Dame i gospodo narodni poslanici, korupcija je bolest koja razara naše društvo, posebno u poslednjih sedam godina, pa ću ja govoriti o ovoj temi nešto konkretnije nego poslanici koji su govorili pre mene.
Mislim da je trenutak za raspravu o korupciji pravi, jer ste pre nekoliko dana proslavili 5. oktobar, što je, po meni, sinonim i za korupciju, između ostalog, jer predstavlja poraz države i građana na svakom planu i u svakom pogledu, u ekonomskom, socijalnom, nacionalnom i političkom. Tog 5. oktobra su mladi revolucionari, verovatno i gladni, umorni od teških borbi protiv prethodnog režima, da ne imenujem sad to, umorni od svega toga, shvatili da mogu da rade šta hoće i da će biti na vlasti doživotno, na onom mestu na koje su došli jednim običnim pučem. Krenulo je. Afera za aferom, skandal za skandalom, prosto bez kraja. Postalo je normalno nešto što nikada nije bilo normalno.
Danas, posle sedam godina, vi biste da se sve to lepo zaboravi, da se preko toga pređe kao da ga nije ni bilo, ali evo, ja sam uzeo sebi za pravo da građane Srbije podsetim na sve ono što ste radili, jer mi mislimo da to mora da dobije kad-tad sudski epilog. Džabe vam sve konvencije koje mi danas ovde imamo na dnevnom redu, i Građanskopravna konvencija o korupciji i Dodatni protokol uz Krivičnopravnu konvenciju o korupciji, ako vi to usvajate samo pro forme i, kao što piše u jednom obrazloženju ovde, da biste zadovoljili vaše nalogodavce koji vas posle tamo, ne znam, ucenjuju, i šta sve ne.
Vaš je problem što vam je smisao bavljenja politikom, ideologiju dakle nemate, podela plena ili bogaćenje. Videli smo kako to izgleda pre neki dan na primeru podele javnih preduzeća, onog bogatstva koje je još ostalo državi Srbiji, što još nije prodato budzašto. Izvlačene su, zamislite građani Srbije, te kompanije iz bubnja ili iz šešira, ne znamo tačno kako. Jedna Elektroprivreda, jedna Naftna industrija Srbije, telefonija ili "Telekom", kako hoćete, koje vrede milijarde evra, koje su stvarane 50-60 godina, to je ovako podeljeno. Dođe prvo Boris Tadić, zavuče ruku, izvuče jednu kompaniju. Aha, to je dobio u nasledstvo. Dođe Vojislav Koštunica, zavuče ruku i dobije opet nešto, kao da mu je neko ostavio u nasledstvo, pa onda Mlađan Dinkić.
Ne znam da li je Velimir Ilić zavlačio ruku ili je to iz onog dela koji je dobio Koštunica, to oni znaju.
U Srbiji se, što je tragično, to više i ne krije. To tako novine objave, nema kritike, nema ničega. Postavlja se pitanje, zašto vas mediji toliko maze. Vi njima podmetnete priču o evroatlantskim integracijama, bezviznim režimima, ne znam šta sve, idemo u Evropu, to nam svakog dana najavljujete.
Naravno, od toga nema ništa, samo vi idete u Evropu, građani od toga nemaju ništa, ali vi se toga više i ne stidite. Ono što je bilo uvek nenormalno, postalo je normalno.
Tako je Mlađan Dinkić u kampanji stalno ponavljao - stručnost pre politike. Stručnosti ovde nema, nema čak ni politike, nego lutrija, bingo, loto i ne znam već koja igra, tako delite ono što je ostalo od nacionalnog bogatstva.
Šta se u stvari desilo u Srbiji od 2000. godine? Prodali ste dve hiljade najboljih preduzeća za nešto više od dve milijarde evra. Imamo tu dve činjenice.
Prvo, država je opljačkana za nekoliko milijardi evra, a džepovi onih koji su bili na vlasti su puniji za nekoliko stotina miliona evra. To je svakome jasno, sve korupcionaške afere vezane su za proces privatizacije ili, eventualno, javnih nabavki.
Dozvolio sam sebi, a vi ćete da me ispravite ako sam pogrešio što se tiče redosleda ili ako sam neku korupcionašku aferu ispustio, da napravim top 10 korupcionaških afera u Srbiji od 2000. godine. Ima ih i osamsto, i hiljadu, ali top 10 je zbog građana najinteresantnijih, u najkraćem, da bi moje kolege imale vremena da to posle razrađuju.
Broj jedan - afera "Sartid", za 21,3 miliona dolara prodali ste pola Smedereva i, što je govorio juče moj kolega Čolić, prodali ste vazduh, život i budućnost građana tog kraja, a da ne govorim o tome da je otpisan dug prema poveriocima itd. Broj dva - afera Aerodrom, krađa preko 18 miliona evra.
Moram ovo da govorim dok se ove afere ne reše, kad se ove afere razreše mi nećemo o tome više da pričamo. Krađa preko 18 miliona evra, fikus i kašičice po fantastičnim cenama koje ste vi postigli i sposobnošću vaših ministara. Broj tri - afera Janjušević, Kolesar i Cementara Novi Popovac; to je verovatno vezano, jer je pronađen novac na njegovom računu; ono što nije bilo na računima to je sigurno veći deo novca i pitanje je da li će ikad biti nađeno. Broj četiri - energetska i finansijska mafija, Nacionalna štedionica i sve što je za to vezano. Broj pet - afera "kofer" i viceguverner Simić, verujemo, samo put do guvernera Jelašića. Broj šest - šećerana i šećer, prodaja i preprodaja šećera, šećerane za tri evra.
Broj sedam - ustupanje zgrade Narodne banke Srbije Televiziji B92, valjda zato moraju da ovako rade, da vraćaju te usluge. Broj osam - afera "lokomotiva" i nabavka vozova, vagona, nije ni to čak utvrđeno, polovnih, švedskih. Broj devet - afera "satelit" i Prvoslav Davinić. Broj deset - vila Jelašić.
Pokušao sam da napravim jedan top 10 afera koje su toliko očigledne i gde nema nijedne reči sa druge strane koju bi neko izgovorio – nije, ljudi, tako, evo dokaza, evo poreskih prijava, evo platnih lista, evo sve smo zaradili, sve smo kupili pošteno. Nema odgovora. Tišina je sa druge strane, a onda slušamo neke priče. Da, brani se ćutanjem, evo kaže kolega Marković.
Dakle, pomenuo bih još jednu aferu koja nije vezana samo za novac, ali je po meni strašnija, to je afera glasanja iz Bodruma, iz Soluna gde ste krali čak i glasove, izbornu volju itd.
Miroljub Labus, koji je tada bio potpredsednik Vlade, kaže - nije bitno što je glasano iz Soluna, bitno je da je zakon proevropski. To je bio Zakon o radu, koji je ojadio veliki broj građana Srbije, e taj je donet iz Soluna.
Dakle, sve dok ove afere ne dobiju sudski epilog mi ćemo o tome da pričamo i da tražimo da se to reši. Kolika je zarada bila u svim ovim poslovima, u okviru privatizacije ili javnih nabavki, govori činjenica da je onaj vaš gospodin Čume iz sfere čistog kriminala pobegao da bude biznismen, da se bavi asfaltiranjem itd. Postala je zarada čak veća nego u onim klasičnim kriminalnim poslovima. To je valjda svima jasno. Što čovek da ne bude sad gospodin, biznismen itd.
Zašto ove afere nemaju nikakav epilog na sudu? Zato što vas sve drži ravnoteža straha i svi se vi menjate. DOS je u tri navrata na vlasti od 2000. godine, u nekoliko različitih formi.
Evo, sad smo imali primer, kada su Demokratska stranka i G17 prozivali ministra Ilića za autoput Horgoš-Požega, odgovor Nove Srbije je bio – ako vi nastavite sa tom aferom, mi ćemo da kažemo sve za Televiziju B92, kako ste došli do zgrade (to je bilo upućeno G17 plus), mi ćemo da kažemo kako je prodat "Sartid".
I, sve se utišalo, nema više, ravnoteža straha je odradila svoje. Opet je sve gurnuto pod tepih kako bi čekalo neko vreme koje je bolje za Srbiju i koje će moći da pronađe rešenje za sve ove probleme.
Od korupcije se država i društvo brane poštenim ljudima na vlasti, pre svega. Potrebna je, pre svega, i politička volja da se ovo zlo iskoreni. Siguran sam da te volje kod vas nema, a ono prvo neću ni da govorim, sve su rekli ovi primeri koje sam naveo.
Vi nikada to zbog vas samih nećete moći da isterate do kraja. Nikada se nećemo pomiriti sa činjenicom da pokušavate da nenormalno predstavite normalnim.
Vaše je pravo da se zalažete za takav stil ili za takav sistem vrednosti o kakvom ja govorim, a to je onaj sistem vrednosti kad imate jednog komesara koji je došao do ogromnih para, 20 i nešto godina na protivzakonit način, i sad svi građani očekuju da je on u zatvoru ili ne znam gde, navodim vam dakle samo jedan primer, a on osvane u jednom časopisu koji se bavi uređenjem stanova, enterijera, dizajna, kaže, mlad, uspešan čovek, kako je lepo uredio svoj stan. Mladi ljudi koji su pošteni ne mogu ni da dođu do stana, a on može da ima nameštaj iz Italije, Španije i ko zna odakle.
To je nešto sa čim se mi nikada nećemo pomiriti. Obaveza je Srpske radikalne stranke da vas skine sa vlasti i da se borimo za jedan drugačiji sistem vrednosti, koji karakterišu poštenje, moral, čast i solidarnost koji su uvek bili svojstveni građanima u ovoj zemlji, bez obzira koje su vere ili nacije.
Samo ovaj sistem garantuje da će Srbija jednog dana moći da krene putem potpunog oporavka. Hvala vam.