Pauza 10 minuta.
(Posle pauze – 19,45.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sve poslaničke grupe.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Srđanu Šajnu, za repliku se javio narodni poslanik Vladan Batić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, mislim da me je gospodin Nenad Čanak pogrešno razumeo. Govorio sam o odgovornosti, a kad je Kosovo u pitanju, onda je najveća odgovornost na onima koji odlučuju u ime Srbije o sudbini KiM, pre svega Vladi Republike Srbije i pre svega premijeru na čelu Vlade Republike Srbije. Zašto?
Čitava politika je politika igranja na jednu kartu, na kartu Rusije. Iskustva iz prošlosti ne daju za pravo da će tu rezultat biti uspešan. Nagledali smo se toga.
Sećamo se arhivskih snimaka RTS-a o ruskoj floti koja je krenula iz Crnog mora da spreči NATO intervenciju, možda još putuje. Velike sile brinu, pre svega, o svojim interesima. Podsetiću vas da je Kijev nekad bio prestonica carske Rusije, sada je prestonica jedne druge suverene zemlje.
Prema tome, svako brine o svojim interesima. Već sam rekao da, ako ta karta ostvari rezultat, onda je to za poštovanje, za svaku pohvalu, za svu slavu. Ali ako ne, onda se tu postavlja pitanje odgovornosti i onda ne vrede priče da će Kosovo zauvek biti naše u sećanjima, mislima, dušama i srcima. To su neke guslarsko-epsko, pesničke kategorije, ali nisu političke i pravne kategorije. Od toga se ne živi, od toga ništa dobro neće biti za građane, za Srbe Kosova i Metohije.
Ovde smo čuli na čemu počiva Predlog ove rezolucije, na simbolima - jedinstvo, patriotizam, pobeda. Toga smo se naslušali. To je bio vokabular jednog režima i jednog vlastodršca koji je i doveo dovde dokle je doveo. Milošević je bio spreman i proglašavao je pobedu bad NATO snagama na KiM.
Zato očekujem, ako bude rezultata, to je za svaku pohvalu. Ako bude loše, odgovornost podrazumeva i smenljivost, da u miru imate prilike da razmišljate o svojim zabludama. Možda ste sve dobro želeli, ali ništa dobro nije ispalo. Ne može se i dalje sedeti na tako odgovornoj funkciji, kao i u slučaju državne zajednice SCG. To je bio prvi cilj, prvi prioritet – očuvanje i jačanje državne zajednice SCG. Ona se raspala i nema veze. Važno je biti na vlasti. To nije po pravu i pravdi.
(Predsednik: Vreme.)
To je sila, sila u borbi za vlast, po svaku cenu. Hvala.

Hvala puno. Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn, a neka se pripremi narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Dame i gospodo, Romska partija u potpunosti razume aktuelni trenutak u kome se nalazi država Srbija i u kome se nalazi srpski narod.
U tom smislu i u smislu toga što nas istorijski određene stvari vezuju za patnje zajedno sa srpskim narodom, Romska partija će da podrži ovaj dokument, iz prostog razloga jer on stvara uslove da Srbija uđe u jedan proces novih pregovora, u jedan proces u kome će da se nađe najbolje moguće rešenje.
Takođe nam je zadovoljstvo što smo, posle razgovora sa ministrom Samardžićem, mogli da pronađemo u tekstu deo koji je usvojio naše sugestije, a to je deo da će Srbija da garantuje ne samo perspektivu mira, nego i prosperitetnu budućnost svih građana u Srbiji, odnosno na KiM.
U tom pravcu smatramo da ne samo pravna argumentacija, već i argumentacija koja za sobom drži suštinski humanitarne elemente, može i te kako da pojača položaj Srbije u pregovorima i na taj način im stvori, pregovaračkom timu, situaciju da na najbolji mogući način ispregovara i dogovori ono što su stavovi Srbije.
Moram da napomenem da, pored 200 hiljada Srba raseljenih sa Kosova, ima i oko 100 hiljada Roma koji su napustili svoje domove na Kosovu.
Od toga je oko 50 hiljada Roma u zemljama EU i u tom smislu očekujemo da srpski pregovarački tim poseban akcenat stavi na stvaranje uslova da mogu da se povrate na Kosovo sva izbegla, interno raseljena lica, i da u tom pravcu posebno se akcentira položaj Roma, jer je najviše Roma u zemljama EU koji su sa Kosova raseljeni.
Očekujem u tom pravcu da se tokom pregovora vodi stalna aktivna politika Vlade da se prevaziđu socijalni problemi u kojima se nalaze svi građani, a posebno pripadnici Romske nacionalne zajednice koji su izbegli. Očekujemo da se stane čvrsto na stanovište i da se stalno objašnjava međunarodnoj zajednici da moramo da ostvarimo povraćaj imovine svima onima koji su bez svoje imovine ostali na KiM.
Danas sam primio izbegla lica sa Kosova koja su ispod Gazele. Među njima su ljudi koji su imali i dvospratne zgrade tamo, a danas žive ispod Gazele, očekujući da li će vlasti Beograda da im opredele kakav-takav alternativni smeštaj ili će da budu žrtve određenih pregovaranja u pregovaračkim procesima sa gradskim vlastima.
Zbog vremena bih samo još tri stvari kratko istakao. Smatram da političke partije koje su u parlamentu Srbije, zajedno sa Nacionalnim savetom, treba da daju bitan doprinos pregovaračkom timu u definisanju svojih pravih stavova. Bez obzira što sam govorio na prošloj sednici Skupštine da Ministarstvo za upravu nije raspisalo vanredne izbore za Nacionalni savet, iako je bilo u obavezi, kao građanin Srbije smatram da ovo telo treba da se uključi u pregovore, jer je to jedino legitimno telo koje postoji sada.
Ali, to ne umanjuje odgovornost resornog ministarstva da zaista svoju zakonsku obavezu ispuni. Sa ove govornice želim da pokažem jedno razumevanje za budućnost Srbije koje ima Romska partija, ali nerazumevanje za ponašanje ovog resornog ministarstva.
Takođe smatram da je gospodin Pastor slučajno, kad je nabrojao nacionalne manjine, pod "ostale" svrstao Rome. Mislim da oni to ne zaslužuju u Srbiji ni po brojnosti, ni po bilo kom drugom svojstvu.
Na kraju, sa time zaključujem, da Romska partija glasa za, jer očekujemo da ovo otvara perspektivu za dogovore i da ovo otvara mogućnost za postizanje najboljeg mogućeg rešenja, rešenja koje će da bude najbolje moguće za Srbiju i srpski narod, i rešenje koje će pripadnicima albanske nacionalne zajednice na Kosovu i Metohiji da stvori odgovarajući prosperitet. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov, neka se pripremi narodni poslanik Zvonimir Stević.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, gospodine predsedniče, gospodine premijeru, na pitanje Lige socijaldemokrata Vojvodine u čemu se ovaj put "ne damo Kosovo" razlikuje od prošlog "ne damo Kosovo" iz 1999, od onog pre 10 godina i svih drugih i ranijih "ne damo Kosovo", od prethodne Vlade Vojislava Koštunice i sadašnje Vlade Vojislava Koštunice, dobijamo odgovor to zbog toga što ovaj put Srbija nudi kompromis u vidu autonomije.
Bojimo se da to nije kompromis. Zato što između kosovarskog stava da neće pristati ni na šta manje od nezavisnosti i stava pregovarčakog tima da nikada neće priznati nezavisnost - autonomija nije nikakav kompromis, pogotovo ova suštinska koja se nudi. Jer ta suštinska autonomija, koju naša država predstavlja kao veliki ustupak, nije ništa drugo nego evropski standard autonomije koji ima bilo koja regija bilo koje države centralizovane Evrope.
Da je ova Srbija nudila pre 16 ili 17 godina kao rešenje kosovskog problema, možda bi to moglo biti primenjivo. Ovako i sada - teško.
Međutim, postavlja se pitanje kako je to odjednom decentralizacija Srbije, koju ste svi redom do sada osuđivali kao faktor dezintegracije i način da se rasturi zemlja, odjednom postala faktor integracije i način da se sačuva Kosovo unutar Srbije.
To što vi sada predlažete, to je Liga socijaldemokrata Vojvodine predlagala 1999. godine, samo smo mi tada bili separatisti, a vi ste sada državotvorci i ujedinitelji.
Evo vidimo sada istog onog Vojislava Koštunicu, koji se u svojoj kampanji hvalio time kako je pisao naučne radove o štetnosti Ustava od 1974. godine, evo građanima Kosova nudi ista ta rešenja iz istog tog Ustava, samo bojim se sa 30 godina zakašnjenja.
Gospodine Koštunica, ne trebaju građanima Kosova rešenja od pre 30 godina, njima trebaju rešenja za narednih 30, 60 i narednih 100 godina.
Međutim, iz ovog predloga koji državni pregovarački tim Vlade Republike Srbije nudi vidi se i dalje da vladajuća većina i dalje ima nameru da se samo deklarativno zalaže za Kosovo u Srbiji, a da zapravo nema nameru da Kosovo zaista tretira kao deo Srbije.
To se vidi iz odredbe - da neće biti potrebe da kosovski Albanci učestvuju u institucijama i sistemskim rešenjima u Srbiji. Meni je jako žao, ali i te kako ima potrebe za tim. To je njihovo pravo i vi ne možete da im ga oduzimate. Sve dok budete tvrdili da je Kosovo deo Srbije, a ne tretirate građane Kosova kao građane Srbije, nemate prava da to tvrdite.
Uostalom, kako očekujete da posle Ustava koji ste usvojili iko poveruje da je Srbija spremna da pruži bilo kakvu autonomiju Kosovu, a onoj svojoj pokrajini koja nema nikakvih separatističkih tendencija oduzima svu autonomiju? Kako očekujete da međunarodna zajednica poveruje u to i, mnogo važnije, kako očekujete da građani Kosova poveruju u to?
Na kraju, kada govorimo o mogućnosti da neke zemlje ipak priznaju Kosovo i Metohiju, smatramo da je nedopustiva i izuzetno opasna definicija "o blagovremenim i energičnim akcijama države", bez objašnjenja šta one podrazumevaju. Zbog toga se ne mogu složiti, predsedniče Tadiću, sa vašom izjavom od nedelje da je gubitnička rezolucija koja bi to spominjala.
Mi ne vidimo ništa gubitnički u tome da se građani informišu šta će se dešavati sa njihovim životima. Za vas smo glasali i zbog toga što ste u predizbornoj kampanji tvrdili da ćete zastupati politiku drugačije od ove, koja smatra da je gubitnički govoriti građanima šta će se činiti u njihovo ime.
Zbog očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine će glasati protiv ove rezolucije, zbog toga što smatramo da je ovo samo jedan u nizu načina da se produži ova agonija i da se Srbija uvuče u sukob i sa građanima Kosova i sa međunarodnom zajednicom. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević, a neka se pripremi narodni poslanik dr Rajko Đurić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uvaženi predsedniče države, predsedniče Vlade, gospodo ministri, sadašnje stanje na Kosovu i Metohiji karakteriše veliki broj nepoznanica, koje među srpskim stanovništvom izazivaju veliku dozu neizvesnosti i iščekivanja.
Takve nevolje i nedoumice odavno se nisu tako snažno sručile na jedan nacionalni kolektivitet kakav je sada slučaj sa Srbima na Kosovu i Metohiji.
Krajnje bezobzirno, uz neviđenu agresivnost i gaženje međunarodnog prava, zapadne zemlje pokušavaju da zamene rezoluciju 1244, koja je jedini garant integriteta i teritorijalnog suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji.
Nije poznat u istoriji primer takve bezobzirnosti, koja ne poštuje ni međunarodno pravo, ni moralne norme, ni ostale važeće uzuse u međunarodnoj komunikaciji.
Srbi, sa druge strane, drže do argumenata da dok postoji rezolucija 1244 Kosmet nije izgubljen. Negativnim posledicama rezultiralo je i iscrpljenje, natezanje i odugovlačenje samoproklamovanog demokratskog bloka u formiranju vlade.
Sve što je prethodilo tom činu, način na koji su se prema tome odnosili koalicioni partneri, tvrđenje pazara radi boljih startnih pozicija stranaka koje sačinjavaju vladu, samo su označavali odvlačenje pažnje i gubljenje koraka koje je trebalo hitno preduzeti radi pokušaja odmotavanja zapetljanog kosovskog čvora.
Takva ponašanja nisu doprinosila učvršćivanju naše pozicije u zahtevima za nastavak pregovora radi iznalaženja povoljnijeg rešenja za budući status Kosova. Zato se i dogodilo ovo što je nepojmljivo za zemlje koje drže do svog ugleda u vreme kada treba voditi najjaču diplomatsku bitku za očuvanje Kosova i Metohije - da nemamo ambasadore u važnim svetskim metropolama.
Bez zluradosti, ali uz potrebu da neke stvari budu jasne, do ogoljenosti danas možemo utvrditi ono što smo mi socijalisti često govorili - da međunarodna zajednica samo nastavlja sa ultimatumima, od Rambujea, preko uvođenja nekih nazovistandarda na Kosovu i Metohiji, koji sva prava daju privremenim institucijama instaliranim na ovom području, do otvorenih zahteva da se Srbi odreknu dela svoje teritorije, a da pri tome čak nemaju pravo da se pozivaju na potrebu očuvanja državnog integriteta i suvereniteta.
Na ruku ovim zalaganjima, svih ovih godina na domaćoj sceni išli su brojni pojedinci, nevladine organizacije i političke partije, sa otvorenim zahtevima o potrebi odricanja od Kosova i Metohije, jer je to, kako oni kažu, teret o vratu Srbiji i teritorija na kojoj Srbija ionako nema više nikakvog uticaja.
Znaci ohrabrenja za srpsku stranu proizilaze iz principijelnog stava Rusije, koja sa potrebnom ozbiljnošću prilazi pitanju rešenja za Kosovo i Metohiju, ne prihvatajući da se rešenje iznađe dok se sa tim ne saglasi Beograd. Sada i oni pojedinci i krugovi u našoj zemlji, koji su zbog svoje zaslepljenosti zapadnom demokratijom krajnje potcenjivački i podrugljivo govorili o moći Rusije i Kine, stidljivo govore o potrebi okretanja majčici Rusiji, u čijem zalaganju traže spas za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje.
Krajnje je opravdano pitanje, kako ovih proteklih sedam godina, kako kažu njeni zagovornici, petooktobarska demokratija nije iznedrila barem jednog iskrenog prijatelja iz sveta, koji podržava stavove naše zemlje. Kosmetski Srbi novi tračak nade vide u osnivanju Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Namerno sam ovo malo požurio, jer želim da vam se ovde obratim, s obzirom da ovde dolazim iz centralnog dela Kosova i Metohije.
U dosadašnjim diskusijama je bilo dosta demagogije i dosta licemerja, a veoma malo, skoro nimalo o životu Srba na Kosovu i Metohiji.
Oni zagovornici koji su govorili o navodnoj ugroženosti ljudskih prava Albanaca, ovde ni jedna reč o ugroženosti Srba na sopstvenoj teritoriji. Na pragu 21. veka najugroženija ljudska prava u Evropi i na Balkanu su prava Srba.
Zato koristim svoje pravo iz Poslovnika, član 226, u razgovoru sa narodom, gospodine predsedniče, na ova pitanja na koja narod traži odgovor, tražim da mi se pismeno odgovori, a to je sledeće. Da li znate da, dok mi ovde raspravljamo, na Kosovu i Metohiji, u srpskim enklavama restrikcija struje 5+1, a tamo u enklavama gde nema struje nema ni vode; da je najugroženije stanje u Metohiji, u opštini Klina, u selu Brestovik? Zašto se na punktu Merdare po ovoj vrućini usred bela dana čeka i po tri sata? Da li je to posledica bivšeg režima i bivšeg rukovodstva? Ne, to je problem u rukovođenju, u neznanju i u nesposobnosti.
Dokle će Srbi sa Kosova i Metohije, iz centralnog dela, iz Moravskog kraja, iz Metohije, da plaćaju duple registracije? Šta to znači duple registracije? Do Merdara sa registracijom Republike Srbije, a od Merdara su obavezni da uzmu registraciju privremenih institucija Kosova i Metohije. Da bi izašli iz Kosova i Metohije, ako nemate registraciju Srbije, morate da plaćate određenu taksu državi Srbiji.
Zašto se Srbi sa Kosova i Metohije u činjenju prekršaja u saobraćaju kažnjavaju kao strani državljani, po hitnom postupku, i odvode se odmah kod sudije za prekršaje? Da li smo mi državljani Srbije ili smo strani državljani, ako imamo vozačke dozvole, registraciju i saobraćajnu dozvolu Republike Srbije?
Da li znate, 27.000 ljudi koji su radili u privredi na Kosovu i Metohiji, koji su godinama stvarali, od toga 17.000 u Srbiji, a 10.000 na Kosovu i Metohiji prima minimalac, 4.600 odnosno 9 plus 30%, iako smo čini mi se doneli zakonsku obavezu, imperativ, da se isplaćuje za ove ljude koji su u Srbiji 9.000, pa jednom broju isplaćeno jedan mesec, pa se ponovo vratilo na staro.
Gospodo, dok ima naroda na Kosovu i Metohiji biće i Srbije, vodićemo ovde pregovore, i donositi rezolucije i voditi visoku politiku. Osam generacija srednjoškolaca je izašlo na Kosovu i Metohiji. Samo u centralnom delu 4.000. Ima među njima udatih i oženjenih. Kažu – gospodine poslaniče, šta mi imamo od države Srbije, imam dvoje dece, nemam radno mesto, šta da činim? Odlaze trbuhom za kruhom. Bojim se da za deset godina na Kosovu i Metohiji ćemo imati staračka domaćinstva i takođe nećemo imati o čemu da razgovaramo.
Zašto se posle osam godina ne napravi jedinstvena baza podataka, da vidimo šta to država Srbija finansira na Kosovu i Metohiji? Jer smo pravili krupne greške?
Imamo porodicu sa osam članova, koja prima po 200%, sa jedne strane, i porodicu sa druge strane, koja ima pet ili šest članova, ima jedan minimalac ili dva minimalca. Da li je to problem? Da li je to posledica bivšeg režima?
Roditelji, nastavnici, učenici i narod je sačuvao Kosovo i Metohiju. Održali smo sistem obrazovanja u okviru sistema obrazovanja Republike Srbije. Posle osam godina mi imamo škole na Kosovu i Metohiji, gde tri škole u jednoj školi pohađaju nastavu. Šta se čini po tom pitanju? Dokle će da se pruža zdravstvena usluga u centralnom delu na Kosovu i Metohiji u montažnim barakama i improvizovanim uslovima?
Kada sam govorio o demagogiji i licemerju, jedan broj ljudi odgovornih od nadležnih organa, sa jedne strane se deklarativno zalažemo za očuvanje Kosova i Metohije, a sa druge strane planira se da se 270 radnika u RTS-u, Televizija Most, otpusti i da na socijalni program, da se ugasi list „Jedinstvo“, kao jedini srpski list na Kosovu i Metohiji. Da li ste obišli i da li znate u kakvim se uslovima materijalnim i tehničkim nalaze? Da li znate u kakvim se uslovima nalazi Radio Gračanica?
Šta je sa infrastrukturom na prostoru Kosova i Metohije? Zašto ste odustali od izgradnje puta Gračanica – Laplje Selo? Zašto se odustalo od izgradnje naselja za povratak isto u Gračanici, pa da bude paradoks još veći, albanska opština u Prištini je dala dozvolu za izgradnju naselja?
Dokle će 75 porodica u centralnom delu živeti u gvozdenim kontejnerima na Kosovu i Metohiji? Itd, itd.
Oni koji zagovaraju ovde nekakav zaokret državne politike, je li zaokret državne politike da mi napustimo Kosovo i Metohiju? Neki diskutanti ovde nas upozoravaju da mi kao Srbi, koji živimo na Kosovu i Metohiji, nemamo šta da tražimo.
Je li zaokret politika odricanja od Kosova i Metohije, odricanja od Raške oblasti, odricanja od Vojvodine i stavljanje Srbije u kantone po švajcarskom ili španskom modelu.
Na kraju, gospodo predsednici, predsedniče države, vi ste bili u porti manastira Gračanice, i ako mogu da se setim, na improvizovanoj bini ste izjavili – nisam došao ovde da održim velike govore, došao sam da stvorimo uslove da možete da živite makar malo bolje. Malo je bilo sadržaja za Srbe na Kosovu da bude makar malo bolje.
Nije dobro da se ministarstvo formirano za Kosovo i Metohiji bavi diplomatijom. To je u nadležnosti ministra za inostrane poslove. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju sve ove probleme i druge probleme mora da rešava.
Još na kraju, za predsednika, predsednika Vlade i ministre, vi nosite najveću odgovornost za sudbinu srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije u svim varijantama.
U varijantama da, uslovno rečeno, mi pobedimo, u varijantama da se jednostrano prizna Kosovo i Metohija i u varijanti da Savet bezbednosti donese nekakvu odluku.
Ako bi državnim merama, vi ćete reći da je to zadužena međunarodna zajednica, za to su zaduženi Albanci.
Međunarodna zajednica za proteklih osam godina sve što je radila radila je u interesu Albanaca, na štetu Srba. Albanci nemaju te namere, Albanci ne odustaju od težnje da stvore nezavisno Kosovo.
Odgovorno vam tvrdim ovde, ako bi išli sa ovim merama, za pojedine mere ne trebaju ekonomska sredstva, mislim da bi narod na prostoru Kosova i Metohije uspeo da ostane na taj način i da da doprinos, a ionako daje doprinos, očuvanju države Srbije na prostoru Kosova i Metohije. Hvala vam.

Hvala puno. Reč ima narodni poslanik dr Rajko Đurić, neka se pripremi narodni poslanik Stojanka Petković.