Ja ću nešto drugačije prići ovom problemu, isključivo sa stanovišta vladavine prava i njegovog unapređenja. Korupcija je sjajna tema, ona je večna tema. Da vas zabavim, mogu vam reći kako se nekada borilo protiv korupcije.
Jedan ludi persijski car, Kambiz, kako nam svedoči Herodot, video da je korupcija ogromna u Persiji. Onda je dao da se vrhovni sudija živ odere, pa je onda njegovu kožu ostavio da se suši i da sva vojska posmatra, pa je onda od te osušene kože napravio tronožac i postavio za vrhovnog sudiju sina ovoga sudije da dok sudi sedi na ćaćinoj koži i razmišlja.
Hoću samo da kažem da je korupcija, kao nešto što razara poredak, odavno bila prisutna. Jedan engleski pisac, Oskar Vajld, kaže - svemu mogu da se oduprem, izuzev iskušenju. Tu je problem i to je centralni koren korupcije. Ona je pre svega iskušenje, iskušenje svakog čoveka da izigra moral, pravo, radi sopstvene gramzivosti. Naravno, s pravom se zgražavamo i osuđujemo, ali ako istoriju posmatramo videćemo da se na taj način, isključivo moralnim pridikama i zgražavanjem, ne suzbija korupcija. Poslednjih 300 godina politička teorija bavi se isključivo jednim problemom – kako da se ograniči zloupotreba vlasti.
Prema tome, ja ovom problemu prilazim sa tog stanovišta. Empirijski je svima jasno, i sam o tome govorio i pisao sam čak i neke tekstove o kleptokratiji, ali hteo bih da kažem da, nažalost, mi nemamo izgrađene snažne moralne i pravne principe u našoj istoriji koji bi bili velika brana korupciji. Od kneza Miloša Obrenovića i njegovog režima do Kraljevine, samo ne čitamo te novine, jer je to davno bilo, da pogledate videli biste da nije bilo dana kada nije otvorena po jedna korupcijska afera.
Dakle, problem je bio kako pronaći sredstva da se ona suzbije. Prvo sredstvo, koje se ovde koristi, jeste postojanje opozicije; dakle, podela vlasti i postojanje opozicije kao kontrolora vlasti bila je jedna od prvih mera, i to je učinjeno.
Nažalost, brzo se videlo da kada opozicija i pozicija promene mesta, onda se nastavlja po nekom starom običaju i da samo postojanje opozicije i smenjivanje na vlasti ne čini mnogo za unapređivanje borbe protiv korupcije. Drugo sredstvo je javnost i sloboda štampe.
Dakle, mi imamo ta dva instrumenta. Imamo opoziciju, vrlo žestoku, koja, nije važno koliko je osnovano, kada ili šta, ali vrlo žestoko i uporno koristi to pravo da kritikuje i napada vlast. Drugo sredstvo je javnost.
Bez obzira što se može govoriti o tome koliko su koji listovi nezavisni, moramo reći da ih ima toliko da što ne izađe u jednim novinama izaći će u drugim i da takođe i to sredstvo protiv korupcije postoji.
Ali, postoji ono što je pravo mesto, tamo gde je dodir vlasti i prava. To je centralno pitanje. Jer, korupcija razara pravni poredak. Ona je moguća samo ako prekršite pravne norme. Kada to postane masovno, onda nema poverenja u pravo i to je ono najgore što se može dogoditi jednoj zemlji.
Zašto je u zemljama tranzicije u ovom trenutku u svetu najveća korupcija? To je iz prostog razloga što se tu odigrao takav istorijski lom, a to je promena onog titulara najvećeg vlasništva. Dakle, od jedne državne privrede treba da napravite privatnu. Onda državu i njenu imovinu stavite, kao na švedskom stolu neku ribu, i odseca ko koliko može. Tu pozivanje na moral, pa čak i na najstrože kazne... Jer, vidite, u Kini ima po nekoliko stotina smrtnih presuda isključivo zbog korupcije, a i dalje se pojavljuje nešto što krade.
Ne možete objasniti takvo raslojavanje i tolike tajkune, oligarhe ili kako ih već zovu, koji su nastali u svim ovim zemljama, a da nije bilo zloupotrebe vlasti.
Naravno, sada sledi jedno novo pitanje. Korupcija je moguća na više načina: kao prećutkivanje, kao davanje saglasnosti, kao zatvaranje očiju, kao primanje direktnog mita, ali postoji i korupcija preko privilegija i ona je najčešća.
Naravno, svi su ovde skloni da podele i narod i nas sve ovde – na jednoj strani pošteni, na drugoj strani lopovi, na jednoj strani patriote, na drugoj izdajnici, ali ta priča kod naroda ne pali, jer narod živi, sreće i jedne i druge, sve to zajedno.
Kada vi dođete, upotrebljavajući svoju političku silu, kao oslobodioci i revolucionari, onda se uselite u vile, da biste ih danas otkupili, naravno, budzašto, vi ste izvršili prvu korupciju i na osnovu tih privilegija vi ste korumpirali sve da se ulaguju vlasti, da ulaze u te stranke i da na taj način funkcionišu.
Prema tome, privilegije su jedna forma koja je pravno legalna. Vi možete doneti zakone, deliti stanove ministrima, deliti vile kome hoćete, ali to je takođe korupcija i to opasnija, zato što je ona van direktnog gonjenja pravosudnih organa, dakle suda, i tu nastaje problem.
Ja mislim da mi treba da unapređujemo naše institucije, da stvaramo komisije, i ove antikorupcijske, antimonopolske. Korupcija je, naravno, i to ako vi kupite pola Srbije i napravite najveću maržu koja postoji u Evropi danas.
Dakle, to je takođe korupcija. Vi to vrlo dobro znate.
Dakle, problem je da li mi imamo dovoljno pravnih mehanizama, a ne da se ovde samo prepiremo ko je, kada i više zloupotrebljavao, jer bih ja mogao tu dati jedan spisak dugačak za mnogo više od jednog veka, što se tiče Srbije. Ali, nije u tome problem. To ne možemo tako suzbiti dok ono iskušenje postoji. Kada je moguće iskušenje? Iskušenje je moguće samo onda ako vi možete da zloupotrebite pravo. Treba stvoriti takve institucije, takve instrumente, takve preglede svih poslova, takvu transparentnost svakog sporazuma i akta da ovaj čovek ne dođe u iskušenje, jer ako dođe u iskušenje, u 90% slučajeva on će naravno biti na strani korupcije.
Dobro je zbog toga da imamo jednu konvenciju koja će nam dati jedan okvir da unapređujemo sve instrumente protiv zloupotrebe vlasti. Ali, ovakvim samo deljenjem komplimenata nećemo mnogo suzbiti taj fenomen koji hara svetom, a u ovim zemljama u tranziciji, rekao bih, i mnogo više. Hvala.

Zahvaljujem prof. dr Dragoljubu Mićunoviću. Po Poslovniku ima reč narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić. Ja se njoj izvinjavam što nije dobila reč pre. Neka se pripremi narodni poslanik Zoran Despotović.

Zahvaljujem se. Ja se, u stvari, javljam na repliku, kao zamenik šefa poslaničke grupe, jer je pomenut predsednik stranke G17 plus. Ustupila sam pravo prof. Mićunoviću iz najdubljeg poštovanja, ali vi ste bili u obavezi, naravno, da reč date meni.
Gospodine Batiću, što se tiče funkcionisanja Saveta za borbu protiv korupcije, potpuno se slažem sa vama da Savet treba da bude telo koje će se baviti svim problemima koji se tiču korupcije. Međutim, moram da vas podsetim da Savet od trenutka kada je osnovan ima problema u funkcionisanju, i to od trenutaka kada ste vi bili član Vlade. Sećamo se svi toga da je bilo brojnih problema i da je nekoliko predsednika Saveta podnosilo ostavke, upravo zato što nisu imali minimalne uslove za rad, niti bilo kakvu saradnju sa tadašnjom Vladom, čiji ste vi član bili. Ja ću da vas podsetim da je Savet imao izveštaje i u to vreme, a da nije počeo da ih piše 2004. godine, od kada ste vi valjda počeli da ih čitate, jer više niste bili ministar.
Što se tiče brojnih optužbi koje ste izneli na račun Mlađana Dinkića, mogu da kažem samo jedno. Sretala sam u životu mnogo ljudi koji su bili fascinirani energijom i snagom koju ima Mlađan Dinkić, ali da budu do te mere fascinirani njegovim likom i delom kao što ste vi, zaista do sada nijednog čoveka nisam srela.
Što se tiče svih optužbi koje ste izneli, na njih se može pojedinačno odgovarati. Ja sam spremna, ako hoćete, tokom celog dana da odgovaram na njih, ali mislim da ovo nije mesto za to.
Gospodine, kao vrstan pravnik, vi valjda dobro znate gde je mesto da se optužbe iznose i da se na njih odgovora. Ali, problem je što vi to niste radili u vreme kada je to bila vaša poslovna obaveza, kada ste bili ministar pravde.
Podsetiću vas da se sve o čemu ste govorili, i Nacionalna štedionica, i ZOP, i Kipar, dešavalo u vreme dok ste vi bili ministar pravde. Imali ste direktnu odgovornost da sve ove tzv. afere, kako ih vi nazivate, isterate na čistac. Ne da ste imali obavezu, nego je to zaista bio vaš posao, za koji vi sada priznajete da ga niste radili. Ukoliko je bilo osnova za gonjenje, zašto niste pokretali prijave, zašto tužilac nije pokrenuo postupak protiv Mlađana Dinkića? Iz prostog razloga što tada, kao ni sada, nikada nije bilo dovoljno osnova da se takav jedan postupak pokrene.
Vi sada koristite u političke svrhe nekakve priče koje nemaju apsolutno nikakvu osnovu. Zašto to koristite u političke svrhe? Iz jednostavnog razloga, gospodine Batiću – jedan jedini put kad ste izašli na izbore, 2003. godine, bilo je više nevažećih listića nego što je bilo glasova za stranku koju ste vodili.
Naravno da vam je sada potreban neko ili nešto na čemu ćete pokušati da ponovo gradite neki svoj politički rejting koji je nepovratno izgubljen, ako je ikada i postojao.
Što se tiče suđenja i dokaza na sudu, vi sigurno bolje nego ja znate kako ste svedočili, između ostalog, na Kipru. Tako da je vaše svedočenje okarakterisano, kaže - gospodin Batić je predstavio svoje uopšteno shvatanje načina na koji je vršeno pranje novca i nije dao apsolutno nikakav dokaz u korist tvrdnji koje je iznosio. Znači, vi gospodine Batiću, ne samo ovde pred nama, nego i na sudu dajete svoje shvatanje pravde i istine. To zaista nije ono što je relevantno na sudu, a moram da vam kažem da više nije relevantno ni u javnosti Srbije. Zaboravite, jednostavno, takve ideje i mogućnosti kojima se bavite.
Naravno, postoji još jedna stvar koja vas boli, a to je odnos stranke G17 plus prema tajkunima, zato što smo se mi dosledno borili protiv njih. To smo i pokazali na primeru Karića, koga ste vi podržali iz žalosti što on nije značajan politički faktor na sceni Srbije; podržali ste ga u nadi da ćete i dalje sa njim imati saradnju kakvu ste imali. Za G17 plus saradnja sa tajkunima koji oštećuju državu jednostavno nije nešto što je deo njihovog programa, za razliku od vas.
Na kraju, gospodine Batiću, možete iznositi svakojake insinuacije na račun G17 plus i na račun gospodina Mlađana Dinkića, no, stoji jedna činjenica, Srbijom kruži vic da se glavni odbor vaše bivše stranke održava u Centralnom zatvoru. Sve insinuacije o našim vezama sa tajkunima ili ljudima koji imaju elemenata za krivično gonjenje su samo vaše, kako ovi na Kipru rekoše, slobodne insinuacije.
Ono što se sa vašim istaknutim članovima i saradnicima dešava, to je da se oni nalaze u zatvoru, okrivljeni za afere "indeks", okrivljeni za "Geneks". To su vaši najviši funkcioneri i najbliži saradnici, koji očigledno i te kako imaju stvari zbog kojih ih treba krivično goniti.
Molim vas da se okanete G17 plus. U protivnom, i dalje ćemo vam odgovarati. Ne bismo želeli ovu skupštinu da pretvorimo u to, ali vas pozivamo da na sudu, gospodine Batiću, date sve potrebne dokaze. Podsetiću takođe da je Mlađan Dinkić dobio proces protiv "Kurira" koji je objavljivao brojne neistine o njemu, kao što ste i vi pisali, opčinjeni njegovom ličnošću, knjige o njemu. Sve su to neistine i svi sudski procesi su to do sada dokazali i to će se dokazivati ubuduće. Sad vas molim da Skupštinu pustimo da radi svoj posao.

Zahvaljujem narodnom poslaniku gospođi Snežani Stojanović-Plavšić. Replika, narodni poslanik Vladan Batić.

Gospođo Plavšić, nećemo da završimo, tek počinjemo. Završićemo kada se Mlađan Dinkić nađe tamo gde mu je mesto, iza rešetaka, pa ćemo onda videti ko je iza rešetaka zbog činjenice da je jedan bivši član, koji nije član DHSS-a od 2003. godine, trenutno u pritvoru. Ali, videćemo. Kao što je ova vlast i ova vlada hapsila bivšeg ministra pravde, bivšeg šefa javne bezbednosti u vreme vlade Zorana Đinđića, okružnog tužioca, šefa zatvora u Srbiji i ništa od tih postupaka nije bilo. Neki od njih su hapšeni, sa lisicama i pred kamerama. Kad predsednik vaše partije dođe u tu situaciju, lično ću insistirati da to bude i bez lisica i bez kamera.
Što se tiče onoga što sam malopre govorio, rekao sam da ništa od toga nije moja improvizacija, moje mišljenje i moj stav, nego zvanični izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije. Druga je stvar što danas imamo na sceni podaničko pravosuđe koje neće da reaguje na krivične prijave. Lično sam podneo više takvih krivičnih prijava.
Gospođo Plavšić, za pranje para preko računa u segedinskoj HVB banci, dakle, UBOPOK je sve uradio. Vlasnik te kompanije "Hejvord kompani limitid" sa Devičanskih ostrva Zoran Mitrović je sve priznao, ali to nije procesuirano. Gde se nalazi vaš član i šef izbornog štaba Miroljuba Labusa Bojan Zečević? Kakvu je imovinu stekao u međuvremenu Bojan Zečević? Hoćete o tome da pričamo? Hoćete da vam donesem sve izveštaje UBOPOK-a, na čijem čelu je Mladen Spasić, Dinkićev prijatelj? Zato to nije procesuirano.
Ja sam tražio i sa ove govornice od gospodina Slobodana Radovanovića, koji je tad bio specijalni tužilac za organizovani kriminal, da mi odgovori gde su moje dve krivične prijave protiv Mlađana Dinkića, jedna od 19. maja, jedna od septembra 2005. godine.
Posle dve godine, mogle su da budu odbačene, pa bih ja preuzeo gonjenje. Zašto nisu odbačene ako u njima nema elemenata? Za gašenje četiri banke, za Nacionalnu štedionicu, za kiparske pare, to je pljačka veka. Glavni scenarista te pljačke je Mlađan Dinkić. Zašto to nije procesuirano? Ne zbog mene, nego je Savet za borbu protiv korupcije podneo krivičnu prijavu za Nacionalnu štedionicu. Ako iz nekog razloga smatraju da su moje krivične prijave nekakav revanšizam, onda zašto niste postupili po onome što je jedan organ, koji je najkompetentniji, a to je Savet za borbu protiv korupcije, učinio.
Što se tiče navodnih afera, videli ste iz izlaganja političkih oponenata bivše vlasti da su (ne želim nikoga da opravdavam ni za aferu Bodrum, ni za aferu Janjušević – Kolesar) navodne afere iz vremena vlade Zorana Đinđića i Zorana Živkovića u odnosu na afere vlade koja je na sceni od marta 2004. do danas neuporedive po razmerama. Ovde je svaka privatizacija bila afera, a tamo se neprestano ponavlja tih nekoliko afera. Ponavljam, ne opravdavam ih, nikog ne branim, ali one su potpuno beznačajne u odnosu na ove dosadašnje.
Dalje, u to vreme ja sam bio ministar pravde, nisam bio ni šef policije, ni šef UBOPOK-a, ni tužilac, i nikad svoju funkciju ministra pravde nisam zloupotrebio. Gospođo Plavšić, vi ste pomešali babe i žabe što se Kipra tiče. Tu je dokumentacija kristalno jasna, i ko je odneo pare, i kako su utajene naše milijarde i ko i zašto nije vratio pare. Taj postupak u kome sam ja svedočio u sudu na Kipru odnosio se na spor jednog pojedinca, našeg biznismena, sa "Laiki bankom", odnosno bivšom "Ciprus popular bankom", čiji je bivši direktor Kikos Lazarides bio desna ruka Tasosa Papadopulosa, sadašnjeg predsednika Kipra.
Ništa pežorativno nije rečeno za moje svedočenje. Govorio sam o fenomenu, govorio sam o postupku kako su pare odnošene. Sad vi očekujete da će kiparska država sama sebi da presudi u borbi protiv nekog pojedinca iz Srbije. Naravno da neće, jer u tu aferu umešani su ljudi iz Srbije, ali i ljudi sa Kipra, koji se nalaze na najvišim državnim funkcijama.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Gospođa Plavšić je govorila šest i po minuta.
(Predsedavajući: Isto kao i vi, verujte.)
Završavam. Dakle, nikad DHSS nije imala nikakvu saradnju sa strankom Bogoljuba Karića. Ne znam kojim povodom ste to rekli.
Drugo, nikad ne treba seiriti nad tuđom nesrećom, jer kolo sreće se okreće. Pogotovo to ne bi smeo da čini Mlađan Dinkić, kojim nikad niti sam bio, niti jesam, niti ću biti fasciniran. Jednostavno, možete da budete fascinirani ljudima koji su dostigli neke visoke domete, koji su stručnjaci vrhunskih vrednosti ili su moralne gromade. Mlađan Dinkić ni jedno ni drugo nije.

Zahvaljujem dr Vladanu Batiću. Snežana, više nema replike na ovo. Hoćete po Poslovniku? On je replicirao vama. Po Poslovniku, narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić. Izvolite.

Na repliku imam pravo svaki put kada neko pomene moju stranku, kao zamenik šefa poslaničke grupe. Dakle, gospodine Batiću, dobro smo se mi razumeli, odlično smo se razumeli. Pozivali ste se na neka dela koja su navodno učinjena 2001, 2002. i 2003. godine. Bili ste ministar pravde, ali čekajte, kada je formirana Nacionalna štedionica? Podsetiću vas da je Nacionalna štedionica formirana uz punu podršku Vlade Zorana Đinđića i uz njegovo lično učešće, a i vaše kao člana te Vlade. ZOP, kada se to dogodilo? To je bilo 2002. i 2003. godine, takođe kada ste vi bili ministar pravde.
Dakle, gospodine Batiću, vrlo smo jasno govorili i ja sam vrlo jasno govorila o tome da ukoliko je bilo elemenata za gonjenje, vi ste kao ministar pravde imali nadležnost da preduzmete nešto po tom pitanju. Niste to uradili. To činite sada, to je prazna priča i od toga vi ne možete da pobegnete.
Što se tiče vaših odnosa sa PSS-om, neću u to da ulazim. Vi ste bili gost na njihovoj skupštini, a za mene je to značajan podatak koji govori o tome da ste povezani sa tom strankom ili makar da podržavate delovanje te stranke. Niko ne seiri ni nad čijom nesrećom, nego se jednostavno radi o čoveku koji je pokušavao da novac građana Srbije prisvoji, a to je nešto protiv čega smo se mi borili i uspešno izborili.
Što se tiče vaših članova koji su u zatvoru, ne možete da pobegnete od toga, jer to su neki visoki funkcioneri vaše stranke i ja sada neću čitati njihova imena iz poštovanja prema njihovim porodicama, a ne prema vašoj stranci. Što se tiče izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, gospodine Batiću, ja imam kod sebe neke od izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije koji govore o privatizaciji u 2002, 2003. itd. Recimo, tu je Veterinarski zavod Zemun, 30. 10. 2003. godine, ima zaista puno preduzeća, "Transport" Kragujevac, "15. septembar" Valjevo itd.
Dakle, izveštaj tog istog saveta na koji se vi pozivate, ako ćemo to raditi i ako ćemo danas zamarati ceo dan građane i Skupštinu, čitajući izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije... Mislim da nećemo nikuda stići ako se međusobno na bilo koji način optužujemo.
Ono što je činjenica, to je da ste vi bili ministar u toj vladi, da ste imali sve ingerencije da to sprečite i mislim da dalje o tome ne treba pričati. Uz puno poštovanje onoga što bi Savet za borbu protiv korupcije trebalo da radi, ne možete da poreknete činjenicu da ima puno njihovih izveštaja koji se tiču vremena u kome ste vi bili ministar pravosuđa.
Sve međunarodne organizacije su reforme u Srbiji ocenile kao dobre i značajne, osim reformi koje su postignute u pravosuđu. Da li treba da govorimo o broju zastarelih slučajeva, o stečajnoj mafiji, o sudijama koje su u to vreme, pod vašim pokroviteljstvom, radile? Nećemo o svemu tome govoriti.
Neću se više javljati povodom ovoga, iz poštovanja prema građanima Srbije i vremenu koje Skupština treba da koristi da bi se bavila svojim poslom.
Još jednom kažem, o ovome ćemo razgovarati na sudu, gospodine Batiću.

Po Poslovniku se javio za reč dr Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, da pođem od kraja. Da biste videli kakvo je stanje u pravosuđu bilo u vreme dok sam ja bio ministar pravde i danas, možete da odete u svaki sud i u svako tužilaštvo, svaku ustanovu za izvršenje krivičnih sankcija, i od zaposlenih ćete dobiti odgovor kakvo je stanje bilo u pravosuđu.
Mi nismo birali sudije Ustavnog suda po partijskoj pripadnosti, nego je Slobodan Vučetić bio najveći kritičar Vlade i vlasti. Predsednik Vrhovnog suda nije bio član nijedne stranke, tužilac nije bio član nijedne stranke itd.
Što se tiče Nacionalne štedionice, tačno je da je Mlađan Dinkić ubedio Zorana Đinđića za četiri velike državne banke da su atrofirale, da su to giganti koji ne mogu da opstanu i da treba formirati jednu kredibilnu, respektabilnu, ozbiljnu državnu banku i da bi to, tobože, potkrepio, ona je dobila naziv - Nacionalna štedionica. Tačno je da je Zorana Đinđića prevario Mlađan Dinkić, i o tome možemo da polemišemo čitav dan, kao što je, to sam prethodno govorio, angažovao fantomsku agenciju ''FIA'' - lord Armstrong, Vukašin Minić, Džesika Digrasija - da tobože traže pare na Kipru.
Hajde da vidimo koliko je para potrošio Mlađan Dinkić plaćajući angažman te agencije i šta je ta agencija uradila. Ništa, a zašto je angažovana?
Ona je istovremeno bila promoter ''Japan tobaka''. Ona čuvena Dinkićeva rečenica ''Laki je malo nervozan'' odnosi se na to. To je uvreda za pokojnog premijera i o tome više nećemo da pričamo, jer to znaju svi koji su se bavili ovom materijom, tako da se priča o Nacionalnoj štedionici tu završava.
Kasnije se videla veza Dinkića i tajkuna, jer ljudi, evo vam cela konstrukcija, u jednoj rečenici, o Nacionalnoj štedionici, poput Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića imaju akcije u ''Evroaksis banci'' u Moskvi, tamo gde leži deo deviznih rezervi Srbije, što ne može da zna ni ministar finansija gde su devizne rezerve Srbije.
Raspisuje se tender za privatizaciju Nacionalne štedionice, a oni od ''Evroaksis banke'' podižu kredite kao akcionari, privilegovani, kupuju akcije Nacionalne štedionice, a onda se Nacionalna štedionica prodaje Grcima po pet ili deset puta većoj ceni.
Vraćaju pare i milione evra stavljaju sebi u džepove. To je priča o Nacionalnoj štedionici, ali to stoji u nekoj fioci, ne sme da vidi svetlost dana.
Ne bih pominjao ljude koji se nalaze u pritvoru, ponovio sam, to je jedan bivši član DHSS-a, a vreme će pokazati da li je odgovoran. Plašim se da će pokazati da nije odgovoran.
Što se tiče Ministarstva pravde, ja se ponosim onim što sam uradio kao ministar pravde: od zgrade, najreprezentativnije u Evropi, Specijalnog suda za organizovani kriminal i ratne zločine, do zgrade Vrhovnog suda, do kompjuterizacije pravosuđa, do dobijanja novih automobila za sve sudove i tužilaštva u Srbiji, do plata koje su 1. jula 2002. godine za nosioce pravosudnih funkcija bile veće nego danas. Idite, pitajte, pa ćete videti.
Što se rejtinga tiče, ja nisam lagao, nisam obmanjivao ljude, nisam se bavio socijalnom demagogijom, nisam plaćao glasove. Rejting je promenljiva kategorija. Što se vas tiče, vreme to neumitno sve više i više pokazuje.

Hvala dr Batiću. Završavamo prepodnevni deo sednice. Prvi govornik popodne, u 15 časova, biće narodni poslanik Zoran Despotović. Na insistiranje poslanika, molim ministra Ljajića da u 15 časova bude ovde. Ako ne bude ovde, nećemo nastaviti sednicu. Hvala.
(Posle pauze – 15.05)