Po Poslovniku se javila narodna poslanica Milena Stanković i potom narodni poslanik Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine Duliću, javljam se po članu 225. Sednicu ste juče završili rečima: "Poslanička grupa LDP, koja inače ima 19 minuta, po Poslovniku se javila 30 puta, a da je, naravno (sa akcentom na naravno), Nova Srbija odgovorila istim brojem.
Smatram da je to najneodgovornije ponašanje poslanika od kada smo počeli sa radom i da to nema smisla". Potom ste prekinuli sednicu.
Gospodine Duliću, žao mi je što vam se obraćam okrenutih leđa, ali je ovo moje obraćanje, u stvari, namenjeno vama. Ponašanje LDP juče je bilo, zapravo, primer odgovornog ponašanja odgovornih političara, koji jasno kažu "ne" svim retrogradnim snagama u Srbiji.
Znam da DS pokušava da predstavi Srbiji da su retrogradne snage jedino snage devedesetih, znači SRS i SPS, a mi kažemo da se tu spisak retrogradnih snaga u Srbiji ne završava, nego da je vrlo važno da se jasno naglasi da sistem vrednosti devedesetih i politiku devedesetih u ovom trenutku na još ogoljeniji i transparentniji način oličavaju političari NS i, što je jako važno naglasiti, i DSS.
U ovom parlamentu je sve dozvoljeno. Vi dozvoljavate, na primer, gospodinu Vučiću da po Poslovniku govori i po 10 minuta. Poslanici DS ćute kada poslanik SRS izađe za govornicu pa vređa šeficu poslaničke grupe DS. Za LDP važe neka druga pravila, jer kada je LDP glasna, vidi se koliko DS ćuti i na šta sve DS pristaje. Što je jako važno, vidi se koliko je politika DS danas daleko od politike DS 2000. godine.
Gospodine Duliću, vaše ponašanje je jedna tipična reakcija defanzivne, gubitničke politike, koja je nesposobna da odgovori zahtevima moderne građanske Srbije danas. Postojanje LDP u ovom parlamentu samo potcrtava nesposobnost DS.
Društvo plaća veliku cenu neodgovorne politike DS, a DS će tu cenu platiti na izborima, za koje se nadamo da će biti uskoro, ali to ne znamo, zato što i to zavisi od DSS. Hvala.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Vladan Batić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, reagujući na reklamiranje povrede Poslovnika vi ste sebi dozvolili razne komentare, ali niste odgovorili na ono što sam reklamirao, na povredu odredbi člana 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Gospodine Duliću, mene vaše impresije uopšte ne interesuju i ne možete vi, kao predsednik Narodne skupštine, da kažete da li neko zaslužuje ili ne zaslužuje odgovor. Vi morate da postupate po Poslovniku. Kažem vam da vi ne zaslužujete da budete predsednik parlamenta, jer kršite Ustav, Ustavni zakon, Poslovnik, elementarnu etiku, sve što piše u samom Poslovniku.
Rekao sam da ste upadljivo netalentovani za taj posao i to nije ništa loše, ali ste krajnje neodgovorni. Zašto? Osam meseci, otkako ste predsednik parlamenta, Srbija nema Ustavni sud.
Obećali ste i obmanuli ste i narodne poslanike i građane Srbije da će doći pre nekoliko sedmica to na dnevni red. Vi ste najodgovorniji da se starate o Ustavu i poštovanju Ustava. Vi ste obavezni da predsedavate parlamentom, to je vaš prvi prioritetni, osnovni, glavni posao. Vi to činite povremeno. Sve drugo što radite može da bude povremeno, a predsedavanje parlamentom konstantno.
Neprestano kršite Poslovnik i nemate pravo da se svrstavate ni na jednu, ni na drugu stranu. Od vas tražim odgovor na povrede Poslovnika koje sam reklamirao, a ne vaše impresije, one zaista danas nikoga ne interesuju.
Znam da je ova polemika prilično bolna za stranku koju predstavljate, jer pokazuje lice i naličje, jer pokazuje dvoličnost. Kako objasniti građanima i biračima tu silnu višemesečnu, ako hoćete višegodišnju polemiku i neprestano osporavanje Velimira Ilića i njegovog rada, do ovog nivoa do koga ste sada stigli, da zarad opstanka na vlasti i tobož nekih viših interesa, a ti viši interesi su fotelje i pare, sada morate da se ljubite u usta. Hvala.

Zahvaljujem. Po Poslovniku se javila narodni poslanik Nada Kolundžija. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče,  uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ako već držite lekcije o Poslovniku, o tome šta koja norma znači, onda ne bi bilo loše da se pođe, pre svega, od toga šta ovaj poslovnik dopušta, a šta ne.
Dakle, član 100. nedvosmisleno kaže - narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika. Povreda Poslovnika ne može biti član 225. i 226, na koje se uporno pozivate. Po tom osnovu ne biste mogli da dobijete reč pre ostalih koji se javljaju.
Mogli biste da dobijete reč kao poslaničko pitanje možda na kraju ako to utvrdimo. Dakle, povreda Poslovnika, pravo da se reklamira povreda Poslovnika jeste potreba da se povredom procedure ne povredi demokratski princip koji mora da važi. To što vi radite jeste povreda procedure i po tom osnovu ne biste mogli da se javljate za reč.
Ono što je sada ovde sasvim očigledno jeste da je za neke izborna kampanja počela, da se isključivo bave izbornom kampanjom. Potpuno je jasno da LDP fokusira svoje napade u izbornoj kampanji na DS. Ono što moram da kažem je da će DS, i u opoziciji i na vlasti, zahtevati javnost rada svih državnih institucija i javnost rada svih javnih službi.
Kao što smo, dok smo bili u opoziciji, insistirali na tome, tako smo i kada smo ušli u vlast insistirali na tome da se objavi, da javnosti bude potpuno dostupan ugovor o koncesiji.
Činjenica da smo kritikovali neke ministre sa kojima smo sada u vladi ne znači da ćemo biti popustljivi prema pojavama, iako prihvatajući političku realnost shvatamo da je pitanje interesa Srbije pitanje formiranja i opstanka ove vlade.
Kako god neko mislio da je to prikrivanje nekih drugih razloga, potpuno je jasno da je DS preuzela odgovornost, za razliku od drugih koji mogu sasvim komotno da stoje po strani i da negiraju sve ono što se sada radi.
Dakle, i dalje ćemo insistirati na tome i ono što je poseban razlog zbog koga DS podržava ove dokumente jeste činjenica da je to interes Srbije, da je interes Srbije da železnice, koje su sada u stanju koje zaista nije za modernu zemlju, budu u boljem stanju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba DSS-NS. Dobićete po Poslovniku reč, prvo da završi govornik. Izvolite.

Poštovane kolege poslanici, poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, za razliku od ovih diskusija koje su vođene tokom jučerašnjeg dana i ovom početku sednice današnje, na Odboru za saobraćaj i veze vođena je sasvim drugojačija diskusija i u sasvim drugojačijem tonu. Naravno, vođena je konstruktivna diskusija, gde su članovi Odbora za saobraćaj i veze apsolutnom većinom svih prisutnih usvojili današnje zakone o kojima treba da odlučujemo.
Ne samo da su usvojili današnje zakone, već su u pohvalnom tonu diskutovali o radu Železnice i gospodinu direktoru Šarančiću, magistru ekonomskih nauka.
U vrlo stručnim diskusijama ljudi koji su i kompetenti za pitanje železničkog saobraćaja rečeno je da je na Železnici protekle tri godine učinjen veliki zaokret nabolje, da je jedna glomazna firma, koja je imala 50 ćerki firmi, počela restrukturiranje te firme, da su napravljeni veliki napreci i da je ona danas savremenija no što je bila ranije.
Naravno, čulo se i to da to treba biti još bolje i da je to nedovoljno za savremeni svet, za savremenu Evropu i, ako hoćemo da budemo sastavni deo sveta, sastavni deo savremene Evrope, moramo učiniti mnogo više upravo na tom Koridoru 10, koji, u krajnjoj liniji, predstavlja kičmu jedne privrede, a naravno to od nas traži i savremen svet, tj. savremena Evropa.
Šta je konstatovano tada šta su stvarno objektivni problemi železnice danas? Pored jednog glomaznog sistema, koji je imao 50 ćerki firmi, konstatovano je i rečeno da postoji loša infrastruktura. Infrastruktura koja na mnogim delovima pruga širom Srbije ne dozvoljava da vozovi idu većom brzinom od 44 kilometra. Rečeno je, takođe, da su mnogi delovi koloseka zatvoreni zato što nisu za upotrebu.
Stare lokomotive, neke bi mogle da budu u tom savremenom svetu i muzejski eksponati, ali nažalost zbog ekonomske situacije u kojoj se Srbija nalazi one su i danas u Srbiji značajan deo tih vučnih sistema železnice, ali naravno skupe za remont, za održavanje, vrlo glomazne, jer imaju enormno veliku potrošnju.
Ono što je posebno naglašeno kao veliki problem, to je jednokolosečni sistem pruga u Srbiji, pa bih na neki način podsetio gospodina Batića, koji se vozio brzim prugama evropskim i rekao mu - da, vozio se, ali dvokolosečnim prugama, a ne jednokolosečnim prugama. Tu je pored te loše infrastrukture, slabih vučnih kompozicija i garnitura, jedan od velikih problema ukrštanje vozova, čekanje, zaustavljanje i tu se traži i sigurno i nalazi onaj veliki problem srpske železnice, a to je kašnjenje.
Sve su to problemi koje je i prošla i ova Vlada nasledila. Ono što je bitno reći, skoro da ovde nema političke strukture, nema političke partije, nema lidera koji u protekloj deceniji nije imao prilike i šanse da inkorporira svoje znanje i da pitanje i stanje srpskih železnica popravi. Svi su se tu na neki način oprobali, ali su učinili možda nešto, ali nedovoljno i danas se postavlja pitanje otkud ljudskog morala pojedincima, koji su imali šanse da nešto učine i urade, a nisu ništa učinili i ništa uradili, da kritikuju ljude koji su nešto učinili, uradili i pomogli da danas srpska železnica bude i operativnija, i da bude manje glomazna no što je bila, i da bude deo koji će se vrlo brzo inkorporirati u razvoj privrednog sistema Srbije. Toliko o nekim ljudima koji su mogli, a nisu. Zašto nisu, neka sami sebi daju odgovor.
Pričano je ovde o nekih deset garnitura koje su kupljene i kritikovana je Nova Srbija. Imate pravo i imaju prava pojedinci da kritikuju. Ništa nije nemoguće kritikovati. Ali, treba biti malo i objektivan. Deset garnitura je plaćeno koliko jedna nova garnitura. A zašto smo uzeli deset garnitura? Zato što oni koji su bili pre nas nisu kupili nove garniture, nego su nam ostavili stare garniture, muzejske eksponate.
Sa muzejskim eksponatima možete da se vozite po Srbiji, niko vam neće praviti problem, ali ne možete da idete u Evropu. Niti hoće Evropa, sa savremenim garniturama, da dolazi na ovakve pružne prelaze, gde će oni vozovi, kojima se gospodin Batić vozio brzinom od 160 km, da se voze brzinom od 44.
Prema tome, Evropa hoće da viti Srbiju kao jedan zajednički sistem modernih pruga, moderne železnice i to Evropa traži od nas, i svet. Mi smo rekli da hoćemo da budemo sastavni deo ekonomski razvijene Evrope, da budemo ekonomski razvijena Srbija.
Mi jesmo geografski u Evropi, ali nismo sastavni deo ekonomsko razvijene Evrope, i to moramo da budemo, i Evropa želi da nam u tome pomogne. A mi se ovde busamo, bijemo u grudi, želimo na svaki način tu pomoć pruženu da odbijemo.
Evropa hoće da finansira neke projekte u Srbiji, hoće da finansira projekte od kojih ona ima interesa, interes savremenog sveta, da finansira železnicu Srbije, zato što će ona te koridore i koristiti. Postoje projekti za koje Evropa nije zainteresovana, zato ćemo te projekte mi naravno realizovati iz Nacionalnog investicionog plana, ali pošto ni u tom planu i programu nema dovoljno para koliko Srbiji treba, moramo koristiti i povoljne zajmove, kredite koje nam Evropa nudi. Zato imamo ove zakone koje danas treba da usvojimo.
Saradnja sa svetom je strategija prošle vlade. Ona se nastavlja u kontinuitetu. Saradnja sa svetom je strategija i ove Vlade, i to je nešto što je sasvim normalno. Mi smo dužni kao ljudi, političari koji sa ove govornice određujemo budućnost Srbije, da sarađujemo sa svetom i naravno da napravimo bolju budućnost no što smo imali prošlost.
Postoje oni ljudi, ima ih sigurno svuda u Srbiji, ima ih i među poslanicima, koji i dalje vode onu politiku - što gore to bolje - pa računaju, ako je gore Srbiji, bolje je njima. To je jedna nazadna politika i razmere takve jedne politike imali smo prilike da vidimo i u prošlosti, loše smo sa takvom politikom prošli.
Prema tome, budućnost demantuje prošlost, demantuje i sadašnjost, koja zna da bude negativna, i naš zadatak je da zajedničkim snagama napravimo ovu zemlju boljom, da nam se sutra naša pokolenja, naša deca ne bi smejala i kritikovala što smo ih napravili da žive van Evrope, a mogli su da budu sastavni deo sveta.
Železnički saobraćaj je vrlo bitan za razvoj privrede. Srbija je u velikim privrednim reformama i, naravno, jedan od potencijala razvoja privrede su ovako krupni projekti, kako su to rekli neki prethodni govornici, koji čine upravo da nezaposlena Srbija bude uposlena.
Znam da ima onih ljudi koji misli da mi možemo da živimo sami, da nam svet nije potreban, da nam pomoć nije potrebna i da imamo toliko neuposlenih ljudi da bi naše vozove mogli da guramo. Ima takvih, ali nažalost ne možemo gurati te vozove, moramo pratiti moderne trendove i moramo uvesti da Srbija bude jedna moderno razvijena zemlja i da se vozovi kako se voze u okolini u Evropi voze i po Srbiji.
Na kraju, reći ću nešto šta mi danas treba ovde da odlučimo. Upravo zbog ovakve infrastrukture kakva ona jeste, mi treba da danas usvojimo ovde Predlog zakona, gde nam međunarodna zajednica daje po 60 miliona evra za razvoj i obnovu infrastrukture železničke.
Sada oni koji su protiv toga da imamo bolje pruge, oni će se tako i izjasniti na glasanju, ali oni koji su za oporavak putne infrastrukture, oni će glasati pozitivno.
Takođe, međunarodna zajednica ulaže 80 miliona za obnovu prioritetnih železničkih pruga, elektrifikaciju pruga na koridoru 10, pa da ne nabrajam sada ovde Beograd - Šid - hrvatska granica i tako dalje. Pretpostavljam da su poslanici sve to pročitali. Ovo je nešto što je neminovnost da se u bliskoj budućnosti učini i uradi.
Najbolje bi bilo kada bi Srbija imala dovoljno novca svog da ovo uradi svojim sredstvima, ali nažalost nemamo, ne možemo, moramo koristiti povoljne kredite i moramo uraditi ono što od nas zahteva svet, a bogami i mlađa pokolenja.
Što se tiče zakona o potvrđivanju Sporazuma o uspostavljanju železničke mreže visoke performanse u jugoistočnoj Evropi, mislim da je gospodin Mrkonjić rekao dovoljno. Srbija mora da ima pruge na kojima će se vozovi obrtati brzinom od 100 i voziti brzinom od 130, 160, a možda nekada u budućnosti i 220 km.
Šta želim da kažem? Želim samo da pomenem da su mnoge zemlje iz jugoistočne Evrope potpisale ovaj sporazum, pa kaže, za Republiku Albaniju, za Bosnu i Hercegovinu, Republiku Bugarsku, Republiku Hrvatsku, za bivšu jugoslovensku Republiku Makedoniju, Republiku Grčku, Republiku Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru, Tursku, Moldaviju.
Ako smo mi najpametniji od svih ovih zemalja, onda ovo nećemo prihvatiti, nama ne treba ni Evropa, ni svet, mi smo dovoljni sami sebi. Mislim da ćemo da prihvatimo, jer naravno probleme ne možemo rešiti sami, a sami ne možemo ni živeti bez okruženja.
Na kraju, dame i gospodo, da ne dužim mnogo, Predlog zakona o potvrđivanju Protokola od 3. juna 1999. godine o izmenama Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima COTIF od 9. maja 1980. godine, Protokol iz 1999. godine, gde je Jugoslavija bila jedan od osnivača. Šta u stvari ovo predstavlja i šta ovo uređuje?
Ovo je jedan zajednički zakon, dokument mnogih zemalja, koji reguliše prevoz robe, putnika, međugranični prelaz, prevoz opasnih materija, prava putnika, prevoz prtljaga, nadležnost sudova, znači jednostavno kako se železnički transport mora odvijati među ovim zemljama. Ovo ne usvaja samo srpski parlament, ovo ne treba da glasamo samo mi, pa bih pročitao opet koje su zemlje potpisnice ovog dokumenta i čije su sve vlade usvojile ovaj dokument.
Da bi građani Srbije videli, znali i mogli da procene one ljude koji kritikuju, oni ne samo sa kritikuju ovaj dokument, kritikuju sve ove zemlje, i time ću završiti.
Za Narodnu Demokratsku Republiku Alžir, za Saveznu Republiku Nemačku, za Republiku Austriju, za Kraljevinu Belgiju, za Bosnu i Hercegovinu, za Republiku Bugarsku, za Republiku Hrvatsku, za Kraljevinu Dansku, Kraljevinu Španiju, za Finsku, Republiku Francusku, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, za Grčku, za Republiku Mađarsku, za Irak, za Islamsku Republiku Iran, za Republiku Irsku, za Republiku Italiju, Republiku Liban, Kneževinu Lihtenštajn, Republiku Litvaniju, Vojvodstvo Luksemburg, za Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju, Kraljevinu Maroko, Monako, Norvešku, Holandiju, Poljsku, Portugaliju, Republiku Rumuniju, Republiku Slovačku, Sloveniju, Kraljevinu Švedsku, Švajcarsku Konfederaciju, Arapsku Republiku Siriju, za Republiku Češku, Republiku Tunis, Republiku Tursku.
Vidite, sve ove države su potpisnice ovoga. Ako neko smatra da mi treba da budemo ti koji smo najpametniji i ovo treba da odbijemo, to je njegov problem. Siguran sam da većina u ovom parlamentu i građani Srbije ne misle tako.
Oni koji smatraju da ovo ne treba usvojiti, a mislim da tu postoje partije, da im sada ne dajem šlagvort, sami će se javiti, da se javljaju po Poslovniku, vidim da se već smeškaju, to je jedan cinizam, već poznat, protiv su građana Srbije, protiv Republike Srbije, protiv svojih glasača, protiv budućnosti, a naravno, mislim da su u teškoj manjini i da će srpski parlament sve ovo usvojiti, a sve će ovo omogućiti boljitak i razvoj Srbije sutra.
Zato Nova Srbija, koja vidi jednu novu Srbiju sutra, jednu modernu Srbiju koja će biti sastavni deo ove Evropske zajednice, sa zadovoljstvom će glasati za ove zakone zarad boljitka Srbije sutra.

Po Poslovniku se javila narodni poslanik Nataša Mićić. Obaveštavam narodne poslanike da je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba LDP, narodni poslanik Ivan Andrić.

Gospodine predsedniče, opet ste vi prekršili Poslovnik. Naime, prekršili ste Poslovnik u članu 100. stav 3, po kome je predsednik Narodne skupštine dužan da narodnom poslaniku, koji reklamira povredu Poslovnika, da odgovor. Meni niste dali nikakav odgovor, bilo kakav odgovor. Dakle, ponovo ste prekršili Poslovnik i, nažalost, moram da kažem da ga jedino ne kršite kada ste odsutni, gospodine predsedniče.
Umesto vas, pokušala je da mi odgovor da predsednica poslaničkog kluba DS, gospođa Nada Kolundžija. Naime, moje pitanje je glasilo - odakle crpite ovlašćenje da poslanicima uskratite pravo i obaveze iz člana 226, a u Glavi XVI koja se tiče prava i dužnosti narodnih poslanika.
Dakle, član 221. kaže - narodni poslanik je dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine. Član 226, gospođo Nado, ne odnosi se na poslanička pitanja. Poslaničko pitanje je regulisano članom 198. Ona se postavljaju na kraju sednice. Član 226. glasi ovako: ''Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja, kako od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.''
Dakle, to je ovlašćenje narodnog poslanika. To ovlašćenje narodni poslanici mogu da koriste samo kada je ministar prisutan. Mi nismo govorili mimo teme dnevnog reda, npr. o Skupštini grada Beograda. Mi smo govorili o železnici, tražili smo od ministra da nam objasni kako namerava da troši sredstva koja će na osnovu konvencija, koje se nalaze na dnevnom redu, usvojiti. Dakle, poslaničko pitanje nema veze sa ovim ovlašćenjem.
Drugo, to je pravo i obaveza narodnih poslanika. U našem slučaju, u našoj krhkoj demokratiji, to je pravo opozicije. U razvijenim zemljama i poslanička većina kontroliše vladu, a kod nas će to biti kada naša železnica bude išla 160 km/h, a sada 44. Do tada, gospodo, mi imamo pravo i ovlašćenje, a predsednik Skupštine neka mi navede odredbu po kojoj može da nam uskrati to pravo, obavezu i ovlašćenje.
Pošto imam još malo vremena, to ne radimo u cilju stranačke promocije, ne radimo čak ni samo zbog naših birača, radimo zbog svih birača, koji su glasali za bilo koju poslaničku grupu, a u prvom redu, gospođo Nado, zbog birača koji su glasali za Demokratsku stranku, pošto ne verujem da imaju poverenja u ministra Velju Ilića.