Reč ima narodni poslanik Željko Vasiljević, po Poslovniku.

Nisam razumeo da li je gospodin hteo da mi odgovori ili je nešto govorio protiv svoje vlasti.

Morate se pozvati na član Poslovnika.

Izvinjavam se, čl. 225. i 226.
Rekli ste da je to "Mrkonjića rupa". Čovek je 1999. godine došao i položio kamen temeljac, a od 2000. godine ste vi na vlasti i dalje to zovete "Mrkonjića rupa". Ne znam gde je tu rupa, da li je rupa u logici po kojoj vi izlažete ovde taj problem, ili je rupa, stvarno, što to još nije urađeno.
Znači li da u Užicu nemate poštu, ako niste uspeli da tu "Mrkonjića rupu" pretvorite u poštu? Ne znam, stvarno, da li ste hteli ovde da istaknete uspeh ili neuspeh vaše vlasti, ističući ovakve činjenice.
Znam da gospodinu Mrkonjiću ne treba moja zaštita i zaista nisam izašao da ga branim, nego sam hteo da kažem ono što sam rekao po Poslovniku, kao poslednji govornik u prepodnevnom delu sednice, što nije moja impresija, nije samo moj utisak nego utisak ljudi koji žive u Staparima.
Naveo sam vam, po imenu i prezimenu, porodicu kojoj se od 1999. godine milion dinara duguje za porušene objekte. Naveo sam vam porodicu koja do svoje kuće nema put, nema električnu energiju. Ne znam šta je još trebalo da kažem a da ne smatrate da sam to govorio protiv vaše vlasti. Zaista nisam znao da ste vi bili predsednik opštine u Užicu, nisam znao da ste sedam godina na vlasti, ne znam ko je danas na vlasti u Užicu, niti me to interesuje.
Kada iznosim utiske građana koji se nama obrate, verujte, isključivo iznosim ono što su oni nama preneli, nikakve svoje impresije. Ja jesam Beograđanin, ali to ne znači da nemam pravo da odem u Užice ili u bilo koji drugi deo ove naše zemlje i da se interesujem za situaciju u tom regionu.
Dragi gospodine, dragi kolega, biće mi čast ako svi poslanici ovde izađu i iznesu ovakve primere iz života, jer će onda građani imati utisak da, upravo, radimo za njih ono što od nas očekuju.

Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević, o amandmanu.

Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, evidentno je da još uvek ne znamo datum predizborne kampanje, ali ono što je sigurno jeste da je  predizborna kampanja uveliko počela, kako u ovom domu, tako i širom Srbije.
Razumljivo je da poslaničke stranke ulažu amandmane i da ih koriste u svrhu predizbornih kampanja. Ono što nije primereno pojedincu, poslaniku, ozbiljnom čoveku, jeste da, diskutujući o amandmanima, na neozbiljan način iskritikujete silne ljude, bez jednog jedinog dokaza.
Imali smo prilike da čujemo poslanika koji je iskritikovao kompletnu Vladu, da su svi nemoralni, nepošteni. Naravno, trebalo bi Srbija da shvati da je onaj ko druge kritikuje da su nepošteni pošten i moralan.
Što se tiče poštenja i moralnosti, otprilike, svaki se čovek rodi pošten, pa ga posle škola, društvo oblikuju i, naravno, tokom života, mnogi ljudi skrenu sa puta poštenja, pa odu u nepoštenje. Ali, porodica ima veliku ulogu u kreiranju ličnosti jednog čoveka.
Politička borba može biti moralna, može biti nemoralna. Moralna je kada na osnovu dokaza, argumenata, kritikujete nekoga i kažete da je nemoralan i nepošten, a nemoralna je kada iznosite nemoralnost drugih ljudi bez dokaza, da biste, naravno, dokazali svoju moralnost. To je sve politika.
Kritika svega i svačega Srbiju je koštala mnogo. Prosto ne mogu da verujem da se ništa pozitivno srpskom narodu ne može desiti a da ne izađe neko da to kritikuje. Meni prija, kao čoveku, kada Svetska organizacija nekome da priznanje da je najbolji, pa neka bude, čak, kako i naslovi nekih listova, tzv. žute štampe, kažu – da je neko kupio nešto. Ako možete da kupite svet, to je umeće, to je pozitivno.
Postavlja pitanje, zašto oni koji to danas kritikuju ne kupiše taj svet, kada nas je svet bombardovao? Bila bi sreća za nas da su bili tako moralni, sposobni, kreativni, da su mogli svet da kupe i da Srbiju zaobiđe zlo koje nam se u tom trenutku desilo. Kada bi ova govornica mogla da progovori, ona bi o mnogima imala šta reći, njihova moralnost ili nemoralnost bila bi danas frapantna, ali, na nesreću, ne može da progovori.
Što se tiče amandmana koji je podnela SRS, želeo bih da prokomentarišem par stvari. Kaže se ovako - zaklinjem se na odanost Republici Srbiji, normalno, to je dobro, i obavezujem se da ću bezuslovno štititi njen suverenitet i celinu teritorije. To je nešto što je u redu, ali ne znam čemu sada dodaci - uključujući i Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije.
To je kao kada sumnjate da Kosovo i Metohija nije u Srbiji, pa je sada uključujete, što je, na neki način, degradirajuće za ljude koji žive na Kosovu i Metohiji. Mi sumnjamo da oni negde nisu, pa sada dajemo podršku Republici Srbiji i njenoj celovitosti, uključujući tamo neki deo.
Nema razloga te ljude degradirati, devalvirati, nema razloga izdvajati ih iz celovitosti Srbije. Srbija je jedinstvena, jer, onda bi se sada postavilo pitanje - zašto nismo ubacili ovde i Vojvodinu. Otkud sada tolika moralnost i tolika briga za Kosovo i Metohiju, a tolika nebriga za Vojvodinu?
Jednostavno, Srbija ima svoje granice, Kosovo i Metohija su u okviru tih granica i onda nema razloga za tim populističkim dodavanjem velike brige za Kosovo i Metohiju.
Svako je ovde, svaka politička stranka je imala mogućnost da pokaže u određenom periodu veliku brigu za te ljude, da im pomogne i da im reši problem.
Problem do današnjeg dana nije rešen, što znači da je mnogo kompleksniji i da prevazilazi naše mogućnosti u ovom trenutku.
Kaže - zaklinjem se na Ustav i zakon i dužnost člana Vlade obavljaću savesno i odgovorno.
I to - savesno i odgovorno, to je sada opet stvar pojedinca, kako svoj posao shvata, šta je to savesno i odgovorno obavljanje poslova. Mislim da je primerena aktuelna zakletva, koja kaže - zaklinjem se svojom čašću.
Čovek se rodi pošten, izgrađuje se, treba da bude pošten i ima svoju čast. Čast i moralnost jedne ličnosti može biti lična, porodična i naravno da se ljudi u životu bore da budu časni i moralni.
Ne vidim nijednog trenutka da neko može dati sebi pravo da kaže – ovaj ministar je nemoralan, predsednik države je nečastan, predsednik Vlade je nečastan, nemoralan, a ja sam taj koji sam moralan, jer sam sve iskritikovao da su nemoralni.
Mislim da jedan takav odnos u ovom parlamentu nanosi štetu svima nama. Jeftini su to i jadni politički poeni kada, kritikujući druge bez ikakvih dokaza i argumenta, sem, eto, kako kažu žene, pričama rekla-kazala, smatrate da ćete dobiti političku podršku, pozitivne poene.
Moram, na kraju, reći da mi iz vladajuće većine grešimo. Grešimo što na takve stavove pojedinaca ćutimo. Mi ćutimo u želji da Srbija što više zakona usvoji, da se što pre priključimo civilizovanom svetu, da uđemo u EU, zaboravljajući da ''tri puta izgovorena laž postaje istina''. Oni koji slušaju sada ove ''moralne'', koji kritikuju one ''nemoralne'', bogami, ako se to bude često ponavljalo, narod će pomisliti da je to istina, a nije istina.
Dame i gospodo, da završim. Svi vi koji smatrate da su strašno grešni ljudi koji danas predstavljaju ovu državu, izvolite, uzmite vaše dokaze, imate pravosudne organe. Zašto to ističete ovde, kritikujete te ljude, a ne pokrećete postupke koji su vam zagarantovani zakonom i Ustavom?
Zato Nova Srbija i njeni poslanici nemaju takav stav prema ljudima. Kada kritikujemo, pokažemo i dokažemo to, ne želimo da iznosimo neargumentovane laži, jer to nama neće doneti koristi, ali će Srbiji i srpskom narodu sigurno naneti veliku štetu.
Završio bih podsećanjem kako to izgleda kada se sa ove govornice upućuju kritike svetu. Setimo se samo onih diskusija u stilu - Toni Bler, klempave mu uši, Olbrajtova je ovakva ili onakva, a to je Srbiju koštalo toga da onaj Toni Bler može da okrene Solanu, pa da kaže - koliko aviona na Srbiju ide danas, ide tri, pojačaj na šest, jer su juče rekli da ovaj ima klempave uši. To je Srbiju koštalo mnogo.
Prema tome, dame i gospodo, mislim da ovaj parlament i građani Srbije, sa ove govornice, zaslužuju mnogo veću odgovornost pojedinaca.

Narodni poslanik Vjerica Radeta se prepoznala u ovom izlaganju, pa se javlja po Poslovniku.

Gospodine Albijaniću, ja bih vas zamolila, evo, skloniću se načas sa govornice, da mi pročitate gde piše da vi, kao predsedavajući, kada sam podigla Poslovnik, možete da kažete - narodni poslanik se prepoznao u diskusiji.

Gospođo Radeta, vratiću vam vreme, ali  da vam kažem, vi ste mi sa mesta rekli - prepoznala sam se. U toku prvog dela izlaganja gospodina Vučićevića.

Gospodine Albijaniću, ja vama sa mesta vrlo često kažem - ne lupaj Mićo, nisi u pravu Mićo, ne laži Mićo, i vi to ne iznosite odavde, sa tog mesta. To što vam kažem s mesta, evo, tvrdim vam da to nisam rekla.