Hvala, gospodine Gavriloviću. Ima reč Nataša Jovanović, po Poslovniku, pa gospodin Čedomir Jovanović, pa gospodin Krasić, pa gospodin Todorović, pa gospodin Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, direktor programa RTS... Ovo sam uzela sa stola predsedavajućeg, jer kao potpredsednik takođe treba da budem obaveštena o tome šta će dalje da se dešava u Skupštini.
Vama ću sada, gospodine Gavriloviću, malo da osvežim pamćenje, vidi se da ste dugo bili odsutni iz Narodne skupštine Republike Srbije. A i kako biste, kada ste propali na izborima 1997. godine, pa niste bili ni u jednoj skupštinskoj klupi. Srpska radikalna stranka je imala 82 poslanika. Ovih iz propalog SPO-a je bilo 45. Vi imate potpunu amneziju što se tiče svih događaja, gospodine Gavriloviću; od kad niste, od početka devedesetih godina, vi kao Slobodan Gavrilović, ovde u Narodnoj skupštini, ne znate i sve lončiće ste pobrkali.
Sad ću na to da se vratim i da vam kažem kako je to hronološki teklo, a onda ću da pročitam šta ovde piše. Kaže, neki Vladan Škrkić je rekao da će odloženi prenos ići, vidite šta piše, ili noćas u 2 sata, možete li to da zamislite, ili sutra u 8 ujutru.
Na šta mi vama, gospodine Gavriloviću, ličimo? Šta biste vi u to vreme, kada ste bili opozicija i kada vas je bilo tu sedam-osam sa sve Đinđićem i ovih iz DSS-a, Koštunica, onaj jedan Petrović, drugi Petrović, Jočić i ona šačica, koliko vas je bilo, po sedam-osam, bilo vas je sedam plus sedam ili devet plus devet, nije važno, šta biste vi onda uradili?
Gospodine Gavriloviću, podsetiću na činjenicu da se baš samo Srpska radikalna stranka za to izborila. Jer, kad su nas vukli i tukli u Narodnoj skupštini Republike Srbije baš zbog tih direktnih prenosa, neki su upali, kao što ste i vi posle, samo u sofisticiranoj verziji, takve iste ste doveli u Narodnu skupštinu, na Dedinje, svuda, i u Narodnu banku Srbije, 2000. godine. Nisu vas ovde razvlačili, nego gospodina Todorovića i gospodina Nikolića.
Vi se sećate da je tada postojala odluka svih opozicionih stranaka, te 1995. godine, da se napravi neki tzv. alternativni, odnosno paralelni parlament. Mi opšte u tome nismo želeli da učestvujemo jer je bilo sasvim očigledno da je i vaša stranka u to vreme, jer je već radila na ukidanju Zakona o privatizaciji kada vam je Đinđić bio predsednik, pa je Vuk Drašković celog života, tada kao navodno opozicija, šurovao sa režimom... Evo, tu vam je gospođa Pešić, koja doduše kao samostalni učesnik nije imala nekog velikog uspeha, i tadašnja njena stranka, ali hajde da vam malo osvežimo pamćenje.
E, onda je 1997. godine Srpska radikalna stranka na velika vrata, sa najvećom podrškom birača, ušla u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Počeli su direktni TV prenosi od tog saziva ponovo i redovno.
Onda je SRS, o čemu je govorio gospodin Todorović, učestvujući u vlasti u koaliciji sa SPS-om i JUL-om bila krajnji i potpuni zagovornik direktnog prenosa rada Skupštine.
Čak je u jednom trenutku predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj, tada potpredsednik Vlade, sa skupštinske govornice rekao, na upozorenje građana koji su se javili Draganu Veselinovu da dok on govori, ili Jožef Kasa, ne mogu sada da se setim, ali bilo je u više navrata takvih slučajeva, javlja se direktno izveštač RTS-a iz one kabine i ne čuje se šta Veselinov ili Kasa pričaju, mi smo rekli da se ne šale sa time, da bez obzira na to da li smo u vlasti ili opoziciji mora da bude direktnog TV prenosa.
Budite sigurni, gospodine Gavriloviću, kada se neka skorija istorija bude pisala ili pravila analiza od strane ljudi koji će ozbiljno time da se bave, a ne vašim petooktobarskim pučem, da će svetlim slovima biti zabeležen svaki radikalski pokušaj za razvoj parlamentarne demokratije u ovom najvišem skupštinskom telu.
Vi se sećate da su u tom periodu predstavnici vaše stranke, iako vas je bilo tako malo, a moj sugrađanin a vaš tadašnji kolega Borivoje Radić bio je u vašoj poslaničkoj grupi, napisali preko 1000 amandmana na Zakon o lokalnoj samoupravi. Niko reč zbog toga tada nije rekao, a danas se usuđujete da kažete da mi vršimo opstrukciju i da upotrebom naših prava koja izviru iz Ustava, iz Poslovnika mi zapravo zloupotrebljavamo... Dobro, vi to niste rekli, kažete - promoviše se. Pa, šta ćemo drugo da radimo nego da promovišemo naše političke ideje? Naše političke ideje i naša briga za Srbiju i za narod u svakom slučaju su iskrene, časne, sa najboljim namerama, za razliku od vas, jer ste se usudili da malopre obmanete građane i da mislite da ovde nema nas koji se sećamo hronološki kako se sve to dešavalo.
Prema tome, direktan prenos, pa ćemo mi da nastavimo da radimo u demokratskom duhu i atmosferi, koja će da pokaže građanima Srbije ko je ko u Srbiji. Hvala.

Hvala, Nataša. Narodni poslanik Čedomir Jovanović, narodni poslanik Zoran Krasić, narodni poslanik Dragan Todorović, pa narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dinkiću, možete da se vratite, što se nas tiče, tamo gde ste bili do sada, jer ste vi između ostalog svojim postupcima i ponašanjem na najdirektniji način potvrdili sve ono o čemu smo mi u prepodnevnoj raspravi govorili, ukazujući na neodgovornost vladajuće koalicije, predsednika Vlade Vojislava Koštunice i stranaka koje čine vladajuću koaliciju u trenutku u kome se vodi rasprava o jednom od najznačajnijih pitanja za budućnost zemlje o kojoj mi treba da se staramo.
Za LDP je ratifikacija sporazuma CEFTA najznačajnija politička odluka koju je ovaj parlament do sada donosio, mnogo značajnija od guslanja o Kosovu i rezolucija koje su propale pre nego što su stavljene na papir. U kakvoj atmosferi protiče ta rasprava - vladajuća koalicija se stidi onoga što predlaže. Vodite nas u ekonomske integracije sa državama sa kojima ste u međuvremenu, umesto političke saradnje, počeli da razvijate politiku konflikta i sukoba. Pitali smo kakvi su nam odnosi danas sa našim susedima, sa Hrvatskom, Makedonijom, Crnom Gorom, Rumunijom, Albanijom, kako mislimo da razvijamo politiku ekonomske saradnje u trenutku u kome smo u potpunom političkom nesporazumu sa njima?
Tražili smo odgovornost za štetu koja je proistekla iz aljkavosti, nerada, nesposobnosti Vlade. Ovaj dokument je ušao u Skupštinu 23. jula, mi danas raspravljamo o njemu. Potrošeno je uludo 20 godina, 100 dana isto tako, neko za to mora da odgovara. Ušli ste u ovu salu u 5.15 i to vas ne interesuje.
Mi insistiramo na odgovornosti. Građani Srbije nemaju prava čak ni da prate raspravu o tome, raspravu u kojoj mi želimo da branimo ono što je Vlada dužna da brani, a to je ideja tržišne ekonomije, razvijene demokratije, modernizacije, reformi. Šta je važnije od toga, zašto se relativizuje i toliko ponižava i parlament i naša želja da doprinesemo promenama u ovom društvu, šta je važnije od ove rasprave?
Pitali smo kog trubača treba da dovedemo da bi se ovde pojavio premijer, kog sportistu (koji je uprkos svim preprekama uspeo) treba ovde da dovedemo da bi se Vlada pojavila i na takav način njegov uspeh prisvojila sebi. Šta to treba da se desi pa da sedne u ove klupe i da izađe pred građane i da kaže - da, CEFTA je dobra, ekonomska saradnja je dobra.
Ona će se ostvariti ukoliko postoji politička spremnost na tako nešto. Nećemo da stišćemo i pritišćemo Crnu Goru, hoćemo tamo da prodamo svoje proizvode, hoćemo da trgujemo, hoćemo da napredujemo, hoćemo partnerstvo sa Hrvatskom, hoćemo da se dogovorimo sa Kosovom i oko drugih pitanja kada smo se dogovorili oko CEFTA. Da, moguć je dogovor Srbije i Albanaca, eto, ta CEFTA tako nešto potvrđuje.
Umesto toga, biće odložen prenos. Ko je to odlučio, poslao Skupštini faks? JUL nas je obavestio o tome, čestitao nam je 1997. Pa, to se tako radilo pre 10 godina, danas to više ne može. Nema odloženog prenosa. Ili će ovaj parlament upravljati ovim društvom, ili Srbija neće biti demokratsko društvo. Javite nam onda da li imamo Skupštinu ili ne, ali dok smo mi ovde ponašaćemo se na onaj način na koji se ponašaju ljudi koji cene podršku građana koju su dobili na izborima. Naših 220.000 glasova od 21. januara nas na tako nešto obavezuje.
Oni za nas vrede mnogo više od obaveza koje ste vi preuzeli da biste održali ovu propalu koaliciju na vlasti.
Toliko je jadno sve ono što danas moramo da slušamo, ova prazna sala, obrušavanje onih koji su uništili ovu zemlju na jedan projekat koji je jedino vredno što se desilo u 2007. godini.
Nema rasprave u parlamentu bez prenosa koji će građanima omogućiti da shvate da je ova CEFTA šansa za njih, a ne pretnja. A oni koji nam umesto toga nude kvizove, gatare, loto, političke emisije pod sloganom "Šta radite, bre" neka jednom nauče da u parlamentarnoj demokratiji društvo vodi parlament, a ne njihova bahatost.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite.

Gospodine Mrkonjiću, to je član 104. Poslovnika. Gospodine Matiću, nadam se da vam je sada jasno, nemojte mene sa Čedom Jovanovićem da stavljate u isti koš. Videli ste i sami, znači, pokušali ste da prevarite birače kada ste mene stavljali u neki koš sa Čedomirom Jovanovićem.
Zašto sam izašao po članu 104? Zato što obično kada se skupštinska govornica koristi da se iznosi neka argumentacija, onda se onaj ko iznosi argumentaciju trudi da dokaže svoje navode.
Gospodin Gavrilović izašao pa kaže - pogledajte. Nije imao nameru da on dokazuje. I ja se ne ljutim zbog toga, da vam kažem iskreno. To je vaš politički stav, možete da pričate.
Ali, meni nije jasno šta će biti u odloženom prenosu – utakmica ili sednica Narodne skupštine. Sa gledišta nacionalnih interesa, važnije je da javnost čuje šta se priča u Narodnoj skupštini o sporazumu CEFTA. Jeste da je to tako skromno, ali šta se krije, to rasprava treba da pokaže. To je vrlo važno za građane, za one koji su ostali bez posla, za one koje deru banke, za sve redom.
Utakmica je takođe važna. Ako budete nastavili da radite posle 18 časova, onda će u sali, praktično, da budu dunsteri za fudbal, ljudi koji ne vole svoju reprezentaciju. Ja nisam taj.
Desiće se situacija da nema predstavnika vlasti, otišli da gledaju, pa kažu - neka drndaju tamo radikali, ionako će to možda u dva ujutru neko da gleda. Siguran sam da će Gavrilović u dva ujutru da gleda prenos, da vidi kako je ispao, da li ga je kamera uhvatila, da li je lep, da li je bio pametan kad je izlazio na repliku itd.
Sada se vraćamo na samu suštinu. Šta znači javnost rada? Javnost rada znači da u tom trenutku ko god želi ima mogućnosti da prati šta se dešava u Narodnoj skupštini. Kada se meni pomenu odloženi prenosi, to mi je kao Hag.
Kada preko interneta pratite suđenje u Haškom tribunalu, uvek ide sa pola sata odloženog prenosa. Zašto?
Zato što se za pola sata izbaci ono ako kojim slučajem svedoči neki zvaničnik SAD, dva državna službenika stoje pored onog u režiji i - seci, ubaci, zatvorena, otvorena, privatna, poluprivatna itd.
Znam da to neće da se desi, RTS će da pusti, ali u dva ujutru, kad se niko ne interesuje. Kada neko nešto javno prenosi i kada neko to prati, to ima i svoju dramaturgiju. Nije sasvim svejedno da pod tim utiskom čovek prati i kada u dva ujutru, birajući "one" kanale, natrči na kanal - Gavrilović za govornicom, znači, Skupština je.
Vi pričate o tehničkim problemima. Ko je stvorio te tehničke probleme? Prodali ste treći kanal, zašto to nije bio parlamentarni kanal? U svim državama postoje parlamentarni kanali, pa se paneli prenose direktno sa sednica.

Hvala, gospodine Krasiću. Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodinu Gavriloviću stvarno ne zameram što je izašao sa nekim činjenicama iz malo dalje prošlosti, jer je stvarno teško setiti se svega što se dešavalo. Bilo je burnih događaja u ovoj skupštini, stizali su jedan za drugim i to je potpuno jasno.
U mom izlaganju nije bilo ništa posebno vezano za Srpsku radikalnu stranku. Govorio sam o činjenicama koje su bile vezane za jedno konzistentno delovanje SRS kada je u pitanju javno prenošenje sednica Skupštine. Sećam se da smo mi tada, sve one stranke koje su bile u opoziciji, zajednički nastupali na konferencijama za štampu i mi taj sporazum nismo prekršili, kao što nikada nismo prekršili nijedan sporazum.
Moram da vam kažem, vi ste ipak neke stvari pobrkali. Mi smo 1996. godine bili u opoziciji, i to u dosta teškom položaju. Samo da vas podsetim, 1994. godine je predsednik naše stranke bio u zatvoru, pa 1995. godine potpredsednik, zamenik predsednika, nekoliko poslanika; na noćnoj sednici Odbora za mandatno-imunitetska pitanja itd. Cela 1996. i 1997. godina prošle su u teškoj, da ne kažem rovovskoj borbi sa tada vladajućom koalicijom, a to je bila Socijalistička partija Srbije i jedan vaš deo, tadašnja Nova demokratija, koja je pomogla da se formira vlast, pa je onda prešla kod vas 2000. godine, pa je posle izašla, ponovo ste se uhvatili za gušu itd.
Izašao sam, pretpostavljam da vas je to u tom momentu na neki način zabolelo, zato što šefovi poslaničkih grupa nisu bili u sali. Još uvek nije tu predstavnik DSS-a ili "narodnjačkog bloka". Pozdravljam što je šef poslaničke grupe Demokratske stranke gospođa Nada Kolundžija došla u salu, što govori da javnost rada Skupštine ipak ima uticaja. Za to se mi zalažemo.
Da to nije čuo narod, verovatno ne bi bilo tako važno da se dođe odmah posle te informacije, kao što je i šef poslaničke grupe G17 plus takođe došao posle ove informacije. Zato je važno da se sednice Skupštine prenose.
Možda smo, hajde da kažem, u prošlosti i grešili. Nemamo pravo da to sada radimo. Zašto to sada obrazlagati sa "samo sad, zato što je utakmica"? Stvarno je besmisleno.
Rekao sam vam, da smo se dogovarali, kao što ste obećali, pa da vidimo, ali unapred, a ne kad vas stisne i kad vam je nužda, ne. Usvojite jedan princip, da pokušamo normalno da funkcionišemo, da parlament radi na način kao što rade parlamenti svuda u svetu. Onda možemo da dođemo do nekih rešenja koja će nam omogućiti da lakše radimo, da nemamo ovih nepotrebnih iskakanja, kao što je to sada.
Treba da znate, kada je u pitanju SRS, dogovorom, ukoliko ima određene granice, možete sve. Na ovakav način ne možete ništa. Jednostavno, sa nama to ne može, za ovoliko godina je trebalo da naučite. Ni posle 5. oktobra, kada ste nas čekali ispred Skupštine, niste mogli ništa, kad nas je bilo svega 23, a ne sada, sa 82 poslanika.
Prema tome, jedanput usvojite način rada koji će pomoći i vama i parlamentu i mislim da ćete u Srpskoj radikalnoj stranci naći odgovarajuću stranu koja će uvek uvažiti argumente, ukoliko je potrebno da se neke stvari usaglase i da se dogovorimo.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ima nekoliko mogućih alata da se reši ovaj problem. Sedam ili osam narodnih poslanika, kažem sedam ili osam, jer gospodin Hiber ne dolazi, članovi su Programskog odbora RTS.
Gospodine Gavriloviću, u ponedeljak se održava sednica Odbora za kulturu i medije. Predlažem da proširite dnevni red, ja ću predložiti, ovom tačkom.
Gospodine Gavriloviću, vaša odbornička grupa u Čačku napustila je koaliciju sa Novom Srbijom, jer je Nova Srbija ukinula direktan TV prenos sednica SO Čačak, i na tome vam čestitam. Očekujem da ćete sprovodeći konzistentnu politiku DS (nadam se da vam je takva politika) učiniti to i ovde. Dakle, kada nema direktnih prenosa napustite parlament. To je prva stvar.
Druga stvar, prilikom usvajanja zakona koji je pisao čuveni Rade Veljanovski za velike pare, govorio sam, uzmite stenogram, da je sakrivena frekvencija trećeg kanala RTS i da je ona sada "Avala". U međuvremenu je jedna nova televizija "Enter", potpuno mimo zakona, mimo svih pravila, postala vlasnik frekvencije "Ju info" kanala.
Postoji nekoliko načina da se iz ovoga izađe. Razumem poziciju RTS-a, mogu da budem i elementarno lojalan prema njima, samo moram da budem lojalniji prema parlamentu i prema javnosti Srbije. Oni ne mogu na taj način da funkcionišu zato što se najvećim delom finansiraju iz ličnih prihoda građana Srbije, što inače nije porez nego je obaveza na osnovu Zakona o TV pretplati. Ne može neko da ubira tolike milione evra mesečno, a da se na taj način ponaša prema Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mogli su da se izbore još 2001. i 2002. godine da Treći kanal ostane u onoj funkciji, kako je to ovde nazvao neko od prethodnih diskutanata.
Inače, ako nas Radio-televizija Srbije svaki dan bude obaveštavala depešom do koliko mi možemo da radimo, onda to nema nikakvog smisla. Zna se ko je u Srbiji stariji. Ukoliko i to ne pomaže, pozivam kolege da zajedno podnesemo inicijativu da se ukine TV pretplata, pa onda neka RTS iz komercijalnih aranžmana radi ono što treba da radi. Inače je nemoguće da svaki građanin Srbije plaća mesečno 350 dinara, a da se oni na ovaj način odnose prema jednom poslu koji možda za njih nije interesantan. Možda u "šeru" ne odgovara onome što oni očekuju, možda nema gledanost i ne mogu da imaju ekonomsku propagandu, ali oni nisu privatna televizija.
Previše je da u ovoj državi postoje dve američke i dve nemačke televizije sa nacionalnom frekvencijom, a da RTS odnosno televizija Srbije ne može da prenosi sednice parlamenta u direktnom prenosu. Tražićemo i vanrednu sednicu programskog odbora RTS i tamo ćemo saopštiti svoje stavove.
Pozivam DS da izabere svog člana u ovom telu, jer gospodin Hiber bojkotuje ovaj programski odbor, zbog toga što su u njemu gospodin Vučić i gospodin Momir Marković. Potrebno je da se poslanici tamo kompletiraju, oni su tamo jedna trećina od onoga što jeste ukupan broj članova, i da se s tim u vezi dogovaramo. Inače, ne može RTS ispostavljati ultimatum Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala lepo.