Reč ima narodni poslanik Ivana Zečević, a neka se pripremi Radovan Milovankić.

Kolege narodni poslanici, pred nama je danas pet zakona koji su na neki način povezani, odnosno imaju nešto zajedničko, a to je da im je gotovo ista zakonska regulativa koja služi za sprovođenje ovih zakona, u osnovi, znači, osnovni Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, Zakon o vodama, Zakon o šumama i da ih ne nabrajam sve, a u obrazloženju koje su nam ponudili uz ove zakone stoji da nakon usvajanja ovih konvencija neće boti potrebna promena zakonske regulative, odnosno misli se da je zakonska regulativa regulisala gotovo sve što je potrebno da bismo mogli sprovoditi ove konvencije.
Naravno, ovde u sali niko nije izlazio od poslanika, bilo sa koje strane, da govori nešto protiv ovih zakona, u tom smislu da nije potrebno čuvati životnu sredinu i svako normalan diskutovaće o tome da treba usvojiti svaki zakon koji će pomoći da bi se naša životna sredina zaštitila.
Meni je jedino normalno, najbitnije, to da mi svakog dana ponekad spomenemo ovde da nismo sproveli Zakon o sprovođenju Ustava, nemamo ustavnu državu, a eto, ipak se bavimo ovim zakonima koji su u neku ruku u drugom planu, u trenutnoj situaciji u našoj zemlji.
Međutim, tako kako je, pošto raspravljamo o njima, osvrnuću se na jedan od elemenata.
Naveli ste u obrazloženju da je poseban vid degradacije zemljišta nastao NATO bombardovanjem.
Naravno, nas može jedino sada da zanima da li će nam usvajanje ovih konvencija pomoći da naša zemlja ako podnese tužbu ili zahtev za naknadu i oštetu NATO-u zbog ovakvih posledica, da li će nam to pomoći da se nešto od toga realizuje i koliko ćemo u tom smislu imati koristi od usvajanja konvencija.
Međutim, jedna od mera i vi navodite u svim obrazloženjima ovih zakona mere za sprovođenje zakona i jedna od mera koje navodite je sprečavanje i ograničavanje korišćenja zemljišta nepoljoprivredne svrhe. Ja ću vam u tom smislu samo pročitati jedan deo iz vašeg obrazloženja gde vi, u stvari, konstatujete kako je sve to zakonom regulisano, a reći ću vam posle i zašto ću baš ovaj deo pročitati. ''Zakon utvrđuje da se procena uticaja na životnu sredinu obavezno izrađuje za projekte koji se planiraju i realizuju u prostoru, a mogu da dovedu do zagađivanja činilaca životne sredine ili predstavljaju rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Procena uticaja je sastavni deo tehničke dokumentacije i izrađuje se u postupku privođenja prostora nameni i pribavljanja građevinske dozvole.''
Vi dalje u tekstu kažete: ''Da bi se uskladili suprotstavljeni interesi u oblasti zaštite i unapređivanje životne sredine neophodno je dosledno sprovoditi postupak procene, način njene verifikacije i osigurati uvid javnosti u izrađeni dokumenat.'' Ovo vam posebno čitam, zato što je ovo zakonska regulativa, tako je to regulisano zakonom i zakonima koje mi imamo, koji su već usvojeni.
Ja ću vam reći šta se dešava u praksi. Zakoni su jedno, a praksa je nešto drugo. Navešću vam primer u opštini Titel, gde se trenutno vodi jedan postupak i jedna akcija da se zaštiti životna sredina u ataru sela Gardinovci. Preduzeće ''Restrejd'' iz Novog Sada, kupilo je ''Poljoprivredni kombinat Titel'' u našoj opštini, naravno, obavi sve što je potrebno: skine letinu, koja je posle nenaplaćena, isplati male akcionare, ali usput, u selu Gardinovci, otkrije da na parceli veličine 95 hektara, druge i treće klase poljoprivrednog zemljišta, na dubini od pet do 10 metara ima peska. Normalno, vlasnik tog preduzeća izračuna vrlo lako kubikažu koliko je to na veličini od 95 hektara i koliko je to po ceni kubika peska, i shvati da je to mnogo para, miliona evra, i preračuna da mu se više isplati da eksploatiše pesak, nego da se bavi poljoprivredom.
Da bih približila slušaocima i građanima, koji možda nemaju predstavu koliko je to 95 hektara, meni su preračunavali, to je negde 250 fudbalskih igrališta. To je ipak veoma velika površina. Šta se dalje dešavalo?
Preduzeće ''Restrejd'', između ostalog, uvoznik je ''Džon Dir'' traktora za našu teritoriju, radi regularno u skladu sa zakonskom regulativom, koja postoji, obratilo se opštini da bi ishodovalo dokumentaciju koja im je potrebna.
Opština nema, ni prostornim planom ne postoji, niti je bilo kojim drugim planom predviđeno da se na takvom delu zemljišta radi bilo šta drugo osim poljoprivrede. Nezvanično i praktično, oni im daju odobrenje za dalju dokumentaciju, a u međuvremenu će to predvideti prostornim planom. I naravno, to se dešava u Nacrtu prostornog plana, mimo Komisije za planove, koja je zasedala, mimo njih, pojavila se radna zona usred atara sela Gardinovci, znači, odjednom usred ničega, baš tu gde se nalazi ta parcela, koju ima poljoprivredni kombinat.
Za to vreme preduzeće je ishodovalo dozvole i naručilo je studiju o zaštiti životne sredine, koju je radio Institut za preventivu u Novom Sadu. Pokrajinski sekretarijat, u skladu sa zakonskom procedurom, objavi javni uvid te studije i utvrdi datum kada da se obavlja javna rasprava i dostavlja obaveštenje opštini. Opština, da li slučajno, ne obaveštava mesnu zajednicu, odnosno građane kojih se konkretno tiče ono što treba da se desi u njihovom okruženju.
Sve to praktično ide svojim tokom i građani, sasvim slučajno, saznaju za to i tri dana pre nego da se okonča javni uvid dolaze do te studije i, normalno, uvek ima onih koji odreaguju ispravno. Shvatili su da je to ogromna površina i da će nakon eksploatacije biti krater neverovatne veličine, sa dubinom pet do 10 metara, ako ne i dublje, sve zavisi gde se naiđe na vodu.
Normalno, oni traže da se izrađivači te studije pojave u organima, u institucijama Opštine, da obrazlože tu svoju studiju. U toj studiji, mogu da vam kažem, kada smo je pročitali, bilo je svakakvih gluposti. To govorim, zato što se te studije praktično rade namerno i prepisuju se, a pitanje je koliko je javnost upoznata sa onim što je zakon predvideo i što se radi u skladu sa zakonom.
U toj studiji je stajalo da će biti jedan ogroman krater koji će se rekultivisati šutom i građevinskim otpadom, pa smo mi pitali gospođu koja je bila nosilac projekta koliko tu kuća i sela treba porušiti da bi se zatrpala tako velika rupa, pa je ona odgovorila da ne mora tako, da se može pošumiti.
Mi smo pitali, ko će onda rupe da pošumljava i kome to pada na pamet, a ona je rekla da ne mora, već može da bude ribnjak. U svakom slučaju, to nije prihvaćeno, ta studija nije usvojena i u toku je izrada nove studije, a za tu gospođu je pokrenut postupak da joj se oduzme licenca, pošto je neozbiljno radila svoj posao.
Međutim, to preduzeće se nije zaustavilo – jedna studija nije usvojena i izrađuje se druga. Podneli su zvanično, sve regularno, obratili su se Opštini, istražne radnje su u toku, a od Ministarstva rudarstva i energetike mislim da su dobili odobrenje ili saglasnost, u kom vidu je potrebno da se to dobije.
Zašto građani reaguju? Zato što je nenormalno da se jedno poljoprivredno zemljište takve klase, druge ili treće klase, pretvara u nešto, pri čemu niko ne zna šta će biti nakon eksploatacije peska. Zašto?
Ja vam mogu pokazati sliku u svom selu, već postoje takvi krateri, ovo su slike iz novine, na pola hektara. Verovatno je neka firma i dan i noć eksploatisala pesak, a kada je završila svoj posao oni su nestali; niko nije sanirao tu rupu; rupa je ostala takva kakva je i to na poljoprivrednom zemljištu.
Ne zna se ni ko je tu kupio, to su neke gospođe u godinama, koje više ne mogu da obrađuju, niti se zna kome da se podnese neki zahtev da se to vrati u prvobitno stanje.
U svakom slučaju reagovali su predstavnici manastira "Kovilj" i ja vam mogu pročitati šta je jeromonah Nikanor rekao na konferenciju za štampu: ''Ovakve ogromne površine skoro 100 hektara, dubine od pet do sedam metara usred plodnog zemljišta, nema nigde u Vojvodini.
Ona bi stvorila brojne probleme žiteljima okolnih naselja i samom manastiru, a posebno bi bila ugrožena kapela Svete Petke sa čuvenim hrastom, koja se nalazi uz sam put, kojim bi prolazila teška teretna vozila. On je simbol Kovilja i manastira, a samo manastirsko zdanje postoji još od 12. veka. Oni koji su ponudili ovakvu studiju totalno su neozbiljni, zato ne bi trebalo dozvoliti da ostvare svoje namere.''
Zato koristim priliku da postavim pitanje – šta ćete vi kao ministar sa vašim Ministarstvom, a nadležno je i Ministarstvo za poljoprivredu da odobri dozvolu, preduzeti da se zaštiti životna sredina u selu Gardinovci, jer jedno je zakonska regulativa, a ovde je praktično ta regulativa ispoštovana, tako po svemu kako preduzeće radi. Kada je u putanju javni uvid, oglas je objavljen u listu "Dnevnik", a verujte mi to niko ne čita, ljudi čitaju "Kurir", "Pravdu", "Blic" ili ne znam koje druge novine.
Međutim, forma se ispoštuje, a građani su slabo obavešteni o tome i ne znaju šta se dešava. Time se praktično istiskuju sve dozvole i preduzeće uradi šta želi da uradi – da zaradi i uzme profit, a posle ostane da se meštani brinu šta će biti sa njihovom životnom sredinom. Hvala vam. (Aplauz.)

Zahvaljujem, reč ima narodni poslanik Radovan Milovankić, izvolite.

 

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ponovo imamo situaciju da zajednički jedinstven pretres vodimo o više predloga konvencija.

Pravo bi pitanje bilo, kada su se gotovo svi poslanici složili, zbog čega ovo radimo, zbog čega nema više prostora i vremena za ovako bitne stvari koje su od vitalnog značaja, ali da se vratim na temu.

Prvi Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije UN o borbi protiv dezertifikacije praktično nas uvodi u situaciju da moramo da imamo u vidu da je cilj ove Konvencije prevencija i redukcija degradacije zemljišta, zemljišnog prostora, a sigurno i obnova delimično degradiranog područja. Očigledno je iz svih prethodnih govora i tekstova koji su ovde izneti da ništa ne postoji sporno u ovoj Konvenciji.

Ono na šta želim da ukažem jeste to da je trebalo prethodno par koraka primeniti, odnosno kuću od temelja praviti, ne od krova. To je onih pet poznatih mera koje ovde nismo čuli od predstavnika vlasti ili bar poslanika predstavnika vlasti, a to je: kontrola vodnih erozija, acidifikacija zemljišta, bolji sistem konsultacija o pitanjima degradacije zemljišta, da budu dostupni zemljoradnicima kao grupi kojoj je to najviše potrebno, zatim, postavljanje zdravog, odnosno potpuno novog sistema subvencije, zaštite zemljišta i, na kraju, uvođenje boljih sistema upravljanja vodom i zemljištem, naravno, mislim. prvenstveno u oblasti poljoprivrede.

Kada ovo kažem, nijedna demokratska vlast od 5. oktobra do danas ovim se po dubini nije bavila, tako da za očekivati je bilo da oni usmere svoje znanje i angažovanje upravo u oblastima gde to treba, a tiče se produktivnosti zemljišta i domaćinskim gazdovanjem i upravljanjem vodama, ali pozitivnih primera praktično nemamo.

Drugi Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, takođe, postavlja niz pitanja.

Prvo pitanje na koje bi ministar trebalo da odgovori jeste, možda i zadnji ministar pošto se tiče svih vlada od 5. oktobra do danas, šta su uradili na saniranju izvora prekomernog zagađenja vazduha i da li su u industrijalizaciji zemlje pretpostavili zdravlje nacije? Vrlo je malo toga što je učinjeno do danas.

Praktično, vi ste sami, gospodo, iz vlasti izneli ovde par primera dovođenja prljave tehnologije u Srbiju, a u sklopu ovoga ja vas pozivam, zaista vas pozivam da pažljivo pročitate odgovor koji ste dali poslaniku, gospodinu Jojiću, a tiče se zagađenja Pančeva. Tamo će biti praktično rešenje svih ili bar dodirnuto rešenje svih ovih konvencija koje ste ovde sami postavili.

Pošto je vreme ograničeno da ostavim i za druge poslanike kolege, gospodine ministre, podsetiću vas da su neki ministri sličnog ili istog portfelja kao i vi na Zapadu dolazili u situaciju da se suoče sa problemima, istim ili sličnim kao i vi. Imali su dva puta.

Pojedini ministri su krenuli u osnivanje novih stranaka koje su imale predznak ekološke ili zelene stranke, a drugi ministri, ne sumnjam da ćete i vi krenuti da se borite protiv upravnih odbora pojedinih firmi koje su privatizovane ovde u Srbiji.

Žao mi je što ću to da vam kažem, ali tu bitku ste već unapred izgubili.

Dolazim iz Kruševca, iz Rasinskog okruga, ovde ste mi obećali kada sam vam dao papire da ćete nešto pokrenuti, a ništa do danas nije pokrenuto.

Podsetiću vas, ti upravni odbori, koristiću svaku sledeću priliku, i o amandmanima, da iznesem koje su to firme. Rekli ste da se ne tiče Ministarstva za ekologiju. Naravno, tu treba da sedi i ministar za poljoprivredu. Ova oblast je usko vezana. Zahvaljujem se na vremenu, a mislim da ste izgubili unapred bitku.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a neka se pripremi Božidar Koprivica.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova objedinjena tačka dnevnog reda obuhvata područje odakle ja dolazim tj. iz Južnobanatskog okruga, a posebno iz grada Pančeva, koji predstavlja crnu zonu u Evropi.
Interesantno je da u analizama o zagađenosti životne sredine i njenom stepenu ugroženosti stanovništva Pančeva nema, a smatram da je Pančevo jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji.
Zašto to govorim? To potvrđuje činjenica da 40 godina unazad radi ''Rafinerija'', 45 godina radi ''Azotara'', skoro 30 godina radi ''Petrohemija'', koja u svom sastavu ima 11 fabrika. ''Petrohemija'' je bila bombardovana, ''Azotara'' je bila bombardovana od strane NATO pakta i naših neprijatelja, a isto tako i ''Rafinerija''.
''Petrohemija'' je uspela sopstvenim sredstvima, bez učešća države, da izvrši popravku i zamenu mnogih postrojenja. Međutim, najveći problem jeste ''Rafinerija nafte Pančevo''. U ''Rafineriji nafte Pančevo'' nalaze se ogromne količine najlošijeg kvaliteta nafte, koja je iz Sirije uvezena i tamo je izvršena uslužna prerada, a najveći uvoznik i koji je vršio preradu uslužno jeste ''Trizon''.
To je onaj koji je ogromne količine uvezao; prerada se vrši u Pančevu, rezervoari su puni, otvoreni, isparavanja su svakodnevna, neprekidna, više godina i zbog toga smatram da je Pančevo jedan od najzagađenijih gradova u državi.
U prilog ovoj činjenici ide i podatak da je u Pančevu registrovano i boluje oko 7.000 građana od karcinoma. Država ne učestvuje u revitalizaciji ovih fabrika, samo vrlo malim sredstvima u poslednjih godinu dana.
Međutim, izvoz iz ovih fabrika je izuzetno veliki – 20% budžeta Republike Srbije se puni iz pančevačke regije, ''Rafinerija'', ''Petrohemija'' i ''Azotara''. ''Petrohemija'' je u 2006. godini izvezla preko 300.000.000 evra sopstvenih proizvoda. ''Rafinerija'', takođe, učestvuje na domaćem i stranom tržištu, ali sve ide u budžet Republike Srbije, sa tim sredstvima raspolaže Vlada, a ne raspolažu radnici da bi svoje fabrike mogli da poprave i zamene postrojenja.
U poslednjih pet-šest godina bilo je bezbroj slučajeva kada su se Pančevci pripremali da se evakuišu od zagađenja, koje je pretilo katastrofom, a posebno u vreme bombardovanja. Ogromne količine neprijateljskih bojnih otrova i žive zatrovali su vazduh, zemlju i vodu na teritoriji opštine Pančevo.
Ono što je još karakteristično za ministra zdravlja, Tomicu Milosavljevića, jedno pitanje: ''Ko je naredio i ko je odredio da se građani opštine Pančevo upućuju na zračenja i preglede u Sremsku Kamenicu i Novi Sad, a ne da idu u Beograd na udaljenosti od 15 kilometara?''
Dakle, građani Pančeva su prinuđeni da putuju 200 kilometara u oba pravca da bi zatražili lekarsku pomoć, a pogotovo kada je u pitanju letnje doba, bolesnici od karcinoma, koji imaju velike muke i velike patnje, izloženi su dodatno tome bespotrebnom putu.
Ako zakon o zdravstvu propisuje i kaže da su građani ovlašćeni, da imaju pravo da biraju lekara, da biraju zdravstvenu ustanovu, otkud sada ministru zdravlja pravo da on odredi da građani južnog Banata idu za Sremsku Kamenicu i Novi Sad, a ne za Beograd? Otkud to? Ministar zdravlja da odgovori, ko je to naredio i da li će da promeni tu odluku da građani opštine Pančevo i južnog Banata koriste zdravstvene usluge tamo gde im bliže, racionalnije i jeftinije, a to je Beograd.
Dame i gospodo, kada je u pitanju Pančevo, u centru Pančeva, tu je ministar ekologije, nalazi se deponija. Pre 12 godina počela je da se gradi nova deponija.
U poslednjih pet godina prikupljena je od ekološke takse milijarda dinara i ne zna se gde je utrošena. Lokalna samouprava demokratskog bloka mora da položi račune gde je otišla milijarda dinara, kada je moglo da se naprave dve-tri deponije. Angažovali su u prethodnom sazivu ''Alka Veso'', jednu privatnu firmu, koja je uzela oko 100.000.000 dinara i napustila radove. Tražimo odgovor ko je zaključio takav ugovor? Da li je izvršen ugovor? Ako jeste, u kom obimu i zašto?
Drugo, Srđan Miković je predsednik Opštine, naravno iz DS, usred Pančeva, u naselju koje se zove Kudeljara, nalazi se stočno groblje. Građani toga dela naselja ne mogu da žive od smrada i od ostalih ekoloških problema.
Reka Nadele, iz opštinskog budžeta je odvojeno više miliona za poslednjih nekoliko godina, ne zna se gde su te pare, ona je zagađena. Reka Tamiš je zagađena. Građani Pančeva ne mogu da koriste reku Tamiš i ne mogu deca, ni građani u letnje vreme da izađu na reku, koja je usred grada i koja tuda protiče, da se okupaju.
Pančevo ima jedan bazen koji je radila vojska pre 45 godina. Neki pukovnik Žižić, bio je komandant tenkovske jedinice u Pančevu, zahvaljujući njemu je izgrađen taj bazen, a građani Pančeva nemaju ni bazen, kao što se to gradi u drugim gradovima.
Najveći budžet, dame i gospodo narodni poslanici, posle četiri grada u Republici Srbiji jeste Pančevački budžet od 3,5 milijarde dinara. Dođite u Pančevo da vidite da li se nešto gradi, da li se zna gde idu te pare, a najzagađeniji grad jeste Pančevo. Dakle, Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac su četiri grada koji kao gradovi imaju samo veći budžet od Pančevačkog budžeta. Šta je sa novcem u ovoj godini od 3,5 milijarde dinara?
Ponavljam, šta je sa ekološkom taksom? Hoće li budžetska inspekcija Republičke Vlade zakoračiti barem u tu Skupštinu opštine Pančevo, u taj grad da dođe da utvrdi da li je namenski izvršeno korišćenje sredstava iz ekološke takse? Jer su ogromna sredstva koja se ubiraju, pre svega u ''Rafineriji'', u ''Petrohemiji'' i u ''Azotari'', kao i od železnice kojom dolaze cisterne i na barkama na Dunavu.
Nažalost, dame i gospodo, moram da istaknem da su građani opštine Pančevo zaista izloženi velikom problemu kome Vlada Republike Srbije ne pridaje nikakav značaj. Napominjem da lokalna samouprava Pančeva ne može da reši problem ekologije u Pančevu bez države. Ako kažem da država stotine miliona evra godišnje u budžet usisava iz južne industrijske zone u Pančevu, onda je red da se jedan određeni iznos i jedan procenat usmeri za rešavanje ekologije. Nemoguće je da tehnologija 45. godina funkcioniše, a da se u Pančevu ne dogodi ono što se događalo u poslednje vreme. Reko sam da se veliki broj građana nalazi u veoma teškoj situaciji.
Dame i gospodo, deca umesto u školama, u Pančevu, kada biste mogli da obiđete zdravstvene ustanove, odnosno nisu u školama i u zabavištima, već ih je veliki procenat u zdravstvenim ustanovama na pregledima, primaju određene lekove i terapije. Ne mogu da shvatim, jer koliko puta sam insistirao kao poslanik SRS, a s druge strane odbornici SRS u Pančevu pokreću ova pitanja, postavljaju pitanja i traže odgovor – gde su pare i kada će se izvršiti revitalizacija i zamena tehnologije koja je prevaziđena. Ni u Bangladešu nema više takve tehnologije kakva je u Pančevu. U Evropi je najprljavija ta tehnologija koja je koncentrisana u Pančevu.
Rekao sam vam da samo ''Petrohemija'' ima 11 fabrika. U ''Azotari'' su rezervoari otvoreni, kada smo postavili pitanje prošle i pretprošle godine, i nedavno pre nekoliko meseci, ministar ekologije je naredio zatvaranje određenih postrojenja u ''Azotari''.
Međutim SRS nije za zatvaranje fabrika, ali jeste za odgovornost subjekata koji rade u tim fabrikama, ukoliko je zbog ljudskog faktora došlo do zagađenja i ispuštanja štetnih materija. Građani Pančeva očekuju da će Vlada izdvojiti sredstva, očekuju da će ministar za ekologiju da razreši pitanje, koliko god je u njegovoj moći. Ako ne možete, onda ministre podnesite ostavku, pa neka dođe neko ko je sposoban da razreši pitanje; da natera Vladu da shvati jednom da ne može krava da pase u Pančevu, a da je Koštunica i Tadić muzu u Beogradu. To ne može.
Činjenica je, izvršite analizu, gospodo, koliko je za poslednjih 20 godina sredstava otišlo iz Pančeva za Novi Sad i za Beograd. Pančevo je palanka, jedna obična palanka. Oko 80 km ima kaldrmisanih puteva iz vremena Marije Terezije, a 85 km nema kanalizacije, a kažu da je sve to ekologija. Jeste, pa ako je ekologija asfaltirajte ulice, napravite parkove, napravite obdaništa, zamenite postrojenja u fabrikama, naterajte one koji rukovode ovim fabrikama da se u njima uspostavi disciplina, da Vlada izdvoji sredstva, resorno nadležno ministarstvo da kontroliše.
Drugo, što je jako bitno, u prošlosti se dokazalo da pravosuđe u Pančevu nije ništa preduzelo protiv određenih lica koja su bila jedini krivci u vezi nekih katastrofalnih situacija, u kojima su se građani nalazili. Svakih 10-15 dana građani uveče moraju da zatvaraju prozore, nema otvaranja. Usred letnjeg vremena zatvaraju se šaloni, zatvaraju se prozori, ne otvaraju se vrata, nema otvaranja, pocrkaše ljudi. Naselja Vojlovica, Topola, Strelište, naselje Sodara, centar grada, to vam je katastrofa, da ovi građani ne znaju kuda će i šta će.
Interesantno je, iako ja ovo ovde govorim, poslanici SRS i odbornici u Pančevu, da niko ništa ne preduzima. Jedino, sada se uključuje koliko vidimo aktuelni ministar ekologije, ali to nije dovoljno. Mora da bude dosadan, mora da bude energičan i morate se izboriti, gospodine ministre, da Pančevci dišu barem približno čist vazduh, jer imaju pravo na život kao i ostali građani. Hvala.

Zahvaljujem kolegiji Jojiću.
Ima reč kolega Dušan Mrvoš. Da li imate pravo na repliku? Izvolite. Ima reč narodni poslanik Dušan Mrvoš.

Hvala vam, gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, samo bih nešto prokomentarisao i dodao na osnovu izlaganja uvaženog kolege i sugrađanina Petra Jojića.
Govor kolege Petra Jojića izaziva jedno dvostruko osećanje. S jedne strane, kao Pančevac, apsolutno podržavam ono što je gospodin Jojić rekao, jer Pančevo je stvarno zagađeno i Pančevu stvarno treba pomoći. S druge strane, izneto je niz nekih paušalnih, rekao bih, ne činjenica, već podataka koji otprilike glase ovako – ''Rafinerija'' i ''Petrohemija'' imaju rezervoare, ali oni nisu otvoreni. Gospodine Jojiću, vi to znate dobro, kao što znam i ja, znaju i drugi da su to rezervoari sa plivajućim krovom. Ima 144 rezervoara u ''Rafineriji'' gde se smešta sirova nafta, a pet u ''Petrohemiji'', dok u Petrohemiji plus postoje dva pretakališta.
Prethodni ministar je, zajedno sa prethodnom Vladom, ne kažem on, ali prethodna Vlada je na njegovo insistiranje preko 90.000.000 evra uložila u rekonstrukciju tih rezervoara, odnosno plivajućih rovova, prvo je rekonstruisano 27 rezervoara u najgorem stanju, pa posle toga još 80.
Trebalo bi, do kraja ove godine ili početkom iduće, da se rekonstruiše svih 144. Rekonstruisano je jedno pretakalište, biće rekonstruisano i drugo itd. Nije tačno da se ništa ne radi. Samo podržavamo ono što ste vi rekli, gospodine Jojiću, i to je još jedan apel da se nastavi onako kako je započeto u prošlom periodu ili brže od toga.
Ima još jedna činjenica koja nije realizovana, jedan podatak. Na zasedanju Vlade, pred kraj prošle godine, u Vršcu doneta je odluka da se Pančevu odobri 200 miliona dinara za gasifikaciju, jer je u Pančevu gasifikacija započeta, Pančevo je jedan od prvih gradova u kojima je početa gasifikacija, a valjda će biti poslednji grad gde će se gasifikacija završiti, pa da se malo pomogne u tome.
Moram da prokomentarišem i činjenicu u vezi deponije. Nova deponija, gospodine Jojiću, znate to jer ste sa nekim odbornicima SRS išli do nove deponije, praktično je završena sada. Potrebno je da se uradi još postrojenje za pročišćavanje otpadnih voda, da bi dobili upotrebnu dozvolu, jer bez postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda ne može da se dobije upotrebnu dozvolu.
Još jedan apel, pridružiću se svim apelima gospodina Jojića po pitanju Pančeva, na vas gospodine ministre. Iz Nacionalnog investicionog programa.
Uprkos tome što pomenuti predsednik opštine i lokalna samouprava u Pančevu uglavnom ne funkcionišu ili bar nisu agilni u onoj meri u kojoj građani Pančeva to žele, lokalna samouprava je konkurisala za Nacionalni investicioni program, pa sve što može i što je u vezi sa ekologijom, apelujem još jednom da vi kao ministar i kao član Vlade pomognete da građani Pančeva žive kvalitetnije. Koliko će dobro živeti, zavisi od njih samih, ali da žive kvalitetnije.

Replika, narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da će gospodin Mrvoš da kaže koje su količine nafte koja je kao uslužna prerada lagerovana u ''Rafineriji'' i koja dodatno i te kako truje građane Pančeva.
S druge strane, kada je u pitanju deponija, očekivao sam da će gospodin Mrvoš reći kada će ona biti puštena u funkciju, i kada će se usred centra grada zatvoriti deponija, koliko je ona do sada koštala, od pre 12 godina, tada je počela da se gradi, menjali su se direktori JKP ''Higijena'', menjali su se izvođači radova, menjao se investitor. Tu je problem, što nema doslednosti, nema budžetske kontrole.
Zato sada postavljam pitanje i tražim odgovor da se izvrši jedna budžetska inspekcija – koliko će da košta, jer ta nova deponija je još uvek u izgradnji, dok ne bude dobijena upotrebna dozvola, kao što je rekao gospodin Mrvoš. Ona nije u funkciji, ali znamo da je u prethodnom periodu dosta ulagano, od pre 10 godina, ali taj kontinuitet nije održan i zbog raznoraznih problema kojih nije trebalo da bude, ta deponija je odavno trebalo da bude izgrađena, ova nova sanirana i na taj način da Pančevo ipak, kao grad, bude jedan od uređenih gradova, kao što to ima u našoj državi.