Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 93 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od 1/3 i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Aleksandra Jerkov, Dušan Mrvoš i Čedomir Jovanović.
Prelazimo na 26-30. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O GARANCIJI ZA VOZNA SREDSTVA, OBNOVU ŽELEZNICE, ŽELEZNIČKOJ MREŽI VISOKE PERFORMANSE, IZMENAMA COTIF I POTVRĐIVANjU AKATA SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA (nastavak zajedničkog jedinstvenog pretresa) Reč dajem narodnom poslaniku Milutinu Mrkonjiću, ovlašćenom predstavniku poslaničkog kluba SPS.
Dobićete reč po Poslovniku, prvo malo da krenemo da radimo.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, biću kratak, mislim samo deset minuta, kao ovlašćeni predstavnik SPS.
Sigurno da će SPS i njeni poslanici ovde u parlamentu glasati za svih pet zakona, od 26. do 30. tačke.
Komentarisaću samo tri, i to prvo ovu konvenciju, a potom ova dva zakona koji se odnose direktno na železnicu. Zašto? Ova zemlja ima tri prioriteta u privredno pogledu. Prvi je energetika, drugi je poljoprivreda, treći je saobraćaj. To je tako bilo uvek i tako će biti i dalje, i svaka vlast koja se bavi rukovođenjem u ovoj zemlji to treba da prihvati. Meni je drago da je najzad, i posle petooktobarskih događaja, jedna vlast prihvatila taj koncept razvoja. Doduše nikada ga nisam video u papirima, ali osećam po reakcijama i po realizaciji pojedinih projekata da to ide.
Dakle, iz oblasti saobraćaja, kojoj pripadam, postoji jedan od najznačajnijih projekta u ovoj zemlji, a to je Koridor 10. Molio bih poslanike da pročitam, pošto sam ovih sedam godina vodio bitku sa većinom ministara, od kojih neki nisu ni znali šta je Koridor 10, da pročitam šta je to koridor 10. Tema nije neinteresantna i neću vas daviti mnogo.
Dakle, Koridor 10 je jedan od važnijih panevropskih pravaca. Osnovna trasa je Salcburg-Ljubljana-Zagreb-Beograd-Niš-Skoplje-Solun; grana Budimpešta-Subotica-Novi Sad i Beograd, i grana prema Nišu, od Niša do Dimitrovgrada. To je Koridor 10 i u železničkom i u putnom saobraćaju. Sve ostalo nije Koridor 10. Na Koridoru 10 imao sam čast da radim od 1987. godine do 1997. godine. U vreme najtvrđih sankcija mi smo uspeli da uđemo u Evropskoj uniji u UIC, međunarodnu uniju železnica, da uđemo u koridore i u Koridor 10.
Godine 1997. u Helsinkiju su definisani koridori od kojih je Koridor 10 dobio prioritet. Posle 1997. godine, 10 godina se radilo na realizaciji projekata koji su prošle godine u Solunu verifikovani, i to je ova konvencija o kojoj sada ovde govorimo. Moram da kažem da je već tada, između 1987. i 1997. godine, dosta toga u zemlji urađeno, mada to nekim poslenicima nije bilo jasno. Država je donela zakon o realizaciji tog projekta i na osnovu tog zakona država je izdvojila 20% sredstava za realizaciju tog projekta.
Urađena je projektna dokumentacija i počela realizacija na čvorovima Novi Sad-Beograd, delimično Niš, i pograničnim stanicama Dimitrovgradu i Subotici. To možda nije bilo vidljivo za građane ove zemlje, ali to se radilo, da bi danas bili u poziciji da možemo da idemo i dalje, i zbog toga ovaj projekat podržavam.
Nažalost, moram to da kažem, 5. oktobra svi razvojni projekti u ovoj zemlji su stali, pa i taj, iz isključivo revanšističkih razloga prema Slobodanu Miloševiću, a možda - iako nisam toliko važan – i meni, što je bila notorna glupost i što je doprinelo tome da tek danas mi idemo dalje u realizaciju tog projekta.
Neću da vas davim tehničkim podacima, ali član 3. Konvencije kaže (ovo se odnosi na gospodina ministra i njegovog saradnika i molim da se to striktno prati): najmanja komercijalna brzina na prugama treba da iznosi 130 km na čas, to je brzina kojom idu putnički vozovi, a projektovana brzina 160 ili 220 km na čas.
Dakle, to je već sfera pruga velikih brzina ili brze pruge, koju sam promovisao davne 1997. godine i za koju sam često trpeo kritiku tadašnje opozicije, jer je to bio marketinški potez, navodno. Nije to bio marketinški potez.
Šta to znači, gospodine ministre? To znači da nema remonta pruge, a to se danas dešava, van toga da se donji stroj obezbedi za ove brzine. Mi smo jednu deonicu između Inđije i Pazove uradili još 1997/1998. godine za 220 kilometara, jer Vojvodina to dozvoljava, a tamo su postavljene šine za manju brzinu i to nije dobro. Dakle, u tom delu insistiram da se prati ova konvencija do tančina, samo je tako moguće da se ovaj projekat i realizuje.
Što se tiče vremena u kome treba završiti ceo taj projekat, ova karta to govori, mislim da gospodin ministar i ljudi u Železnici to imaju, 2013. godine ovaj koridor mora da bude spreman za ovu brzinu. Dakle, to je pet godina od sada, mi moramo da se vozimo vozovima 130 km na čas i da putujemo po zemlji za daleko kraće vreme. To je zadatak i zbog toga diskutujem u pozitivnom smislu o ovom projektu, a ne kritički ili kritizerski, jer mislim da nije vreme da se na ovakvom ozbiljnom projektu sada raspravljaju neke druge stvari i diskutuje o tome.
Godine 2020. godine moramo završiti i barsku prugu, to je ova karta ovde, i barska pruga tada ulazi kao deo tog koridora u evropsku mrežu železničkih pruga. To su zadaci koji stoji pred Železnicom Srbije.
Zašto sam rekao javna preduzeća? Javna preduzeća su okosnica našeg razvoja. Upravo zbog toga što samo razvojni projekti zapošljavaju i to svaka vlast mora da zna. Razvojni projekti daju šansu mladima, a mi danas, sve stranke ovde u parlamentu su jednoglasno zaključile, i u predizbornim kampanjama, i danas o tome govorimo, da je nezaposlenost naših ljudi najveći problem.
Upravo ti projekti zapošljavaju. Oni često puta nisu vidljivi odmah, mada ću reći jedan podatak koji je vrlo važan. Za one ljude koji se bave, a vidim da ovde ima stručnjaka koji se bave time, stepen rentabiliteta ove magistralne pruge je 8,5-9% internog rentabiliteta i 16% eksternog.
Šta to znači? Interni - vraća pare, eksterni - društvena zajednica dobija korist od toga. Naravno, lepo je neko govorio ovde o pruzi prema Nišu, pa naravno da dolaskom novih tehnologija, afirmacijom železnice i stvaranjem uslova da brže idu vozovi, da dolazi nov svet ovde.
Vrlo važan podatak za strategiju razvoja naše zemlje jeste činjenica da hoćemo da budemo lider Balkana i jugoistoka Evrope u svakom pogledu. Apsolutno, mi socijalisti se pridružujemo tome.
Ali, ako je to tako i ako Beograd treba da bude centar usluga ovog dela sveta, a on to treba da bude, onda mora da bude povezan najbržim komunikacijama sa svetom. To je zadatak.
Znači, iz Beograda mora da se stigne u Budimpeštu za sat, u Bukurešt za sat, Sofiju za sat, govorim sada samo o vozovima, a ne o avionima. To su distance na kojima su vozovi rentabilni. Do Soluna za dva sata. Da bi to bilo, moramo da napravimo uslove u našoj zemlji i da obezbedimo da vozovi tom brzinom idu.
To jedan vrlo važan aspekt ako želimo da stvarno Beograd bude centar usluga. Naravno, to se ne odnosi samo na železnički saobraćaj, već i na putni saobraćaj, na internet, telekomunikaciju itd., nema ministarke ovde.
Dakle, Beograd treba da bude lider Balkana i jugoistoka Evrope, ali treba da ima uslove da bi to bio.
Samo razvojem tih sistema velikih mi možemo da razgovaramo o ulasku u Evropu. Imam običaj često da kažem - ne treba mi da jurimo u Evropu, mi moramo da stvorimo ovde uslove da Evropa dođe kod nas, a ona će doći samo realizacijom ovih velikih projekata.
Naravno, hteo sam da govorim i kritički o nekim stvarima koje sam primetio u ovih sedam godina, ali sam imao prilike da sa gospodinom ministrom često razgovaram i usmeno i da skrećem pažnju na neke stvari za koje smatram da moraju da se kažu.
Danas o tome neću govoriti, upravo zbog toga što želim da dam ozbiljnost temi o kojoj govorimo i da pružim šansu i poslanicima da kažu još neka svoja mišljenja.
Zbog toga ću govoriti samo deset minuta, a drugih deset ostavljam za kraj.
Ono što je takođe važno, a na pruzi se ne vidi trenutno, to je realizacije čvorova. Čvorovi su Beograd-Novi Sad-Niš-Dimitrovgrad i Subotica. Beogradski železnički čvor, i tu moram da kritikujem ministra, sedam godina ne može da se završi, a nedostaje samo 10% od ukupne vrednosti radova, ukupna vrednost radova je milijardu dinara. Naravno, počeli smo mi davne 1976. godine, ali to je objekat koji je vrlo važan za prugu velikih brzina, jer voz kroz Beograd mora da prođe brzo i da tu ne gubi vreme.
Nažalost, mislim da je tu ministar popustio, predao autoritetu gradskih vlasti i projekat Prokopa čeka sedam godina da se završi.
Reći ću vam samo jedan podatak, i molim ko mi ne veruje, spreman sam s njim da razgovaram i nasamo.
Ako bi se uložilo 50 ili 100 miliona evra u Prokop i završio Prokop, onda bi ceo Beogradski čvor bio završen, oslobodila bi se ona divna dolina Savskog amfiteatra dole ispod železničke stanice, i to je čuveni projekat Europolisa, ime su dali za demokrate, moje prijatelje, gospoda iz DS, mladi Šaper itd, nisam ja izmislio to ime, a vi ste ga naravno, sekli odmah posle 5. oktobra i taj Europolis je druga razvojna šansa ove zemlje, to ne treba nikome da objašnjavamo ovde.
Znači, za godinu i po dana, Veljo, može da se završi Prokop i da se oslobodi Savski amfiteatar, da se dovedu strani investitori, kako god već hoćete, i da se stavi u funkciju jedna od najvećih razvojnih šansi Srbije posle železnice i puteva. To je moja najveća kritika.
Isto tako nije mnogo urađeno u Novom Sadu. Najzad, moram da kažem, nisam pristalica Nacionalnog investicionog plana, ali sam pristalica svega što se radi. Ako je negde trebalo početi taj Nacionalni investicioni plan, onda je to trebalo početi na mostu u Novom Sadu, Žeželjevom mostu. Na žalost, ni danas ne znam, možda ima podataka, taj most i danas stoji verovatno samo u papirima.
Hvala najlepše. Drugih 10 minuta koristim na kraju. Hvala.

Hvala. Obaveštavam vas da su saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele sve poslaničke grupe.
Pre nego što dam reč prvom po redosledu, to je narodni poslanik Dušan Bajatović, po Poslovniku se javio narodni poslanik Vladan Batić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, reklamiram povredu odredbe člana 27, gospodine predsedniče Skupštine, u kojoj se kaže da predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicom Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine, vrši i druge poslove predviđene zakonom i ovim Poslovnikom. Sad vas molim da vratite vreme.
Gospodine Duliću, vi ne postupate shodno ovlašćenjima iz člana 27. ovog poslovnika. Vi ste generator krize ovog najvišeg predstavničkog doma. Vi ste upadljivo netalentovani za posao koji obavljate i vi ste krajnje neodgovorni. Mislim, gospodine predsedniče, da je vreme da pokušate sa ostavkom.
To bi bilo najbolje i prema narodnim poslanicima i prema građanima Srbije. Zašto? Zato što vi flagrantno kršite Ustav, odnosno odredbe Ustavnog zakona, stavljajući na dnevni red ono što nije prioritet i što nije predviđeno rokovima koji se navode u Ustavnom zakonu, a ignorišući ono što je obaveza iz Ustavnog zakona.
Gospodine predsedniče, vi se potpuno bahato i neovlašćeno, mimo odredaba Poslovnika, juče prekinuli sednicu Skupštine, a da za to niste imali nikakvog razloga. Nijednom poslaniku nije izrečena opomena, nijedan poslanik nije udaljen, nije bilo narušavanja reda, a onda ste se vi pojavili odnekle i bahato prekinuli sednicu Skupštine.
Gospodine predsedniče, znam da razlog jučerašnjeg prekida sednice nije polemika između poslanika. Vi ste čitavog dana juče pre podne imali polemiku koja nikakve veze nije imala sa dnevnim redom, pa niste prekidali sednicu. Vama je zasmetalo nešto drugo.
Nije vama zasmetala ni tema koja je na dnevnom redu, ni ministar Ilić, ni polemika, nego ste dobili nalog iz vrha svoje stranke da prekinete sednicu. Jer kako ćete objasniti svojim biračima da se zalažete za nešto za što ste deklarativno, javno, transparentno uvek bili protiv, i gospodina ministra, i direktora javnih preduzeća iz njegovog resora, i zbog ranijeg vremena i zbog sadašnjeg vremena.
Gospodine Duliću, nije ovde bila polemika o vozovima i brzim prugama, nego o moralu i nemoralu, o časti i beščašću, o poštenju i nepoštenju. Završavam, samo da vam kažem nešto.
Drugog aprila ove godine francuska železnica te-že-ve "TGV" postigla je najveću brzinu do sada, 574,8 kilometara na sat, na relaciji Pariz-Strazbur.
Gospodine Duliću, pošto vam ne ide, predlažem vam da sada polako krenete vozom do Subotice, taman da stignete na vašu omiljenu emisiju "48 sati svadba".

Hvala vam na ovoj duhovitoj opasci, gospodine Batiću, bez namere da ulazim u polemiku sa vama, jer vi polemiku ne zaslužujete.
Samo želim da kažem da sam juče prekinuo sednicu iz razloga što se Skupština pretvorila u emisiju koju vi volite, kao što je "Klopka" ili "Zamka", a to nije dopustivo zbog toga što je ovo Narodna skupština Republike Srbije, i sa ove govornice mora da se priča o stvarima koje su na dnevnom redu i mora da se ukazuje na kršenje Poslovnika kada to zaista postoji.
Kada mi vi kažete jedan parlament na svetu gde je moguće ući sa vrata, podići papir i dobiti onoliko puta mogućnosti da se javite za reč koliko puta vi to želite, i da govorite o čemu god hoćete, onda ću vama da kažem da je tačno da ovaj parlament ne vodim dobro.
Samo se trudim da održim dostojanstvo ovog parlamenta u kojoj meri je to moguće, a jučerašnja diskusija popodne nije bila nešto što treba da ide u prolog dostojanstva ovog parlamenta i to je jedini razlog zašto sam to prekinuo.
Dobićete po Poslovniku reč svi redom. Prvo se javio narodni poslanik Slobodan Maraš. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, neću biti duhovit kao gospodin Dulić, citiraću član 98. ovog Poslovnika - predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine kad utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Narodne skupštine dok se kvorum ne obezbedi; stav 2. - predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje; predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima, ako to Narodna skupština zaključi.
Vi niste Narodna skupština, gospodine Duliću, ni jedan od ovih tri stava juče niste ispoštovali. Vi se bahato ponašate, vi ste došli ovde na 10 minuta, prekinuli sednicu uz obrazloženje da je, citiraću jučerašnji stenogram, molim vas da mi zaustavite vreme dok sam citirao Poslovnik. Znači, gospodin Dulić je ušao na dva minuta i rekao ovako: "Hvala vam lepo, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da smo celo popodne potrošili na javljanje po Poslovniku i da se poslanička grupa LDP, koja inače ima 19 minuta (što nije tačno), po Poslovniku javila 30 puta, a da je Nova Srbija tada odgovorila istim brojem. Smatram da je to najneodgovornije ponašanje poslanika otkad smo počeli rad i to nema smisla." Zbog toga prekidate raspravu.
Gospodine Duliću, znate šta je neodgovorno? Neodgovorno je kad vi ne poštujete član 104. Poslovnika i govorite za jednu poslaničku grupu da se ponaša najneodgovornije, a ne govorite da ministar Ilić, koji je sa ove govornice prekršio Poslovnik na taj način, znam da nije poslanik, što je vređao, bacao je uvrede po narodnim poslanicima i to niste ni jednog momenta našli za shodno da kažete.
Zbog čega je došlo do reakcije LDP? Nakon prekida od strane tada predsedavajućeg, gospodina Albijanića, koji je takođe prekinuo na neovlašćen način, kršeći Poslovnik, sednicu u 13,40 časova, bez ikakvog obrazloženja, a samo zbog toga što ministar Ilić nije bio tu, javio sam se po Poslovniku da reklamiram povredu člana 98. Nakon toga se javio šef poslaničke grupe LDP i u okviru svojih 20 minuta je govorio o temi koja je bila tema. Nakon toga se javio u 15,10 časova ministar Ilić, koji je opet osuo paljbu po poslanicima LDP.
Znači, nije osporavao naše navode i naše kritike na njegov rad, nego je on počeo opet lično da se obraća poslanicima. Na to smo mi morali da reagujemo i da zaštitimo, pre svega, sebe kao poslaničku grupu, a i građane koji su nama dali poverenje. Znači, vi opet imate dva aršina. Veoma se dvolično ponašate, kritikujete najmanju poslaničku grupu po broju, a zato ste tri sata istog tog dana trpeli povrede Poslovnika koje su prijavljivali poslanici SRS i ni jednom rečju se niste obratili. Zašto? Zato što ste izašli iz ove skupštinske sale.
Znači, nije korektno. Dovoljno je što postoji jedna stranka u ovom parlamentu, gospodine Duliću, koja ćuti na sve. Ne možete očekivati da će LDP ćutati. Imamo prava da kažemo šta mislimo, imamo pravo da reklamiramo Poslovnik, zato što se to nalazi u jednom odeljku koji govori o pravima poslanika.
Nemojte više govoriti da se ponašamo neodgovorno, zato što to nije tačno. Za razliku od vas, ponašamo se odgovorno i želimo da skrenemo pažnju građanima na sve teme koje su bitne, a mi smo juče sve vreme pričali o temi koja je bila bitna, odnosno o liku i delu gospodina Ilića, koji je predstavio ovde Predlog zakona.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Ivan Andrić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se neplanirano po tačkama člana 101. i 104. Prvi je član 101, deo u kome se govori da je narodni poslanik pogrešno protumačio nečije izlaganje. Član 104: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine".
Gospodine Duliću, vi ste nas sinoć uvredili i danas ste ponovili tu istu vrstu uvreda. Mogu da razumem da vi za neka izlaganja mislite da su duhovita ili ne, ali ne mogu da razumem vaš stav o tome da vi nećete da polemišete sa narodnim poslanicima. Prema Poslovniku, koji je i dalje važeći, vi ste dužni da odgovorite na primedbu koja vam je upućena. Tu se ne radi ni o kakvoj vašoj želji ili vašem odnosu prema nečijoj duhovitosti.
Dakle, za ovo za šta se mi javljamo, mi imamo dobar razlog, gospodine Duliću. Vi ste sinoć došli, ceo dan niste bili u sali, a uzeli ste za pravo da komentarišete ono što se u sali dešavalo. Da li je za vođenje sednice odgovorna jedna opoziciona poslanička grupa ili predsedavajući na sednici?
Ako smo već bili u mogućnosti da koristimo Poslovnik i da se po Poslovniku javljamo, zašto ste nam onda to prebacili uveče kada ste se vratili? Trebalo je da kritikujete onoga ko je u tom trenutku predsedavao Skupštinom.
Više od 10 povreda Poslovnika, koje smo mi prijavili, bile su traženje da se prekine sednica i zakažu konsultacije, prvo, jer ministar - predlagač nije bio prisutan u sali, a drugo, konsultacije smo tražili iz razloga da bismo primedbe koje imamo na ovaj zakon uputili vama, sa šefovima poslaničkih grupa.
Dakle, nikakve svađe ovde juče nije bilo. Mi smo upozoravali na jedan problem o kome ćemo i danas govoriti, ali vi nemate pravo da nas vređate. Tome se stvarno oštro suprotstavljamo.

Po Poslovniku se javila narodna poslanica Nataša Mićić.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu imperativne norme, ako to vama, gospodine Duliću, uopšte nešto znači, sadržane u članu 104. Poslovnika Narodne skupštine, po kojoj su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, a prema članu 113. tu dužnost imaju i članovi Vlade.
Gospodine predsedniče, vi ste, nažalost, rodonačelnik kršenja Poslovnika u ovoj skupštini. Ne samo da nemate snage i volje da sprečavate druge poslanike da krše, nego ga upravo vi konstantno kršite.
Na primer, juče u prepodnevnom delu SRS je do pola dva reklamirala Poslovnik i koristila poslovničku mogućnost da iskaže svoje nezadovoljstvo sednicama Skupštine Grada. Niko ih nije sprečavao, još im je Skupština izašla u susret i zakazan je Odbor za lokalnu samoupravu, kako bi oni mogli o tome da raspravljaju.
U popodnevnom delu poslanička grupa LDP je, gospodine predsedniče, koristila ne samo ovlašćenje i pravo iz člana 226, po kome narodni poslanici ne samo imaju pravo nego i obavezu da prisutnog resornog ministra pitaju i zatraže obaveštenja, a mi smo, da vas podsetim, samo tražili da nam ministar iznese program i plan kako namerava da utroši sredstva koja će na osnovu usvojenih konvencija dobiti. Izražavali smo našu sumnju da će to biti u skladu sa standardom dobrog domaćina, jer je gospodin Velja Ilić više puta pokazao da to nije.
To što je DS odustala od uverenja da gospodin Ilić nije dobar ministar, ne znači da će LDP svoje mišljenje da promeni. Prosto se radi o doslednosti i o principijelnosti. Gospodine predsedniče, DS je najviše stalo, prioritet svih prioriteta jesu predsednički izbori. Nadam se da ćete, pošto ne poštujete Ustav ni zakon, makar u ovoj normi ispoštovati, niti poštujete međunarodno pravo, pošto obesmišljavanje međunarodne poternice nije ništa drugo nego kršenje međunarodnog prava, o kršenju Poslovnika sam već govorila.
Dakle, gospodine predsedniče, što se tiče predsedničkih izbora, samo ću da konstatujem: nikada radikali nisu bili slobodniji u jednoj skupštini nego za vreme vašeg predsedavanja. Štitili ste jednog, u odnosu na narodne poslanike, što nije vaša dužnost, člana Vlade, odnosno ministra koji je već najavio kandidaturu za predsednika Republike, a onda će vam đavo biti kriv ukoliko Boris Tadić izgubi izbore.