Reč ima narodni poslanik Žarko Korać, a neka se pripremi narodna poslanica Nadica Momirov.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, samo jedan odgovor. Zakon o javnom informisanju je predvideo da na mestu direktora Javnog servisa bude ličnost koja zadovoljava vrlo stroge kriterijume. Aleksandar Tijanić je izabran protivno zakonu, jer nije zadovoljavao ni zakonske uslove da bude izabran na to mesto, odnosno nije imao završen fakultet, znači nije poštovan statut samog RTS-a.
A da ne govorim o tome da se radi o čoveku koji ne zadovoljava osnovni uslov, a to je da zastupa u širem smislu javni interes. Kao čovek koji je bio ministar u jednoj vladi i čovek blizak gospođi Mirjani Marković, on je svoja politička opredeljenja iskazao, ali ova skupština nije reagovala.
Ova skupština nema samo funkciju donošenja zakona, nego i kontrole sprovođenja zakona. Sada ćete platiti cenu toga što je ovakav čovek postao direktor Javnog servisa.
Što se tiče incidenta, u svoje ime se izvinjavam građanima Srbije što sedim u Skupštini gde čovek, koji se izvinjava zbog rasističkog ispada, i onda je naravno svima nama i na svim građanima Srbije da to prihvate ili ne prihvate, iznosi mnogo goru i težu uvredu, gde kaže da nije mislio na narod nego je mislio na njegov mentalitet. Gospodo, to je definicija rasizma, da narod ima mentalitet.
Narod nema ni karakter, ni mentalitet, to ima pojedinac. Narodi, etničke grupe i verske grupe imaju sisteme vrednosti koji su promenljivi. Dakle, to što je rečeno ovde je strašno i pretpostavljam, pošto nema nijednog poslanika DSS ovde, da oni sada, njihova poslanička grupa, o ovome razgovara, ali zaista je minimum da se oduzme mandat tom čoveku, koji se nalazi na odgovornim državnim funkcijama, koji sutra treba da predstavlja našu zemlju na pregovorima o statusu Kosova.
Dakle, čovek koji se izvinjavajući napravi goru uvredu stvarno sada mene dovodi u sumnju da on zapravo misli to što je rekao. Čovek može da se zaista teško ogreši, pa mu je dozvoljeno i da se izvini, ali kada čovek koji, izvinjavajući se, ponovi goru stvar, onda moram da kažem da to zaista prelazi sve granice.
Uzgred budi rečeno, gospodin Batić nije hteo da kaže, direktor Javnog servisa je napisao tekst u kome je rekao da je gospodin Batić prepečen, da je mnogo crn za Srbina, dakle iste te rasističke uvrede. Taj tekst bi bio dovoljan da on ne bude direktor Javnog servisa.
Sasvim kratko, da se vratim na temu... napisao je tekst, može svako da ga dobije i pročita, i to u jednom veoma tiražnom listu. Primedbe na račun guvernera Jelašića, odnosno njegovog izbora ovde, što se tiče mene nisu bile stručnog karaktera. To ostavljam stručnjacima za ekonomiju, za finansije. Rekao sam da je u pitanju njegov kredibilitet i taj kredibilitet je ozbiljno narušen time što nije odgovori jasno, pre svega, na optužbe da je kupio kuću ne plativši odgovarajući porez.
Ne postoji demokratska zemlja u današnjem svetu koja bi dozvolila da ovo pitanje ostane neraščišćeno i da poreska uprava, poreska inspekcija, ne utvrdi da li je zaista plaćen odgovarajući porez. Ako nije plaćen, radi se o utaji, radi se o proneveri ili ne znam koju reč da upotrebim. Takav čovek ne može onda da bude guverner Narodne banke, a da ne govorim o tome da postoje i druge sankcije za to što je urađeno.
Nikakav kredibilan odgovor nismo dobili, da li je guverner tražio da se izvrši nadzor, da poreska uprava utvrdi da je to sve tačno. Svi znaju u ovoj sali da ta kuća košta više i da je to jednostavno istina, da je tu došlo do nečega što nije u skladu sa zakonom.
Konačno, njegov viceguverner je uhapšen. Njegov viceguverner je postavljen sada ponovo u banci u kojoj je on učestvovao u procesu privatizacije. Po Zakonu o Narodnoj banci ima odgovornost za to, ali ta istraga je zataškana i svi u ovoj sali znaju da je ta istraga svedena na jednog praktično čoveka.
To je drugo pitanje koje je pokrenuto u javnosti. Nisam ga lično pokrenuo, pokrenula ga je naša javnost i mi nismo dobili dva odgovora. Ne radi se o stručnosti, ne radi se o magistraturi na Jejlu, o tome ne govorim.
Samo govorim o činjenici da su postavljena javna pitanja koja dovode u pitanje njegov kredibilitet tog tipa i ne postoji mogućnost da glasam za čoveka za koga su ova dva pitanja otvorena, a on sam nikakav odgovor uverljiv na to nije dao.
Ne može da plaća marketing reklamu svoje banke i time da stvarno stvori jednu sliku u javnosti da ne postoji bolja institucija u Srbiji, a da prethodno ne odgovori na pitanja koja sam, kao predstavnik građana koji su me birali, dužan moralno da ovde postavim svima vama u Skupštini. Dok ne dobijem jasne odgovore na ta pitanja, sigurno neću glasati za ovaj predlog.

Reč ima narodni poslanik Nadica Momirov, neka se pripremi narodna poslanica Aleksandra Jerkov.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem govor, dozvolićete mi samo jedan komentar.
Stvarno nisam iznenađena kada čujem gospodina Vladana Batića da citira tekstove ''Kurira'', ali sam zaista duboko iznenađena i razočarana kada čujem da gospodin Žarko Korać takođe citira ''Kurir''. Molim vas da se držimo činjenica i da ne citiramo ''Kurir'', koji je, između ostalog, dobio presudu gde treba da plati milion dinara odštetu za klevete i laži. Ako svi počnemo da citiramo ''Kurir'' stvarno bi svašta moglo da se čuje za ovom govornicom, tako da mislim da nema nikakve potrebe.
Danas kada se vodi rasprava o kandidatu za guvernera NBS, htela bih da vas podsetim na osnovne rezultate koje je u proteklom periodu, dok je na njenom čelu bio gospodin Jelašić, ostvarila NBS. Podatke sam uzela iz izveštaja o implementaciji Strategije borbe protiv siromaštva.
Pošto se ovde većina poslanika zalaže za borbu protiv siromaštva, a takođe iz ocene Studije izvodljivosti, mnoge poslaničke grupe se takođe zalažu za evropske integracije.
Dakle, nakon nešto veće inflacije 2005. godine, naredne 2006. godine NBS je vodila pretežno restriktivnu monetarnu politiku, koja je bila usmerena na realizaciju glavnog cilja, a to je stabilnost cena.
Mere koje je NBS preduzela u prvoj polovini 2006. godine u pravcu smanjenja fonda novca uticale su na smanjenje inflacije, tako da su najveći ekonomski kritičari gospodina Jelašića i rada NBS bili iznenađeni kada je inflacija na kraju 2006. godine iznosila samo 6,6 posto.
Ne treba posebno naglašavati da je obuzdavanje inflacije, pored značaja sa aspekta siromaštva, izuzetno značajno i sa aspekta makroekonomske stabilnosti i što je naročito bitno za podizanje nivoa investicija. U tom smislu, posebno ističem činjenicu da je u 2006. godini ostvaren najveći priliv direktnih stranih investicija od početka perioda tranzicije od 4,8 milijardi evra ili 16,1 posto bruto društvenog proizvoda.
Želim, takođe, da istaknem da je u 2006. godini NBS promenila monetarnu politiku, prešavši sa deviznog kursa na tzv. ciljanu inflaciju, koja je uvedena 31. avgusta 2006. godine. Ovaj okvir podrazumeva sve veću upotrebu referentne kamatne stope Centralne banke, kao osnovnog instrumenta za podsticanje unapred postavljenog cilja za godišnju inflaciju.
Za razliku od prethodnog okvira, koji se oslanjao na aktivniju ulogu Narodne banke na tržištu deviznih sredstava, nova monetarna politika nagovestila je veću fluktuaciju deviznog kursa i uspešno povlačenje Narodne banke iz intervencije na tržištu deviznih sredstava, naravno, osim u slučajevima sprečavanja destabilizacije neregularnih fluktuacija.
Dakle, ciljana inflacija je postavljena u intervalu od 7 do 9 posto u 2006. godini i od 3 do 5 posto u 2007. godini. Novi okvir za sprovođenje monetarne politike podrazumeva visok stepen poverenja u namere Centralne banke i jačanje očekivanja javnosti u pogledu ostvarivanja postavljenog cilja inflacije.
Dalje, NBS tokom 2006. godine unapredila je svoj kapacitet u 2006. godini za vođenje odgovorne monetarne politike i za kontrolu bankarskog sektora. Istovremeno, novouvedena politika predstavlja dalje jačanje kapaciteta Centralne banke za razvijanje odgovarajućih modela predviđanja i praćenja efekta mera monetarne politike.
Svakako da se u zasluge gospodinu Jelašiću i NBS mogu pripisati i dalji rast devizne štednje. Naime, u 2006. godini devizna štednja je dostigla nivo od 3,3 milijarde evra, što je za 1,1 milijardu više nego na kraju prethodne 2005. godine. Mislim da bi ipak trebalo da vas podsetim, poštovani poslanici, i da je devizna štednja 2000. godine bila svega 10 miliona evra.
Takođe, ističem dalju reformu finansijskog sektora. Tokom 2006. godine privatizovane su tri državne banke: Vojvođanska, Panonska i Niška.
Na taj način je na kraju decembra 2006. godine državno vlasništvo u bankarskom sektoru svedeno na 14,9 posto ukupne aktive. Danas je preko 80 posto ukupne aktive bankarskog sektora u vlasništvu stranih banaka, a većinsko privatno vlasništvo u bankarskom sektoru, kao što je poznato, povoljno sa stanovišta efikasnosti finansijskog posredovanja i tržnog ponašanja banaka doprinosi stabilnosti i kredibilitetu bankarskog sistema.
Najzad, efikasan finansijski sistem značajno doprinosi boljim rezultatima privrede. U prethodnom periodu, u okviru NBS, uspostavljen je i poseban sektor, čija je nadležnost nadzor i kontrola osiguravajućih društava i dobrovoljnih penzionih fondova.
Naravno, za bolje funkcionisanje finansijskog sektora i sprečavanje pojava većih rizika od nevraćanja dugova, neophodno je i jačanje svesti građana putem boljeg poznavanja i razumevanja finansijskih usluga i funkcionisanja finansijskog tržišta.
To treba da doprinese jačanju tržne discipline na finansijskom tržištu i da smanji rizik od prekomernog zaduživanja građana i bankrotstva firmi. U tom smislu NBS organizovala je centar za zaštitu potrošača za korisnike finansijskih usluga, koji je počeo sa radom u 2007. godini.
Zbog sveta navedenog, duboko verujem da će u narednom periodu NBS, na čelu sa guvernerom Radovanom Jelašićem, očuvati makroekonomsku i fiskalnu stabilnost, popraviti kreditni rejting zemlje ka međunarodnim kreditnim institucijama, povećati konkurentnost i reputaciju Srbije među potencijalnim stranim direktnim investitorima.
Sve što je učinjeno za vreme guvernera Radovana Jelašića, a što sam se trudila u najkraćim crtama da istaknem, daje mi za pravo da zaista verujem da će navedene i druge prioritete NBS zaista i ostvariti.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vladan Batić, pa potom narodni poslanik gospodin Korać.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, neću, poput gospođe Momirov, čitati nikakve referate. Lepo bi bilo da ste mogli nešto sami da kažete o Jelašiću, ali to je već stvar načina opštenja u parlamentu.
Ne znam otkud ideja da sam bilo šta rekao u vezi sa pisanjem "Kurira". Ne znam da li je "Kurir" o tome nešto pisao, ali govorio sam o činjenicama, gospođo Momirov.
A činjenica je da je Radovan Jelašić prikazao upravi prihoda da je kupio vilu od 180 kvadrata, sa dvorištem ili placem od 15,5 ari, za 380 hiljada evra. I uprava prihoda, na čijem čelu je takođe vaš stranački kolega, to je aminovala i na taj način nije plaćen porez bar na milion evra, a to je 50 hiljada evra. To nema nikakve veze sa "Kurirom".
Kakve veze sa "Kurirom" ima hapšenje viceguvernera Dejana Simića. On nije moj zamenik, nego viceguverner NBS. Isti taj čovek vraća se najpre na mesto savetnika, a potom konkuriše i biva izabran, mimo svakog zakona, za direktora za platni promet ili za odnose sa inostranstvom OTP banke, na preporuku Radovana Jelašića. Kakve to veze ima sa "Kurirom"?
Radovan Jelašić, izdavanjem blagajničkih zapisa, oštetio je Srbiju za preko 500 miliona evra za tri godine, 306 miliona evra je šteta u prošloj godini, a toliko para su dobili one banke i oni pojedinci koji su njegovi miljenici, ovdašnji tajkuni. Kakve to veze ima sa "Kurirom"? To su fakti, činjenice, to je matematika.
Radovan Jelašić je promoter HVB banke, iste one banke preko koje su se prale pare za potrebe vaše stranke G17 i o tome ima hrpa dokaza. Svi su saslušani u UBPOK-u, i vlasnik firme "Hipo Hejvort Kompani" - Zoran Mitrović i priznao.
Gde vam je sada Bojan Zečević? Gde je sada Bojan Zečević, koji je sa Dinkićem dogovorio tu transakciju sa gospodinom Zoranom Mitrovićem? Zašto se to ne procesuira? Zato što je Mladen Spasić prijatelj Mlađana Dinkića. I sve je to isto vrzino kolo, koje ima veze sa činjenicama, a ne sa "Kurirom" ili nekim drugim novinama.

Profesor Žarko Korać, izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, pošto me je pomenula koleginica Momirov, samo da joj odgovorim. Nikakve veze sa "Kurirom" nemam, niti ga kupujem niti ga čitam, niti za njega dajem izjave i svako to ko čita može jasno da vidi. Bila bi malo tužnija priča kada bih rekao ko je iz vaše stranke bio nekada jako blizak sa onima koji su pravili "Kurir", ali i ta će se tema otvoriti jednog dana, ali to nisam ja. Nikakve veze sa "Kurirom" nemam. Ako vam je lakše, ovo o čemu sam govorio pročitao sam u listovima "Danas" i nedeljniku "Vreme":

Narodni poslanik Ivan Andrić po Poslovniku, pa potom reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov, a neka se pripremi narodni poslanik Zdravko Topalović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, članovi 104, i 226. Prvo104, zato što nas je gospođa ili gospođica iz interesne grupe G17 plus uvredila, a 226. da bismo objasnili o čemu se ovde radi. Pobogu, šta vam je? Vi ste navikli, a šta je sledeće, gospodine Šormaz? Malo rasistički ispadi, malo gasite prenose, malo nam pretite dok govorimo, koji je vaš problem?