DEVETO VANREDNO ZASEDANjE, 26.09.2007.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DEVETO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

26.09.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:00 do 15:40

OBRAĆANJA

...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Hoćete li i meni dati taj papir, gospodine Krasiću?
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Ne neću, to imate. To ste morali napamet da naučite. Znači, ponašam se u skladu sa nalozima Mlađana Dinkića koje je dao njegovim poslanicima. Zato izlazim, da izađe kompletna istina, i radi javnosti, i radi vas koji ste na vlasti.
Svako onaj ko bude glasao za Jelašića mi kaže, sutra kada izađeš kaži da sam isti kao Jelašić - i to ću da koristim.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a zatim narodni poslanik Vlado Sekulić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se jedno pitanje, zašto Mlađan Dinkić i G17 toliko insistiraju da njima pripadne mesto guvernera NBS. Zbog mesta guvernera NB i toga da li će biti biran po usvajanju novog ustava ili ne, čak je u jednom trenutku došlo u pitanje i donošenje Zakona za donošenje Ustava Republike Srbije, za koji su građani glasali.
Odgovor može da leži u sledećim činjenicama: zbog lopovluka, kriminala i straha od robije. To su razlozi zašto G17 plus, na čelu sa Mlađanom Dinkićem, insistira na mestu guvernera, znači, da bi se sakrile sve zloupotrebe prilikom preuzimanja NB RS, sve zloupotrebe dok je guverner bio Mlađan Dinkić, sve zloupotrebe koje je sadašnji guverner Jelašić pravio za Mlađana Dinkića i za svoj račun.
Da počnem od 5. oktobra i tog nasilnog preuzimanja NB, tadašnje SRJ. Svi tvrde, naravno G17 i Mlađan Dinkić, da nasilnog preuzimanja NB nije bilo. Ako nije bilo nasilnog preuzimanja i upada naoružanih ljudi u NB, gde vam je onda taj zapisnik o primopredaji dužnosti između bivšeg i budućeg guvernera?
Nema zapisnika i ne zna se - koliko je u tom trenutku bilo zlatnih rezervi u trezorima NB, ne zna se koliko je bilo deviznih rezervi u trezorima NB, ne zna se druga vredna imovina NB kojom je u tom trenutku NB raspolagala, počev od umetničkih dela, retkih zbirki, novca, starog novca itd.
Sada je tu ušao Mlađan Dinkić, prisvojio, uzurpirao pre odluke tadašnje Skupštine SRJ i postavio, odnosno prozvao sam sebe za guvernera Narodne banke.
U tom periodu bezvlašća koje ste izazvali paljevinom Skupštine, čak je i novac iz deviznih rezervi trošen nenamenski, trošen je po nalogu nekakvih kriznih štabova, a naloge kriznih štabova direktno je potpisivao niko drugi nego Mlađan Dinkić.
To je, dame i gospodo, čist kriminal, a oni koji viču da je to nemoguće, jedan od takvih papira se pojavio ovde, čitan je za ovom govornicom, pokazan je narodnim poslanicima, ali za to niko nije odgovarao, a za ovakvu zloupotrebu ništa drugo ne sleduje nego robija.
Od izbora za guvernera Narodne banke Jugoslavije, Mlađan Dinkić kreće u reformu bankarskog sistema. U čemu se ogleda reforma bankarskog sistema po receptu Mlađana Dinkića - u zatvaranju domaćih banaka. Koje su posledice kada četiri najveće domaće banke zatvori jedan kriminalac kao što je Mlađan Dinkić.
Prva posledica jeste da veliki sistemi koji su dužni tim bankama više bankama ne duguju ništa, jer banaka više nema i idu u privatizaciju. Mogao bih da razumem da tu obavezu, koju su sistemi koji se privatizuju imali prema zatvorenim bankama, usmerite ka državi, ali ni to niste uradili tako.
Da podsetim na primeru "Sartida". "Sartid" je prodat za 21 milion dolara, da ste to zemljište koje "Sartid" zauzima proglasili poljoprivrednim zemljištem i kao poljoprivredno zemljište prodavali, više bi para zaradili.
Ima druga šteta. Država je ta koja je preuzela da plati obaveze prema stranim bankama, koje naravno nisu pod uzurpacijom Mlađana Dinkića, a ta šteta je oko 480 miliona evra, koja je država platila. I tu su svi upleteni, nema nevinih, počev od Vlahovića, Đelića, Mlađana Dinkića, Pitića i čitavog društva. Zato, kada je to u pitanju, međusobno ćute, jer znaju za svaku pojedinačnu odgovornost po pitanju "Sartida".
Koja je druga posledica? Druga posledica je da domaći privredni subjekti nemaju više domaće banke koja bi svoj kapital ulagala u njihovu proizvodnju, modernizaciju, proširivanje kapaciteta. To je druga posledica i samim tim ta posledica slabi ekonomsku moć zemlje, slabi socijalno-ekonomski položaj lica koja rade u privredi, a ne primaju plate iz javne potrošnje, ili ta lica ostaju bez posla.
Treća posledica; na sada već otvoreno bankarsko tržište strane banke imaju kompletan upliv, bez ikakve konkurencije. Njihova ciljna grupa su građani. Građanima plasiraju kredite pod daleko nepovoljnim uslovima, nego što plasiraju kredite na teritoriji odakle dolaze. Njima cilj nije privreda i njima nije cilj ekonomski razvoj ili oporavak Republike Srbije.
Sa Jelašićem se ide i dalje, NB preuzima poslove vezane za osiguranje, zatvara niz osiguravajućih društava, čak je i jedna sednica Odbora za finansije, koji je raspravljao o zatvaranju osiguravajućih društava, proglašena strogo poverljivom sednicom i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora izbačeni su sa te sednice. Eto toliko o javnosti u vašem radu.
Sa činjenicama, kao što je da se monetarnom politikom koju vodi Jelašić stabilizuje kurs dinara, da vidimo kako to izgleda. Pošto više nemamo ozbiljnu privredu, pošto imamo banke koje stalno plasiraju određena sredstva na tržište putem nepovoljnih kredita građanima, dolazi do jednog debalansa na tržištu novca od kredita i da bi sprečio pad dinara, odnosno skok evra, guverner povećava obavezu depozita koje banke daju Narodnoj banci, poskupljuje kredite, a obrazloženje je - ekonomska moć privrede nije u mogućnosti da podmiri potrebe stanovništva.
Zar nije bilo normalnije da na onaj prirodniji način stabilizuje tržište, a to je da smanji depozit koji se daje za kredite privrednim subjektima koji ulažu u proizvodnju, da na taj način stvori novu vrednost, da otvori radna mesta, smanji troškove proizvodnje i na taj način pravi oporavak privrede. Ne, od toga nema provizije.
Vrhunac pljačke Narodne banke prema građanima Srbije jeste emitovanje hartija od vrednosti. Po novom zakonu o hartijama od vrednosti, Narodna banka je ta koja može da emituje hartije od vrednosti na tržište. Kako to radi Narodna banka, niko ne zna. Sa kojim bankama se trguje, verovatno sa onim stranim. Sa kojom kamatom, ni to niko ne zna, priča se o 15 do 20% na godišnjem nivou.
Vi, gospodo, što branite planiranu inflaciju od sedam do devet posto, ciljnu, zašto te kamate nisu u skladu sa poslovnom politikom i kamatama koje daje Narodna banka na tržištu hartija od vrednosti. Samo u toku 2006. godine, gubitak zbog ovoga je 30 milijardi dinara, koji će biti plaćen iz budžeta Republike Srbije.
Ovo što sam sada izneo je samo jedan deo kriminalnih aktivnosti Mlađana Dinkića i Jelašića, novog guvernera. Nemojte više da se hvalite ni time kako su, dok ste vi na vlasti zajedno sa njima, stari krediti otplaćeni. Otplatili ste, dame i gospodo, stare kredite, daleko povoljnije, zadužili ste nas novim, sa pratećim troškovima od skoro milijardu dinara i novim provizijama.
Jer na one kredite koji su bili stari, provizije su, ako ih je bilo, uzete pre 20 ili 30 godina, pa prema tome, Mlađanu Dinkiću nije mesto u Vladi Republike Srbije, Jelašiću nije mesto u Narodnoj banci, i jednom i drugom je mesto u zatvoru, na robiji.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku, a zatim narodni poslanik Vlado Sekulić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Vi, gospodine Albijaniću, vrlo dobro znate koji su članovi Poslovnika.
(Predsedavajući: 136, 225, 226.)
Tako je. Pokušavam da probudim savest i da obavestim javnost, i da napravim što bolju stratešku poziciju za onih dva-tri minuta koliko će na kraju da mi ostane u okviru moje poslaničke grupe.
O čemu se radi? Javnost je obaveštena preko novinskog članka od 11. novembra 2003. godine, gde je Mlađan Dinkić rekao da ga neosnovano napadaju i da je on izvršio neke istražne radnje i došao do sledećeg zaključka.
Ovi službenici, koji to budu formulisali, da znaju da to pitanje upućujem gospodinu Jočiću. Kada je u pitanju Mlađan Dinkić, vidite da je nekako Jočić najnadležniji.
Tada je Dinkić izjavio sledeće - potpredsednik G17 plus, Mlađan Dinkić, rekao je juče da račun za koji je optužen Institut G17 po svemu sudeći pripada radnicima državne bezbednosti i da je preko njega proknjiženo oko 140 miliona dolara.
Posle ovakvih informacija, posle činjenice da je gospodin Dinkić neposredno nakon ovog datuma ušao u Vladu, bio ministar finansija, mislim da mora da se oglasi država i da kaže koji je to račun preko koga je prošlo 140 miliona dolara iz inostranstva, sredstava namenjenih za destrukciju države. Nije to sada optužba, ne znam, neko sa ulice rekao - ua, ministar.
Optužio je ministar unutrašnjih poslova. Koga? Bivšeg guvernera Narodne banke Jugoslavije. Ne može to da se završi samo na novinama. Mora da dobijemo odgovor na to pitanje.
Dalje, Nišku banku je kupila neka OTP banka iz Mađarske i neki sada tvrde da je to loš posao po državu. Neću da citiram sve ove pojedinosti i podatke, ko je zainteresovane kupce oterao, priča se da je to Mlađan Dinkić, već tražim da mi se odgovori na pitanje, mora Jočić da odgovori, jer odgovarajuća na ova moja pitanja on skuplja dokumentaciju protiv Mlađana Dinkića. Hoću da ga nateram da radi svoj posao.
Ko je zastupao OTP banku u tim pregovorima i ko je zastupao Narodnu banku Srbije?
Znam da ćete vi da kažete kakve veze ima Narodna banka Srbije. Ima veze, jer je brat razgovarao sa bratom...
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Gospodine Krasiću, vreme je isteklo.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Brat sa bratom razgovarao o rasprodaji države Srbije. Ja ću da se javljam po Poslovniku, nije to problem, ali mislio sam, gospodine Albijaniću, da za ovih nekoliko godina ste naučili šta znači politika. Ali, ako niste baš naučili, onda ću svakog momenta da vas učim.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vlado Sekulić, a zatim narodni poslanik Vjerica Radeta.

Vlado Sekulić

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već drugi dan raspravljamo o kandidatu, gospodinu Radovanu Jelašiću, za guvernera, a koliko sam shvatio, on je kandidat G17 i ostali se ograđuju od njega i ne žele uopšte da komentarišu. Ko god je pokušao, da kažem sa leve strane, da neko obrazloženje da u njegovu korist, bilo je stvarno kontradiktorno i nameće se pitanje, a i dokazano je  da je gospodin Radovan Jelašić jedna kontroverzna ličnost.
Stvarno je bilo kontroverzno u objašnjenjima da je on čovek koji je pomogao da se zaštiti valuta Srbije, a što mu je i bila obaveza, da je čovek koji se bori protiv uvozničkog lobija, a s druge strane se nameće pitanje, kako se bori protiv uvozničkog lobija ako namerno drži degradirajuću vrednost evra koja šteti izvoznicima ili ide u prilog uvozničkom lobiju.
To je bilo objašnjenje gospodina Vujadinovića i stvarno je kontradiktorno s njegove strane da se s jedne strane podstiče privreda i izvoz, a s druge strane da se brani niska vrednost evra.
U suštini, ono što je po meni i ključno, a ključno je kada bismo mi svi bili realni, pročitali završni račun Narodne banke Srbije za 2006. godinu, gde je iskazan gubitak od 30 milijardi dinara, mi bi znali ko je odgovoran, a to je gospodin Radovan Jelašić.
Bilo bi onda bespredmetno da mi raspravljamo uopšte o čoveku da on bude guverner, a stoji iza jedne institucije koja je izuzetno bitna za Srbiju, i za privredu i sve građane Srbije, kako su dame i koleginice iz G17 govorile da je on toliko stručan da čak njemu i sleduje ta vila koja se više puta pominjala i već je to poznato sve.
Pitam: zašto bi to njega sledovalo? Onda bi svako sebi uzimao po nekim funkcijama, ali kako su krenuli, možda su oni tako to i shvatili, od Tadića pa nadalje, tako se komšiluk širi, G17 plus, DS. Tako da je to degutantno da se toliko hvali gospodin Jelašić, a on je čovek koji je bio i odgovoran, i rukovodio je, raspolagao i izvršavao odluke oko monetarne politike Narodne banke Srbije i došlo se do gubitka od 30 milijardi dinara. To deluje impozantno i velika je cifra, i vi znate šta se sve moglo uraditi normalno za sve te pare.
Hvaljen je da je povećao devizne rezerve. Kako su povećane? Normalno, kroz privatizaciju, kroz priliv iz privatizacije. Nije se on tu ništa istakao, da je nešto on to dobro odradio.
Kada bi se to sagledalo i kako su se privatizovale te banke, to se radilo od slučaja do slučaja. Privatizacija banaka je bila od slučaja do slučaja i ona krucijalna izjava gospodina Jelašića je bila da je jevtinije bilo da se banke likvidiraju nego da uđu u sanaciju ili stečajni postupak. Da li je to toliko tačno?
Nije sigurno tačno, odmah da kažem, svako normalan će znati da je bilo želje mogle su banke da se konsoliduju, da kroz stečajni postupak banke krenu napred. Mi znamo koje su to banke. Sada kada bi mi pričali o tim bankama, mi znamo gde su bile lokacije tih banaka, šta se posle uradilo sa tim lokacijama i ko je u zakupu svih tih lokala? Znamo da su sve banke koje su, grubo da kažem, ugašene, likvidirane, radnici isterani na ulicu, bila su obećanja da će ih zaposliti posle. Mi znamo ko je uzurpirao te prostorije, kako se iznajmljuje i kako se ide dalje. Tu je glavna uloga gospodina Mlađana Dinkića.
Ujedno, ko je pročitao Izveštaj o završnom računu Narodne banke Srbije, video je kakav je odnos gospodina Jelašića prema zaposlenima. Sve ove banke koje je likvidirao, on je radnike otpustio, izbacio je ljude na ulicu. To su sve bili stručni kadrovi koji imaju 20, 30 godina radnog staža, teško je da se zaposle, dobili su neku otpremninu koju su u tom trenutku oni dali, nisu oni mogli da uđu u neke pregovore za nešto bolje.
Sada kada se pročita ovaj izveštaj, videćete da tamo u izveštaju stoji da je opet u Narodnoj banci Srbije veliki broj zaposlenih. Znači, oni sve što su otpustili, onda su sve primili svoje kadrove iz svojih stranaka i po logici došli divlji isterali pitome, sada su oni ljudi koji su ceo radni vek proveli u bankama koje su likvidirane i u Narodnoj banci Srbije, oni su sada višak, a ovi novi stručni kadrovi, da kažemo, oni su deficitarni, a toliko se traži takav profil.
Kakav je profil i stručnost gospodina Jelašića? Svako ko je realan bi trebalo da zna da ako je neko napravio 30 milijardi dinara gubitka, on bi trebalo da bude iza brave, a ne da se spominje kao veliki stručnjak koga sve sleduje, od vila pa nadalje.
Pričalo se da je spoljni dug Srbije smanjen. Tačan podatak je da spoljni dug Srbije krajem 2006. godine iznosio 19 milijardi 606 milijardi dolara. Kada se sagleda, spoljni dug je za 80 posto veći nego 2000. godine. Zna se ko je došao na vlast 2000. godine, svi ovi stručnjaci, umesto da smanje taj spoljni dug, oni su ga još i povećali.
Prezaduženost dolazi bukvalno i kada se sve sagleda od privatnog sektora, a u okviru njega od banaka, a to je ta glavna poenta gospodina Jelašića, MMF i njegove ekipe, koji su to videli ste, viceguverneri njegovi, a oni su stručnjaci za MMF, stručnjaci za likvidaciju i stečaj. Kakvi su to stručnjaci, oni su to tako uradili prema bankama.
Odmah su sve stavili pod stečaj, sve likvidirali da bi posle u svoju korist iskoristili preko formiranja od Nacionalne štedionice pa nadalje.
Kako bi se videlo kakva je to prezaduženost i dolazi u privatnom sektoru od banaka, a koje se stalno zadužuju u inostranstvu, kako bi zadovoljile povećanu tražnju za kreditima stanovništva, a ne privrede, što je izuzetno negativno.
Hajde da razumemo da ove banke, koje su oni ustoličili pod čudnim okolnostima, i nisu to neke reprezentativne na našem prostoru banke.
One su tu da pomognu privredi, da privreda uzme kredit, da privreda krene, da se izvoz poveća i onda ćemo smanjiti spoljnotrgovinski deficit koji imamo i ići ćemo do suficita.
Ovako su došle banke koje nude povoljne kredite. Pričamo ono - uđete, izađete, a sve te reklame su tu bile i nije čudo kada se pojave banke, a vi znate da je Božidar Đelić silne akcije od 10 miliona evra dobio u Meridijan banci, gospodin Jelašić se vezuje za HVB banku.
To su ljudi iz banaka koji su došli da prokrče put ovde, a ne kao velike patriote, kako su se predstavljali, da su došli u Srbiju da pomognu srpskom narodu, nego da prokrče put stranim bankama koje ne mogu više da se plasiraju na inostrano tržište i da se probiju tako lako, nego su došli kod nas.
I sad apsurda, spominje se tu da je velika potražnja za tim kreditima. Normalno da je velika potražnja, jer prosečan građanin Srbije ne može da preživi sa svojom platom. On mora da se zadužuje u toj banci da bi neku egzistenciju obezbedio svojoj porodici.
Kamate su izuzetno velike, a povezaću vam posle sa pričom pod kojim uslovima je gospodin Jelašić dobio kredit za vilu. Znate da su kamate od 10, 12, 15 posto, a on je dobio kamatu 7% na godišnjem nivou; dokazaću vam, imam dokaz da je tako bilo.
Samo da bi naši građani znali, u 2006. godini bankarski sektor Srbije imao je 37 banaka, 22 strane banke, sedam privatnih banaka i osam banaka u vlasništvu Republike Srbije, gde je bio većinski kapital Republike Srbije.
Ujedno se spominjalo da je gospodin Jelašić izuzetno zaslužan za inflaciju koja je bila projektovana za 6,5. Kažem vam, ako bude ispod devet bićemo srećni.
Ova inflacija se štitila i tako, kada je odgovaralo ekipi gospodina Jelašića, Mlađana Dinkića i svima ostalima, da se evro zadrži, da ne pada, oni su plasirali na tržište, otkupljivali od menjačnica evre i tako su došli u situaciju da zadrže pad evra, kad je trebalo dinar da ide gore, a sada je odjednom evro pao na najmanji nivo, baš kada se gospodin Jelašić bira za guvernera.
Bilo je postavljeno pitanje - da li gospodin Jelašić može da bude kandidat za guvernera ako je pokrenuta protiv njega krivična prijava. Akcionari MB banke iz Niša podneli su krivičnu prijavu protiv guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića jer nije ispoštovao odluku Vrhovnog suda Srbije. Pričali smo i o kapitalu, kako se ne dozvoljava velikoj ruskoj korporaciji Konvers grupe, koja je želela da otkupi akcije Kulske banke, da ulaže.
Završavam sa izjavom gospodina Jelašića, da je on platio 380.000 evra svoju vila, sa 15 ari placa od 180 kvadrata, pa je posle bilo rečeno 390.000 evra. Kažem vam, on je potvrdio da je dao jedan deo u kešu, a drugi deo kroz kredit. Mesečna rata mu je 939 evra, što građani Srbije mogu da sanjaju, da za četiri meseca mogu da zarade te pare, koliko on daje za tu ratu. Kamatna stopa je 7%, što je, kaže - ponuđeno svim zaposlenima u Narodnoj banci Srbije. Zna se ko je zaposlen u Narodnoj banci Srbije, to su privilegovani ljudi.
On je rekao da Narodna banka Srbije ima ugovor sa dve banke. Jedna je Rajfajzen, a druga je Hipo Alpe Adria banka. Nije želeo da kaže u kojoj od banaka je uzeo kredit. Znači, gospodin Jelašić je čovek koji je preterao i sa ovim cenama. Odmah ću vam reći, živim na Novom Beogradu, tj. Ledine, ar je od 10.000 do 15.000 evra bez infrastrukture, čista njiva. Uporedite koliko je on trebalo da plati ovu vilu. Hvala.