Gospodin Dimitrijević po Poslovniku, neka se pripremi Vlatko Ratković.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče, član 226. Poslovnika, objašnjenje od predsednika Odbora za zaštitu životne sredine.
Gospodine Jovanoviću, da li vi mislite da se sistem može napraviti bez zakona? Ili ste vi skloni prečicama? U prošlom vremenu svedoci smo da ste vi skloni tom putu.
Kako mislite da se jedan sistem napravi ako nema zakona? Vi ste bili potpredsednik Vlade, gospodine Jovanoviću. Bili ste šef poslaničke grupe.
Vi ste sad predsednik jednog odbora, pa zar je moguće da za tolike godine niste naučili osnovne stvari? Izgleda da je to tako, kad se malo duže studira teško se uči. Ili imate drugi pogled na svet? A o vašim pogledima na svet čitamo i u štampi, pa znamo.

Hvala, gospodine Dimitrijeviću. Gospodin Jovanović, po Poslovniku. Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, samo bih rekao da su u prethodnom mandatu Vlade Vojislava Koštunice zaista parlamentu prosleđena tri zakona, da su ta tri zakona uradile vlade Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, tj. ministarstvo koje je vodila žena iz Demokratske stranke, gospođa Anđelka Mihajlov. Ne znam uopšte kakve to veze ima sa prečicama.
Da ne bi pretvorili raspravu o ovom pitanju u ono u šta ste vi pretvorili Srbiju, u kaljugu i crnu rupu, uzdržaću se od svakog komentara tih besmislica koje ste vi pomenuli. Razmislite koliko ima zakona o onome što radi Vlada koju vi podržavate pre nego što bilo kome drugom postavite pitanje.
Toliko ste pitanja dobili u poslednjih nekoliko dana, da ste vi poslednji koji imaju pravo ovde da izađu da bilo kome nešto kaže pre nego što ponudite odgovore na tako nešto. Sačekaćemo one na čijem ste vi daljinskom upravljaču, da sa njima o tome porazgovaramo.
Tri zakona nisu sistem, a mnogo toga vi možete da naučite od gospođe Pešić, kao i oni koji nemaju hrabrosti da dođu u ovu salu kada se raspravlja o zakonima koje su prosledili. Što se tiče školovanja, lekcije se daju na nekom drugom mestu.

Hvala, gospodine Jovanoviću. Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre za zaštitu životne sredine, danas smo razgovarali i razgovaramo i dalje o jednom važnom dokumentu koji se naziva kolokvijalno Kjoto protokol.
Opšte je poznata činjenica da je globalno zagrevanje, efekat staklene bašte, posledica jednog procesa koji traje od poslednjih decenija 20. veka i da taj proces globalne promene klime pogađa sve zemlje na svetu, sve regione u svetu u manjoj ili većoj meri, i on je u krajnjoj liniji posledica antropogenih uticaja na opštu klimu.
S obzirom da postojeća nacionalna zakonodavstva do devedesetih godina nisu predstavljala dovoljan ni pravni, ni ekonomski, ni tehnološki okvir za sprečavanje efekta staklene bašte i svih negativnih posledica koje ona ima, UN su 1992. godine, da podsetim, u Rio de Žaneiru donele Okvirnu konvenciju uz koju inače ide i ovaj Kjoto protokol, i Srbija je, takođe, zemlja potpisnica Okvirne konvencije UN iz 92. godine, s tim da Republika Srbija pripada tzv. Aneksu No-aneks jedan, odnosno nije u obavezi da redukuje emisiju štetnih gasova u ovom obavezujućem periodu, niti je obavezna da iz svog budžeta izdvaja do određenog perioda finansijska sredstva.
Zašto je Kjoto protokol važan za Republiku Srbiju? Važan je iz više razloga.
Prvenstveno je važan sa aspekta zaštite životne sredine, kao jednog globalnog i nacionalnog problema Republike Srbije. Važan je zbog toga da mi usklađujemo naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom zemalja EU i, da podsetim, da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nije ratifikovala Kjoto protokol, mada nije to isključivi, niti jedini, niti primarni razlog za potrebu da se Kjoto protokol ratifikuje u ovom parlamentu.
Razlozi su višestruki i konkretni. Koncentrisaću se u nekoliko rečenica koji su to pozitivni efekti koje ratifikacija Kjoto protokola ima na stanje ekologije životne sredine u Republici Srbiji, pored svih onih aspekata o kojima su pričale moje kolege i koleginice.
Pre svega, sa ekonomskog aspekta Srbiji se otvara mogućnost, s obzirom da je ona u svojstvu Ne-aneksa jedan države ugovornice, ostvari svoja prava na finansijsku podršku iz pristupnih fondova koji su uspostavljeni u okviru Kjoto protokola. To je jedan od prvih efekata ratifikacije Kjoto protokola.
Dalje, stvaranje pozitivnih makro-ekonomskih efekata kroz prodaju sertifikovanog smanjenja emisija, privlačenje stranih investitora, poboljšanje transfera znanja i čistih tehnologija u oblasti zaštite životne sredine, kao i povećanje zaposlenosti, efikasnija izgradnja kapaciteta.
To su sve, da kažem, nuspojave, odnosno ekonomski efekti, jer uvek na pravom mestu imamo primarni zadatak i primarni efekat Kjoto protokola, a to je upravo zaštita životne okoline i zaštita zdravlja naših građana.
Republika Srbija, podsetiću još jednom, nema obavezu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte od 2008. do 2012. godine.
Iz toga implementacija Kjoto protokola ne zahteva posebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije, sem jednog malog dela koji naša država mora da uplaćuje u administraciju Okvirne konvencije. Ona iznosi nekih simboličnih 10 hiljada dolara na godišnjem nivou, a to je prema skali UN 0,1% od tog njihovog budžeta.
Ono što je važno dalje reći vezano za Kjoto sporazum jeste da mi stičemo pravo da učestvujemo na međunarodnom tržištu emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
O tome su govorile i kolege iz poslaničke grupe DS, govorile su i kolege iz drugih poslaničkih grupa, to takođe smatramo jednim od izuzetno važnih efekata ratifikacije Kjoto sporazuma.
Srbija pristupanjem tom međunarodnom tržištu emisije gasova stiče status neto prodavca emisionih kredita.
Na taj način mogu da se finansiraju različiti projekti u oblasti zaštite životne sredine, energetske efikasnosti u zemlji, a to je opet u širem kontekstu ambijent za stvaranje investicionih projekata i otvaranja novih radnih mesta. To je sve ono što treba da znaju kako poslanici, tako i svi građani naše zemlje.
Još jedno od konkretnih stvari koje želim da apostrofiram, i time ću završiti, prosečna cena, o tome je bilo reči, trenutna prosečna cena na evropskom tržištu je 20 evra po toni ugljen-dioksida i, prema ovoj sadašnjoj sferi, Srbija hipotetički, a i realno, može da ostvari zavidnu dobit od milijardu evra na godišnjem nivou.
Srbija sigurno spada u one zemlje koje pretenduju da budu lideri u ovom regionu Evrope, u jugoistočnoj Evropi, i ratifikacija Kjoto sporazuma, njegova implementacija, kao i ministarska konferencija koja će se održati za nekoliko dana u Beogradu, a vezana je upravo za zaštitu životne sredine, potvrdiće našu nameru i našu čvrstu odlučnost da budemo lideri u regionu i u oblasti zaštite životne okoline. Sa tog razloga, Demokratska stranka će glasati za ovaj zakon, odnosno ratifikaciju Kjoto protokola. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Ratkoviću.         Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, atmosferska koncentracija gasova, sa efektom staklene bašte, a naročito ugljendioksida, metana i azotsuboksida enormno su uvećane u odnosu na preindustrijski period, a njihove sadašnje vrednosti su najveće u proteklih 650.000 godina.
Osetan porast koncentracija ugljen-dioksida, metana i azotsuboksida u toku poslednjih stoleća uzrokovan je pre svega sagorevanjem fosilnih goriva, promenom namene korišćenja zemljišta, kao i drugim ljudskim aktivnostima. Prema analizama stanja globalne klime za period 2006. godine, koju je objavila Svetska meteorološka organizacija, prethodna 2006. godina bila je šesta na listi najtoplijih godina u periodu od 1861. godine do današnjeg dana.
Na globalnom nivou 20. vek, poslednja decenija 20. veka, kao i 1998. godina, bili su najtopliji u toku poslednjeg milenijuma. Trend rasta temperature vazduha u drugoj polovni 20. veka zabeležen je skoro na čitavoj teritoriji Republike Srbije.
U regionu severne Evrope registrovan je trend rasta količine padavina u opsegu od 10 do 40%, dok je u regionu južne Evrope, kome i pripada naša zemlja, registrovano pretežno trend smanjenja padavina, i to iznosi otprilike 20%.
Ako uzmemo samo tabelu, možemo recimo na primeru grada Niša da vidimo da u zadnjih 30 godina temperatura je bila negde oko 0,4, govorim za januar, dok je ove tekuće 2007. godine temperatura 5,3.
Ili recimo ako gledamo procenat padavina u tom istom gradu, ako uzmemo mesec april, ranije je bila padavina 50 milimetara, a sada je ove godine bila samo šest, što dovoljno ukazuje na velike promene koje se dešavaju i u našoj zemlji.
Zbog toga dobro osmišljena politika, pre svega zaštite životne sredine, može omogućiti ekonomski povoljne rezultate, pre svega privrede i naše zemlje u tranziciji, koje inače trpe velike probleme usled niskog nivoa energetske efikasnosti, kao i visokog intenziteta emisije štetnih gasova u proizvodnim procesima.
Znamo da globalno zagrevanje nazivamo povećanje prosečne temperature atmosfere i okeana na zemlji, ali ako se nastave ovakva dešavanje imaćemo nivo mora koji će porasti, slatke vode će biti sve manje i manje, staništa će biti uništena, i ono što je evidentno, više temperature uticaće negativno na zdravlje naše populacije.
Postavlja se pitanje, a to je da li je isplativije smanjivati emisije u zemljama čiji su proizvodni procesi zastareli i neefikasni, ili u razvijenim zemljama, gde bi za smanjenje emisija bila potrebna još razvijenija tehnologija od postojeće.
Industrijske zemlje koje nisu potpisale Kjoto sporazum, pre svega SAD, ona učestvuje u trgovini emisijama posredstvom dobrovoljnih mehanizama trgovine, kao što je čikaška berza emisija, samoregulišuća berza sa sopstvenim pravilnikom, a njima upravljaju njihovi članovi. Treba napomenuti da Kina takođe nije potpisala jer je zemlja u ekspanziji, iako pored SAD ima najveću sferu zagađenja kao zemlja koja ima veliki privredni industrijski rast.
Zemlje koje nisu potpisale ovaj Kjoto Protokol mogu da pristupe u svakom trenutku i to je nešto na šta moramo da obratimo pažnju, i ono što je evidentno, to je da u Srbiji Kjoto Protokolu nisu do sada posvetili predstavnici Vlade Srbije mnogo pažnje.
Ono što je bitno, ni stručna javnost, osim što se spominje kao jedna od nažalost neophodnih međunarodnih sporazuma, koje Srbija mora da potpiše zarad budućeg razvoja i ekonomskog prosperiteta.
U Srbiji postoje zvanični podaci, mada pitanje je koliko su verodostojni, ali oni ukazuju, ako posmatramo pre svega Međunarodnu agenciju za energiju, da je Srbija 2004. godine, kada imamo te podatke, ispustila oko 50 miliona tona ugljen-dioksida.
Ministre, izvinjavam se, ali ako možete da obratite pažnju, s vašim kolegama možete i kasnije da razgovarate.
Pre svega, tu su 50 miliona tona ugljen-dioksida, oko 30% emisije stvara upravo Elektroprivreda Srbije sagorevanjem fosilnih goriva, od čega 75% ugalj, 8% sirove nafte i gasa, a ostatak otpada na hidrocentrale i neke druge obnovljive izvore.
Sadašnja energetska neefikasnost očigledno je najveći potencijalni izvor energije, pošto su samo četiri zemlje od ukupno 27 bogate naftom i gasom kao izvorom energije.
Uzevši u obzir nestabilnost cene nafte i gasa, pre svega mislim na globalnom nivou, moramo da vodimo računa da Srbija samo jednu petinu proizvodi godišnje potrebe nafte, kao i jednu četvrtinu potrošnje gasa samostalno proizvodimo, i zbog toga je možda jedna od poruka da ovo ministarstvo mora da uradi, a to je da poveća ukupnu energetsku efikasnost u zemlji.
Činjenica je da sporo odlučivanje, kao i birokratsko ponašanje Vlade Republike Srbije, sprečava da sektori energije industrije u Srbiji poboljšavaju svoju konkurentnost.
Zamolio bih vas da zaustavite vreme i da postavim poslaničko pitanje. Gospodine ministre, vi ste već dobili 10. septembra tekuće godine pismo koje je poslato vašem kabinetu sa juga Srbije, gde pored svih mafija koje do sada imamo, pojavljuje se i šumska mafija, koja je i te kako ostavljena po strani i prethodni ministri nisu obratili pažnju, očigledno ni vi nemate nameru da vodite računa o tome. Ovo je koliko vidim pismo upućeno vama.
Pretpostavljam da ste kompetentan sagovornik i da trebate da odgovorite. Radi se pre svega o milionima kubika bukovine koji su do sada bez opravdanja posečeni, ne zna se ko je vlasnik i kojim tokovima novac odlazi. U pismu koje je vama poslato, na kraju se definiše da se očekuje vaše hitno angažovanje na definisanju ovog evidentnog problema, jer zbog toga su se i građani juga Srbije vama obratili, odnosno Vladi Republike Srbije, koja nažalost uporno ćuti.
Želim da zaista kao poslanik u najskorijem vremenskom periodu dobijem odgovor na poslaničko pitanje, s obzirom da znam da znate da funkcija šuma je pre svega da budu veliki absorber ugljen-dioksida. Siguran sam da ste upoznati šta se dešava sa šumskim fondom i sa Javnim preduzeće "Srbijašume" i molim vas da preventivno delujete, i da sprečite još jednu mafiju da se širi i razvije, naročito na jugu Srbije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik dr Vladan Batić, neka se pripremi narodni poslanik Petar Jojić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ova tema nas asocira na dve maksime (sačekaću da se vi ispričate), dve maksime onih zelenih ili ekologa. Jedna je - razmišljajmo globalno, a delujmo lokalno, a druga je da bez ekologije nema demokratije, odnosno da bez demokratije nema ekologije.
Ova poslednja maksima pokazuje da je u Srbiji upravo nažalost takva situacija. Nažalost, Srbija je poslednja zemlja koja potpisuje, to ste i sami u uvodnom izlaganju rekli, Kjoto protokol.
Pre nekoliko dana videli smo da je ona poslednja zemlja koja potpisuje sporazum CEFTA. Toliko o intencijama, o nastojanjima, o željama da pristupimo evropskim i svetskim integracijama. Dakle, one su uglavnom deklarativne prirode, faktički malo toga se realizuje.
Želeo bih da vas podsetim da je u Srbiji, pošto sam se time intenzivno bavio u vreme opasnosti koju je moglo da prouzrokuje postojanje TDI u baznoj hemiji u Bariču, prvi zabranjeni miting bio 29. maja 1990. godine. Ponavljam, prvi zabranjeni miting, jer su želje i ciljevi tog mitinga bili da se taj potencijalni Bopal skloni iz neposredne blizine Beograda.
Gospodine ministre, želeo bih da pohvalim vaša reagovanja povodom zagađivanja pojedinih rečnih tokova, jer uvek želim da kažem istinu, bez obzira na političke i druge razlike. Reagovali ste promptno, brzo, podneli krivične prijave i zaista to je nešto što je novo i čini mi se da tako treba raditi.
Mislim da je opasnost od globalnog zagađivanja vazduha i to tiho ubijanje građana Srbije mnogo veća od onog pojedinačnog pomora riba u pojedinim rekama u Srbiji.
S tim u vezi želeo bih, pošto živim u toj sredini, da vas podsetim i da vas pitam, na koji način će Kjoto sporazum, kao nešto što pripada onome - razmišljajmo globalno - biti realizovan u onom segmentu koji kaže - delujmo lokalno.
Evo jednog primera, pošto živim u Obrenovcu, a poznato vam je u kakvoj je poziciji Obrenovac, opterećen kružnim rasporedom postrojenja termoelektrana "Nikola Tesla" A i B, deponija pepela i šljake, industrijskih zona Barič i kolubarske elektrane i toplane. Dakle, kakve su perspektive Obrenovca? U procesu proizvodnje struje termoelektrane godišnje sagore u proseku 21 milion tona uglja lošeg kvaliteta, od čega ostaje četiri miliona tona pepela.
Gospodine ministre, ne znam da li vam je poznato da je bio jedan akcident pre 20 ili više dana na pepelištu Termoelektrane A. Bio je mrak u po bela dana. Da li znate da ljudi u okolini, naselja Mladost, Breska, Krtinska, Urovci itd, da je njima u zamrzivačima pepeo. Svaka biljka koja se posadi u korenu, u onom jezgru svom ima pepela.
Štetne posledice su tragične, jer to se reperkutuje u odnosu na oboljenja, oboljenja respiratornog trakta. Najugroženija populacija su, a to je najtragičnije, deca, zatim dolazi onaj deo populacije koji čine devojke između 15 i 25 godina života, a onda i svi drugi udišu taj crni Obrenovački vazduh.
Broj obolelih je dramatičan, od oboljenja respiratornog trakta, bronhitis, bronhijalna astma, razni oblici bronhitisa i astme. Povećan je, i to dramatično, broj kancerogenih oboljenja ždrela, pluća, materice, dojki itd. Enormno neuporedivo više nego bilo gde.
Molio bih vas da nam objasnite kakve će biti neposredne posledice ili direktni efekti, i ima li ih, potpisivanja i ratifikovanja Kjoto sporazuma, gde smo, ponavljam, ponovo nažalost, poslednji, kao i kada je u pitanju CEFTA, po te konkretne navode koje sam izneo, a u ovom slučaju se odnose na teritoriju opštine Obrenovac.
Takvih primera ima sijaset, jer građani kada slušaju ove termine Kjoto protokol, ratifikacija itd, njima mnogo toga nije jasno. Oni hoće da znaju da li će biti obezbeđeno da nema više pepela - da elektrofilteri budu zamenjeni savremenim, modernim - koji će trovati građane Srbije, jer svakodnevno tone i tone, 219 tona dnevno izlazi pepela kroz dimnjake termoelektrana. Podaci su dramatični.
Molio bih vas još jednom, na kraju ponavljam po treći put, da vidimo praktične efekte potpisivanja i ratifikacije Kjoto protokola za građane Srbije. Hvala.