Dame i gospodo poslanici, radi javnosti par podsećanja. Najpre, da je izbor guvernera Narodne banke trebalo da se nađe na dnevnom redu mnogo pre današnjeg dana, odnosno jučerašnjeg, da smo pre toga bili u obavezi da donesemo zakon o Narodnoj banci, da se izabere Savet Narodne banke, pa tek onda da biramo guvernera.
Dakle, potpuno svesno predsednik Republike, predsednik Vlade i predsednik Narodne skupštine doveli su i još uvek drže Srbiju u neustavnom stanju. Danas je vrlo nespretno predsednik parlamenta pokušao da objasni kako je on u pravu i verovatno, kada je shvatio šta je sve izgovorio, više se ovde i ne pojavljuje, a onda je gospodin Albijanić rekao da je danas u Srbiji najvažnije pitanje izbor guvernera.
Ovo je zaista strašno. Izbor guvernera Narodne banke svakako je u svakoj ozbiljnoj državi veoma važno pitanje, ali u Srbiji, koja je u situaciji u kojoj se nalazi danas, reći da postoji nešto važnije od Kosova i Metohije je neprihvatljivo i neverovatno.
Kako su nam predstavnici stranke G17 plus pokušali predstaviti kandidata za guvernera Narodne banke?
Najpre, nismo imali predstavnika predlagača već dva dana, a dva dana insistiramo da neko kao predstavnik predlagača, odnosno zamenik predsednika Odbora za finansije sedi ovde, da nam on odgovara na pitanja, na koja očigledno kandidat za guvernera i sadašnji guverner ne želi da odgovori, odnosno ne sme. Radovan Jelašić, najkraće rečeno, ne sme da se pojavi ovde pred narodnim poslanicima, kao što nije smeo da nam dostavi ni izveštaj o svom radu.
Naravno, nisu tu krive skupštinske službe i ne treba na taj način to da komentarišemo, nego je zaustavljena distribucija tog materijala od strane onoga ko je taj materijal ovde i dostavio.
Onda nije nimalo čudno što je G17 dobio nalog da su najstrašnije reči: kriminalac, lopov i pljačka. Kada se govori o bilo kome iz G17, mislim na funkcionere, od nekada Labusa, Dinkića, Jelašića, za njih su vezane upravo te reči: kriminalac, lopov, pljačkaš narodnih para. To je ono što je činjenica.
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas da vodimo računa.)
Gospodine Albijaniću, sedite i uživajte. Kada završim, ako se budem, po vašoj proceni, ogrešila o Poslovnik, izrecite mi opomenu. Do tada nemojte da me prekidate i sada mi vratite 50 sekundi.
Da kažem nekoliko rečenica o ovome što vi zovete si-vi. To je, srpski rečeno, biografija kandidata. Piše ovde da je Radovan Jelašić rođen 1968. godine u Baji - Mađarska. Onda se kaže da je diplomirao 92. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Valjda je u međuvremenu išao u osnovnu i srednju školu. Ne znam zbog čega ste vi, kao predlagač, izbegli da napišete ono što je činjenica, da je gospodin Jelašić osnovnu i srednju školu završio u Mađarskoj.
Pa onda kažete, studirao kao stranac. Bio viceguverner dva dana kao stranac. U pravu ste, gospodine Krasiću, i na to želim da podsetim, pre svega javnost Srbije, pretpostavljam da narodni poslanici to znaju, kada je izabran za viceguvernera, gospodin Jelašić je bio državljanin Mađarske.
I tadašnji Zakon o državnoj upravi i današnji zakon predviđaju da u državnoj upravi može da radi samo državljanin Republike Srbije. Gospodin Jelašić je državljanstvo Srbije dobio pošto je dva dana bio izabrani viceguverner NBJ, tada.
Dalje, napisano je ovde šta je sve radio gospodin Jelašić. Građani Srbije najbolje znaju šta je radio u ovih sedam godina ovde. Između ostalog, u ovoj biografiji kaže - jezici: pored maternjeg - srpskog, govori tečno i mađarski, engleski, nemački itd.
Ne znam koji mu je od ovih ostalih maternji, ali je neverovatno da se u biografiji piše da neko govori jezik svoje države i svog naroda. Ovo je valjda prvi put zapisano otkad se pišu biografije.
Takođe, želim da vas podsetim i na to vreme kada je gospodin Jelašić izabran za viceguvernera, da se na maternjem - srpskom obraćao slično kao ovaj samozvani princ Aleksandar. U međuvremenu, čuli smo koje se sve afere vezuju za ime guvernera Jelašića.
Predstavnici stranke G17 plus su pokušali da ga odbrane tako što su ovde pročitali referat. Nije koleginica Nataša Jovanović rekla pravi naslov, naslov referata je "Putevima revolucije", gospođice Nataša. Referat je bio u četiri dela. Lepo su ga četiri poslanika iz G17 plus ovde pročitala, neko manje lepo, neko ne baš dovoljno lepo, jer nisu pokazali da znaju dobro ni da čitaju.
U svakom slučaju, rekli su oni što su morali, ali nisu odgovorili na pitanja svih narodnih poslanika koji su učestvovali u raspravi, jer su učestvovali isključivo poslanici opozicije i jedan jedini primer iz DS. Diskusija je bila kao radikalska, odnosno ona koja odgovara istini, naravno.
Dakle, pitanje Jelašića vile. Ovde je pokušao neko da izigrava velikog advokata, da nam objasni ko je u obavezi da plati porez na promet nepokretnosti. Podsećam, ta Jelašićeva vila - 180 metara kvadratnih, 15 ari placa na Dedinju, plaćena 380 hiljada evra, kaže Jelašić. Po novinama prozivan i nuđeno mu je - ako je tačno da je vilu platio 380 hiljada evra, da je proda za milion evra. Odbio. Da li bi normalan čovek odbio da zaradi toliko para u jednoj transakciji? Ne bi, naravno.
Činjenica je, govorili su to i ostali poslanici ovde, da jeste obaveza, po obligacijama, da porez na promet nepokretnosti plaća prodavac, ali je uobičajeno, to već možemo nazvati izvorom prava, kao običajnog prava, kolega, valjda to znate, da kod nas porez na promet plaća kupac.
Mislim da je nesporno da je Jelašić utajio porez, da je vila plaćena oko milion i po evra, koliko su nas mediji obaveštavali. Pitanje ne koje nismo dobili odgovor, pitanje za narodne poslanike, pre svega za gospodina Jočića, da se nastavim na ovo što je gospodin Krasić govorio, jeste ko je odgovoran, ko je omogućio gospodinu Jelašiću ovu utaju poreza?
Odgovor znam i reći ću vam. Vladimir Ilić, koji je tada bio direktor Uprave javnih prihoda. Gde je danas? Državni sekretar. Napredovao gospodin. Bio je državni sekretar i u vreme kada je Dinkić, opet iz nekih trange-frange razloga, rušio onu prethodnu vladu, pa taj Ilić izašao na televiziju i obavestio nas da i on, kao državni sekretar, tada zamenik ministra, podnosi ostavku. Posle dva dana se ponovo pojavio i puj-pike ne važi, šalio se, nije podneo ostavku, ostao je u kontinuitetu državni sekretar, tada zamenik ministra.
Dakle, on je odgovoran zašto je Radovan Jelašić izvršio ovo krivično delo, odnosno oni su saizvršioci krivičnog dela.
Sledeća afera, "afera kofer". U samo jednoj rečenici, jer ovo vreme kada se priča o ovim kriminalcima tako leti da bi nam trebalo tri puta ovo što imamo po Poslovniku.
Viceguverner Dejan Simić, optužen za "aferu kofer", za 100 hiljada evra, dobijenih od Kreditno-eksportne banke. To je, da vas samo podsetim, bilo za kaficu guverneru, a ukupan iznos koji je guverner trebalo da dobije, da ovo nije otkriveno, jeste dva miliona evra.
To je iznos koji je on trebalo da dobije, da ne bi zatvorio Kreditno-eksportnu banku. O tome, naravno, postoje dokazi i u UBPOK-u, i u Tužilaštvu i u svim nadležnim organima. Nažalost, moramo da čekamo da profunkcioniše pravna država i da sve ovo bude procesuirano onako kako naši zakoni predviđaju.
Dakle, ovo je jedan delić onoga zbog čega srpski radikali neće glasati za Jelašića za guvernera, ali me interesuje kako će za njega moći da glasaju demokrate.
Pročitaću samo jednu rečenicu Božidara Đelića, od 28. aprila 2007. godine, kada je rekao: "Dinkić hoće da sačuva Jelašića, a da se to ne računa u kvotu koju će dobiti G17 plus u izvršnoj vlasti. Podsetimo se da je Dinkić došao na mesto guvernera, jer se Zoran Đinđić izborio za to, pošto je i tada G17 ucenjivao da neće biti vlade ako oni ne dobiju mesto guvernera. Oni od 2000. godine drže Narodnu banku.
Ne može G 17 da kaže da su ljudi koji su vodili ovu instituciju sišli s neba, ''ljubi ih majka u čelo'', kaže Đelić. A i njega ljubi majka, koliko će puta on i ovi ostali žuti da izjavljuju laži i da se ne zacrvene pred narodom.