Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, gospodine Mrkonjiću, nisam htela malopre da se javljam po Poslovniku, a imala sam potrebu, jer sam znala da ću govoriti o ovom amandmanu, pa ću iskoristiti minut ili dva da vas na neki način opomenem.
Pre toga, da kažem da ja govorim čistim i jasnim srpskim jezikom, da u svom govoru ne volim i izbegavam da koristim neke strane izraze i zato se može desiti da u toku ove rasprave, ili bilo koje rasprave u toku dana, upotrebim neki izraz koji razumeju svi građani Srbije.
Ne znam zašto vi, gospodine Mrkonjiću, intervenišete na takav jezik. Nemojte da podležete uticaju ovih tzv. demokrata. Gospodine Mrkonjiću, vi pripadate, valjda, društvu pravih demokrata. Pustite da narodni poslanici govore onako kako misle da treba, da se na najbolji način obrate svojim biračima.
Sada o amandmanu. Amandman kolega Aleksandre Jerkov i Aleksandra Martona morao je da oceni Zakonodavni odbor. Iznenađena sam da nema ovde predsednika Zakonodavnog odbora, s obzirom na to da se vrlo često dešavalo, i u ovom, a i u onom prethodnom sazivu, da predsedniku Zakonodavnog odbora i skupštinskoj većini padne na pamet da predloži skupštinskoj većini da neki amandman odbije zato što nije u skladu sa zakonom, s Ustavom i tako dalje.
Želim da podsetim narodne poslanike, pre svega, gospodina Vlatkovića ili Vlatka Ratkovića, to stalno brkam, nisam sigurna, izvinjavam se ako sam pogrešila, uglavnom, radi se o predsedniku Zakonodavnog odbora, da ga podsetim na član 45. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže da Zakonodavni odbor razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta koji je upućen Narodnoj skupštini sa stanovišta njegove usklađenosti s Ustavom i pravnim sistemom, predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona, drugog propisa i opšteg akta koji je donela Narodna skupština, kao i pitanja jedinstvene zakonodavne metodologije i druga pitanja od značaja za jedinstvenu pravno-tehničku obradu akata koje donosi Narodna skupština.
Zakonodavni odbor je morao da konstatuje i da o tome obavesti Narodnu skupštinu da je amandman koji su ovo dvoje kolega podneli u suprotnosti s Ustavom Republike Srbije, odnosno da je neustavan.
Naravno da mi ne pada na pamet i da nam ne pada na pamet da bilo kog narodnog poslanika sprečavamo da iznese stavove stranke koju predstavlja u ovom parlamentu, dela birača koje predstavlja, pretpostavljam, ili svoje lično mišljenje. To je legitimno pravo svakog narodnog poslanika i mi iz SRS-a se nikada nećemo suprotstavljati tom demokratskom pravu.
Postoje organi, i u ovom parlamentu, koji moraju da vode računa o tome da li je nešto u skladu s Ustavom i u skladu sa zakonom.
Opštepoznat je stav SRS-a da je regionalizacija jako opasna po državu Srbiju. Mi smo se borili i uspeli da ubedimo čak i Vojislava Koštunicu da odustane u Ustavu od regionalizacije i uvek ćemo se boriti za to, kao što prihvatamo autonomiju Vojvodine, kao što prihvatamo, odnosno podržavamo i na svaki način ćemo se boriti za činjenicu da je Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije, ali mišljenje suprotno od ovoga nikome ne daje za pravo da može nezapaženo da podnese ovakav amandman.
Rekla je Vlada Republike Srbije da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Kaže se - amandman se ne prihvata, jer se član Vlade zakletvom obavezuje na zaštitu onih vrednosti koje su sadržane u Ustavu. Ustav ne predviđa postojanje regija, niti zakonodavnu i izvršnu vlast (a ni delimičnu sudsku vlast) autonomne pokrajine.
Zaista, pitam kolege koji su podneli ovaj amandman - gde su oni, u kom članu Ustavu, iz kog člana Ustava su oni crpli stav koji su izneli u ovom amandmanu?
Ovaj amandman je mogao da bude amandman na Ustav Republike Srbije, ali amandman na ovaj zakon nikako, jer ne postoji ustavni osnov da se, kako ovde stoji, Vlada zaklinje na jačanje autonomije Vojvodine, njene zakonodavne, izvršne i delimične sudske vlasti, prava na izvorne prihode i imovinu, te da će se zalagati za ostvarenje punog subjektivititeta grada Beograda, Negotinske krajine, Šumadije, Raške oblasti, Nišavskog okruga i drugih regija koje budu formirane na teritoriji Republike Srbije i da će štititi prava svih građana Republike Srbije.
Ovde je jedino ispravno - da će štititi prava svih građana Republike Srbije.
Zaista, koleginice, koleginica nije tu, kolega, vi ste tu, moraćete da kažete odakle ste izvukli za sebe pravo da na ovaj način kršite Srbiju, da na ovaj način delite Srbiju, da na ovaj način stvarate potencijalna žarišta u Srbiji.
Opšte je poznato da vi pripadate separatističkoj stranci, ali, molim vas, u ovom parlamentu morate, u obavezi ste kao i ja, kao i svaki drugi narodni poslanik, da poštujete Ustav, da poštujete zakone. Mi, srpski radikali, nismo glasali ni za jedan zakon od DOS-ovskog puča 2000. godine, ali svaki zakon koji vi DOS-ovci, vašom većinom, donesete, poštujemo sve dotle dok je taj zakon na snazi. To je obaveza svakog građanina Republike Srbije, a pogotovo obaveza narodnog poslanika.
Dok je zakon u fazi izrade, odnosno rasprave, svako može da kaže i da iznese svoj stav, kao što ste vi imali pravo i mogućnost da iznosite vaše stavove kada se govorilo o Nacrtu ustava Republike Srbije. Niko vas u tome nije sprečavao, iznosili ste vaše stavove.
Hvala Bogu, niste uspeli da ovo što ste predvideli u ovom amandmanu prenesete u Ustav Republike Srbije i ne možete, gospodine Marton, da podnosite amandmane mimo Ustava Republike Srbije. Osim toga, zameram predsedniku Zakonodavnog odbora, gospodinu Vlatku Ratkoviću, što nije reagovao u skladu sa članom 45. Poslovnika i obavestio Narodnu skupštinu da je ovaj amandman u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Nikola Lazić, o amandmanu, potom Milisav Petronijević, povodom Poslovnika.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, amandman o kome se radi, i pored najbolje namere predlagača, ne bi trebalo prihvatiti, jer ne pokazuje razumevanje najvišeg pravnog akta, odnosno izlazi iz okvira koji predviđa Ustav.
Amandman predviđa da se u tekstu zakletve spominje nešto što se tiče teritorijalne organizacije Srbije, odnosno tekst amandmana, koji bi postao deo zakletve članova Vlade, formulisan je tako da predviđa posebno pominjanje pojedinih delova Srbije u zakletvi.
Srbija nije Ustavom teritorijalno uređena kao država regija, pa zbog toga i intencija predlagača nema utemeljenje u zakonu, što je čini neprihvatljivom.
Ideja uređenja države po principu regija, sama po sebi, nije loša ideja. Naime, DSS misli da je najbolje da se Srbija regionalizuje na moderan način, kako bi se obezbedio ravnomeran i balansiran razvoj svih njenih delova, kao i kako bi se sprečile određene retrogradne tendencije.
Zbog toga je i naš stranački predlog ustava bio usmeren u tom pravcu, i to koristeći modele koji su se pokazali kao uspešni i efektni, odnosno predlažući oblik regiona koji se može definisati kao kombinacija italijanskog i španskog modela.
S obzirom na to da većina partnera s kojima je rađeno na Ustavu, odnosno relevantnih političkih stranaka i dela stručne javnosti, nisu bili blagonakloni ideji da se u tom trenutku Srbija definiše kao država regiona, mi smo, u ime državnih interesa i potrebe da se postigne konsenzus o ovom pitanju, odustali od ove ideje.
Ukoliko je ideja Lige socijaldemokrata Vojvodine i bila da se predloži regionalno uređenje Srbije, zna se na koji se to način čini, kroz Ustav i kroz prateće zakone, a ne kroz tekst zakletve za članove Vlade.
Međutim, sve to, ideja predlagača, kolega iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, da se u te zakletve članova Vlade inkorporira i pominjanje nekih regija, urađeno je na proizvoljan način, mešanjem regija, okruga, oblasti itd.
Može se postaviti pitanje kako to da ovde nema eksplicitnog pominjanja Kosova i Metohije u samom tekstu amandmana?
Takođe, ukoliko se predlaže regionalizacija, kao što je učinjeno kroz ovaj amandman od strane kolega iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, nije adekvatno predlagati princip da regioni imaju asimetrične kompetencije, odnosno zašto bi Vojvodina imala neuporedivo veće kompetencije nego drugi, kako ste ovde predvideli, regioni, ne zato što ne postoje takvi primeri u svetskoj praksi, već zato što se opet zadire u ustavnu materiju, zbog toga što Ustav ne predviđa ni zakonodavnu, ni izvršnu, kao ni delimičnu sudsku vlast autonomne pokrajine.
Ukoliko su kolege iz Lige socijaldemokrata Vojvodine želele da menjaju Ustavom definisanu teritorijalnu organizaciju Srbije, onda je bilo neophodno da učestvuju u izradi Ustava, a ne da bojkotuju izradu Ustava, a potom da žele da se bave tom materijom na ovaj način.
Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nikoli Laziću.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, o ovom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim samo ukratko da iznesem jasan stav SPS-a da je protiv ovog amandmana, i politički, a očigledno da ni pravno nije u redu.
Formulacija amandmana je da se u tekst zakletve unesu reči: jačanje autonomije Vojvodine i njene zakonodavne, izvršne i delimične sudske vlasti, prava na izvorne prihode i imovinu, te da će se zalagati za ostvarivanje punog subjektiviteta grada Beograda, Negotinske krajine, Šumadije, Raške oblasti, Nišavskog okruga i drugih regija koje budu formirane na teritoriji Republike Srbije i da će štititi prava svih građana Republike Srbije.
To je možda politički stav stranaka koje se za to zalažu. Naš politički stav je suprotan tome.
Još nešto. Nema mogućnosti za ovo ovde - i drugih regija koje budu formirane na teritoriji Republike Srbije. Teritorijalno uređenje Republike Srbije poznaje autonomnu pokrajinu, svaka čast, i lokalnu samoupravu, ne predviđa regione.
Ne daj bože da se Srbija isparceliše na taj način, taman bi se lepo rascepala i izdelila itd. Pogotovu nema mogućnosti da se formiraju nove regije. To je politički stav, u odnosu na politički stav nekoga ko ima takav. Naš stav je potpuno suprotan - nema regionalizacije Srbije, jer bi to vodilo u katastrofalne posledice po Republiku Srbiju.
Pravno nije moguće da ovo bude amandman. Moguće je da ovo bude politički stav na konferenciji za štampu, ili iskazan za ovom govornicom, a amandman mora da ispunjava neke propisane uslove.
Gospođa Vjerica Radeta se pozvala, a i ja se pozivam na član 45. Poslovnika Narodne skupštine. Čudi me kako Zakonodavni odbor, čiji je pravi posao da pogleda zakon, amandman, i da vidi da li je u skladu sa Ustavom i zakonom, to nije uradio. Ne znam da li je u pitanju aljkavost, brzina ili nešto drugo, ali ne bih voleo da to bude odgovor i da je to namerno propušteno da se uradi.
Velika je odgovornost i Zakonodavnog odbora, koji je propustio da se odredi. Ovo nije naivno pitanje, i nije lako pitanje, mi to odbacujemo i ne prihvatamo ovakav amandman.
Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem narodnom poslaniku Milisavu Petronijeviću.
Repliku na izlaganje gospodine Petronijevića ima Aleksandar Marton.

Gospodine predsedniče, replika na izlaganje poslanice Bojane Aleksić, ako se ne varam, iz DSS-a.

Naravno da Liga socijaldemokrata Vojvodine nije separatistička partija i od početka svog političkog delovanja ona se zalaže za regionalizaciju i decentralizaciju ove države. Mi smo čuli od Demokratske stranke Srbije dva stava - od vas smo čuli da DSS nipošto nije za regionalizaciju države, a od gospodina Lazića - da je za regionalizaciju države, tako da mi je to malo čudno.

Ja bih istakao da smo danas čuli i stavove pet-šest poslaničkih grupa u vezi s našim amandmanom, da ne ulazimo sada ponovo u ono što piše u njemu, ali smo se dotakli dosta teme decentralizacije i regionalizacije. Nisam čuo stav onih koji čine Poslaničku grupu DS-a. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodinu Martonu.

Povodom Poslovnika, za reč se javila gospođica Bojana Aleksić, potom Vjerica Radeta.

Gospodine predsedavajući hvala što ste me podmladili, nisam gospođica, davno sam bila gospođica, pre više od 20 godina, ali hvala.

Ovde je pogrešno protumačen stav DSS-a. Demokratska stranka Srbije se jeste zalagala za regionalizaciju i moj kolega Nikola Lazić je to objasnio. Mi smo to imali u našem konceptu, ali je to bila jedna drugačija regionalizacija, koja nema veze s ovim što je predložila Liga socijaldemokrata Vojvodine.

Cela ideja regionalizacije Srbije po konceptu DSS-a bila je da ne postoje autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovo, nego da Srbija bude podeljena na regione, po uzoru na Španiju ili Italiju, neko ustavno rešenje koje bi bilo slično onima koji su navedeni u ustavima Španije i Italije, koje jesu države regiona.

Cela ideja zbog čega je DSS to predlagala u to vreme, pre nekoliko godina, bila je upravo da bi se očuvalo Kosovo, da bi se očuvala Vojvodina, a podela Srbije uopšte ne bi izgledala tako kako je dala, potpuno proizvoljno, Liga socijaldemokrata Vojvodine. Naš predlog je išao u pravcu jačanja države Srbije, a predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine, ne samo ovaj, nego, uopšte, ponašanje Lige socijaldemokrata Vojvodine u političkom životu i Srbije i Vojvodine ide u pravcu razjedinjavanja Srbije, usitnjavanja i rasparčavanja Srbije i, verovatno, konačnog nestanka Srbije jednoga dana, jer je to, za mene iz potpuno nepoznatih razloga, u interesu ove partije koja, srećom, nema veliko uporište, čak, ni u Vojvodini, a kamoli u Srbiji.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Bojani Aleksić.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.