Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 92 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nenad Bogdanović, Nenad Čanak i Nebojša Ranđelović.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – IZBOR PREDSEDNIKA, POTPREDSEDNIKA I ČLANOVA SAVETA DRŽAVNE REVIZORSKE INSTITUCIJE, SA LISTE KOJU JE PODNEO ODBOR ZA FINANSIJE
Primili ste listu kandidata za predsednika, potpredsednika i članove Saveta Državne revizorske institucije, koju je podneo Odbor za finansije.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3. a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska radikalna stranka – jedan sat, 37 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa Demokratska stranka – jedan sat, 16 minuta 48 sekundi, poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica – 56 minuta i 24 sekunde, poslanička grupa G17 plus – 22 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 19 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa Liberalno-demokratska partija – 13 minuta i 12 sekundi, Poslanička grupa manjina - Savez vojvođanskih Mađara, Lista za Sandžak, Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preševske doline – 7 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa Vojvođanski poslanici - LSV, SVM – 6 minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres.
Da li predstavnik predlagača narodni poslanik Radojko Obradović, zamenik predsednika Odbora za finansije, želi reč? (Nije tu.)
Po Poslovniku, Čedomir Jovanović.
Obaveštavam narodne poslanike da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS po ovoj tački dnevnog reda narodni poslanik Veroljub Arsić, a poslaničke grupe SPS narodni poslanik Borka Vučić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih predlagača ove tačke dnevnog reda da povuče svoj predlog.
Mislimo da je odluka koju parlament mora da donese, izbor članova Državne revizorske institucije, veoma ozbiljna, a na povlačenje ove tačke dnevnog reda prinuđeni smo zbog neprihvatljive kandidature gospođe Natalije Ćatović.
Mislim da ni nadležni odbor, a ni svi potpisnici predloga da se, između ostalog, i gospođa Ćatović kandiduje za ovu odgovornu funkciju, nisu znali zapravo sve podatke iz profesionalne biografije kandidata.
Reč je, koliko smo mi upoznati, o kandidaturi iza koje je formalno stala stranka Velimira Ilića - Nova Srbija.
Što se tiče gospođe Ćatović, najmanje je važno to što je bila kadar Socijalističke partije Srbije, o tome ne želimo da polemišemo, ali ona je bila osumnjičena za kršenje zakona.
Protiv nje smo svojevremeno, mislim da je to dovoljno, kao Demokratska opozicija Srbije, podneli krivičnu prijavu zbog toga što je kao član Izborne komisije u opštini Topola učestvovala u kršenjima izbornog zakona i prikrivanju izbornih rezultata tokom 2000. godine.
Ne bih želeo da ovde sada polemišemo o detaljima iz biografije gospođe Ćatović, ali očigledno da se radi o osobi koja ne može zadovoljavati stroge kriterijume koji prate rade u tako važnoj instituciji kakva je Državna revizorska institucija. Zato bih zamolio predlagača da povuče ovaj predlog i da onda izađe sa drugom kandidaturom, koju bismo mogli da podržimo. Inače, mi smo spremni da podržimo rad ove institucije, jer je smatramo važnom i potrebnom.

Hvala puno. Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Borka Vučić, ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije.

Poštovane kolege i koleginice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani predsedniče i predsedništvo, imam čast i zadovoljstvo da govorim o jednoj veoma interesantnoj tački dnevnog reda, veoma važnoj ekonomsko-finansijskoj instituciji koja treba da počne rad i koja je u celom svetu veoma važna institucija a kod nas je na početku.
Kao poslanik liste SPS, evo, dobila sam poverenje i velika mi je čast da to mogu da uradim jer smatram da sam sa takvim institucijama za nekih oko 40-tak godina radnog iskustva u privrednim bankama imala samo koristi i imala prilike uglavnom da sarađujem na osnovi preventive.
Znači, ne radi se samo o instituciji koja je kontrola, državna ili druga, nego se radi i o određenoj preventivnoj ulozi ovakve vrste institucija koja bi i nama, da smo je imali ranije, možda donela bolji i efikasniji rad same Skupštine.
Nesporna je činjenica da upravljanje javnim finansijama jedne države svuda u svetu, pa trebalo bi i kod nas, nije samo pitanje politike, već struke, i to veoma kompleksno. Mi uvodimo ovu instituciju poslednji od svih zemalja u okruženju kao i bivših jugoslovenskih republika.
Rasprava o budžetu za 2007. godinu koju smo nedavno svi doživeli, koji je jedan od naših kolega nazvao pregrejanim i friziranim budžetom, imala je i pripreme, i planiranje, i predlaganje, i obrazloženje budžeta, i izveštavanje i sve drugo, ali to je sve bilo bez jedne preko potrebne osnove. Nemamo završne račune skoro svih godina, od dolaska nove vlasti posle 2000. godine, kao ni oditovanih bilansa. I bez toga, bilans je usvojen, što pokazuje da je krajnje vreme i da nam je Državna revizorska institucija neophodna.
U budžetu za 2007. godinu za ovu instituciju predviđa se svega 9 miliona dinara, od čega je preko 90% za zarade zaposlenima, a sve drugo nije u planu. Po tome se vidi koliko je ovaj predlog ozbiljan. Posebno je važno da se poslovi pratećih službi imaju u vidu, jer ovo je samo jedan savet, jedna vrhunska institucija.
Mislim da je najvažnije da se poslovi ove institucije obavljaju ne samo u skladu sa zakonom, što se podrazumeva, već i od strane visoko profesionalno osposobljenih kadrova koji imaju bogata i raznovrsna iskustva u oblasti javnih finansija.
Razlog za insistiranje na ovoj činjenici je taj što se očekuje da Državna revizorska institucija Srbije funkcioniše bez političkih uticaja, na stručnoj, kao i zakonskim ovlašćenjima uređenoj, osnovi. Posebno izdvajam član 17. i član 18. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, što se posebno odnosi na sukob interesa od strane članova saveta.
S obzirom na stranačku pripadnost članova Odbora za finansije, čiji sam i ja član, i načina sastavljanja liste predloga kandidata, već sada je izvesno da će izvršna vlast uz pomoć ove institucije kontrolisati samu sebe. Kako narod kaže "kadija te tuži, kadija ti sudi".
Lista predloženih kandidata sastavljena je od dva kandidata iz DS-a, dva kandidata iz DSS-a i jednog kandidata iz G17 plus.
Da li Državna revizorska institucija može biti nezavisna institucija, u skladu sa Zakonom, ako mi nemamo predstavnika opozicije? Sudeći po predlogu ovog odbora, koji je posle više odlaganja i stranačkih ucena ovako odlučio, budući srpski budžetski revizor biće sve, ali neće biti nesamostalna i od izvršnih vlasti nezavisna institucija, koja treba da omogući veću transparentnost ovog segmenta javnih finansija. Da bi se to obezbedilo, neophodno je da kadrovi koji će obavljati ove poslove budu iz sveta struke. Pre svega treba da imaju mogućnost da se znanjem odupiru eventualnim političkim ili drugim uticajima, ne iz oblasti autoriteta struke i znanja, već interesnih, bilo političkih ili ekonomskih sfera, što bi umanjilo ili deplasiralo značajnu ulogu ove institucije i obeshrabrilo sva nastojanja da se na savremeni način i u skladu sa evropskim standardima uredi i realizuje upravljanje javnim finansijama.
Mora se poći od činjenice da je nemoguće izabrati dobre kadrove za ove poslove, ako se na bilo koji način personalni predlozi isključivo vezuju za poverenje političkih stranaka.
Moram da napomenem da u Srbiji ima i te kako sposobnih, stručnih i čestitih ljudi, koji znaju poslove upravljanja javnim finansijama. Imaju veliko i bogato iskustvo u obavljanju visokostručnih i važnih poslova, a nisu bili vezani ni za jednu političku stranku. Stoga bi trebalo proširiti listu kandidata da svi koji se izjašnjavaju u ovoj skupštini, naš narod, cela javnost, uvide da nije moguće pronaći prave stručnjake koji imaju dovoljno ne samo stručnog autoriteta, već i moralnih osobina. Treba nama svima poslanicima prezentirati listu pojedinačnih kandidata, ne po stranačkoj opredeljenosti, već i po svim ostalim kvalitetima.
Zapazila sam, analizirajući listu od ovih pet kandidata, da je lista prikazana veoma nejednako, nije onako šablonska kakva treba da bude, tako da se ne može ni dobiti realni utisak o ovim kandidatima, niti ono što nam je potrebno, a što je potrebno da naši građani vide, da jedna ovakva institucija ima kandidate koji ispunjavaju te uslove.
Zbog toga je poslanička grupa SPS shvatajući ovaj problem u celini dala dva predloga kojima se na Odboru nije apsolutno posvetila... Mi smo se trudili da zadovoljimo sve ove kriterijume i druge kriterijume o kojima ću kasnije govoriti, da nađemo jednog kandidata srednjih godina, stručnog, širokog iskustva, obrazovanja, i nekog malo mlađeg. Naravno, našli smo takvog kandidata. Mi smo ponosni da je SPS delovao u jednom pravcu koji je nama potreban za izbor članova saveta ove važne institucije.
Hajde da počnem od ženskog kandidata, pošto ja poštujem dame, jer ovde ima malo dama, a moglo bi da ih bude više. Naš kandidat Nada Mijajlović, svi je znaju, bila je dosta dugo direktor SDK u staroj Jugoslaviji.
Ona je kandidat kome skoro da ne može biti ravan niko od ovih kandidata koji se nalaze na ovoj listi. Ima ekonomski fakultet. Ima magistarski rad, provela je dovoljno u privredi, dovoljno u vanprivrednim institucijama, u državnim institucijama. Radila je u oblasti transformisanja svojine u privatnu svojinu, kao pomoćnik ministra. Najveći deo svog radnog veka je provela baš u ovoj instituciji, i to u periodu kada se kod nas vršila velika transformacija i već počeo proces za stabilizaciju.
Kao direktor filijale SDK rukovodila je svim poslovima utvrđenim Zakonom. U službi je bila samostalna i nezavisna i za svoj rad odgovarala je Skupštini Republike Srbije.
Dakle, reč je o poslovima interne i eksterne kontrole svih pravnih subjekata u privredi i van privrede. Na poslovima generalnog direktora ZOP-a, koji je zapošljavao oko 8.000 radnika u celoj našoj bivšoj Jugoslaviji, rukovodila je i odgovarala za poslove platnog prometa u zemlji i poslove kontrole u okvirima zakona.
U to vreme, ispred institucija kojima je rukovodila učestvovala je u izradi zakonodavnog dela programa rada Republike i Savezne vlade. Za direktora Republičke agencije za procenu vrednosti kapitala, rukovodila je poslovima i aktivnostima definisanim zakonom o Republičkoj agenciji i zakonom o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike. Reč je o kontroli izvršene revalorizacije vrednosti kapitala preduzeća, koja su vršila pretvaranje društvene svojine u druge oblike svojine.
Prema tome, ovo je samo nekoliko podataka o ovom kandidatu koga naša poslanička grupa ističe.
Vidi se da jedan ovakav profil, ekonomsko-finansijski, predstavlja pravu ličnost, koja bi trebalo da bude jedan od članova ovog saveta. Dakle, ja sam rekla da je srednjih godina, za mene su svi srednjih godina. Ona je rođena 1948. godine, a naš drugi kandidat Rajko Perić, on je mlađi, on je 1956. godište.
Isto tako, on je finansijski i bankarski stručnjak uglavnom od 1997. godine. Takođe je, kao i Nada, ekonomista, takođe je magistar i sada priprema doktorsku disertaciju. Sa iskustvom preko 10 godina rada uglavnom u bankama, u Novosadskoj banci, sada u novim uslovima ''Erste banci'', kada su nastupile i druge banke, u saradnji sa drugim kućama, na kraju se nalazi na dužnosti pomoćnika direktora filijale u Poštanskoj štedionici.
Ako postoji i jedna institucija u Srbiji za koju je najvažnije da se kandiduju pre svega stručni i samo dokazani kadrovi, onda je to upravo ova Državna revizorska institucija. Ako se ovi osnovni uslovi ne obezbede, onda nije izvesno da će se obezbediti dovoljan stručni i svaki drugi preko potreban autoritet ovoj instituciji, koja tek startuje u Srbiji.
Državna revizorska institucija bi trebalo da bude signal svima da se neće tolerisati finansijska nedisciplina u trošenju državnog novca, a pogotovo u situaciji koju sada imamo. Nemamo završne račune koji su prošli reviziju za poslednjih pet godina. Ministri finansija nisu razrešavani dužnosti po zakonskoj proceduri, posle prihvatanja završnog računa na nadležnom organu, na nadležnoj skupštini, tako da je naša situacija tu dosta komplikovana.
Ocenjujem da je predlog liste kandidata Odbora za finansije odraz vlastite sile, čisto stranačke, bez uvažavanja bitnih zakonskih uslova i sličnih kriterijuma. Ja sam to doživela na Odboru za finansije. Posebno je neprihvatljivo na ovako visokom zakonodavnom telu omalovažavanje predloga opozicije, kojoj se, navodno, nudi mogućnost saradnje. Zato bih istakla neke ključne elemente koje bi trebalo imati u vidu prilikom rasprave na današnjem zasedanju Narodne skupštine, a vezano za tačku 7. dnevnog reda.
Radi se o potrebi još jednog filtriranja predloga liste kandidata na bazi stručnih, iskustvenih i moralnih uslova. Samo bih se pozvala na zakon koji je pre dve godine usvojen, o proglašenju Zakona o državnoj revizorskoj instituciji, na član 17. i član 18.
Uzeću samo dve tačke člana 17. koje kažu: "Funkcija člana Saveta nije spojiva sa: 1) funkcijom u državnom organu, u organima lokalne vlasti ili nosioca javnih ovlašćenja i funkcijom u političkim strankama ili sindikatima; 2) radom u državnom organu, organu lokalne vlasti ili kod nosioca javnih ovlašćenja".
Član 18. je veoma važan da mi poslanici shvatimo i svoju odgovornost u ovom delu. Stav 2. člana 18. kaže: "Član saveta ne može učestvovati i odlučivati u postupku revizije ako je bio radno angažovan kod lica koja su predmet revizije ili obavlja određene poslove za račun subjekta revizije, ako od prestanka tog zaposlenja ili završetka poslova nije proteklo pet godina."
To se odnosi na sve kandidate. Upozoravam, mi poslanici ne bi trebalo da podržimo ovu listu kojom se krše član 18. i član 17. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, posebno kada se radi o sukobu interesa i kada se radi o izboru ovakvih kandidata, kojima se ja izvinjavam, ne kažem da su oni loši kandidati i da nemaju iskustva, ali ovaj profil kod ovih pet kandidata nije u celosti i pojedinačno ispunjen. Listu treba vratiti Odboru za finansije i tražiti novi predlog, sa većim brojem ravnopravnih kandidata.
Zalažem se, i naš poslanički klub SPS se zalaže da poslanici u svojoj raspravi oroče ovo za Narodnu skupštinu povodom novih predloga. U suprotnom, bez efikasnog funkcionisanja Državne revizorske institucije samo ćemo dati doprinos stopiranju borbe protiv negativnih trendova u suzbijanju korupcije, štete u oblasti privatizacije i procesa razvoja privrede i društva uopšte.
Takođe, smatramo da je svim poslanicima jasno da predviđena sredstva od svega devet miliona dinara nisu dovoljno za stručni aparat ove značajne finansijske institucije, a posebno kada se porede sa drugim predviđenim i većim potrošačima u budžetu za 2007. godinu. Ne bih da pominjem kulturu, ali uzela bih kao primer... Samo da pitamo ministra, ali ministra nema, niti bilo kog iz Ministarstva finansija, da mi kaže u kojoj grupi potrošača se našla u 2007. godini ova institucija, iako se to može dodati. Ocena je da se tome nije posvetila prava pažnja.
Poslanici ne smeju dozvoliti ovakvu ostrašćenost i omalovažavanje predloga opozicije, čiji su kandidati stručni, iskusni i moralni kadrovi. Poslanička grupa SPS baš takve ljude je istakla kao kandidate, i da pokaže da ih ima i da se ponosimo što smo ih mi tako brzo pronašli. Na kraju, pitanje izbora kandidata za članove Saveta Državne revizorske institucije Srbije nije samo pitanje izbora stručnih, moralnih i kompetentnih kadrova. Ovo pitanje istovremeno je i potvrda stvarne demokratije, za koju se mnoge stranke u Skupštini tako zdušno zalažu, ali samo na papiru.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, jedna priča koja traje već nešto više od dve godine privodi se kraju. Priča je otpočela sa Predlogom zakona o državnoj revizorskoj instituciji.
Ovlašćeni predstavnik predlagača gospodin Radojko Obradović, koga bih voleo sada da vidim ovde u sali kao narodnog poslanika i kao izvestioca Odbora za predložene kandidate, otvorio je tu priču što se tiče Državne revizorske institucije.
Sam predlog zakona, onakav kakav jeste, uz određene nedostatke, da kažemo, može da uđe u neku određenu primenu, ideja je u osnovi dobra, jer svakako da državi sa ovakvom Vladom, sa ovakvim ministrima treba Državna revizorska institucija. Priča je išla dalje, da to treba da bude stručno, nezavisno telo koje će da proverava kako budžetski korisnici troše narodne pare.
Zakon je izglasan 2005. godine i nikada nije ušao u primenu takav kakav jeste, u tom izvornom obliku, a 2007. godine imamo izmene i dopune Zakona, pa se kaže da su uslovi koje je predvideo osnovni zakon toliko strogi za članove saveta Državne revizorske institucije da nema ko da konkuriše, da nema ko da se prijavi, pa moramo da snizimo te kriterijume da bismo, eto, konačno formirali savet, a onda i Državnu revizorsku instituciju i da bi počela kontrola rada Vlade Republike Srbije, budžetskih korisnika. Uradili ste izmene i dopune.
Sada, evo nas ovde sa predlozima kandidata. Srpska radikalna stranka neće glasati za kandidate koje je predložio Odbor za finansije, ali ne zato što je SRS protiv Državne revizorske institucije i kontrole narodnih para, nego zato što ovde kriterijum nije bila struka, nije bilo znanje, nije bilo poštenje, nego je kriterijum bio politička pripadnost.
Dame i gospodo narodni poslanici, da je tako, reći ću vam na nekoliko primera, ali da se vratimo samoj sednici Odbora za finansije. Iznenadilo me ono što se dešavalo na toj sednici.
Materijal o predloženim kandidatima narodni poslanici su dobili na samoj sednici. Nijedan kandidat nije sam konkurisao Odboru za finansije, odnosno nismo imali u materijalu takve kandidate. Kandidati o kojima smo raspravljali bili su predlagani od strane političkih stranaka.
Voleo bih da je stvarno oglašen konkurs za članove saveta, da su ljudi od struke konkurisali, da je Odbor za finansije imao sve kandidate, da ni iza jednog ne stoji nijedna politička stranka, nego da gledamo njihovu stručnost, biografiju, dostignuća iz te oblasti, koliko su objavili dela, da li su se bavili naučnim radom u vezi sa revizijom itd, itd. Ništa od svega toga nije bilo. Dati su kandidati DS-a, DSS-a, G17, SPS-a itd, a SRS nije htela da učestvuje u toj farsi.
Mi smo samo izneli svoje primedbe na Odboru za finansije, nešto malo o biografijama kandidata i ostavili ovde da u Skupštini Srbije raspravimo i o kandidatima i kako formirate tu Državnu revizorsku instituciju.
To je ono što stoji iza ovog predloga, ovakvog kakav jeste, a da se radilo po ovom principu, kao što je to pričao gospodin Radojko, kada je donošen zakon, da će biti Državna revizorska institucija kao nezavisan organ...
Kasnije ću da se vratim na biografije, samo bih da pročitam članove 17. i 18. Zakona o državnoj revizorskoj instituciji.
U članu 18. se kaže – funkcija člana saveta nije spojiva sa funkcijom u državnom organu, u organima lokalne vlasti ili nosioca javnih ovlašćenja i funkcijom u političkim strankama ili sindikatima. Već u članu 17. ste prekršili zakon, i to ne u jednom nabrajanju, nego u više delova.
Prvo, funkcija u državnom organu – ima li, od predloženih kandidata, kandidata koji trenutno rade u državnom organu? Ima. Kasnije ćemo da čitamo njihove biografije. Vrlo visoko se kotiraju u državnom organu i vrlo su blizu para državnog organa, i to baš iz Demokratske stranke.
Možete da kažete da nema funkciju u političkoj stranci ili da nije član političke stranke za sve ove kandidate o kojima je Odbor za finansije raspravljao? Ne možete, jer predlažete vi, kao političke stranke. Nisu sami došli, prijavili se, pa mi na Odboru za finansije, ako treba i 10 dana da sedimo, da raspravljamo o svakom kandidatu, da prvo eliminišemo, da sužavamo krug, da izaberemo na Odboru za finansije. Ne, Odbor za finansije je trebalo da bude samo farsa, da političke stranke proguraju svoje političke istomišljenike i saučesnike, mogu da kažem slobodno, u kriminalnim radnjama. Ne svi od ovih kandidata, ali mnogi od njih.
Da li možete da kažete da nema nosilaca funkcija u organima lokalne vlasti? Ne možete, takođe. Jedan od kandidata je opštinski javni pravobranilac. Do sada je zastupao opštinu u više sporova, pa se razume u posao finansija. Tako to izgleda, dame i gospodo, kad nam DOS u svojoj trećoj mutaciji pokušava da prevari građane i ovu skupštinu.
Tačka 2) člana 17: "Funkcija člana Saveta nije spojiva sa radom u državnom organu, organu lokalne vlasti ili kod nosioca javnih ovlašćenja, 3) članstvom u organu upravljanja ili nadzora privrednog društva", imate i takve kandidate, "javnog preduzeća, fonda, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja ili drugog pravnog lica sa učešćem državnog kapitala."
Tu bih se ja zaustavio kod člana 17. i prešao na član 18. koji kaže u drugom stavu: "Član Saveta ne može učestvovati i odlučivati u postupku revizije, ako je bio radno angažovan kod lica koje je predmet revizije ili je obavljao određene poslove za račun subjekta revizije, ako od prestanka tog zaposlenja ili završetka poslova nije proteklo pet godina."
Ovlašćeni predlagači u Odboru za finansije, kada smo to čitali, kažu – to nije tačno, neće ona više da bude u Ministarstvu finansija kada bude izabrana za člana saveta.
Neka da otkaz u Ministarstvu finansija pre nego što bude izabrana za člana saveta, da vidimo da rizikuje, da dokaže da joj je struka ispred političke stranke i ispred radnog mesta. Naravno, pošto je toliko veliki stručnjak, kao što vidimo, Ministarstvo finansija može bez nje, čim će preći u savet. Pošto je toliki stručnjak, neka uđe malo u privredu, neka da drugi doprinos, nemoj da troši narodne pare. Neka se dokaže tamo, pa onda neka konkuriše za člana saveta, a biramo ih na svakih pet godina, neka sačeka sledeći izbor.
Ovde je reč o tome da DS, DSS, G17 plus i NS hoće da postave svoje političke istomišljenike koji će u Državnoj revizorskoj instituciji da štite njihov kriminal. Samo malo ću vam pročitati biografije.
Gospodin Radoslav Sretenović, predložen za predsednika Državne revizorske institucije, radi u Narodnoj banci Srbije 15 godina, trenutno radi na poslovima samostalnog stručnog saradnika rukovodstva filijale Narodne banke Srbije.
Sada da postavim pitanje – kako misli gospodin Radoslav Sretenović da izvrši kontrolu poslovanja Narodne banke Republike Srbije, trošenja javnih sredstava, odnosno budžetskih para? Ne može. To će raditi neki drugi član saveta, a on u tom postupku revizije ne može.
Da vidimo kandidata za potpredsednika Državne revizorske institucije, Ljubica Nedeljković, predložena od strane Demokratske stranke, kaže – trenutna pozicija viši savetnik Ministarstva finansija - Uprava za trezor, baš gde su pare, Sektor za pripremu budžeta, baš odakle se puštaju.
Kao rukovodilac grupe za budžetski sistem obavlja najsloženije poslove iz domena budžetskog sistema (izrada zakona i podzakonskih akata) i poslove sistema finansiranja organizacija obaveznog socijalnog osiguranja (izrada i praćenje finansijskih planova penzijskih fondova, ZZO i Nacionalne službe za zapošljavanje).
Na budžet od skoro pola miliona, još ima pristup i fondovima obaveznog socijalnog osiguranja i zdravstvene zaštite itd. U najmanju ruku, ovo što je predložila Demokratska stranka je nemoralno.
Kako mislite da gospođa, ili gospođica, Ljubica Nedeljković učestvuje u bilo kom postupku revizije bilo kog budžetskog korisnika? Ona je u Upravi za trezor. Budžetski sistem je tako osmišljen da trezor kontroliše sve budžetske korisnike na teritoriji Republike. Oni rade samo preko podračuna kojima raspolažu, ali je trezor taj koji odobrava ili ne odobrava sredstva. Tako je napravljen Zakon o budžetskom sistemu. Znači, kontroliše.
U ovom trenutku ona može da sazna stanje bilo kog budžetskog korisnika, da odobri ili da zaustavi bilo koje trošenje para, da li se to nalazi u Beogradu, Sremskoj Mitrovici, u Vranju, bilo gde. A, vi ste nju postavili da bude potpredsednik Saveta Državne revizorske institucije! Tako to izgleda kada radi neka struka iz DOS-a. To nema nikakve veze sa strukom.
Pogledajmo druge kandidate. Kandidat Natalija Ćatović – rešenjem SO Topola od 5. 10. 2004. godine postavljena je za opštinskog javnog pravobranioca, na kojoj funkciji se i danas nalazi. Što se tiče struke, evo kako to ona obrazlaže – poslovi na kojima je radila po funkciji su vezani za zastupanje u sporovima većih vrednosti, tako da poznaje oblast finansija. Znači, ona je zastupala opštinu u nekim sporovima i ona poznaje oblast finansija. Voleo bih da znam koliko je sporova dobila, što kaže koleginica Radeta. Onda znači da svaki pravnik koji je bilo koje preduzeće zastupao, ako zastupate preduzeće, ništa drugo nije u pitanju nego finansijski sporovi, ima pravo da bude član saveta.
Da se vratimo malo na zakon i na to šta ste uradili sa zakonom, dame i gospodo narodni poslanici. Zakon je donet 2005. godine. Takav, u tom izvornom obliku, nikada nije ušao u primenu. Međutim, vi ste 2007. godine uradili izmene i dopune Zakona o državnoj revizorskoj instituciji, izglasali, pa ste tražili da kandidati za članove Saveta Državne revizorske institucije ne moraju više da imaju sedam godina radnog iskustva iz oblasti finansija, nego ste smanjili na pet. Obrazloženje vaše i gospodina Radojka Obradovića je bilo – mi nemamo dovoljno stručnih ljudi koji će da se bave revizijom i Državnom revizorskom institucijom. Da li je to baš tako? Nije. Mogu da kažem da je to laž.
Sada ću da vam pročitam imena kandidata koji su konkurisali godinu dana pre nego što su urađene izmene i dopune Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji i smanjeni kriterijumi. Ovo je dostavljeno Skupštini Srbije 4. maja 2006. godine. Izmene i dopune o smanjivanju kriterijuma smo uradili godinu dana kasnije. Evo ko je konkurisao za članove Saveta: prof. dr Slobodan Malinović, dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, predsednik Komiteta za etiku i edukaciju u Savezu računovođa i revizora Srbije. Drugi kandidat je bio profesor dr Blagoje Novićević, prodekan Ekonomskog fakulteta u Nišu. Treći kandidat je bio magistar Darko Nikolić, ovlašćeni revizor.
Da li su sva ova trojica kandidata bolji od svih ovih koje ste vi predložili? Jesu. Šta im onda nedostaje? Oni nisu u vašim političkim strankama ili možda nisu ni u jednoj, ali nisu u vašim i neće da rade za vas, da peglaju vaše zloupotrebe dok ste trošili budžetska sredstva. To je razlog zašto Odbor za finansije nije raspravljao o ovim kandidatima.
Vi ne stojite iza njih i neće da stoje ni oni iza vas, ukoliko bi vam radili reviziju, i to je vaš problem. Zašto vam je to problem? Zato što vam savest nije čista dok ste trošili budžetska sredstva i zato što revizija treba da ozakoni vaše zloupotrebe, zloupotrebe ministra u Vladi Republike Srbije i treba da zaštiti i onu dvojicu, bitange Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, i kako su trošili pare Naftne industrije Srbije i zašto direktor ne odgovara. Ne može to poslovanje da dobije pozitivnu ocenu kod revizora kod kojih je najvažnija struka.
Zato se Srpska radikalna stranka zalaže da se ovim poslom ne bave predstavnici političkih stranaka, nego da se bave ljudi koji poseduju znanje, stručnost, iskustvo, bez obzira na stranačku pripadnost, ukoliko im je do tog zvanja stalo i ukoliko neće da ga ukaljaju tako što će nečije ime i nečije zloupotrebe da zaštite. Nama je svejedno i što se tiče njihovog političkog opredeljenja, ukoliko poštuju određene kriterijume svog zanata.
Da je to tako i da se mi ne plašimo revizora, mi smo vam to dokazali i 2001, 2002. i 2003, pa sve do dana današnjeg. Niko, dame i gospodo poslanici, bolje od vas nije uradio revizije ministarstava u kojima su bili ministri iz Srpske radikalne stranke. Osim pojedinih napisa u novinama nikakvih zloupotreba nije bilo. Kada ste vi u pitanju i kada bi vama radio reviziju, teško da bi i ova sadašnja vlada, i ona prethodna Vojislava Koštunice, i ona vlada Zorana Đinđića i Zorana Živkovića... 99% ministara bi završilo u Požarevcu, zato se i otvara ovaj novi specijalni paviljon.

Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, šef poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, veoma važna rasprava je pred nama i zbog toga moramo razmišljati o načinu kako smo tu raspravu započeli. Ja bih vas pitao, gospodine predsedniče, u skladu sa članom 93. Poslovnika o radu, gde se nalazi predlagač ovog akta? Odnosno, gde je izvestilac koji bi u ime Odbora za finansije Narodne skupštine nama ovde u parlamentu podneo izveštaj o radu ovog odbora i obrazložio kandidature? Šta je toliko sporno u biografijama kandidata o kojima mi danas raspravljamo, kada se ni predlagač, a ni izvestilac Odbora nisu obratili poslanicima i poslanicama rekli zašto treba za njih da glasaju?
Zašto parlamentarna većina ne stane iza kandidata koje je predložila za članove Saveta državne revizorske institucije? Da li je nešto sporno u njihovim biografijama, pa se parlamentarna većina stidi podrške i javnog identifikovanja sa njima? U parlamentu se ne ćuti o tako važnim odlukama, kao što su odluke koje se po prvi put donose u modernoj istoriji naše zemlje.
Prethodni učesnici u raspravi su citirali pojedine članove Zakona o državnoj revizorskoj instituciji. To je dobar zakon i on je potreban Srbiji, to je potreba našeg društva. Potreba i onih koji se nalaze na vlasti i onih koji bi želeli da tu vlast kontrolišu. Koja to institucija može efikasnije zaštiti kredibilitet svih koji raspolažu budžetskim sredstvima od ovog saveta Državne revizorske institucije?
U politici, nažalost, ovde u Srbiji je sve dozvoljeno i institucije poput ove o kojoj mi danas razgovaramo su one koje moraju imati presudnu ulogu u definisanju naše lične odgovornosti i sposobnosti da obavljamo kvalitetno posao. Zbog toga je neophodno da nam se obrati predlagač i zbog toga želimo da čujemo izvestioca Odbora, da bismo onda mogli da postavimo pitanje da li je izvestilac, odnosno predlagač bio upoznat sa činjenicama sa kojima smo upoznati mi koji želimo ovde da diskutujemo.
Zašto parlamentarna većina pri usvajanju ovakve važne odluke u startu krši zakon? Zašto vi ne poštujete zakon? Ako vi na usvajanju kršite zakon, na čemu onda gradite svoje pravo da sutra mi ne možemo da se ponašamo na isti način na koji se ponašate vi danas ili bilo ko u Srbiji?
Sličnu raspravu smo vodili tokom usvajanja Ustava, kada smo vas upozorili da ako se društvo krade na ustavu, onda će se sutra krasti na svakom koraku, i to nam se danas dešava. Ova rasprava mora biti dostojanstvena, između ostalog, zato što mi razgovaramo o ljudima koji nisu u prilici da nam odgovore na ono što mi govorimo o njima, ni o predsedniku, ni o potpredsednici, ni o preostala tri člana Saveta Državne revizorske institucije.
Ovde nema gospođe Ćatović, da je pitamo da li je tačno ono što mi govorimo o njoj ili ne, ali nema ni izvestioca Odbora, ni predlagača koji je stao iza njene kandidature.
Ovde nema kandidata za predsednika Saveta, da bismo mogli da mu postavimo pitanje – kako ćete vi kontrolisati rad državnog organa čiji ste danas funkcioner, i to niži? Ne možemo da postavimo pitanje potpredsednici kako će dosadašnja savetnica u Ministarstvu finansija kontrolisati rad Ministarstva finansija.
Mi ta pitanja želimo da postavimo predlagačima, da li možemo da dobijemo odgovor na pitanje ko je predložio kandidata za predsednika Saveta Državne revizorske institucije?
Da li je moguće da od 130 i kusur poslanika nema nikog ko će izaći i reći - to je naš predlog. Stanite iza svog kandidata. Ko je predložio kandidata za potpredsednicu Saveta i ko je predložio ostala tri člana? Da li vi znate zašto je to važno? Zbog toga što od njih očekujemo odgovore koje kandidati nisu u stanju da nam daju, jer ne učestvuju u ovoj raspravi.
Mi imamo informacije da je stranka Velimira Ilića predložila gospođu Ćatović. Rekli smo su da nam je najmanje važno to što je reč o kadru Socijalističke partije Srbije, jer nas ovih poslednjih sedam godina uče da je moguće biti i gori od onih za koje smo govorili da su najgori.
Hajde da postavimo pitanje šta je to bilo presudno u toj nominaciji, da li to što je gospođa Ćatović opštinski javni pravobranilac i da li je dobro radila svoj posao, pa se zbog toga predlaže za novu funkciju? Ko će da odgovori na ta pitanja?
Mi mislimo da nije dobro radila svoj posao. Ne zato što je prvo na tu funkciju stupila kao kadar privremene uprave koju je u Opštini Topola zavela socijalistička vlada Mirka Marjanovića tokom devedesetih godina, ne zbog toga, nego zbog toga što je tokom svog mandata protivzakonito ustupila 140 kvadrata opštinskog poslovnog prostora stranci na vlasti.
To je SPS, ali sada nećete glasati za nju. Da li je tako, socijalisti? I vi znate o kome se radi, jer je u međuvremenu ono što je radila za vas počela da radi za Velimira Ilića.
Ni to nije samo po sebi ono što je toliko kompromitujuće. Zamislite opštinskog javnog pravobranioca koji je istovremeno predsednik nadzornog odbora osiguravajućeg društva koje je protivzakonito radilo pa je izgubilo od Narodne banke dozvolu za rad. Sada će funkcioner Narodne banke, njene filijale u Nišu, raditi zajedno sa predsednicom nadzornog odbora osiguravajućeg društva kojem je Narodna banka zabranila da radi zbog toga što je kršilo propise.
Da li je to onda institucija koja će biti efikasna, koja će biti sposobna, kojoj možemo da verujemo? Da li smo onda ostvarili one ciljeve o kojima smo govorili kada smo usvajali Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji? Da li postoji još jedna zemlja u Evropi 21. veka poput Srbije? Da zaboravimo na sve druge naše probleme i razlike, kako je moguće da raspravljamo o izboru saveta, a da nema nikoga ko će stati iza kandidata za koje je trebalo da se glasa?
Da li su prekršeni članovi 17. i 18. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, najmanje ta dva člana, suštinska?
Šta kažu ti članovi? Oni su suština zakona. Da bi revizija mogla da bude efikasna, ona mora da bude potpuno nezavisna od države, a da bi mogla da bude nezavisna od države, njeni članovi, a ne slova na papiru, moraju da budu upravo takvi.
Kako je nezavisan od države neko ko je danas državni službenik? Od pet kandidata za savet, četiri su zaposlena u različitim državnim organima i institucijama, primaju platu iz budžeta. Četiri kandidata, od pet, prima platu iz budžeta. Prekršili smo u startu zakon.
Mogli smo da napišemo amandman na zakon, pa da kažemo – pri izboru prvog saveta ova pravila ne važe, pa će taj savet raditi časno, oko njega će se okupiti neki novi kadrovi, a drugi savet će biti izabran iz redova kandidata koji su angažovani u samoj revizorskoj instituciji i oni će sami po sebi, po karakteru, biti upravo nezavisni. Ne, nema toga. Prekršili smo član zakona u startu, da ne govorimo o kredibilitetu kandidata. U startu je prekršen član zakona.
Član 18, najmanje pet godina kandidati za te funkcije ne mogu biti osobe koje su na bilo kakav način imale poslovni aranžman sa državom, bile angažovane na poslovima za državu. I taj član Zakona kršimo.
Pročitali smo u novinama obrazloženje izvestioca, potpredsednika DSS-a ili potpredsednika parlamenta, izvinjavam se ako nije više potpredsednik parlamenta, gospodina Obradovića. Rekao je da nema dovoljno kadrova. To nije tačno. Sigurni smo da ima sasvim dovoljno kadrova za ovakvu vrstu posla, ali smo jednako sigurni da svako ozbiljan svoj kredibilitet ne želi da ugrožava angažovanjem u ovako neozbiljnoj instituciji.
Svi uspešni ljudi danas, zapravo, stigli su do tog uspeha ne uz podršku države, nego najčešće uz borbu sa državom koja je bila dužna da ih podrži.
Setimo se naših sportista kada pobede na nekom takmičenju. Kada bi se osvrnuli iza njih i videli, shvatili bismo da su oni više protivnika imali u državi nego u svojoj čitavoj dosadašnjoj sportskoj karijeri. Tako je i sa svakim drugim uspešnim čovekom - ako si uspešan, u Srbiji si proklet.
Ima dovoljno sposobnih i kredibilnih ljudi za ovu vrstu posla, ali ti sposobni i kredibilni ne pristaju na kriterijume na koje su ovi kandidati pristali, što je očigledno. Kakvi su to kriterijumi? Oni koji su od svake institucije u Srbiji napravili kvaziinstituciju.
To su vam isti oni kriterijumi koji su prethodili izboru specijalnog tužioca Radovanovića, koji se grli na prijemu sa osobom koju treba da istražuje, koja je obuhvaćena policijskom akcijom "Mreža", pa kada ga pitate - šta to radiš, što se grliš sa Miloševićevim tajkunom, šta tražiš u zagrljaju sa Miškovićem, kada je on jedan od onih koje treba da istražuješ zbog šverca cigareta, on kaže - to je bilo na prijemu, fotografija je zloupotrebljena.
Znači, na prijemu je dozvoljeno grliti se sa osumnjičenim, a na svakom drugom mestu će se voditi obračun sa političkim protivnicima, onima koji su mene doveli na tu poziciju ne da bih sprovodio zakon, nego da bih, zapravo, zaklonio bezakonje. O tome se radi ovde, o pružanju podrške bezakonju.
Ne može za člana Saveta Državne revizorske institucije biti izabran neko ako nema nikoga ovde ko će izaći i reći zašto za njega treba da se glasa. To dovoljno ukazuje na odsustvo bilo kakvog kredibiliteta. Ne može parlament dobiti tako besmislene rasprave.
Što ne raspravljamo o tome da li je zemlja ploča? Hajde o tome da raspravljamo. U tome ima jednako smisla kao i u ideji da raspravljamo o Savetu Državne revizorske institucije, kada je očigledno da se tokom rasprave krši Zakon. Prekršena su dva suštinska člana Zakona.
Da li postoji mogućnost da se o tome razgovara, da se o tome dogovorimo?
Taj savet treba da, između ostalog, kontroliše i finansije u političkom životu ove zemlje, način na koji se troši novac. To je ponižavanje ljudi koji su glasali na ovim izborima. Iza nas je četiri miliona građana ostalo i niko od njih za sebe ne može reći da je srećan, zadovoljan i uspešan u onoj meri u kojoj bi to želeo da bude.
Pogledajte u šta se parlament pretvorio. Mi možemo da kažemo da je 90 posto ovog parlamenta najmanje odgovorno za tako nešto. Odgovorna su partijska rukovodstva, odgovorna je Vlada, i zbog toga što Skupština ne radi i zbog toga što kad radi, radi na način na koji radi, što krši Ustav, što krši Ustavni zakon, što zaobilazi suštinska pitanja. Najmanje su tu krivi poslanici koji sede ovde, osim što njihova krivica proizilazi iz činjenice da po svaku cenu pristaju da igraju ulogu koju su im drugi namenili.
Da li postoji neki prag parlamentarnog dostojanstva, da li postoji neki minimum? Mi mislimo da je to ovo, da je to poruka predlagaču - izvoli, dođi ovde, stani iza kandidata, objasni nam zašto su baš oni kandidovani za te funkcije.
Neka dođe izvestilac i neka objasni, pa da kažemo da smo jednu odluku doneli na ispravan način, nismo doneli više, doneli smo jednu, izabrali smo savet. I kada taj savet za nas kaže da smo pošteni, onda smo, građanke i građani Srbije, pošteni; ne radimo za 130 hiljada dinara mesečno, ne uzimamo svi svaki dan dnevnice i putne troškove, ne spavamo svi u stanovima i hotelima.
Ako neko od nas jeste takav, onda ga Savet pronalazi, žigoše, mi ćemo ga udaljiti. Nismo svi lopovi. Svi smo ovde došli u 10 i otići ćemo večeras u 19, 20, 21 sat, sedećemo u ovoj sali. Hajde da kažemo da je Savet jedna od institucija koje će doprineti, između ostalog, i uvećanju našeg kredibiliteta. Umesto toga – nema veze, glasaćemo.
Ovaj savet je ovakvom procedurom uništen. Taj savet neće niko poštovati, kao što se ne poštuju ni sve druge institucije. Pitanje ekonomskih sloboda je ključno pitanje za demokratizaciju i dalji razvoj našeg društva. Ekonomska sloboda je preduslov političke slobode.
Ako ekonomski nismo nezavisni, ne možemo biti ni politički nezavisni, jer je život surov i to svi vrlo dobro znamo.
Dakle, mi insistiramo na obrazloženju kandidatura.
Neka se pojavi taj predlagač, "Džon Dou", taj stranac kome ne znamo ni ime ni prezime, neka se pojavi izvestilac Odbora gospodin Obradović, pa neka on onda, oni, u ime svojih kandidata, kažu zašto mi za njih treba da glasamo, a neka ne pokušavaju da nas uvere da treba pri tom glasanju da kršimo i zakon, jer to nećemo uraditi.
Potreban je Savet Državne revizorske institucije, potreban je Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, potrebna je kontrola javnih finansija, ne samo ona koja dolazi iz civilnog sektora, ne samo "Transparentnost Srbija", ne samo nevladine organizacije, nego i Savet Državne revizorske institucije, jer taj savet, između ostalog, na vrlo jasan način promoviše našu spremnost, našu volju, našu opredeljenost za život u uređenom i normalnom društvu 21. veka.
Mi želimo takav savet, mi podržavamo Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji i zbog toga ne glasamo za ove kandidate, jer mislimo da, prvo, nema elementarne odgovornosti onih koji su te kandidature predložili, a sada ne žele ovde da ih obrazlože; mislimo da oni profesionalno ne ispunjavaju, u najvećoj meri, ne svi, obaveze koje moraju ispunjavati ukoliko žele angažman u tako važnoj instituciji.
Na kraju, mislimo da je ovakvom odlukom, zapravo, poslata vrlo jasna poruka parlamentarnoj većini, Koštuničine većine, da ne želi reprezentativnu, već kvaziinstituciju, poput mnogih drugih koje su stvorene i koje se nalaze za nama, bez obzira da li govorimo o obrazovanju, da li govorimo o ekonomiji, da li govorimo o kulturi, da li govorimo o pravosuđu, da li govorimo o policiji. Naš život je obeležen kvaziinstitucijama koje zapravo odražavaju taj deformisani karakter naše stvarnosti koji je podsticaj deformisanja politike i lošeg sistema vrednosti.
Ako neko ponudi obrazloženje, mi ćemo vrlo rado diskutovati o tom obrazloženju, ali smatramo da je način na koji je ova rasprava započeta, kvalitet kandidata, njihov kredibilitet i sve ono što je prethodilo samoj raspravi u toj meri poražavajuće i da je vrlo jasno da LDP ne da ne može da pruži podršku ovom zakonu, nego ne sme da ćuti o ovom zakonu i načinu na koji se on zapravo uništava. Hvala vam.

Hvala, gospodine Jovanoviću.
Ako sam dobro shvatio, za reč se javio predstavnik predlagača narodni poslanik Matić. Razumem, gospodine Obradoviću, samo smireno. Pa, javio se čovek malopre da referiše.
Da li Slavoljub Matić hoće ili neće? Hvala. Izvolite, Žarko.

Gospodine Mrkonjiću, iako smo partijske kolege moram da vas upozorim da kao predsedavajući Narodne skupštine Republike Srbije morate da poštujete odredbe Poslovnika. Kada poslanik traži da reklamira Poslovnik onda mu morate dati reč, jer to stoji u Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije. Ja sam se javio, gospodin Čeda Jovanović je pominjao SPS, javio sam se shodno odredbama Poslovnika da kažem nekoliko reči a propo toga.
Zamolio bih gospodina Jovanovića da ne pominje više Socijalističku partiju Srbije u kontekstu u kome je pomenuo, a pogotovo predsednika Miloševića. Predsednik Milošević je mrtav već godinu i nešto dana, a nije na vlasti od 2000. godine. Sada je, za zaboravne da podsetim, oktobar 2007. godine, za neki dan će biti oktobar. Sedam godina će skoro biti otkako predsednik Milošević nije na državnim funkcijama. Nažalost, vi ste ga u međuvremenu kidnapovali, vi ste slavili njegovo kidnapovanje, imate zasluge u tome i manite se njega.
Kakvi tajkuni Miloševićevi? U vreme devedesetih godina ti ljudi su samo bili direktori preduzeća. Oni su postali tajkuni u vaše vreme, tada su eksplodirali, tada su postali gospodari Srbije, tada su postali vlasnici politike, politike i poslaničkih grupa, i oni su ljudi koji su uređivali politiku. Šta se pravite ludi? Pa, vi iz DOS-a ste ih napravili takvim kakvi jesu. Do tada se nisu živi čuli, niko nije znao za njih, a onda su postali neko ko upravlja Srbijom.
Socijalisti sa tim nemaju veze, ni predsednik Milošević, nego ako imate hrabrosti recite – jesmo, dali smo im da privatizuju preduzeće za sitne pare, prodali smo im deset fabrika za tri evra, jeste, prebacili smo im na Kipar pare. Recite – podelili smo. Imate vi o mnogo ozbiljnijim problemima da govorite, nego što je ovo o čemu ste počeli.
Ima jedna stvar u kojoj ste u pravu. Kakvi god da smo mi bili do 2000. godine, u pravu ste kada kažete da je ovo katastrofa posle 2000. godine. Ne da niste dobri kao mi, niste ni približno dobri kao mi, daleko ste gori. Ovo što radite Srbiji od 2000. godine, ovo je sramota. Vi ste, gospodine Jovanoviću, i DOS, uveli u Srbiju pljačku, kriminal, ucene, pronevere i sve ono loše što je pratilo DOS 2000. godine.
Setite se, ovde ste 2001. godine pričali da ima 100 direktora velikih preduzeća koja finansiraju DS i DOS da bi srušili Miloševića i došli na vlast. Što ne objavite njihova imena, pa da Srbija sazna ko su od njih tajkuni i ko danas gospodari Srbijom, što ne kažete? Pa recite, to ste nam pričali 2001. godine. Kao što ste govorili da imate tonski zapis da je porodica Milošević naredila ubistvo Slavka Ćuruvije, pa smo vam rekli - izvolite, dajte ako imate, da se jedanput to reši.
Ali, vi volite samo da pričate, optužujete nevine, a prave krivce krijete, jer verovatno dobru apanažu plaćaju za to što su krivi da ne bi progovorili ili da ne bi bili izručeni.
Dajte da Srbija napred krene. Ako imate neke dokaze, ponudite, ali manite se više te priče. Ovo je mesto gde treba da kažete građanima Srbije - taj i taj je kriv za to i to.
U stvari, mislim da vi imate daleko veće probleme i da ova svedočenja pripadnika zemunskog klana bacaju pravu sliku na ono što se zove Srbija posle 2000. godine. Samo je suštinsko pitanje što ste vi nekog odabrali očigledno za krunskog svedoka, a nekom je namenjena uloga žrtve, ali svi ste zajedno krivi jer pokazuje vezu od vrha do dna, vezu vlasti i kriminala. Dok Srbija ne raščisti s tim, ne možemo krenuti napred. Hvala vam.