Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristio sam pravo na repliku, odgovorio bih predstavniku Nove Srbije. Možda bi bilo bolje da ste odmah na početku rasprave izašli pa rekli ko je vaš kandidat za člana Saveta Državne revizorske institucije.
Naravno, mislim da nema razloga da ovde polemišemo na takav način.
Bio sam vrlo jasan, rekao sam da se radi o Osiguravajućem društvu "Prizma", vlasnik tog osiguravajućeg društva je gospodin Milosav Petrović. Inače, on je finansijer potpredsednika vaše stranke i predsednika opštine Topola Dragana Jovanovića. Izgubio je dozvolu za rad 2006. godine, a onda je postavljen za likvidacionog, tj. stečajnog upravnika osiguravajućeg društva koje je izgubilo dozvolu za rad.
Predsednica nadzornog odbora Osiguravajućeg društva "Prizma" je bila gospođa Ćatović. Ona je kao opštinski pravobranilac poništila odluku sa kojom se prethodno kao opštinski pravobranilac saglasila. Jer, ona nije postala opštinski pravobranilac 2004. godine kada je na vlast u Topoli došla koalicija Nove Srbije, DS-a, DSS-a i G17 plus, ona je to bila i u periodu prinudne uprave koju je zavela tokom devedesetih godina vlada Mirka Marjanovića, prinudne uprave kojom je sa vlasti u Topoli sklonjena opoziciona vlada u kojoj je većinu imao SPO.
Dakle, gospodine Markićeviću, ja sam danas onakav kakav sam bio oduvek – i onda kada sam bio šef poslaničke grupe u kojoj ste vi bili poslanik i onda kada sam bio šef izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije, u čijem ste se okviru i vi nalazili. Kao što sam tada vodio računa o onome što govorim, vodim računa o tome i danas.
Što se tiče rasprave o Miloševiću, vi ste, socijalisti, imali dosta vremena da Miloševića branite. Mislim da biste mu više pomogli da ste o njemu mislili onda kada je bio predsednik države, bez obzira da li se radi o Srbiji ili Jugoslaviji, nego onda kada je postao haški optuženik.
Ja jesam direktan učesnik njegovog hapšenja, jesam direktan učesnik ekstradicije Miloševića Haškom tribunalu, ja i danas stojim iza tih odluka, ali sam čovek koji je dovoljno vremena proveo sa njim da bih mogao da zaključim kakvo je njegovo mišljenje o stranci koju je formirao i koju je do kraja vodio.
Srbija zna ko je bio Milošević, znaju građanke i građani; problem je u tome što nema političke volje da se prema tom čoveku i prema sistemu vrednosti koji on simbolizuje zauzme jasan stav i da za sve ono što se u Srbiji desilo, koliko god to neki hteli da nam dokažu, ne može biti odgovoran pojedinac. On može biti pokretač, ali je mnogo onih koji su u Miloševićevoj epohi uradili mnogo toga za šta nisu preuzeli odgovornost, već su tu odgovornost izbegli ostavljajući Miloševića u prostoru iz koga on nije mogao sam da iskorači.
Ponavljam još jednom, iza tih odluka stojim i sutra bih sve to isto uradio. Mnogo mi je važnija činjenica da Milošević, koji je puno toga rekao nakon svog hapšenja, ni o meni, ni o ljudima koji su direktno bili angažovani u tim akcijama nije rekao ni blizu onome što su rekli njegovi partijski drugovi, prijatelji, čak i porodica, ali pošto je on uhapšen ili čak nakon njegove smrti.
Ja sam Miloševiću želeo pravo na pošteno suđenje, koje on nije dopustio mnogim ljudima u ovoj zemlji. Slobodan Milošević je uhapšen, uhapsila ga je policija, odvela ga u Centralni zatvor, isporučen je na osnovu Ustava i odluke Vlade Srbije Haškom tribunalu, što je bila naša međunarodna obaveza. Neko se sa tim politički nikada neće složiti, ali uporedite sudbinu Slobodana Miloševića i njegovog prethodnika Ivana Stambolića, koji je završio u jami sa krečom, ubijen pucnjima u potiljak.
Ideja kriminalizovanja političkih protivnika nije nova u Srbiji, ali je ta vrsta argumentacije i suviše slaba za obračun sa našom politikom. Gospodine Obradoviću, možete verovati ubicama, dilerima i otmičarima kada oni govore to u svojim svedočenjima. Građani imaju pravo...
(Predsedavajući: Vreme.)
Javio sam se za repliku po osnovu izlaganja gospodina Obradovića i gospodina Markićevića, pa zbog toga mislim da imam pravo da govorim šest minuta, ali mogu da se vratim na mesto pa da se javim ponovo.
Dakle, izvolite pa branite i dalje one koji su bili izvršioci vaše politike u periodu vaše vlasti, članovi vaših stranaka, simboli vašeg sistema vrednosti, ali nemojte zaboraviti činjenicu da smo u svakom trenutku mi ovde u Srbiji, da smo na raspolaganju svim državnim organima i da nas baš interesuje zbog čega državni organi ne žele da se raščiste sva sporna pitanja, ko to ima interes da se tako nešto danas u Srbiji desi – mi ili oni koji su na vlasti, a na vlasti su delom i uz vašu podršku.