Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedavajući, uvaženo predsedništvo, juče smo u Novom Sadu imali priliku da vidimo na delu grupe neonacista, fašista i klerofašista koji su se okupili na ulicama Novog Sada. Juče smo imali priliku u Novom Sadu da vidimo hiljade policajaca koji su došli da održe red u Novom Sadu i više hiljada građana koji su došli da protestuju protiv pojava neonacizma i fašizma u našem gradu.
Međutim, došlo je do incidenta. Neonacisti su napali grupu koja je prolazila, nepreglednu povorku antifašista i kamenjem počeli da ih ozleđuju. Gospodinu Pavelu Domonjiju, predsedniku Helsinškog odbora Vojvodine, tom prilikom je naneta povreda od koje su kapi krvi pale na novosadski pločnik. Krv je, dakle, pala na ulicama Novog Sada. Danas kapi! Da li ćemo čekati da to budu potoci zato da bismo onda počeli da reagujemo? Da li ćemo doći u poziciju da razmišljamo uopšte o svojoj bezbednosti na ulicama gradova Srbije od strane onih koji su sledbenici ideologija pobeđenih u Drugom svetskom ratu i antifašističkoj borbi?
Skrenuću vam pažnju na to šta je suština pitanja. Suština pitanja je ta – zašto policija ne radi svoj posao? Godine 2005. posle upada grupe "Nacionalni stroj" na tribinu o antifašizmu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Skupština Vojvodine je tražila i dobila je izveštaj policije o delovanju ekstremističkih grupacija na teritoriji Srbije. U tom izveštaju "Nacionalni stroj" i klerofašistička organizacija "Obraz" i "Krv i čast" su taksativno nabrojani sa svim svojim elementima i sa svim kategorizacijama koje ja sada spominjem.
Sada postavljam pitanje, ako se još 2005. godine znalo za postojanje nacističkih i fašističkih grupa u Srbiji i to znala policija, od koje je Skupština Vojvodine dobila izveštaj, zašto onda policija nije preduzela potrebne korake?
Zašto pravosuđe nije preduzelo potrebne korake? Zašto se došlo do toga da juče dolazi do konfrontacije na ulicama Novog Sada? Sasvim je jasno da neki ovde pokušavaju da nipodaštavaju značaj ovoga što govorim.
Naravno da nekima ne smetaju fašisti na ulicama Novog Sada, kada su njihovi poslanici rasisti! Naravno da im ne smeta što Novosađanima smeta povampirenje fašizma, zato što pokušavaju da rehabilituju Milana Nedića i Dimitrija Ljotića!
Naravno da im ne smeta to što su predstavnici fašističke organizacije "Nacionalni stroj" širili zastavu Nedićeve Srbije, zato što misle da je to ispravno! Ja ću svakoga onoga ko to misli pozvati da pođe na jedno važno mesto u ovoj zemlji, posle ću reći i koje.
Suština pitanja koja smo juče imali u Novom Sadu je: da li Srbin može biti fašista, da li Srbin može biti nacista, da li Srbin može biti zločinac?!
Ako nekome nije jasno neka pođe na to važno mesto o kome govorim, a ono se nalazi u Srbiji, u gradu Kragujevcu, a mesto je Šumarice. I neka se na tom mestu podseti ko je bio Marisav Petrović. I neka se podseti koliko je đaka Marisav Petrović odveo na streljanje. I neka se podseti šta su izdajnici ovog naroda uradili ovom narodu u Drugom svetskom ratu obučeni u srpske uniforme sa srpskim znamenjima. To je ono što smo juče gledali.
Gledali smo fašiste koji su se skupljali iz cele Evrope. Uhapšeno je desetak slovačkih državljana. Sa granice je vraćeno neonacista iz Poljske, iz Slovenije, iz Bugarske i bog te pita odakle. Je l' su oni svi došli zato da brane Srbiju od Srba, od građana Srbije? Je l' su došli da štite integritet i celovitost Srbije ili su došli da unose haos u ovu zemlju i da svi mi treba da pognemo glave i izvinimo se onima koji razvijaju fašističke zastave, a zastava Nedićeve Srbije je fašistička zastava.
Ako neko misli da je juče u Novom Sadu bio skup koji se desio konfrontacijom šačice ekstremista sa jedne i sa druge strane, taj se grdno vara. Poistovećivanjem fašista i antifašista radi se u korist fašista. Ima stvari koje se ne mogu legalizovati i upravo zbog toga pustiti naciste na ulice grada u ime demokratije je kao pustiti pacove u dečiju sobu u ime ekologije. To, jednostavno, nema veze jedno sa drugim.
Svi oni koji pokušavaju da opravdaju to, a mene napadaju što sam se, eto, usudio da spomenem da ih treba zaustaviti letvama, posle dve godine od kada je policija podnela izveštaj sa imenima, prezimenima i adresama neonacista u Novom Sadu ništa nije preduzeto, nego treba da padne krv na ulicama, jer policija ne radi ništa. Šta je trebalo da čekamo?
Kažu – mali su, ne treba im pridavati značaj. Da li to znači da je trebalo da sačekamo da porastu? Tihi su, samo će prošetati, kao što su prošetali ulicama Beograda i nije bilo reakcija. Je li to trebalo da čekamo? Da čekamo da porastu i budu glasni? Da prestanu da tuku pojedinačno, nego da počnu da tuku masovno? Da li je to trebalo da sačekamo? Pozvao sam na letve zato da sutra ne bih pozivao na oružje.
Shvatite šta vam govorim, jer nacisti ne biraju sredstva. To ste juče mogli da vidite. Njih 50 je vuklo za nos ceo jedan grad od više stotina hiljada ljudi. Imali smo opsadu Novog Sada. Hiljade antifašista su prolazili i bili kamenovani. To je bilo od 50, šta bi bilo sa 500, šta bi bilo sa 5.000? To je upravo ono što se ovde smeće sa uma, zato što se poigrava u dnevnopolitičke svrhe sa najmračnijim i najmonstruoznijim idejama koje je moderna civilizacija ikada videla, koje je Evropa videla u HH veku.