Hvala, gospodine Baraliću. Zahvaljujem Nadi Kolundžiji, odustaje. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, problem Robnih kuća "Beograd" nije ništa novo. Gospodin Baralić je u prošlom sazivu Skupštine bio predsednik Odbora za trgovinu i turizam, ja sam bila njegov zamenik i mi smo u nekoliko navrata primali delegacije radnika.
Međutim, oni tada nisu mogli da nam daju ove podatke koje su nam danas dali, naročito zbog činjenice da nije postojao odbor poverilaca i da je procena vrednosti kapitala izvršena tek 2006. godine, tako da su oni tada konačno mogli da saznaju kako je imovina pljačkana, kako su prodate ove robne kuće, odnosno svi ovi objekti i šta je ono čime danas Robne kuće raspolažu.
Gospodin Novaković je pobegao iz sale, otišao je, a da nije, kao predsednik Odbora, dao pravu informaciju. Najpre moram da vam kažem da je on, na nagovor predsednika svoje stranke, obustavio mogućnost uvrštavanja u dnevni red ovakvih problema i pljačkaške privatizacije na Odboru za privredu i privatizaciju.
Stvar je već postala tako očigledna u celoj Srbiji, a i sami ste svedoci, jer ste iz vaših gradova dobijali materijale, da je Odbor pretrpan dokumentacijom o pljačkaškoj privatizaciji, obespravljenim radnicima.
Da li treba možda da vas podsetim i na činjenicu da je naš, nažalost, preminuli kolega, koji je bio u Odboru za privatizaciju, nosio svojoj kući u Valjevo 150 kilograma materijala o pljački naroda i države da čita i da proučava koliko su ljudi pljačkali. Između ostalog, i dokumentaciju vezanu za Robne kuće "Beograd".
Ovo je sada sasvim jasna stvar, jer se ne radi ovde o tome da je neko zaveden; nisu ti ljudi zavedeni, oni su pošteni, moralni i vredni, a da li će oni da dobiju, kako on to cinično reče, a ne znam šte je popio i kako je mogao tako nešto bezobrazno da kaže, kijavicu ili će da kašlju, ne radi se o tome, dame i gospodo poslanici, nego da im pomognemo da ostvare njihova prava.
Vi znate kakav je Zakon o radu donet u Srbiji i na koji način - glasalo se karticom iz Soluna. Kasnije izmene i dopune tog zakona, koje su vratile neka prava radnicima, suspendovane su posle 15 dana, jer se pojavio ministar Slobodan Lalović, pa je sve ono što smo mi, većinom koja je stvorena u jednom trenutku, amandmanima ispravili, za dobrobit radnika, vratio u početno stanje.
Ovde je stvar jasna. Dakle, Vlada Republike Srbije, Mlađan Dinkić, ministar Cvetković, Božidar Đelić, Vojislav Koštunica, svi su možda mislili do pre nekoliko dana da je vrednost imovine Robnih kuća "Beograd" mnogo niža od ove cene koja će da se postigne kada budu otvorene ove ponude. Jer, i pored toga što se promenilo pet stečajnih upravnika (jedna od njih je i ova Delinka Đurđević, samo jedna u zatvoru) i što je imovina razvlačena, bez mogućnosti da se ima uvid u sve to, desila se neka sreća za sve njih, i to su sada saznali kada su uputili to cirkularno pismo, da je sačuvan veći deo vredne imovine i da Robne kuće možda mogu da se prodaju, daj bože da to bude više, ali i za pola milijarde evra.
Njima je lično ministar Dinkić prilikom razgovora... To su mi oni rekli, to nije nešto što smo pročitali u štampi, to nije nešto što je neko saznao u nekom neformalnom razgovoru. Ti ljudi koji su sada bili ovde, dakle, u pitanju je predsednik skupštine radnika, oni koji su pratili postupak stečaja koliko su mogli da prate, oni kojima je data na uvid dokumentacija o proceni vrednosti kapitala, ti ljudi su otišli, kao što su danas kod nas došli, kod njega na razgovor. Da ne ponavljam, on im je dao tu skalu i rekao im je - toliko ide državi, a sve što bude preko toga, 25%, da se raspodeli na osam i po hiljada radnika, i oni sada žele da to bude; vi ste dobili u ovom dopisu 20% i to nije nerealno zbog činjenice da je ipak ostala vredna imovina koja može da se proda.
Razumela bih da oni traže nešto što ne bi bilo državi u korist, ali država će samim tim više da dobije u budžet onog trenutka kada se Robne kuće prodaju, a očigledno je da hoće, za tako visoku cenu.
Prema tome, ne treba se na takav način rugati ljudima. Oni će i sutra da se pojave ovde, doći će sa dokumentacijom, a naše je da ih zaštitimo. Onaj ko to ne bude uradio biće kažnjen na sledećim izborima i od tih ljudi, od članova njihovih porodica i svih onih koji prate ovo i vide kako se pljačka državna imovina i kako su radnici šikanirani, kao i ovi koji su danas došli, a nisu imali mogućnost da se sastanu sa resornim ministrom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slaviša Topalović, po Poslovniku, zatim Srđan Šajn, Riza Halimi, pa gospođa Snežana Stojanović-Plavšić.

Po Poslovniku, član 226. Čuli smo malopre gospodina Nikolu Novakovića, predsednika Odbora za privatizaciju Skupštine Srbije.
Po njegovim rečima, Mlađan Dinkić je svetac, pa nije kriv za ono, pa nije kriv za ovo, pa ste spomenuli da nije kriv što pada kiša, pa da nije kriv kada nekoga vara žena. Kriv je Mlađan Dinkić i vi to dobro znate; narod priča da je viđao Mlađana Dinkića, kada već pominjete to, na Banovom brdu, noću, nosio je periku; kod koga je išao i od koga se krio, on najbolje zna.
Svuda gde je Mlađan Dinkić, tamo je neka pljačka. Gde je umešan G17, tu je opet neka pljačka. Pogledajte Robne kuće, između ostalog i zemlja na Bežanijskoj kosi, dobra lokacija za investitore, i tu je optužen G17 i Mlađan Dinkić. Poljoprivredno dobro "13. maj" u Zemunu, ogromna količina zemlje i lokacija pored autoputa Beograd - Novi Sad. Radnici Poljoprivrednog dobra "13. maj" su se polivali benzinom zbog G17 plus i Mlađana Dinkića.
Svuda gde je veliki kapital G17 je umešao prste. Kako ste stupili na političku scenu prati vas taj loš glas. To narod proceni o svakome i procena naroda o G17 je da se bave kriminalom i lopovlukom. Kada je reč o vašem predsedniku Mlađanu Dinkiću, za Dinkića, eksperta za lopovluk, da nastavim od malopre, po Poslovniku sam se javljao...
(Predsedavajući: Slaviša, nemojte baš takve reči da upotrebljavate.)
Ja samo govorim ono što je... Znači, gospodin Dinkić, ekspert za lopovluk, koji je kod vas već drugi put ministar, u vašim vladama. Privatizacija Nacionalne štedionice je jedna od najvećih pljački na ovim prostorima koja je izvedena, o tome mnogo detalja ima bivši ministar policije Dušan Mihajlović.
Kakva je uloga u ovoj privatizaciji dve firme, "Mali kolektiv" i "Skvadra"? Ko su vlasnici ovih firmi, gde je sedište tih firmi koje su kupile Nacionalnu štedionicu, čiji je to novac i kada je iznet iz zemlje?
Napominjem da bi za ova pitanja trebalo pitati Dušana Mihajlovića šta on zna o tome i šta bi imao da kaže.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn, koji takođe reklamira Poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam pristalica toga da se nemaština srpskog ili albanskog naroda odvaja i da se govori o nemaštini jednih ili drugih ljudi.
Mislim da je nemaština svakog građanina u Srbiji podjednako važan problem i da država mora podjednako da brine o nemaštini svakog građanina.
Mislim da je odgovornost na predstavnicima svih političkih partija, kada govore o Bujanovcu, da ne zaborave da u Bujanovcu živi oko 12% Roma i da tamo ima oko 5.000 - 6.000 pripadnika romske nacionalne zajednice.
Mi ne možemo da se setimo predsednika te nacionalne zajednice samo u izborima i da im kažemo da ćemo ravnopravno da ih zastupamo kao sve druge predstavnike.
Mislim da je danas trebalo da se govori, to sam očekivao od gospodina Rize Halimija, i o tome u kakvoj situaciji žive Romi u naselju Salvatore, jer upravo njegova partija tamo sprovodi vlast.
Takođe sam očekivao od ministra Rasima Ljajića da iznese podatke i da ne govorimo samo o 5% sredstava iz ukupnog budžeta usmerenih prema pripadnicima srpske nacionalne zajednice i o 95% sredstava prema pripadnicima albanske nacionalne zajednice.
Moramo da govorimo ili generalno o pomoći u rešavanju problema u odnosu na sve građane Bujanovca, ili, ukoliko već radimo analizu prema nacionalnoj pripadnosti, moramo da postavimo pitanje na koji način ćemo da obezbedimo 12% sredstava da se reše problemi u romskim naseljima.
Nije dovoljno, ukoliko radimo transformator na ulazu u romsko naselje u Bujanovcu, da izdvajamo sredstva zato što smo motivisani određenim programima međunarodne zajednice.
Mi moramo da pokažemo odgovornost na vrlo konkretan način i da smo spremni da ono o čemu govorimo prilikom izbora dosledno sprovodimo četiri godine, svako sa one pozicije koju smo dobili u toku izbora i izborne kampanje.

Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, opet ću po Poslovniku, član 226. Smatram da su neophodna dopunska objašnjenja o pokrenutim pitanjima.
Što se tiče pozivanja NATO-a, mislim da to apsolutno nije bio predmet deklaracije skupštine albanskih odbornika, koja je nedavno održana. Mislim da smo to javnosti dobro objasnili.
Gospodin Ljajić je prošle nedelje dao istu izjavu, vezano direktno za rad te skupštine, tako da sada apsolutno nije aktuelna neka izjava koja je data pre mesec ili dva od strane predsednika jedne političke partije ili političkog subjekta.
Aktuelna je ovih dana skupština Albanaca, koja je izašla sa deklaracijom i u toj deklaraciji nema takve izjave, nego se traži nastavak svesrdne pomoći međunarodne zajednice u rešavanju problema na tom području, onako kako se radilo u ovih sedam godina. Cela suština je tu i ne vidim zbog čega se tu stvara konfuzija oko jedne decidno izrečene misli u toj skupštini.
Dalje, što se tiče analize rada Koordinacionog tela, to smo tražili čitavo vreme. Ja sam se i direktno obratio Vladi 2004. godine, ali izostala je analiza, ignorisani smo.
Ne bih sada ulazio u analizu ovog ili onog perioda, potrebna je analiza celokupnog funkcionisanja Koordinacionog tela od 2000. do danas, pa da se tačno zna šta je urađeno, šta nije urađeno, gde su usmerena sredstva i da onda argumentovano govorimo, a ne da se preko određene političke kampanje i bez argumenata stvara pogrešna slika o tim ulaganjima.
I sam ministar maločas reče – pet posto. Ljudi božiji, to apsolutno nije tačno, to su samo određene političke floskule date na terenu, koje su prenete i ovde u skupštinu, u nekoliko navrata, ali bez argumenata. Hajde da mi od 2001. godine vidimo, u dinar, u koja naselja je šta usmereno i gde je šta ulagano. Onda možemo govoriti.
Naravno, kao rezultat ovakve logike čuli smo pre neki dan da je jedan zvaničnik Koordinacionog tela došao do formule 60:40 posto ulaganja, koja treba ubuduće Koordinaciono telo da uradi, u odnosu albanskih i srpskih naselja. Gde su mešovita naselja onda? Sa pravom se onda pita - gde su Romi?
Kada su Romi u pitanju, mislim da gospodin Šajn ima obavezu da dodatno kaže da se radi o naselju izbeglica, što je sudbina svih naselja u ovoj državi, a koji traže verovatno daleko bolji tretman nego što je to do sada bilo. Govorimo argumentovano.
Sklon sam tome da svaki projekat bude opravdan i da tu ne može biti neki mehanički šablon, neki procenat sa ovoliko ili onoliko, jer se pitam ko je zapravo došao do tog procenta, na koji način, kojom metodom. Važno je da celokupan rad bude transparentan.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Halimi.)
Jedino bih još da dodam da bih tražio u ovoj analizi da se pogleda da li je tačna ova priča da je u ovim opštinama ulagano mnogo više nego u drugim. Nije tačno, gospodo, odgovorno vam tvrdim. Uzmite izveštaje Zavoda za statistiku Republike Srbije i videćete da su i Tutin, i Novi Pazar, i Sjenica i niz drugih opština imali daleko veća ulaganja nego Preševo.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Halimi.)
Dok je ranije Tutin bio poslednji, sada je Preševo ubedljivo na poslednjem mestu, i u odnosu na Trgovište, na Medveđu, na Tutin i na sve druge opštine, čak i na Ražanj (jedan poslanik ga je pre nekog vremena spomenuo), koji ima duplo veći dohodak po glavi stanovnika nego opština Preševo.

Reč ima narodni poslanik gospođa Snežana Stojanović-Plavšić.

Dame i gospodo, narodni poslanici, gle čuda, mogu biti žene. Dakle, ja sam narodna poslanica Snežana Stojanović-Plavšić. Javila sam se zbog povrede Poslovnika, članova 104, 105. i 106.
Neću davati kvalifikacije o optužbama koje su iznete, jer ako neko govori o nekakvim perikama, noćnim lutanjima itd, to može biti samo njegov lični problem, ali to nije nešto o čemu Skupština ozbiljno treba da raspravlja.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, želim da vas podsetim da vas je G17 plus na sudu dobio za klevetu. To će se dešavati svaki put ubuduće kada budete na ovakav način govorili. Dakle, poslanik SRS je osuđen za klevetu gospođe Ivane Dulić-Marković. Znači, kada god budete potezali reči poput "lopov", možete da dodajete slobodno, svaki put budite spremni da to dokažete na sudu, jer kada se nađete na sudu povodom takvih kleveta, onda se, drage moje kolege i koleginice, pozivate na poslaničke imunitete, sklanjate se od suda, nedostupni ste sudu, ne pojavljujete se po pet-šest puta na ročište. Ko? Gospodin Cvetanović, vaš poslanik.
(Predsedavajući: Molim vas, nemojte dobacivati poslaniku.)
Molim vas, ja ne dobacujem poslaniku.
(Predsedavajući: Ne kažem vama.)
Dakle, da se vidimo na sudu povodom svake od ovih kleveta, ali se pojavite na ročištu, kažite u svoju odbranu šta imate i sud će reći šta ima, kao što je rekao i u slučaju o kome sam govorila.
Međutim, nisam se javila zbog toga, javila sam se, gospodine predsedavajući, zbog toga što zaista postoji potreba da se zaštiti dostojanstvo Skupštine. Molim vas, ukoliko poslaniku koji se uvredljivo izražava o drugim poslanicima, o ministrima ili iznosi optužbe koje su apsolutno van pameti, kažete "ja vas molim da to ne radite, ja vas molim", a on nastavi, to je nešto što zaista ugrožava dostojanstvo Narodne skupštine.
Nije čudo što građani nemaju poverenja, ako potpredsednica Skupštine može da izađe i da kaže da je neki poslanik verovatno popio nešto i zbog toga govori tako.
Koliko je meni poznato, gospodine predsedavajući, poslanici ne piju na radnom mestu. Nisam do sada videla nijednog kolegu, niti koleginicu da su pripiti, da su nešto popili ili da u takvom stanju rade.
Dakle, molim vas da svi zajedno čuvamo dostojanstvo Skupštine, kako bismo mogli da radimo, kako bi građani imali poverenja u nas, a verujem da velika većina nas to i zaslužuje. Zato vas molim da koristite svoje poslovničke mogućnosti i ovlašćenja i da u takvim prilikama izreknete opomenu ili kaznu poslanicima koji se na takav način ponašaju.