Dame i gospodo narodni poslanici, izbor predsednika, potpredsednika i tri člana saveta Državne revizorske institucije je nastavak i potvrda kontradiktornosti samog Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji. To je, u vezi sa članovima 17, 18. i 19, izuzetno dobro obrazlagao naš kolega gospodin Krasić. Videli ste i sami da uloga predloženih kandidata za predsednike, potpredsednike i članove ne može da bude ostvarena zato što oni već rade u institucijama koje se finansiraju iz budžeta i to je nespojivo. U samom startu to je sukob interesa.
Postavlja se pitanje da li ste vi njih predložili da bi oni prošli ili ste ih predložili da bi ih se otarasili, kao nekih svojih kadrova koji nisu toliko kvalitetni, jer ste znali da ne mogu po zakonu biti izabrani. Ono što je koincidencija, da krenem od ovih zahvalnica pojedinih kandidata koji se zahvaljuju strankama koje su ih kandidovale, to je, za početak, kapara, sad će se gospođa zahvaliti, a kada bude izabrana, mnogo više će se odužiti stranci koja ju je predložila.
U članu 12. ovog zakona se kaže: "Delokrug i način obavljanja poslova službi institucije, unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta bliže se uređuje aktom institucije, koji na predlog predsednika institucije donosi savet." Dolazimo do toga zašto ste predložili baš ove kadrove. To je zato i urađeno, da bi kadrovi koji budu izabrani mogli da se oduže svim strankama koje su ih predložile i svim kadrovima koji će stajati iza njih. Sada će predsednik institucije saveta napraviti sistematizaciju radnih mesta u savetu i onda će po stranačkim kriterijumima, ko ga je zadužio, ko se kome zahvalio, on zapošljavati kadrove iz tih stranaka. Tako ćemo stvoriti jedan savet koji može da broji 10, 20, 30, 40 ljudi, nema ograničenja koliko će da broji, jer će uvek moći da se kaže da je obim posla toliko veliki da mora da se zaposle kadrovi i da se proširi posao.
Imamo tu još neku koincidenciju; članove 17, 18. i 19. ću preskočiti jer je gospodin Krasić to dobro elaborirao i svima stavio do znanja kako je to stvarno urađeno protivzakonito. Ovo što sam rekao nastaviću u kontinuitetu sa ovom pričom.
Tu je član 33 - spoljni stručnjaci ili, kako se to kaže u narodu, spoljni saradnici. Zašto dolazimo do toga - spoljni stručnjaci? Znači, "institucija u postupku revizije može angažovati spoljne stručnjake radi obavljanja određenih poslova iz svoje nadležnosti, ukoliko revizija zahteva posebno specijalističko znanje kojim institucija ne raspolaže".
Sada meni nije jasno zašto se uopšte osniva institucija koja u startu priznaje da može da se desi da ne raspolaže nekim posebnim znanjima. Spoljni stručni saradnici u revizorskom delu instituta, znači, to je neko veštačenje u ekonomskoj, finansijskoj sferi.
Možemo napraviti jedan dobar institut, ali se može desiti da kadrovi koji budu zaposleni u institutu, koji su kadrovi nekih stranaka, nisu stručni kadrovi i onda ćete uvek imati opravdanje i objašnjenje da morate uzeti nekoga sa strane, da morate njega platiti, a zna se da su spoljni stručni saradnici, to su tzv. ugovori o delu, izuzetno dobro plaćeni.
Ovde se čak navodi da spoljni stručnjak institucije mora da ima odgovarajuće stručno znanje i iskustvo. Normalno je da se podrazumeva da i onaj ko je u instituciji mora sve to da ima. Ako sve to ima, postavlja se pitanje čemu član 33, gde bi trebalo da uzmemo... Čak se navodi da bi spoljni stručni saradnik mogao biti fizičko ili pravno lice, to je sasvim normalno, ali da može biti angažovan i kao pravno lice, kao firma, ili kao fizičko lice iz inostranstva. Kad dođe neko iz inostranstva, kako će to biti plaćeno, koliko će to sve da košta i po kom kriterijumu ćemo mi odrediti, tj. ovaj savet će odrediti osobi iz inostranstva, naročito ako je to fizičko lice? Ovde je stranački kriterijum, ali kako će se gledati sa strane, kad se dovede neko sa strane? Imamo pravo da sumnjamo da će se dovesti neka osoba koja će biti na strani vladajuće koalicije.
Ono što je još nelogično, to je član 35; lepo se kaže šta bi trebalo program revizije da obuhvata svake godine: budžet Republike Srbije, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, odgovarajući broj jedinica lokalne samouprave, poslovanje Narodne banke Srbije koje se odnosi na korišćenje javnih sredstava i odgovarajući broj javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica koja je osnovao direktni, odnosno indirektni korisnik javnih sredstava.
Staviću akcenat na član 35. u stavu 5. Znači, odgovarajući broj javnih preduzeća. Da budemo iskreni, zna se koji su predstavnici javnih preduzeća, koji su direktori javnih preduzeća, ko je u upravnim i nadzornim odborima. Znači, to su sve kadrovi trenutno vladajuće koalicije. Revizorska kuća i ove institucije, kada dođe tamo, a članovi su pojedinih stranaka... I da nisu članovi pojedinih stranaka, čim ih je stranka angažovala znači da imaju obavezu prema toj stranci.
Nameće se pitanje da li će oni, ne hteti, nego smeti da budu pošteni u svom delu posla, pa da uđu u javna preduzeća gde je npr. direktor javnog preduzeća iz DS-a, pa će sad on doći, naći će mu revizijom da nije poslovanje bilo pravilno u finansijskom smislu ili kroz dokumentaciju, kako će se to njemu omogućiti da on ima svoj integritet, da ima nezavisnost posla koji obavlja, ako se zna da iza te javne ustanove ili javne firme i javnog preduzeća stoji direktor koji je član neke stranke koja je uticajna u toj stranci. Videćete da će doći do sukoba interesa, i to sukoba interesa onih koji rade u revizorskoj kući i sukoba interesa javnih preduzeća i direktora javnih preduzeća, članova upravnih odbora.
Uzeću primer opštine Novi Beograd. SO Novi Beograd je donela odluku da neće angažovati eksternog revizora. Zašto neće angažovati eksternog revizora?
Kada bi došao neko sa strane, on bi ustanovio sve prekršaje u Javnom preduzeću Poslovni prostor i u samoj opštini, od javnih nabavki do ostalih manipulacija i mahinacija koje su se dogodile.
Zašto je napravljen izbor ovih ljudi? Baš zato da ne bi mogla da se proširi istina o malverzacijama u javnim preduzećima, u bankama, u opštinama i na lokalnim nivoima. To je nešto što se stavlja do znanja da nije primereno i da je ovo što je rečeno izuzetno nekorektno.
Bilo je mnogo lakše i korektnije da se raspiše jedan konkurs, gde bi Skupština i mi poslanici ovde mogli da odlučujemo o svakom članu.
Ovako je dat spisak želja svih stranaka i predloženi su ljudi koji će morati da se na bilo kakav način, a prevashodno će imati moralnu obavezu prema strankama koje su ih predložile, oduže njima. To automatski stvara dozu nepoverenja u sav ovaj proces.
Da je bio javni konkurs, moglo je da se raspravlja o svakom kandidatu, a mislim da u Srbiji ima poštenih vanstranačkih ličnosti, stručnih u ekonomskim i pravnim sferama, tako da je moglo mnogo lakše da se nađe i da se opravda uloga ljudi koji su ovde.
Niko nema ništa protiv toga da postoji Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, ali ovaj način i ovaj izbor vaših kadrova već izaziva sumnju da će to uopšte biti urađeno u onom smislu kako bi trebalo, da će opravdati prvi zadatak i obavezu po Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji.
Stekao sam utisak da vi, gospodine Vujadinoviću, hoćete Divca da predložite kao kandidata za gradonačelnika i ujedno nekog direktora za revizora. Toliko ste ga nahvalili da bi možda on i odgovarao, po vama, da bude revizor. Toliko.