog dela da činite ne znam šta da bismo podigli ugled ovog parlamenta. Teško je to ako to ne čine poslanici skupštinske većine, ako se poslanici skupštinske većine, kao što reče Nataša Jovanović malopre ovde, igraju, pa nešto gledaju poslanike kroz novine, pa dobacuju.
Sada kada bi gledaoci, ovde je gospodin snimatelj, molim vas samo da pređete preko ovih lica da vide građani Srbije, koji su birali i ove poslanike, kao i ove ovde, na koji način se ponašaju, kako se ismevaju na sve što se kaže.
Gospodo, imajte hrabrosti, sve to što kažete iz klupe, što dobacite, izađite, kažite ovde jasno i glasno. Budite hrabri kao Donka Banović, koja je rekla da je loš Predlog zakona. Pa sad kako će proći u svojoj stranci, videćemo. Očigledno je otišao Milan Marković tamo nekom da je tuži, ne znam šta je s njim.
Dakle, insistiram da prekinemo rad dok Milan Marković ne dođe ovde i dok ne bude spreman da čuje šta narodni poslanici misle o ovome što on ovde predstavlja i što naziva zakonom.
Žao mi je što nije imao strpljenja, što nije imao volje, što nije imao snage da sasluša još jedno predavanje gospodina Aleksandra Martinovića, ali evo sada mu u Martinovićevo ime obećavam, dokle god bude ovde sedeo svakih sat vremena imaće, po Poslovniku, po ova tri minuta predavanja, mlad je, možda nešto i nauči.

Upravo ministar dolazi.
Za reč se javio gospodin Mihajlović, a neka se pripremi gospodin Gojko Radić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred sobom imamo Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi i, kako neko reče, šta je to što mi u dosadašnjem periodu nismo primenjivali iz te povelje.
Svakako da je praksa različita u proteklom periodu, ali ako postoji takav dokument koji tretira i obrađuje takvu važnu oblast, na jednom širem prostoru, i to pre svega na evropskom, kojem mi težimo, onda je to potrebno doneti i ratifikovati, i da to bude garancija zapravo za primenjivanje takvih standarda kada je reč o materiji koja se tiče lokalne samouprave.
Mi smo imali različitu praksu u proteklom periodu, a i o tome ću nešto reći. Jasno je da povelja precizira da lokalna samouprava, a i praksa u mnogim zemljama je pokazala, treba da ima i ima jaku autonomnu poziciju u vršenju javnih poslova.
Ona se uzima i tretira se kao ravnopravni učesnik u vršenju vlasti, u jasno definisanim okvirima. Po našem ranijem Ustavu, lokalna samouprava smatrala se ravnopravnim partnerom sa centralnom vlašću i to je veoma značajno.
Naravno, i sadašnji Ustav ostavlja dovoljno mesta u procesu decentralizacije, da se lokalna samouprava uvažava, da dobije svoje ingerencije, što u praksi nije baš uvek tako.
Mi smo u proteklom periodu našeg višestranačja imali različite primere ignorisanja, potcenjivanja i disciplinovanja, da tako kažem, lokalne od strane državne vlasti.
Ako je u pojedinim slučajevima toga bilo i pre 2000. godine, jer vi ćete reći da je toga bilo i o tome neću da polemišem, podsećam vas da je toga bilo svakako posle 2000. godine i to u izobilju.
Takav odnos i tretiranje lokalne samouprave Evropska povelja svakako ne podrazumeva i ne ide u prilog uspostavljanju novog sistema vrednosti, o kome se ovde često priča, a koji se nakaradno shvata, ali to je druga tema o kojoj drugi put treba pričati.
Nadam se da posle ratifikovanja ove povelje možemo očekivati da neće dolaziti do grubog kršenja ingerencija i legitimnosti lokalnih skupština, i to slobodnim subjektivnim tumačenjem njihovih odluka, posle kojih su u mnogim opštinama uvedene privremene mere. Često se ovim činom vršilo prekrajanje narodne volje na izborima u korist volje vladajućih partija, vladajućih struktura centralne vlasti.
Takvih postupanja prema lokalnoj samoupravi bilo je naročito u vreme prve nazovidemokratske vlade u Srbiji posle 2000. godine, kada je u priličnom broju opština došlo do otimanja lokalne vlasti uvođenjem privremenih mera po tehnologiji kriznih štabova.
Moja opština Petrovac na Mlavi je doživela tu sudbinu, da na jedan nezakonit način, baš po principu kriznih štabova je izgubila legitimitet svog rada, koji je dobijen na Skupštini, i uvedene su privremene mere, bez održavanja Skupštine, čisto zbrajanjem broja odbornika na jednoj i drugoj strani, na osnovu nekakvih izjava.
Toga je bilo i u prošloj godini, pa i u vreme izborne kampanje. I da pomenem taj atak na opštinu Požarevac, koji se sprovodio po svaku cenu, samo zato što to nije po volji onih koji na globalnom planu danas vladaju. I dalje se preti Požarevcu, što mislim da nema smisla, o tome ćemo ovde čuti, verujem, neke prave argumente.
Dalje, u vezi sa ovim, u članu 4. stav 4. ove povelje, a koji će biti sa naše strane odabran i notifikovan, kaže se: "Ovlašćenja data lokalnoj vlasti će, po pravilu, biti potpuna i ekskluzivna. Ona ne smeju biti narušavana ili ograničena drugom centralnom ili regionalnom vlašću, osim u skladu sa zakonom".
Apostrofiranjem ovog stava iz Evropske povelje upozoravam na pogrešno shvatanje demokratskih principa, na ekstremnost u načinu shvatanja vršenja vlasti. Naime, u vreme kampanje, a brzo ćemo biti opet suočeni sa jednom takvom retorikom u vreme lokalnih izbora, mi smo imali i siguran sam da ćemo imati obraćanje vladajućih struktura sa republičkog nivoa našim biračima i obično to ide tako.
Ako glasate za političke opcije na lokalu koje nisu u Republici na vlasti, nećete kasnije dobiti ni dinar, nijednu investiciju, sva vrata biće vam zatvorena itd. To je jedna bahatost. To je jedno silništvo koje zaista nema smisla. Da ironija bude veća, to se već sedam godina čuje kao politički adut u vreme izbornih kampanja za lokalne samouprave i to iz stranaka miljea demokratske provenijencije. Naravno da to nema nikakve veze sa demokratijom i sa demokratskim principima.
Dalje, u toku pogađanja i velike igre oko sastavljanja nove vlade u minut do dvanaest i oko podele vlasti, na šta se to zapravo svelo, u prethodnim pregovorima osvanula je jednog dana i vest dana - nulti princip. Mislim da je to najveća sramota u političkom životu Srbije, da se licitira sa onim što je lokalna samouprava, sa onim što je volja građana na lokalu.
Da podsetim, na lokalu se ne vodi neka visoka politika, tamo se zastupaju interesi građana, tamo su u pitanju komunalni problemi i mislim da zastupanje nultog principa u trenutku pogađanja i licitiranja oko Vlade je zaista iživljavanje i sadizam prema narodu i prema biračima
Dakle, tu se traži da se u ogledalu globalne vlasti ogleda i ono što je lokalna samouprava itd. Ovakvim pretnjama, svakako i ovakvim ponašanjem u odnosu na lokalnu samoupravu, samo se pokazuje da politička elita koja vodi ovu Srbiju još nije dorasla mnogim stvarima, pa naravno ni u onome što treba da bude poštovanje ne naroda koji glasa, već i ostalih segmenata vlasti.
Lokalna samouprava nije za potcenjivanje i ona mora da ima svoju težinu, mora biti mnogo više uvažavana u narednom periodu u svim segmentima odlučivanja, i u momentu donošenja budžeta i u drugim prilikama.
Inače, ovakve pretnje i korišćenje takvih aduta svakako da podsećaju na diskriminaciju po onome što je različito političko pripadanje, što je naravno zabranjeno i po samom Ustavu.
Dakle, SPS će se svakako založiti, odnosno glasaće za usvajanje jedne ovakve povelje, u nadi i u očekivanju da će se svi uzeti pameti i da ćemo jedan takav dokumenat poštovati svi zajedno, a naročito dužnost je vladajućih struktura da poštuju ovu povelju, kako bi lokalna samouprava zaista imala ono svoje pravno mesto kakvo savremena demokratija podrazumeva danas. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Gojko Radić, a posle njega narodni poslanik Vlatko Ratković. Posle gospodina Ratkovića završićemo današnji rad. Izvolite, gospodine Radiću.

Ministar je očekivao da ću doći za govornicu, pa da bude prisutan. Moguće da će nešto od ovoga i demantovati. Uvek možete naučiti nešto od srpskih radikala.
Da ne pričam o prevodu, onakav je kakvog smo ga dobili, mi iz njega izvlačimo, ono što vidimo, upoređujemo. Svi smo mi, manje-više, počeli prve korake u lokalnim parlamentima, pa išli dalje. Znamo šta se na šta odnosi.
Gospodine ministre, vi kažete da niste vi radili ovaj zakon, zatekli ste ga negde u ladici, pa ste ga sada dostavili, to prihvatam. Onda niste trebali ni da ga dostavljate po lokalnim samoupravama, tamo gde ste na vlasti, jer se već primenjuje ovakav zakon tamo gde ste vi na vlasti. Valjda ste im rekli da će ovo biti doneseno, pa tamo gde vam odgovara, vi izvolite postupite po tome i sačuvajte ono što možete, ono što ste opljačkali vi malo zataškajte, imate ovaj zakon koji je idealan za to.
Kada su u Evropi pisali ovaj zakon, oni su računali da će pošteni ljudi biti u lokalnim vlastima i da se neće tražiti mere za zataškavanje i pljačku, nego za rad i unapređenje. Daću vam primer, neko od mojih prethodnika je govorio o članu 3. oko ovlašćenja predsednika opštine. Vi ste klasično primenili ovlašćenja predsednika opštine i skupštine sada u Subotici, kada se pokrenula tema pljačke oko "Minerve" i razmene društvenih prostora.
Vaša stranka, da ispadne fina prema biračima i građanima, uloži amandmane na kompletan tekst SRS. Mi kažemo da prihvatamo sve, samo ostavite stav 3. da tražimo od Vlade Srbije da preispita ovaj ugovor, i da mi ukažemo na one razlike koje su u vrednosti ugovora oko razmene, a ovo sve neka stoji.
Ne. Stav je betoniran. Zašto? Da se ne raspadne lokalna koalicija. Ili će sada DS morati da dobije drugi posao, Savez vojvođanskih Mađara da im vrati ovu ljubav i da ovo sve zataškaju, da prođe kako je prošlo.
Šta znači da damo u ruke onome ko je opljačko, pokro i da on rešava da formira komisiju i da on odluči da li je bilo nepravilnnosti oko razmene, pa onda on da uputi Vladi predlog?
Stav 3. omogućava da svaka pljačka koja se desi, svakom predsedniku opštine ovako da manevriše i da se čuva koalicija, a posebno ako ste vi na vlasti.
Šta ćemo da učinimo kad svi skupštinski organi ne mogu da donesu određenu odluku koja je protivzakonita i onda se određeni pravnici u opštini, ljudi se boje zatvora, jer će se preispitivati svaki rad, jer je obmana skupštine problem, onda dođe na skupštinu određeni akt i većina kaže da je belo crno, a da je crno belo, kao što smo imali slučaj u Subotici. Dolazim iz Subotice i moram pričati o našoj lokalnoj samoupravi, a to su loši primeri.
Šta se dešava? Znamo da generalni urbanistički plan kada se donese, da je jedini način za izmene i dopune generalnog plana onakav isti kakvim je putem i donesen zakon, drugog nema. U Subotici ima. Jednostavno, vi ste seli, da ne govorim, pošto nema predsednika ovde, radi koga su donesene izmene i dopune zakona, mimo zakona.
Mi smo uputili žalbu Ministarstvu za urbanizam i dobili smo odgovor da su protivzakonito doneli. Znate li koji sam odgovor dobio od vaše vlasti u Subotici, od "žutih" i od SVM? "Takvi dokumenti se u Beogradu dobiju za jednu kafu u Vladi".
Kada vi nešto tražite da se vama učini, koji ste na vlasti, onda važe dokumenti iz Beograda, nisu dobijeni uz jednu kafu. Ovaj zakon omogućava ovakve duple kriterijume.
Imate član 4. stav 3. gde se kaže - dodela javnih poslova. Valjda ste se vi zalagali da se svi javni poslovi dobijaju tenderom. Šta sada ovo znači?
Prihvatam da predsednik opštine može svom javnom preduzeću da dodeli posao, da javno preduzeće obavlja te poslove i da plati svoje javno preduzeće. To javno preduzeće ne može da poveri drugom pravnom licu poslove, kao što se dešavalo u Subotici, neposrednom pogodbom.
Kada ste vi došli na vlast, sve stručnjake za urbanizam, projektante, arhitekte ste odjavili i doveli ste neke mlade, poletne, uspešne, kako vi kažete, bez iskustva uspešne. Onda ti uspešni ne znaju da rade, ne mogu da urade detaljni urbanistički plan itd. Šta se dešava? Onda te poslove moraju da poveravaju drugim kućama koje to znaju da rade.
Tu se pojavljuje mogućnost da se trampi za razne stvari i manipulacija sredstvima. Obično ti poslovi koji bi koštali, recimo, pet miliona, koštaju 20 i nešto miliona dinara. Tu ste se vi dobro izveštili. Razumete se vi u to dobro, znam. Onda te javne poslove prebacite drugima i tu je dozvoljena trgovina.
Imamo član 7. koji kaže: "Sve funkcije i aktivnosti za koje se smatra da su nespojive sa uzimanjem lokalnog izbornog položaja, biće određene statutom ili osnovnim pravnim principima", valjda se ovde misli na odbornike, ne znam šta ste ovde mislili. Navodite, "smene, otkazi". Računam da su to oni otkazi i smene kada ste vi razjurili ljude koje ste zatekli, pošto nisu hteli da se učlane u vašu stranku, jer niste ni imali članova, bar ste ih u Subotici imali jako malo.
Svi koji su došli su novi. Oni koji nisu hteli da se učlane u vaše stranke, ne samo da ste ih smenili sa mesta direktora, nego ste im dali otkaze. Sada imamo slučaj u Subotici da je šest direktora vraćeno na radna mesta. Ko će platiti ove tri godine do sada, što su oni izgubili plate itd. Platiće građani.
Radite na štetu građana. Ovo su primeri koji se dešavaju u mom gradu, a ovaj zakon će i te kako omogućiti i poboljšati ove vaše mahinacije oko otkaza.
Imamo član 9: "Lokalni organi vlasti biće konsultovani na odgovarajući način o tome kako da im se dodeljuju preraspoređena sredstva". Razumeo bih da ste vi rekli da ćete kontrolisati na koji način će lokalne samouprave trošiti sredstva koja dobiju iz budžeta, povraćaj sredstava. Vi onda u sledećem stavu člana 7. demantujete: "Subvencija lokalnim organima vlasti neće biti koliko god je to moguće". Znači, neće dobiti onoliko koliko je odobreno, nego ko je u kojoj jedinici lokalne samouprave na vlasti. Ako ste vi na vlasti, onda ćete vi to čak dati i drugim opštinama, tamo gde ste na vlasti. To je priča o vašoj demokratiji.
Evropska demokratija je malo bolje ovo regulisala. Vi kažete da će ministarstva odlučivati koliko će lokalne samouprave dobijati. To će biti simpatije, ko se kome sviđa, ko se nalazi u Vladi. Tu su mogućnosti za pljačke, što se tiče sredstava građana Srbije iz budžeta, a koje ste vi planirali preko lokalnih samouprava.

Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, decentralizacija političke vlasti, znači, decentralizacija državne vlasti tekovina je demokratskih procesa još od kraja 19. veka, a naročito u poslednjim decenijama 20. veka. Obim i kvalitet decentralizacije lokalne vlasti, odnosno kvalitet vršenja vlasti na lokalnom nivou mera  je demokratičnosti jednog društva.
Jedan od mojih prethodnika je koristio malopre jednu političku floskulu da se na lokalnom nivou ne vodi neka visoka politika. Često mi koristimo upravo tu sintagmu.
Međutim, za građane je upravo ona politika koja se vodi na lokalnom nivou, zapravo, visoka politika, jer od kvaliteta te politike zavisi i kvalitet njihovog svakodnevnog života.
Da li će u jednoj seoskoj mesnoj zajednici ili u gradskoj četvrti biti instalirana digitalna centrala, da li će se raditi vodovod ili kanalizacija, to je ono što je od vitalnog značaja za građane koji žive na toj teritoriji.
Zašto ovo pričam? Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, koja se nalazi pred nama i koju ova država preko svog parlamenta treba da ratifikuje, sadrži upravo ove principe koji su sadržani u preambuli te povelje.
Citiraću nekoliko stavove ove povelje zarad informacija naših građana. Znači, lokalna vlast je jedna od glavnih osnova svakog demokratskog sistema. Pravo je građana da obavljaju javne poslove, to je jedan od osnovnih demokratskih principa zajednički svim državama članicama Saveta Evrope. I ono što je najvažnije u Evropskoj povelji, to je da se na najneposredniji način građani organizuju kroz lokalne samouprave i tako ostvaruju svoja Ustavom i zakonom zagarantovana prava.
Podsetiću samo, svi poslanici imaju ovde tekst Evropske povelje, ali ću podsetiti naše građane da su ovaj akt Saveta Evrope, koji je usvojen pre 22 godine, a stupio je na snagu pre 19 godina, usvojile, odnosno ratifikovale sledeće države, znači azbučnim redom, to su: Austrija, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Grčka, Holandija, Hrvatska, Island, Italija, Kipar, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Makedonija, Malta, Moldavija, Nemačka, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Rusija, Slovenija, Španija, Švedska, Turska, Ukrajina i Velika Britanija.
Znači, najveći broj država članica Saveta Evrope usvojio je ovu povelju. Povelja je pravni akt, odnosno jedan dokument koji sadrži okvirna načela, sadrži principe kako bi trebalo da funkcionišu lokalne samouprave i kako da se na neposredan način ostvaruju prava građana. Znači, Povelja ne sadrži one pravne nijanse, već daje samo jedan okvir, jedan instrumentarijum kako bi to nacionalna zakonodavstva trebalo da urede svoju legislativu u pogledu lokalnih samouprava.
Ono što ću još apostrofirati u svom izlaganju, to je deo prvi Evropske povelje. On sadrži materijalno-pravne odredbe, znači ne tiče se ovih proceduralnih pitanja o kojima su već kolege, a i ministar, govorili. Koncept lokalne samouprave, koji predviđa ova povelja i koju naša država treba da ratifikuje, jeste takav da lokalna samouprava označava pravo i sposobnost lokalnih vlasti da u okviru zakonskih ograničenja, znači nacionalnog zakonodavstva, u konkretnom slučaju našeg srpskog zakonodavstva, uređuju poslove i upravljaju bitnim delom javnih poslova pod svojom odgovornošću i u interesu lokalnog stanovništva.
Javne poslove, to je član 4. stav 3. Povelje, prvenstveno obavljaju oni organi vlasti koji su najbliži građanima. Ova prava su potpuna i ekskluzivna. Zaštita granica lokalne vlasti sadržane u čl. 5. i 6. ove povelje i polazi se od jednog principa, a to je nama veoma važno, da li se to zove administracija ili lokalna uprava sasvim je irelevantno, ali bitno je da imamo službenike na lokalnom nivou koji će biti kompetentni, obrazovani i koji će stvoriti jedan efikasan sistem lokalne samouprave, kao što je to primera radi sistem 48 sati, koji već postoji u opštini Inđija.
Znači, u opštini Inđija postoji sistem 48 sati i to je model koji su došli da vide i da se uvere u njegovu delotvornost i efikasnost i predstavnici lokalnih samouprava iz mnogih zemalja srednje i zapadne Evrope.
Složio bih se sa nekim kolegama, koji su prethodno izneli tezu i ona je potpuno osnovana, da je veliki broj odredaba ove povelje već implementiran u našu legislativu, Zakon o lokalnoj samoupravi, ali ću podsetiti da naš Ustav, znači Ustav Republike Srbije, počiva na istim principima na kojima počiva i ova povelja.
Znači, polazi od toga da suverenitet pripada građanima i podsetiću vas, uzmite Ustav, podsetite se da veliki broj odredbi Ustava sadrži upravo norme koje se tiču lokalnih samouprava. Smatram da je potrebno i ne vidim razlog ni da stranke koje čine opoziciju u ovoj skupštini budu protiv ove povelje, jer mi smo jedna od retkih zemalja koja do sada nije ratifikovala ovu povelju. Pred nama je jedan veliki posao do kraja godine, da se izmeni i set zakona koji se tiču lokalne samouprave i sve to naravno mora biti u funkciji, i biće sigurno u funkciji, građana Srbije.
Ono što želim na kraju da kažem, to je član 11. ove povelje, koji praktično predstavlja jednu novinu, a tiče se pravne zaštite organa lokalne samouprave i citiraću taj član: "Lokalni organi vlasti imaće pravo da pribegnu žalbi kod suda kako bi obezbedili slobodno sprovođenje svojih ovlašćenja i poštovanje principa lokalne samouprave koji su ugrađeni u Ustav ili u domaće zakonodavstvo". Iz ovih razloga DS glasaće za ovaj zakon, smatramo da je on u interesu i države Srbije, a na prvom mestu u interesu građana Srbije. Hvala.

Hvala, gospodine Ratkoviću.
Ovim završavamo današnji rad. Nastavljamo sutra u 10,00 časova, prvi govornik biće narodni poslanik Radiša Ilić.