Uvaženi predsedniče, dame i gospodo poslanici, uvaženi gospodine ministre, zahvaljujem mom kolegi Krasiću, koji je ovako šarmantno uneo malo smeha u ove dosta mračne teme i prognoze danas.
Hoću da kažem jednu stvar koja je prosto činjenica. U nekoliko zadnjih godina mislim da nema građanina naše Srbije koji se nije zapitao šta se dešava sa klimom. Još nam je u sećanju žarko leto koje smo imali, gde su temperature išle i preko 40 stepeni, a u gradovima iznad svega toga, pa posle toga smo imali ogromnu sušu, požare.
Ako se setimo proleća 2006. godine, tada smo imali velike poplave i obilne kiše. Ako preko medija pogledamo klimatsku sliku u svetu, ne vidimo neku veliku razliku, isto vreli talasi, enormne hladnoće, poplave, požari. Dakle, slika sveta u klimatskom pogledu nije nimalo ružičasta.
Mislim da je prošao onaj trenutak kada treba da se suočimo sa sobom i pitamo šta svako od nas ponaosob i svi mi zajedno možemo da uradimo, a da situaciju popravimo ili je bar delimično dovedemo pod kontrolu. Zbog toga sam vrlo srećna što sam, kao poslanik u prethodnom mandatu, bila deo većine koja je izglasala set ekoloških zakona, prvih zakona takvih u našoj zemlji, koja je pripremila još nekoliko izuzetno važnih ugovora, među kojima je i ovaj Kjoto, i da se zahvalim sadašnjem ministru koji je pokazao da je moguće nastaviti jednim normalnim putem.
Dakle, ono gde je neko stao, nastavi se, jer je u interesu Srbije i u interesu budućnosti naše dece i ove zemlje. Šta je to Kjoto Protokol i kako se uopšte došlo do tog dokumenta? Antropogeni uticaji na klimu je nešto što je zaista činjenica već mnogo godina unazad i ako pogledamo malo istorije videćemo da su se dešavali kataklizme i u nekim vremenima koja su bila daleko - daleko ispred nas.
No, ovaj problem jeste vrlo važan i Ujedinjene nacije su se tokom 1988, 1989, 1991. godine bavile ovim fenomenom i donele su četiri rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a 1992. godine u Brazilu je usvojena Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime.
Ova konvencija je trebalo da obezbedi stabilizaciju atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte na onom nivou na kome on ne bi bio štetan za promene klime, zapravo ne bi dovodio do ubrzanog zagrevanja atmosfere, što bi sve zajedno moglo da doprinese da imamo jedan pozitivan bilans u vodosnabdevanju, u formiranju biodiverziteta, u proizvodnji hrane, energije i slično.
Ova konvencija definiše principe na kojima su zasnovane aktivnosti globalnog nivoa u oblasti klimatskih promena. Postoje posebne obaveze koje ona definiše i koje se odnose na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za visoko razvijene industrijske zemlje i posebno za zemlje u razvoju, kakva je Srbija.
Visoko razvijene zemlje obuhvaćene su tzv. Aneksom 1. ove konvencije i one treba da pruže materijalnu pomoć i pomoć u ekonomskom razvoju, ekološkom razvoju zemljama u razvoju, na način formiranja specijalnih fondova ili posebnih fondova koje uspostavlja ova konvencija.
S obzirom da ova konvencija ne nudi baš poseban način na koji se sve ovo može postići, odnosno smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte, u Japanu, u gradu Kjotu je 1997. godine usvojen Protokol koji je deo ove konvencije i koji zapravo sada precizira ove specifične stvari koje konvencija nije uspela da postigne.
Zbog čega je važan? Važan je zbog toga što vrlo precizno kaže da će se u odnosu na referentnu 1990. godinu smanjiti koncentracija emisije gasova sa efektom staklene bašte za 5,2% u periodu od 2008. do 2012. godine. Ovaj protokol je stupio na snagu 2005. godine. Ratifikovala ga je 171 zemlja.
Naravno, ovde je više govornika već istaklo da SAD nisu imale interes da ovo ratifikuju, što je potpuno u skladu sa onim kako su se razvijale od postanka ove države, jer su one koji su živeli u skladu sa prirodom i koji su o ekologiji otprilike sve znali, Indijance, na onaj način stavili u rezervate, a od njih nisu baš ništa naučili o ovom pravcu.
Kada kažemo da Srbija treba ratifikuje Kjoto sporazum, mi kažemo da ona neće imati nikakve specifične nove obaveze, kao zemlja u razvoju, ali će naravno imati obaveze na koje je potpisala u onom delu koji od nje traži konvencija.
Dakle, nikakve nove obaveze protokol ne nameće u odnosu na ono što konvencija traži, a to su neke potpuno normalne stvari koje svaka država mora da ima ako hoće da planira svoju budućnost u oblasti ekologije, kao što je izrada nacionalnog izveštaja o inventarima emisija gasova sa efektom staklene bašte – mi to naravno nemamo, a bila bi sva sreća da imamo; zatim, periodične izveštaje organima konvencije, zatim međunarodnu saradnju u oblasti klimatskih istraživanja, što svakako treba da se uključimo i što svakako može da doprinese nama.
Još nekoliko govornika je reklo ovu činjenicu koju sad želim da pomenem, ali nije dovelo do kraja, a odnosi se na to da se zemlje u razvoju ovim protokolom ne obavezuju na smanjenje emisije ovih gasova, ali niko ne brani da ukoliko procene i kad procene da im je to potrebno, odnosno da je to u njihovom interesu jednostavno se uključe u nju i postupe po onim okolnostima koje Aneks 1. traži od visokorazvijenih zemalja.
Dakle, ukoliko sva sreća budemo imali mogućnost da razmišljamo na taj način, bila bih jako srećna da budemo u situaciji da kažemo - da, mi hoćemo da smanjimo to, jer onda će ne sutra ili prekosutra, po ratifikaciji ove konvencije, ali i građani Pančeva mirnije disati i svi drugi građani u našoj zemlji jer u većim industrijskim centrima, a i u manjim gradovima, ima velikih problema u vezi sa ovim. Kjoto Protokol nudi tri vrste mehanizama za trgovinu emisijama gasova sa efektom staklene bašte i ne bih akcenat stavljala na prvi i drugi, jer oni nisu predmet naše pažnje, s obzirom da se odnose samo na zemlje iz Aneksa 1.
Nama je najinteresantniji tzv. treći mehanizam, tzv. Mehanizam čistog razvoja, jer nam on omogućava da dođemo do fondova koji su napravljeni, upravo su ih razvijene zemlje napravile kao pomoć zemljama u razvoju, i to u obliku grinfild investicija, što mislim da je najznačajnije za zemlje u razvoju jer mi smo imali jedan period kad su zaista visokorazvijene zemlje htele da nam, da tako kažem, uvale svoju prljavu tehnologiju i da nas dovedu do toga da da imamo još veće probleme u oblasti ekologije.
Šta mi dobijamo time? Mi stvaramo mogućnost da budemo zemlja domaćin projekata grinfild investicija i time dobijamo niz pozitivnih efekata. Pre svega stvaramo niz makroekonomskih efekata kroz prodaju sertifikovanih smanjenja emisija.
Zatim, privlačimo strane investicije, poboljšavamo transfer znanja i čistih tehnologija u oblasti životne sredine, povećavamo zaposlenost svog stanovništva i efikasnije izgrađujemo svoje kapacitete.
Da pojednostavim, zapravo, mi zapošljavamo svoje ljude, smanjujemo siromaštvo, doprinosimo zaista poboljšanju kvaliteta i voda i vazduha i zemljišta. Mislim da je to jako veliki kapital koji mi možemo da dobije kroz to.
Kada govorimo o drugom aspektu ratifikacije Kjoto Protokola, on se odnosi na niz mogućnosti koje mi ponovo dobijamo, a to je smanjenje zagađenja vazduha u industrijskim centrima, što je više govornika ispred mene reklo, a mislim da treba potencirati, jer zapravo mi imamo generalno veliki problem i skoro da nema grada, bez obzira na veličinu, kada to kažem, recimo mislim na Lučane, Obrenovac, naravno Beograd, naravno Pančevo, koji zaista imaju veliki problem generalno sa ovim.
Zatim, smanjenje zagađenja vazduha izazvano grejnim instalacijama. Dolazim iz Valjeva i kada dođe zima vi Valjevo ne možete da vidite kada ulazite u taj grad, on je potpuno u dimu, koncentracija gasova je izuzetno velika. Od 2000. godine prvi put se počelo meriti to i pokazalo se da praktično koncentracija izduvnih gasova i svih štetnih gasova je kao da je merena u Ulici 29. novembra u Beogradu.
Treći problem koji je naš veliki problem, a možemo da doprinesemo smanjenju tog problema, jeste smanjenje zagađenja vazduha izazvano saobraćajem u velikim gradovima. Pomenula sam tu čuvenu ulicu.
Treći aspekt ratifikacije Kjoto Protokola se odnosi na važnost, a rekla bih i neophodnost globalnog i lokalnog delovanja u pravcu sprečavanja promene klime. Skoro da nema nijednog elementa promene klime koji se dogodio u Evropi, a da se nije dogodio i u našoj zemlji. Kada to kažem mislim na prethodno žarko leto, sušu i požare sa kojima smo imali problema i koje smo uspeli nekako da eliminišemo.
S druge strane, imamo specifične probleme koji su vezani za pojedine delove naše zemlje, kao što je, recimo, Banat, koji ima taj specifičan problem koji se zove suša, a Kjoto protokol nudi niz mera koje pomažu adaptaciji takvih sredina na negativne klimatske promene i to na različite načine, putem direktne pomoći, ali i putem materijalne pomoći, ekonomske pomoći iz raznih fondova koji se osnivaju upravo da bi se pomoglo u takvim situacijama.
Četvrti aspekt potpisivanja i ratifikovanja Kjoto Protokola se odnosi na političku prirodu, na politiku, tiče se pre svega toga da mi pokažemo da smo mi ozbiljan partner, da smo zemlja koja želi da uvaži visoke evropske standarde u oblasti životne sredine. Jako bih volela da dođemo do nekog nivoa da zaista uvažimo standarde koji važe, a pre svega bih rekla u Skandinaviji, jer oni zaista vode računa o svojim zemljama i zaista vode računa o svojoj deci i budućnosti. Isto tako, pokazujemo da hoćemo da živimo kao deo porodice evropskih naroda i da možemo da budemo deo te porodice.
Ako pogledamo s pravne tačke gledišta, ratifikacijom Kjoto Protokola mi se uključujemo u neku budućnost od 2013. do 2017. godine, kada još uvek možemo da uđemo u pregovore o smanjenju emisije gasova nad našom zemljom. Na taj način mi praktično ulazimo u priču gde EU traži od zemalja potpisnica da emisiju gasova tada vrlo radikalno smanji za čak 30 posto, a što je veliki san svih nas.
Šta je još važno da kažemo? Ovde je više puta pominjana Ministarska konferencija, koja će se dogoditi u našoj zemlji sledećeg meseca, oktobra 2007. godine. Mislim da je imala jedan mali negativan prizvuk koji sam osetila, a čini mi se da nije zaslužila, jer to je velika čast za našu zemlju.
Čini mi se da treba reći još jednu stvar koju smo mi pokrenuli pred ovu konferenciju i to treba da bude kvalitet na toj konferenciji, a odnosi se na inicijativu Srbije da uspostavi subregionalni centar za klimatske promene jugoistočne Evrope. Mislim da je to velika stvar koju mi možemo da dobijemo, treba da dobijemo i zaslužili smo da je dobijemo. Ovaj predlog je, kao prioritetan, uključen u okvire Šeste ministarske konferencije. Treba ovu stvar da dovedemo do kraja i da njom dobijemo samo kvalitet više u zaštiti naše životne sredine.
Još jedna velika stvar, koja je meni velika, možda se nećete složiti sa mnom, jeste tema konferencije, to je - Životna sredina za Evropu. S obzirom na mogućnost jačanja regionalne saradnje, pre svega u oblasti naučnih znanja, tehničkih znanja, čini mi se da je vrlo važno da pre ove konferencije mi budemo potpisnici Kjoto Protokola, zato što ne vidim ništa loše u tome da ova zemlja misli o svojoj budućnosti, da misli o tome šta će piti njena deca, šta će jesti njena deca i gde ćemo gajiti sve to, jer mislim da je to i ekonomski podsticaj za ovu zemlju. Mislim da se iz ovog što sam rekla podrazumeva, poslanička grupa DSS-NS će ovaj zakon podržati. Hvala.

Hvala puno. Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe: DSS-NS dr Vojislav Koštunica, G17 plus, SPS, SRS, LDP i DS. Sve poslaničke grupe.
Dajem reč narodnom poslaniku Vesni Pešić, a neka se pripremi narodni poslanik dr Ninoslav Dimitrijević. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, narodne poslanice, u ime LDP želela bih da istaknem da tri godine parlament u Srbiji nije doneo nijedan zakon koji se odnosi na ekologiju i da je ovo posle tri godine prvi zakon koji se na tu temu donosi. Drago nam je da je to Kjoto protokol na koji, kao što svi znamo, veoma dugo čekamo.
Neću to da pripišem tome što je predsednik skupštinskog odbora Čedomir Jovanović, verovatno da to nije ta zasluga, ali evo ta koincidencija se pojavila da posle tri godine imamo jedan ovako važan protokol koji treba da ratifikuje naša skupština.
Mislim da su i prethodnici govorili o značajnim prednostima koje će Srbija imati ratifikacijom ovog protokola, htela bih da istaknem veoma važan spoljno-politički značaj ovog protokola. Mi možemo da čujemo na različite načine kako imamo velike protivnike globalizacije u Srbiji, ali naravno kada nisi unutra onda si uvek protiv, a tek kada uđeš unutra onda u stvari dobiješ nekakvo pravo da kritikuješ taj nekakav razvijeni svet i onda ima mnogo većeg efekta nego kada si izvan njega.
Htela bih da ukažem na taj značaj spoljno-politički. Neko je već pomenuo mehanizam ovog protokola koji se odnosi na Mehanizam čistog razvoja, a mislim da direktno se to odnosi na benefite, odnosno koristi koje će Srbija imati od ovakvog jednog globalnog zakona. Budući da nema ni razvijenih, ni nerazvijenih zemalja koje pate od promena klime, nego svi patimo zbog toga, zbog zagrevanja i zbog klimatskih promena, ne pogađa ovu ili onu zemlju, ovo je zaista, po mom mišljenju, u pravom smislu globalni zakon koji je u interesu svih i koji je vodio računa o interesu svih.
Ako vidimo da razvijene zemlje imaju daleko veće finansijske obaveze kada je reč o zagrevanju, pa one moraju da dobijaju mnogo veće kvote da bi smanjivale emitovanje štetnih gasova u smislu staklene bašte, ugljen-dioksida, metana i drugih, a nerazvijene imaju manju obavezu da u tome učestvuju, pa čak i ne moraju da učestvuju.
Šta je pravi benefit ili korist ovog mehanizma? Korist je ta što svoju kvotu razvijene zemlje mogu da prebace na zemlje u razvoju odnosno na nerazvijene zemlje. Mogu da svoju kvotu popune time što će pomoći, finansirati druge zemlje koje su manje razvijene da to urade.
Tu Srbija ima veliku šansu da u tim spoljnopolitičkim odnosima dobije značajna finansijska sredstva. Mislim da više ne treba ubeđivati naše građane, mnogi pate od velikih zagađenja, kao što je Pančevo, Bor, Šabac, kao što su mnogi, kao što je pomenuto Valjevo, ljudi ne mogu da žive više od toga, obolevamo daleko više. Nema više razloga da bilo koga uveravamo koliko je Srbija pogođena zagađenjem i koliko će ovi finansijski fondovi doprineti da razvijene zemlje mogu preko toga da finansiraju nerazvijene ili manje razvijene koje nemaju dovoljno sredstava za borbu protiv zagađenja, a što je logično. To je prvo.
Čini mi se da građani možda ne znaju o čemu mi ovde govorimo, ali ovim smo objasnili da ovakvim globalnim problemom, ali i globalnom primenom dobijamo ovaj efekat koji Srbija ne bi trebalo nikako da propusti.
Naravno, usvajanjem ovog protokola u Skupštini Srbije, mi smo pokazali našu političku volju da hoćemo da se pridružujemo EU. Za studiju izvodljivosti, to je naša obaveza, a takođe za nacionalnu strategiju približavanja EU, to treba da se istakne.
Možda građani ne znaju, ali od onih 40 zakona za pristupanje EU, najvažniji su zakoni iz ove oblasti. Ništa nema bez donošenja zakona o zaštiti okoline. Preko toga se pokazuje koliko smo mi zaista usvojili i usvajamo vrednosti EU. Znači, samo ističem značaj tog zakona.
Sada ću da istaknem samo nekoliko problema i time ću da završim. Čini mi se da je glavni problem u tome što je predlagač ovog zakona Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a o sprovođenju treba da se brine ministarstvo nadležno za rudarstvo i energetiku, a pominju se i drugi, kao otprilike svi državni organi treba da učestvuju u tome.
Mislim da bi bilo bolje da smo mogli da kažemo koji državni organ učestvuje u primeni, jer za sve zakone koje mi donosimo u Skupštini, mi znamo da je primena zakona najveći problem. Mi možemo doneti najidealnije zakone, ali posle toga nema primene i ti zakoni padaju u vodu.
Znači, i ovaj zakon pati od toga, što ne predviđa efikasnu implementaciju, tako da je to moja prva primedba koja se generalno odnosi na ovaj zakon, a onda moramo da kažemo još i to da tu postoje razni projekti koji će morati da se prave, da treba da se napravi nacionalna strategija u ovoj oblasti. Imamo već, odlično.
U svakom slučaju, mora se znati tačno ko će imati koja zaduženja. Koliko znam, mi imamo obaveze prema Ugovoru o osnivanju energetske zajednice. Dobro je da je i Ministarstvo za energetiku tu, ali sigurno bi bilo dobro da znamo malo više o toj implementaciji.
Znači, ova sredstva o kojima su govorili moji prethodnici i na kojima insistiram, gde Srbija može da profitira, ne stoje ta sredstva tako pa da mi možemo tek tako da ih dobijemo. Da bi dobili ta sredstva moraju da se urade relevantni projekti i ti projekti moraju da se nadziru. Znači, na to skrećem pažnju. Ukoliko implementacija nije dovoljno jasna, te pare o kojima govorimo, a zaista su za naše građane jako važne, neće doći ukoliko ti projekti ne budu bili izrađeni.
Molim ministarstvo da odgovori na ova pitanja koja sam postavila, jer to su veoma važna pitanja za implementaciju ovako važnog protokola. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik dr Ninoslav Dimitrijević, a neka se pripremi narodni poslanik Ivan Živadinović.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, svakako smo dosta čuli o Kjoto protokolu i o nedoumicama da li treba potpisati ili ne potpisati ovaj protokol.
Počeo bih svoje izlaganje jednom konstatacijom: da svako ko iole ima pozitivan stav prema sebi i prema svojoj prirodnoj okolini, zaista ne može da negira jedan ovakav akt kao što je Kjoto protokol. To je ono na šta često želim da podsetim, da je upravo odnos čoveka prema okolini na neki način i odnos prema sebi. Koliko poštuje svoju okolinu, toliko poštuje i samog sebe. To je onaj ljudski i iskreni aspekt sagledavanja ovog problema.
Nažalost, danas moramo sagledavati i drugu stranu medalje, jer se ona ne sme prenebregnuti, a to je činjenica da jedan ovakav protokol, ovakav projekat se sačinjava u svetlu novog svetskog poretka, a u novom svetskom poretku, nažalost, veliki pišu dokumente i veliki pišu pravila za male, a kojih se u isto vreme ne moraju pridržavati. Uvek kada se načini jedan takav dokument, on dobije jedan milozvučni izraz, dobije jedan naziv iza koga se krije nešto lepo, a u suštini se sakriva jedna surova suština i jedna suština koja baš nije dobra za one koji su mali.
Hajdemo sada da razložimo, da sagledamo šta u stvari nudi ovaj dokument. Pre svega, jedna je od činjenica da Srbija ne spada u države koje su obuhvaćene Aneksom prvim, što znači da joj je, praktično, u startu uskraćeno da ima pravo na trgovinu emisijama štetnih gasova sa efektom staklene bašte, a samim tim to znači da neće moći da učestvuje u Mehanizmu zajedničke implementacije, ali će zato imati pravo da učestvuje u Mehanizmu čistog razvoja.
Zašto nema prava da trguje emisijom gasova, to niko nije tačno objasnio. Pretpostavljam da će možda i emisija trgovine biti isplativija nego nešto što se nama nudi.
Sada ćemo analizirati drugi primer. Srbija, takođe, nema obavezu, po ovom protokolu, o smanjenju emisije koncentracije štetnih gasova sa efektom staklene bašte, naročito za obavezujući prvi period od 2008. do 2012. godine, pa se onda nameće pitanje da li će Srbija izgubiti ili dobiti. Pokušaćemo da nađemo neki logičan odgovor na sve to.
Ono što je činjenica danas i od koje moramo da počnemo, jeste da je Srbija još uvek jedan nenarušen ekološki sistem, još uvek jedan čist ekološki sistem. Za razliku od takvog ekološkog sistema, sa druge strane, mi imamo ekološke sisteme koji su danas potpuno izrabljeni. Neki su istrošeni reverzibilno, neki ireverzibilno, a odnosi se upravo na one države sa razvijenom i najrazvijenijom privredom i tehnologijom.
Upravo zato se i nameće pitanje zašto oni najjači, oni najveći nisu želeli da potpišu ovakav dokument, a, s druge strane, zašto oni koji su jaki, ali još uvek ne mogu da vode neke svetske procese, ipak su rešili da potpišu ovakav dokument? Zato što se, praktično, pojavljuju zemlje u razvoju, zemlje trećeg sveta, koje imaju nenarušene ekološke sisteme, a koji se mogu iskoristiti upravo u jednoj takvoj funkciji.
Amerika je jasno rekla da je ona svetski lider, da nju više ne interesuje nikome da se pravda, ona to ne želi da potpiše. Ona ne želi da daje novčanu pomoć drugim nerazvijenim zemljama, jer joj se to ne isplati. Zna se da veliki za jedan uloženi dolar moraju da povrate bar pet. Takođe, nemaju nameru da smanjuju emisiju svojih štetnih gasova, jer će smanjivanje emisije tih štetnih gasova ići upravo na smanjenje njihovih radnih procesa, na smanjenje njihove industrije, a to će im umanjiti profit, trku u industriji i u svemu.
Upravo su oni želeli da nametnu problem praćenja koncentracije ovima koji su negde intermedijarno, znači i razvijenim zemljama, koje su našle svoj interes da upravo u našim ekosistemima ostvare ono što ne bi mogli bez naših ekosistema, pa su obećali da će finansirati izgradnju industrije u nerazvijenim ekosistemima.
Jeste, postoje fondovi, ali je pitanje da li će se ti fondovi ostvariti i kako će oni pomoći zemljama u razvoju. U stvari, smatram da se iza toga krije ono što se i danas radi u Srbiji, da će upravo potencijali ovih zemalja iskoristiti razvijene zemlje da sebi uvećaju profit i da na neki način steknu benefit.
Zašto to kažem? Pre svega se već nazire jedan novi trend u svetu, koji se odnosi na te nerazvijene zemlje, na zemlje u razvoju, gde zemlje u razvoju mogu ponuditi jeftinu radnu snagu, mogu ponuditi veliko tržište, a šta dobijaju od razvijenih? Dobijaju, ali ne novčanu pomoć, ne pomoć u gotovom novcu, već u nekim tehnologijama koje su ili prljave tehnologije ili su manje ili više savremene, dok najsavremenije tehnologije ostaju u tim matičnim državama.
To je ono na šta treba obratiti pažnju kada se razmatra potpisivanje ovakvog dokumenta. Pa i za Srbiju, u obrazloženju zašto se zakon treba prihvatiti, jasno stoji da su najvažniji politički razlozi, zašto će Srbija potpisati ovaj protokol i da je to, u stvari, neprikriveno još jedan uslov koji Srbija mora da ispuni u procesu svojih evroatlantskih integracija, a za to će dobiti svoju političku nagradu.
Usput treba iskoristiti možda malo i predizbornu kampanju koja je već počela, pa će se građanima Srbije organizovati jedna međunarodna manifestacija, kako se zove Šesta ministarska konferencija, pod jednim lepršavim nazivom ''Životna sredina za Evropu''. I jeste životna sredina za Evropu, jer će praktično Evropa nastaviti da živi na račun naših neistrošenih i nezagađenih ekoloških sistema.
Postavlja se jedno fundamentalno pitanje: šta čovečanstvo dobija potpisivanjem ovakvog protokola kada ga oni najveći i oni najjači ne žele da potpišu? Sve jedno što su Rusi potpisali, nisu ga potpisali oni koji su najveći zagađivači.
Mi smo već imali priliku od ovih najjačih da ne poštuju ne samo ono što su davno potpisali, pa na primer oni ne poštuju ni Povelju UN, znamo kakav je njihov odnos prema statusu Kosova takođe, pa su potpisali da se neće ponoviti Hirošima i Nagasaki, pa su ponovili 1999. godine i Hirošimu i Nagasaki, izazivajući najveću ekološku katastrofu krajem 20. i početkom 21. veka, a kada se uranijumska prašina nije digla samo iz dva grada nego se digla iz ko zna koliko gradova i sela širom Srbije. Mi ne znamo koji su tačno ti podaci.
Postavlja se drugo pitanje, da li će čovečanstvo preživeti svoj tehnološki razvoj ili će njegov tehnološki razvoj odvesti čovečanstvo u samoubistvo? To je jedno veliko pitanje, jer i uprkos tome ako se zna da ne postoje izolovani ekološki sistemi i da je svaka promena u njima globalnog karaktera, pa će na kraju ispasti da će čovečanstvo ubijati veliki, a da će za to biti krivci mali.
Samo na kraju kao lekar, želim da podsetim i građana Srbije, a pre svega da apelujem na one koji mogu da utiču, slažem se da ovakav dokument treba potpisati, ali da to bude argumentacija i za one druge koji ne žele da potpišu. Mi znamo, statistički podaci postoje, da stopa malignih oboljenja raste iz godine u godinu. Nažalost, sve mlađi ljudi obolevaju.
Šta je u suštini? U suštini jeste upravo mutacija ćelija, upravo ono za šta se može optužiti i ova ekološka savremena situacija danas. Dobijamo nove bolesti. Da li se neko setio da je i Sida nova bolest? Bila je nedoumica da li je Sida veštački sintetisana u laboratorijama ili je virus mutirao u prirodi. Sa ovakvim saznanjima i sa ovakvim stanjem u ekosistemu, lako je moguće da je virus, koji je napadao samo majmune, mutirao i prešao na čoveka.
Takođe, nagle klimatske promene mogu da utiču i na kardiovaskularni sistem. Čovek, iako je najadaptibilniji organizam na planeti, ne može da prati više tempo razvoja ovakvih promena, pa se nemojmo pitati da li su češći i zašto infarkti, aritmije i druge bolesti.
Nažalost, postavlja se pitanje da li se čovečanstvo može odreći i fosilnih goriva, i dezodoransa, i lekova, i frižidera, i klima uređaja, i sprejeva, iako NASA prati burno šta se dešava sa ozonskim rupama na Antarktiku i svim drugima, ali je pitanje da li će čovečanstvo smoći snage da prevaziđe svoje slabosti i svoja trenutna zadovoljstva.

Hvala, kolega. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospodine Duliću, to su oni isti članovi na koje se pozivam od jutros, znači 136, 225, 226, i naravno ova vlada u kontinuitetu ćuti.
Pošto smo jutros dokazali da je hitan postupak zbog slikanja od 10. do 12. oktobra, mislim da posle svih ovih diskusija Vojislav Koštunica treba nama da objasni o čemu se ovde u stvari zapravo radi.
Prosto se pribojavam da ovaj protokol nema neki tajni aneks. To bi bio verovatno, po nekoj nomenklaturi, aneks 3. i pretpostavljam da u tom aneksu 3. stoji - ko do 2008, 1. januara, ne potvrdi ovaj protokol, sve druge zemlje ima da naprave koaliciju i ima da ga bombarduju. Prosto se plašim da nas neko ne uvede u rat sa Amerikom.
Mada, ovaj hitni postupak, da li slučajno ili namerno, podudara se i sa promenom američkog ambasadora u Srbiji. Pol Polt je otišao, došao je ovaj drugi Kameron, pa me interesuje ako postoji takav tajni sporazuma i tajni aneks, kakve su obaveze Srbije, s obzirom da mi nemamo nijedan avion koji bi mogao da preleti preko državne granice. Nemamo ni tenkove, to je sve Sartid pretopio.
Amerikanci su nam uništili kompletno vojsku, znači uništili su vojsku zbog verovatno nekog tajnog sporazuma koji nas obavezuje kada pristupimo ovome. Mi to možda sada i ne znamo, jer u tim međunarodnim sporazumima, koji su imali svoj javni domen, postojao je i onaj tajni domen. Demonstriraću vam to na nekoliko primera.
Sećate se Dejtonskog sporazuma i svega onoga što se dešavalo u Srbiji oko toga da li treba prihvatiti, da li ne treba prihvatiti itd. Logički su pobedili oni koji su se zalagali da se ne prihvati. Da li znate zbog čega? Zato što meni niko nikada iz međunarodne zajednice s kim sam razgovarao o Dejtonskom sporazumu nije pričao o međunarodnom aktu koji obavezuje, nego mi je pričao da je to jedan akt kojim je Bil Klinton trebalo da napravi dobru stratešku poziciju za nove izbore, jer je u to vreme bila velika afera koju mu je tamo neko drugi smestio. Kada se mi pozivamo na Dejtonski sporazum i na njegove anekse u kojima se nalazi Ustav itd, oni kažu - to ne važi.
Drugi primer za to je Rezolucija 1244. Videli ste i sami, oni koji su se zaklinjali u nju, nametnuli nam je, kažu - ne važi više. Šta važi? Važi neka njihova volja. Zato sumnjam da i ovde postoji nešto što mi ne znamo, možda neko u Vladi zna.
Ne želim da bombardujem američke građane, to da vam kažem pošteno, ne bih dao podršku, mada za vas nisam siguran, za vas mislim vlast i ove pučiste, jer vi ste ih pozivali da se nastavi sa NATO bombardovanjem - još sedam dana, pa će da padne režim. Možete i vi da se potrudite da se razjasni ovo pitanje da li postoji još neki tajni aneks za koji mi ne znamo.
(Predsednik: Možemo da pitamo ministra. Hvala vam.)
Ne verujem da ministar zna, znate. Više to zna onaj glavni koji treba da se slika između 10. i 12. na ovoj konferenciji ovde, a nadam se da niste vi.

Ne, ne. Hvala puno. Po Poslovniku dr Žarko Obradović, izvolite.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, niste bili pre podne ovde, pa nisam bio u situaciji da vam se obratim, a ne bih to hteo da radim a da vi niste prisutni.
Ovo se odnosi na vas i na obaveze koje vi imate utvrđene odredbama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, a vi bi trebalo da budete prvi koji to primenjuje i da nam date dobar primer kako to treba da radimo.
Jer ako vi ne primenjujete odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, onda nemojte se čuditi drugim poslanicima što na svoj način tumače odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije i pokušavaju sa ove govornice građanima Republike Srbije da saopšte stavove o pojedinim temama.
Naime, reč je o članu 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koji govori o obavezama predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, koje glase da predsednik Narodne skupštine Republike Srbije vrši druge poslove predviđene zakonom, pored ostalih i ovim poslovnikom, naravno.
Član 113. Zakona o lokalnoj samoupravi je eksplicitan i kaže u stavu 3: "Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike u roku od tri meseca od dana raspuštanja skupština jedinica lokalne samouprave". Nema da li hoće, da li neće, da li mu se dopada ili ne dopada, mora da raspiše izbore.
Naravno, ima još jedan stav, ali on u ovom slučaju apsolutno nije bitan jer predsednik Narodne skupštine to može da uradi. Izbori za odbornike Skupštine opštine Leskovac, pošto je o Leskovcu reč, održani su krajem prošle godine. Gospodin Predrag Marković je, poštujući odredbe Poslovnika, raspisao izbore za skupštinu lokalne samouprave, iako je bilo očigledno da će biti ovi drugi, ali to je neka druga priča.
Izbori su održani, skupština nije konstituisana i Vlada Republike Srbije je 12. aprila 2007. godine donela odluku o uvođenju privremenih mera u Skupštini opštine Leskovac i od tog dana u Leskovcu funkcioniše privremena uprava sa predsednikom opštine koji je izabran u novembru 2006. godine.
SPS smatra da uvođenje prinudne uprave u Skupštinu opštine Leskovac 12. aprila je dovoljan razlog, s obzirom da su prošla tri meseca, da se uvede prinuda uprava.
Kako izgleda prinudna uprava? Ovde imam određena dokumenta, napravljen je jedan spisak kako koalicija sastavljena u privremenom veću deli radna mesta po strankama, verovali ili ne.
Tačno je navedena sistematizacija radnih mesta u Leskovcu, šta kome i koliko treba da pripadne.
Ovo govorim zato što se pominju sve stranke koje su zastupljene u tome, to su naravno stranke vladajuće koalicije - DSS, DS, G17 PLUS i Nova Srbija, da ne bi neko pomislio da je reč o nekim trećim, četvrtim ili petim i tačno je predviđeno šta ko treba da dobije.
Neka me neko ubedi da je ovo funkcionisanje lokalne samouprave na način koji predviđa Zakon o lokalnoj samoupravi.
Definitivno se produžava vreme trajanja ovih skupština mimo zakona i dozvoljava se grupi ljudi da u ime skupštine, i privremeni organ zamenjuje rad skupštine, to zakon predviđa, ali samo tri meseca, posle toga se raspisuju izbori, da vedre i oblače i mimo građana i njihove izborne volje uređuju odnose u opštini Leskovac.
Mislim da ima i drugih ljudi u ovoj skupštini koji mogu da potvrde ove moje reči, da je stanje u lokalnoj samoupravi jako loše, da Vlada nema nijedan razlog, odnosno da predsednik nema nijedan razlog da produži trajanje ove neregularne situacije i da bi trebalo, poštujući odredbe Poslovnika i odredbe zakona koje predviđaju i daju mu ovlašćenja, da raspiše izbore za jedinice lokalne samouprave, pa neka građani Leskovca odluče ko će posle toga uređivati lokalnu samoupravu.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Goran Cvetanović.