Želim da ponovim nekoliko stvari koje su ovde, očigledno, predmet spora, a ne bi trebalo da budu. Od kada je u primeni ovaj zakon o lokalnoj samoupravi, postoji niz sporova i problema u raznim opštinama širom Srbije. To je nešto što smo svi ovde zaključili prethodnih meseci i nešto što je našoj javnosti dobro poznato. Dakle, imamo ozbiljnih problema sa primenom Zakona o lokalnoj samoupravi.
Kad god nastupe problemi, traži se mišljenje Ministarstva i tu nema ništa sporno. Kad god se traži mišljenje Ministarstva, uvek se pojavljuju dve strane, jedna koja smatra da je nešto ovako, i druga koja smatra da je nešto onako.
U svim tim situacijama primenjuje se član 107. Zakona o lokalnoj samoupravi, koji jasno govori o tome kako Ministarstvo postupa, odnosno šta traži od jedinica lokalne samouprave, da bi imalo dokumenta za razrešavanje te situacije.
Kada Ministarstvo, nakon svih tih dokumenata, utvrdi da postoje neke nepravilnosti, različite vrste, ako je u pitanju opšti akt, eventualne nepravilnosti sa stanovišta ustavnosti, ako je u pitanju pojedinačni akt protiv kojeg se ne može voditi upravni spor i nema druge vrste zaštite, kao što sada određena grupa poslanika sumnja, odmah se primenjuje član 111. Zakona o lokalnoj samoupravi, na osnovu koga Ministarstvo čini sledeće: obaveštava jedinicu lokalne samouprave da je utvrdilo da je taj akt takav i takav i zahteva od jedinice lokalne samouprave da taj akt poništi ili ukine. Ukoliko jedinica lokalne samouprave to ne učini u roku od mesec dana, onda je Ministarstvo vlasno da to učini svojim aktom.
Ne sporim da radite ovo što radite. Vi ovo možete i danas, i sutra, i prekosutra. Nije moje da sporim. Zar ne vidite da, sve i da, nakon prikupljene dokumentacije po članu 107, utvrdimo to što vi kažete da jeste, opet Zakon propisuje proceduru, a mi, de fakto, ovde možemo da pričamo dugo o svemu tome.
Dakle, odgovor na poslaničko pitanje jednog od kolega, zaboravio sam ime, pretpostavljam da će stići u Skupštinu već sutra.
Mi smo vas obavestili da smo sva ova dokumenta već tražili od Skupštine grada.
Dakle, apsolutno, istog dana kada je državni sekretar Radosavljević bio na Odboru za lokalnu samoupravu. Bukvalno, sutradan je traženo od Skupštine grada da dostavi ta dokumenta. Zašto sada mi ovde dva ili tri sata da pričamo o tome, kad vidite da smo uradili sve što je u našoj nadležnosti.
Kažem vam, tu sam i sutra i prekosutra i možete se uveriti da sva ova dokumenta, koja sam vam naveo, postoje i da mi radimo sve na šta nas obavezuje Zakon. Možete se uveriti da radimo na osnovu člana 107.
Ako se stvore uslovi, ako, po našem mišljenju, bude bilo osnova za primenu člana 111, mi ćemo primeniti član 111, ali, svesni ste, jer i vi ste čitali, kao i ja, kao i svi ovde, taj član 111, da i ukoliko utvrdimo da pojedinačni akt nije u skladu sa statutom itd., mi možemo samo da naložimo jedinici lokalne samouprave da to ispravi, pa tek nakon mesec dana da to poništimo.
Prema tome, mislim da o ovoj temi nema razloga dalje da raspravljamo. Zaista vas molim da iskoristimo naredna dva sata i da nastavimo rad po amandmanima. Sve što sam vam rekao možete proveriti već sutra. Dakle, Ministarstvo je uradilo sve što je bilo do Ministarstva. Pravnu ocenu situacije Ministarstvo će dati kada dobije sva dokumenta. Pretpostavljam da i vi očekujete od jednog ministarstva ili od bilo koga ozbiljnog da pravnu ocenu neke situacije da kada uzme argumente pro et kontra, kada ih sve sabere, upodobi i vidi šta je činjenično stanje.
Ništa meni ne znači da vi sada ovde čitate sa govornice izjave pojedinih odbornika Skupštine grada, niti Ministarstvo, kao državni organ, može da odlučuje na osnovu toga, i vi to dobro znate. Kada se formira jedan predmet, on se formira s argumentima ''za'' i argumentima ''protiv''. Vi znate da smo, i u slučajevima kada je SRS bila zainteresovana, tako radili.
Niste do sada imali primedbe, bar od kada sam ja ministar, a mislim i kada je bio moj kolega prethodnik, na istu ovu proceduru. Niste uputili nijednu primedbu, a bile su u pitanju opštine, kao što znate, u kojima su, recimo, srpski radikali na vlasti. Tada vam je ova procedura bila sasvim ispravna. Ne znam zašto sada sporite da Ministarstvo radi po istoj proceduri i zašto nam ne date vremena da damo našu pravnu ocenu. Ako se ne budete složili s našom pravnom ocenom, onda kritikujte ministra. To je vaše legitimno pravo i ne ulazim u to.
Zaista mislim da, ako se danas, sutra i prekosutra budemo bavili ovom temom na ovaj način, ništa nećemo korisno postići. Jedino što možemo da učinimo jeste da apelujemo da se dokumenta što pre dostave od strane Skupštine grada. To isto važi, opet ponavljam i apelujem, i za Skupštinu opštine Knić, vezano za ono drugo pitanje koje je, takođe, veoma bitno za našu javnost i, uopšte, za našu političku praksu.
Još jedanput molim da nastavimo po dnevnom redu i zahvaljujem vam na pažnji.

Dame i gospodo poslanici, u trenutku kada sam sela za sto predsedavajućeg, na listi prijavljenih kod gospodina Mrkonjića i sekretara, gospođe Tamare, bili su narodni poslanici Momir Marković, Nebojša Stefanović, dr Goran Cvetanović, Slaviša Topalović, Aleksandar Martinović, Nikola Savić.
U trenutku kada su se za reč po Poslovniku prijavili poslanici, svi iz SRS-a, svi iz DS-a, svi iz DSS-a i iz SPS-a ... (Žamor u sali.)
Gospodine Aligrudiću, zaista je besmisleno da se sada raspravljamo. Molim vas da me saslušate. Ne bih želela da u ovoj situaciji, kada je, očigledno, iznerviran onim što se desilo u sali, u trenutku kada je nastao žamor i kada su svi poslanici istovremeno podigli ruku, gospodin Mrkonjić reagovao, moram da postupim po Poslovniku i po onome što sam dobila od sekretara, a to je da najpre sve ove koje sam pročitala prozovem, a onda da, u skladu sa javljanjima i sa snagom političke stranke ... (Poslanici vladajuće koalicije napuštaju salu.)
Nema razloga da reagujete tako, gospođo Kolundžija.
Za reč se, po Poslovniku, javio gospodin Momir Marković. Izvolite.

Uvažena gospođice predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, čudna se supremacija pojavila u državi Srbiji.
Ustav, pa onda Ustavni zakon, pa podzakonska akta, pa zakoni, pa odluke, na kraju - mišljenje Odbora za ustavna pitanja, pa Mića Albijanić, pa onda neka rešenja, umesto da bude potpuno obrnuto.
Izvinjavam se poslanicima vladajuće koalicije što ih ometam svojim govorom dok napuštaju skupštinsku salu, ali, i kada vi odete, biće nekog ko će da radi u ime i za dobro Srbije. Da je pameti, pa da ste to uradili još ranije.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 2. Zakona o lokalnoj samoupravi je nedvosmislen. Predsednik Skupštine je morao, u roku od 15 dana od dana prestanka mandata gradonačelniku Beograda, da raspiše izbore za gradonačelnika. Taj petnaesti dan se završio u petak.
Umesto odluke predsednika Skupštine o raspisivanju izbora za gradonačelnika Beograda, mi smo danas dobili mišljenje, tačnije, ovog sekunda smo dobili mišljenje koje, u stvari, nikoga ne obavezuje, jer Odbor mora da donese zaključak. Mišljenja se ne računaju, što bi rekao naš narod.
Kaže se ovako: ''Na osnovu člana 44. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, Odbor za ustavna pitanja, na sednici održanoj 23. oktobra 2007. godine, nakon razmatranja odredaba Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije koje se odnose na izbor gradonačelnika Beograda, dao je sledeće mišljenje''.
Predsednik Skupštine Oliver Dulić potpisao je ovo mišljenje, umesto da potpiše akt o raspisivanju izbora za gradonačelnika Beograda.
Kaže se: ''Članom 3. stav 4. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da se izbori za odbornike u skupštinama jedinica lokalne samouprave moraju raspisati do 31. decembra. Na osnovu člana 191. stav 4. i 5. Ustava Republike Srbije''.....
Javiću se ponovo.

Za reč se, povodom Poslovnika, javio narodni poslanik Nebojša Stefanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što se dešava u Srbiji danas, kao i u gradu Beogradu, nije ništa novo za vlast DOS-a, koja vlada od 5. oktobra, pa naovamo.
Kao i većina drugih poslanika SRS-a, imao sam mnoge primedbe i možda bih uputio žalbu Ustavnom sudu zbog mnogih nepravilnosti i nezakonitosti koje se dešavaju u našoj zemlji, ali pošto ova vlast uporno radi na tome da nema Ustavnog suda dok ne završe sve svoje trgovine, sve svoje pregovore i dogovore, mi nećemo imati priliku da zaštitimo ustavnost i zakonitost u ovoj zemlji, očigledno, nikada.
Ono što se dešavalo u Skupštini grada Beograda, o čemu su danas govorile moje kolege, pokazuje svim građanima Srbije kako vlast koja postoji u gradu Beogradu uopšte ne želi da se bavi zakonom i da radi kako taj zakon propisuje. Na silu, potpuno bespotrebno, izveli su izbor predsednika, odnosno vršioca dužnosti gradonačelnika i, naravno, na opšti smeh svih ljudi koji se imalo razumeju u pravo, zamenika vršioca dužnosti gradonačelnika, što ne postoji nigde, ni u Ustavu, ni u Zakonu, ni u Statutu Grada, ni u Poslovniku Skupštine grada Beograda itd., i nikome ništa, nikoga to ne zanima.
Zbog čega ih ne zanima? Ne zanima ih zato što vi danas treba da opravdate to što kada krenete s jedne strane Beograda na drugu treba da putujete sat vremena. Putujete sat vremena, zato što od onih mostova, koji je trebalo da počnu da se grade i da budu izgrađeni od 2000. godine pa naovamo, nema nijednog. Još uvek koristimo stari, sada se rekonstruiše, Železnički most, koji su podigli nemački okupatori tokom Drugog svetskog rata. I dalje se koristi taj most, nema drugih mostova. ''Gazela'' je u katastrofalnom stanju. Najavljuje se početak rekonstrukcije desne trake za sledeću nedelju.
Sada je već kolaps i haotično stanje u saobraćaju u Beogradu, a možete da zamislite kako će biti onda. Preko ''Brankovog mosta'' se još uvek pomalo ide, ulice su tesne, ne postoji nikakva strategija, ne postoji plan da se to olakša. Sve ostalo što se radi u gradu, radi se protiv interesa građana Beograda.
U trenutku kada zemljom vlada socijalna kriza, kada je ekonomska beda, kada je ekonomska situacija toliko loša, oni uništavaju i ruše kioske, privremene objekte, poslovne objekte ljudima, kažu - ne treba tu da bude, tu treba da bude zelenilo.
Od čega ljudi da hrane svoju decu? Od čega da prežive i od čega da plaćaju porez ovoj državi koja im to traži?
Upravo zbog svega ovoga, građani Srbije hoće promene, hoće jednu novu i bolju Srbiju, hoće da Tomislav Nikolić pobedi Borisa Tadića i sve ostale i hoće da dobiju ozbiljnu i poštenu vlast.

Za reč se, po Poslovniku, javio narodni poslanik dr Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 226.
S obzirom na to da sam član Odbora za lokalnu samoupravu, žao mi je što ministar Marković nije prisutan, jer bi konkretno pitanje bilo postavljeno njemu, zbog čega predstavnici SRS-a nemaju poverenje u skupštinsku većinu, naročito kada je u pitanju gospodin Marković.
Četvrta sednica Odbora za lokalnu samoupravu održana je 4. septembra 2007. godine. Dnevni red je bio - učešće Odbora u izradi nacrta zakona o lokalnoj samoupravi, o teritorijalnoj organizaciji, lokalnim izborima i glavnom gradu.
Predsednik Odbora, gospodin Jovan Palalić, obećao je da će u narednom periodu od 10 dana biti nova sednica, peta sednica, i da je na toj sednici obavezno prisustvo ministra za lokalnu samoupravu gospodina Markovića.
Prošlo je mnogo vremena, a od tog obećanja nije bilo ništa. Upravo iz tog razloga smo sigurni da gospodin Marković, kao ministar nadležnog odbora, želi da obmane javnost i dobije na vremenu.
Zbog čega poslanici SRS-a reaguju? Nije poštovana procedura, data je saglasnost na rešenje o imenovanju zamenika vršioca dužnosti gradonačelnika, a mi postavljamo pitanje - po kom članu Statuta, po kom članu Poslovnika? Krši se i Ustav i zakon, kao i sve moralne norme.
Član 42. Zakona o lokalnoj samoupravi definiše da predsednik Skupštine treba da raspiše izbore za gradonačelnika Beograda, a znamo da su budžetska sredstva, tekuće rezerve, negde oko 15 miliona evra.
Gde je izborno opredeljenje građana, ako znamo da su direktno birali, po imenu i prezimenu, gradonačelnika Beograda?
Moramo da konstatujemo da su nadležnosti i ovlašćenja ista, ali kapaciteti za sprovođenje i ingerencije gradonačelnika nisu jednaki.
Ostavke predsednika Skupštine, zamenika predsednika, predate su na samoj sednici, kada je sednica krenula, iako je to trebalo blagovremeno da se uradi.
U toku je bila 20. sednica, a po članu 9. moralo je da se to uradi na sledećoj narednoj sednici i da se definiše ostavka.
U članu 14. stava 3. definisano je da se o ostavci predsednika skupštine odmah obaveštavaju odbornici skupštine, a na prvoj narednoj sednici skupštine, bez glasanja, utvrđuje da je mandat prestao danom podnošenja ostavke, što znači da je tek naredna, 21. sednica Skupštine grada Beograda bila ta na kojoj su mogli da verifikuju i te ostavke.
Osim toga, nisu ispoštovane ni druge stvari iz procedure, član 8. stav 3. i član 9. Predlog kandidata za predsednika skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku, čime je omogućeno i predstavnicima drugih političkih partija da to urade.
Javljam se ponovo po Poslovniku, pošto nisam završio svoje izlaganje.

Za reč se javio narodni poslanik Slaviša Topalović, po Poslovniku.

Zahvaljujem, gospođice predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim što je uradila vladajuća većina u Gradskoj skupštini 8. oktobra, nelegalnim postavljanjem v.d. gradonačelnika Beograda, dobro znate da je tim potezom DS-a, DSS-a i G17 u Gradskoj skupštini prekršen Zakon o lokalnoj samoupravi.
Meni je žao što ministru Milanu Markoviću ne odgovara naša diskusija, ali nadam se da me čuje. Oni su, gospodo, postavili v.d. gradonačelnika, a dobro znaju da su, u slučaju smrti gradonačelnika, posle 15 dana bili dužni da raspišu izbore za gradonačelnika. Pokojni Nenad Bogdanović je izabran neposredno, to ne bi trebalo da zaborave.
To što su postavili Zorana Alimpića za v.d. gradonačelnika je bezakonje. Ni u kom slučaju ne može to da bude opravdano. Oni su pokušali s nekim opravdanjima, služe se nekim izgovorima, a to što su odgovorili da je ministar tako protumačio, gospodo, mogao je ministar da protumači to kako je hteo. Nije on na mestu ministra lokalne samouprave da donosi paušalne odluke, kako se njemu svidi. On je tu da poštuje i sprovodi isključivo zakone.
Ministar Milan Marković, da bi udovoljio stranačkim interesima DS-a, krši Zakon, jer mu se može. Zašto mu se može? Može mu se jer su oni ti koji osporavaju konstituisanje Ustavnog suda. Oni su to uradili s namerom da ovakve marifetluke mogu da sprovode. Znači, nema Ustavnog suda iznad njih, nema ko da im obori odluke i oni se ponašaju protivzakonito.
Ministre Milane Markoviću, nadam se da me čujete, postoji Vlada Srbije, koja može da reaguje u ovakvom slučaju. Član 192. Ustava Republike Srbije je član koji reguliše probleme ovakve prirode, član Ustava koji može da ispravi ovo i ovakvo bezakonje koje ste vi uradili u Skupštini grada Beograda, gospodine Markoviću, nadam se da me slušate.
Ovaj član Ustava kaže da Vlada mora da reaguje u roku od pet dana, i tu je Milan Marković spokojan, jer ga štiti Vojislav Koštunica i Boris Tadić. Oni su krivci za nesprovođenje zakona. On je isključivo pod njihovom zaštitom. Recite vi meni kako se zove onaj ko ...
Izvinjavam se, nastaviću posle po Poslovniku.

Po Poslovniku, za reč se javio narodni poslanik gospodin Milisav Petronijević.