Reč ima narodni poslanik Rajko Đurić.

Poštovani gospodine Albijaniću, uvažene dame i gospodo poslanici, izuzetno mi je žao što trošimo naše dragoceno vreme ni na šta. Javljam se zbog opomene slavnog Njegoša - "Smrad uhvati lava u kljusama".
Građani naše zemlje i javnost znaju da procene šta ko govori. Naravno, vrlo sam zahvalan gospodinu Jovanu Damjanoviću, jer on je, tako reći, očiti primer za građane i javnost Srbije koga imamo u poslaničkim klupama. Verujem da će naši građani znati da izvuku odgovarajuće pouke.
Završiću sledećim. Mi smo isto godište, 1947, i on i ja. Znate, postoji jedna istorijska pouka, između ljudi koji 40 godina brane istinu i studiraju istinu i ljudi koji 40 godina lažu ne postoji mogućnost za dijalog. O ostalim stvarima, zbog vlastitog dostojanstva, ne želim da govorim.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović.

Dame i gospodo, više se neću javljati za repliku gospodinu Rajku Đuriću, a to što smo mi isto godište, to je u redu.
Nikada nisam lagao. Ja sam bio uspešan privrednik i ovde i u Hrvatskoj. Nekih 19, 20 godina sam radio u Hrvatskoj i imao sam svoj hotel, svoje restorane, imao sam najpoznatiju suvenirsku radnju sa rukotvorinama i mene je poznavala cela Evropa. Dan-danas sam prisutan u Evropi. Nemam izgon iz Evrope, meni Evropa ne uskraćuje pravo da ulazim u nju. Vas je, gospodine Đuriću, isterala Nemačka i dala vam je zabranu.
Đuriću, pisao sam predsedniku SRJ Vojislavu Koštunici i predsedniku Savezne skupštine da vam se odobri ulazak u Jugoslaviju. Kažite, da li je tako? Ja i Bajram Haliti smo vam pisali. Vi ste zahvalili. Koliko je to doprinelo, vidi se, vi ste došli ovde, ali vi i dan-danas radite nešto što ne ide u interes ovoj državi i ovim građanima.
Samo ću reći ovo, ništa ne činim da oko mene smrdi, a onaj ko laže, ko govori ovde demagogiju, taj će da smrdi; videćemo na kraju ko će da smrdi iz ove sale Narodne skupštine.
Pitam vas, gospodine Rajko Đuriću, da li je to sramota, da li tu ima etike i morala, da se mrtvom detetu od 10 godina pravi ploča nad pločom, kao što ste vi uradili? Da li ste vi napisali ime oca, kao što ste rekli? Ovde ne piše ime oca i majke, na prvoj ploči piše - tata i mama.
Škola mu je posvetila ploču zato što je bio đak te osnovne škole. Vi ste stavili ploču sa "Unija Roma Srbije". Šta ima Unija Roma Srbije s tim, valjda treba Romi da budu, a ne vaša politička partija?! Tražite poene, sramotno je to, strašno je to, nad mrtvim detetom.
Kao počasni građanin Zemuna, 1997. godine sam novac u visini 2.000 maraka prosledio porodici, gospodine Rajko Đuriću, a ne znam šta ste vi prosledili, vi sve uzimate za vas, ništa za drugoga.
Moje poštovanje prema gospodinu Tadiću, mi nemamo ni protiv jedne političke partije, ni protiv jednog predstavnika neke partije bilo šta, sem političkih opcija o kojima možemo da razgovaramo i da diskutujemo, ali vaš moral je da koristite i gospodina predsednika, i mrtvo dete za vaše poene. A, vaši poeni se vide, jer ćete izaći iz ove skupštine voljom vaše stranke i njenih članova.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, o amandmanu Milisava Petronijevića.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Radosavljeviću, da vas pozdravim, pošto ste moj sugrađanin, prvi put ste u Skupštini, ali vidite da ovde ima još težih slučajeva nego u Skupštini grada Kragujevca, čiji ste do skoro odbornik bili.
Što se tiče amandmana gospodina Petronijevića, nekoliko reči o neslaganju ovog člana zakona, koji ste vi predložili, sa malopre citiranim članom Ustava od strane gospodina Petronijevića.
Nadzor nad radom opštine, član 192. Ustava, gospodine Albijaniću, citiraću i molim da mi uračunate to vreme, kaže: "Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti. Vlada može, pod uslovima određenim zakonom, raspustiti skupštinu opštine" itd.
Šta se dešava kad se raspusti? Imenuje se privremeni organ.
Kada su ljudi koji prate sednice Narodne skupštine prvi put čuli za član 192. Ustava, da ga više puta citiramo, obrazlažemo i da tražimo da se po njemu postupi, mislim prvi put od proglašenja Ustava, od Mitrovdana prošle godine? Upravo pretprošle nedelje, kada se desio skandal i protivzakoniti, protivustavni, nelegitimni izbor Zorana Alimpića na mesto v.d. gradonačelnika Beograda.
U vreme dok mi raspravljamo o ovome, zaseda Odbor za ustavna pitanja. Videćemo epilog svega kasnije i kako će da postupi predsednik Skupštine gospodin Dulić, koji je sam juče, kada je dao intervju, ili izjavu za jedan dnevni list, priznao da smo mi radikali bili u pravu kada smo pre 10 dana rekli da se i on i ministar Marković bave hipotezama.
Evo o čemu se radi. Radi se o tome da je celokupna priča, na naše protivljenje takvom bezočnom kršenju zakona i Ustava pri izboru Alimpića, izmišljanja funkcije v.d. zamenika gradonačelnika, jedini suvisli odgovor i gospodina Dulića i gospođe Kolundžija bio - znate, pošto je do izbora za lokalne organe vlasti ostalo manje od šest meseci, eto, desilo se, šta ima veze, prekršili zakon i Ustav. Naravno, oni to nisu rekli, ali misle u sebi, plen je tu, namirila se DS sa DSS, nastavićemo mi tako, Alimpić će da radi sve ono što mu mi kažemo. Dobro je ovima iz DSS-a, prezadovoljni su ovi iz DS-a, a za Ustav i za zakon niko ne mari.
Pozivao se Oliver Dulić na Ustavni zakon i rekao: "Do kraja 2007. godine, po Ustavnom zakonu, moram da raspišem izbore". Pri tome je govorio isključivo o predsedničkim izborima. Tek kada se pojavio ovaj problem s Alimpićem, počeli ste da govorite, uopšte, o nekom hipotetičkom terminu raspisivanja izbora za organe lokalne samouprave. Pitam se samo po kojim zakonima.
Gospodine Radosavljeviću, vi vrlo dobro znate, baš kao i ministar Marković, da ti zakoni nisu pripremljeni. Možda su u nekoj izradi. Juče sam slušala Milana Markovića, koji je govorio u ''Beogradskom programu'', da DS ima jednu koncepciju, videće šta će, da li će imati većinu, kako će biti napravljen zakon o lokalnim izborima.
Dakle, sva argumentacija kojom je pokušao Oliver Dulić da se brani prošle nedelje, juče je pala u vodu, a danas ga citiraju svi mediji, pa i državna televizija, kada je rekao da ni on sam ne zna, a i mi znamo da je to fizički nemoguće, kada će biti raspisani lokalni izbori.
Zašto, uopšte, da se bavimo time? Ovaj problem je kumulativne prirode, najpre zbog toga što se ovde govori, u članu gospodina Petronijevića, gde on reaguje na to šta Vlada treba da uradi u roku od pet dana, ne samo da treba da obustavi od izvršenja opšti akt, nego da pokrene, obavezno, u skladu sa članom 192, predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti.
Ne samo da to niste uradili, a mislim da je prošlo tri nedelje od nelegitimnog izbora Alimpića na mesto navodnog v.d. gradonačelnika Beograda, nego Vlada nije reagovala ni obustavom, a kamoli da pokrene postupak. Gde da pokrene, pred kojim Ustavnim sudom?
Dakle, država se nalazi u haotičnom stanju. Predsednik Skupštine Srbije, najodgovorniji za to što sam ne poštuje zakon, ne znam samo čime se sada brani pred nadležnim skupštinskim odborom, koji je morao, u roku od 15 dana po konstatovanju smrti gradonačelnika izabranog na tu funkciju, da raspiše neposredne izbore za gradonačelnika, bavio se, baš kao i svi vi iz DS-a i DSS-a, koji ste se utrkivali u izjavama, braneći ono što je neodbranjivo, time kada će biti izbori.
Juče je priznao da on to ne zna i lepo je rekao, dao izjavu "Večernjim novostima", danas ga svi citiraju ", ako se saglase DS i DSS, onda to neću da uradim u predviđenom roku po Ustavnom zakonu, ako dođe do stvaranja dvotrećinske većine za promenu Ustavnog zakona".
Opet se vraćate na klizav teren, i jedni i drugi. Za sve to što pokušavate da radite, bez obzira na to što mislite da ste mnogo moćni i jaki, uvek morate da pitate Tomislava Nikolića i SRS.
Upozoravao je Tomislav Nikolić, predsednik naše poslaničke grupe, pre mesec dana, Olivera Dulića, pre nego što se desio ovaj skandal s Alimpićem, u kakvom se stanju država nalazi i da se on privatno ne igra tim stvarima, na znak Tadića i ovih njegovih zgubida, Šapera, Krstića, ili već ko ga savetuje, pa javljaju Duliću - "sad postupi ovako, sad onako". Nije raspisivanje izbora Tadićeva i Dulićeva privatna stvar i nije to njegova privatna stvar ni za jedan medij, iako je on predsednik Skupštine koji može da daje izjave, ali on ih daje kao izjave političke prirode. Mi treba ozbiljno o tome da razgovaramo ovde.
Kako onda uopšte da slutimo da ćete bilo kada da poštujete i ovakav član zakona, bez ove odredbe koja je morala da bude inkorporisana iz Ustava, da je Vlada obavezna da pokrene ocenu ustavnosti i zakonitosti, kada vi ne biste poštovali ni ovako napisan zakon?
Da li je tako, gospodine Petronijeviću? Kada bi samo ovakav član ostao, bez ove vaše intervencije, oni ništa ne bi uradili, jer, prošlo je mnogo dana a oni nisu obustavili taj nelegitimni akt o izboru Zorana Alimpića. Besmislena je dalja priča. Dakle, čekamo da se završi Odbor za ustavna pitanja, ali budite siturni da to neće da ide tako lako.
Iskoristiću ovu priliku, pošto ste tu, gospodine Radosavljeviću, nemojte da mislite da je nekorektno, vi ne možete da mi odgovorite, zato što ste na toj funkciji, ali prenesite gospodinu ministru.
Juče sam u Kragujevcu celu konferenciju Srpske radikalne stranke za novinare posvetila tom pitanju.
Radi se o tome, i vi ste svedok toga, da je Skupština grada pre dve godine usvojila statut o definisanju pet gradskih opština grada Kragujevca. Kako mi ne posmatramo stvari kao Dulić i kao neozbiljni političari, onog trenutka kada se steknu uslovi, kada se donesu prateći zakoni i raspišu izbori, počinje da teče rok za konstituisanje, u pravno-formalnom smislu, tih pet opština, jer treba da se izabere po 25 odbornika, osim u opštini Stragari, gde se bira 15 odbornika.
Treba da se stvore elementarni uslovi u infrastrukturnom smislu da počnu da funkcionišu te opštine, pa zbog toga treba da intervenišete kao nadležno ministarstvo i da uputite poslednje upozorenje Veroljubu Stevanoviću, gradonačelniku Kragujevca, da se uzme u pamet i da stvara uslove da te opštine počnu da funkcionišu za nekoliko meseci, ili u prvoj polovini 2008. godine.
Ovako, igrali smo se nečega, napravili smo statut koji je, i sami znate, u pojedinim odredbama neustavan, a ni tada Vlada Republike Srbije, ona prethodna Koštuničina, nije obustavila takav akt, i to je nešto što nas čeka i što je veliki problem; samo se gomilaju problemi, a niko ih ne rešava.
Zbog toga smo ovde mi, srpski radikali, da vas na vreme upozorimo, a ne da se posle hvatate za glavu - nismo znali, nismo mogli. Pre će biti da niste hteli.

 Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, o amandmanu.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se da govorim o amandmanu koji je podneo moj uvaženi kolega Milisav Petronijević.
Smatram da je i ovaj, a i amandman na prethodni član izuzetno važan. Ovu materiju, koju reguliše Zakon o Vladi, i ovaj deo koji se izmenama Zakona upodobljuje i usaglašava s Ustavom, smatram izuzetno bitnim, jer se na taj način obezbeđuje ustavnost i zakonitost, jasna hijerarhija pravnih akata, ali i hijerarhija državnih organa koji se staraju o ustavnosti i zakonitosti.
Ceo tekst Predloga izmena i dopuna Zakona o Vladi jeste, u stvari, usaglašavanje ključnih odredaba Zakona koji je donet 2005. godine s novim ustavom i u najvećem delu ovog predloga zakona o izmenama Zakona o Vladi te novine su ugrađene.
Što se tiče samog amandmana, rasprava se svodi na efekat sankcije prema Vladi Republike Srbije ako, u slučaju obustave od izvršenja pojedinih opštih akata lokalne samouprave, ne pokrene postupak pred Ustavnim sudom, ovde, u skraćenom roku od pet dana. Naravno, ovde je pitanje i kako se vidi ovaj stav 2. člana koji se menja izmenama Zakona, šta je posledica nečinjenja Vlade po pitanju pokretanja postupka pred Ustavnim sudom.
Posledica jeste da faktički prestaje da važi rešenje o obustavi od izvršenja i u tom slučaju, u slučaju nečinjenja, ruši se autoritet i integritet Vlade. Jer, ako je u jednom slučaju našla da postoje razlozi da se obustavi od izvršenja jedan opšti akt lokalne samouprave, a ne nađe za shodno, iz raznoraznih razloga, da pokrene postupak pred Ustavnim sudom, ta njena odluka prestaje da važi.
Onda je pitanje Vlade, njenog autoriteta, razloga zašto je to učinila, a samim tim je, na neki način, došlo i do priznanja da je, eventualno, opšti akt koji je jednom odlukom Vlade bio obustavljen, u stvari, zakonit.
Mislim da rešenje koje je dato u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi ima vrlo jasnu sankciju za nečinjenje Vlade u pogledu pokretanja postupka pred Ustavnim sudom.
Taj rok je skraćen na pet dana i Vlada, bukvalno, promptno mora da reaguje, a njeno, eventualno, nečinjenje, predomišljanje, samo je priznanje da nije bila u pravu kada je donosila rešenje kojim je obustavljala od izvršenja pojedine opšte akte.
Mislim da je, ako se posmatra cilj norme, jezički, to teranje Vlade da se jasno izjasni o tome šta je njen pravi stav o pitanju rešenja o obustavi izvršenja. U tom smislu, rešenje u Zakonu je dobro i precizno, sasvim dovoljno da se ne menja amandmanski.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, o amandmanu.

Dame i gospodo poslanici, nekoliko rečenica u prilog amandmana kolege Petronijevića, odnosno neophodnosti da se ovaj amandman usvoji.
Amandmanom je, čuli ste, reagovano na član 2. Predloga zakona. U stavu 1. člana 2. je predviđeno da je Vlada dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine, grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, rešenjem koje stupa na snagu kada se objavi u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.
Amandmanom je predloženo da se ovde dodaju i reči da je Vlada u obavezi odmah, a najkasnije u roku od pet dana, da pokrene taj postupak pred Ustavnim sudom. Zašto mislimo da je ovo neophodno?
Najpre, ovaj član 2. je, maltene, doslovno prepisan član 192. Ustava Republike Srbije, što je, naravno, u redu i nije nikakva smetnja, ali je onda interesantno, kada je već prepisivan član 192, zašto nije prepisano i ovo što je vrlo bitno.
Da li se onaj ko je prepisivao umorio, pa ga je mrzelo da prepiše i ovih nekoliko reči iz Ustava, ili je u pitanju nešto drugo, o čemu su govorili narodni poslanici, pre svega, koleginica Nataša Jovanović, doduše, i kolega Petronijević u obrazloženju svog amandmana?!
Dakle, svedoci smo ovih dana aktuelnog problema u Skupštini grada Beograda. Svedoci smo nepoštovanja Ustava, Ustavnog zakona, Poslovnika Skupštine grada, svedoci smo jednog neviđenog gaženja zakona, Ustava, pravnog sistema države, svedoci smo kako nam vladajuća koalicija u Parlamentu i Vlada Republike Srbije otvoreno, smejući nam se u lice, pokazuju da u Srbiji nema pravne sigurnosti, da Srbija nije pravna država, da u Srbiji nikoga ko vlada ovom zemljom ne interesuje šta piše ni u jednom zakonu.
Besmisleno je, verujte mi, nekada se pitam za šta služi ono što mi ovde radimo, za šta služe zakoni koji se donose u ovom parlamentu, kada se ti zakoni ne primenjuju, jer ovo nije jedini zakon koji se ne primenjuje.
Kada smo raspravljali o Zakonu o čijim izmenama danas govorimo, mi iz SRS-a smo upozoravali na sve njegove nedostatke. U principu, kada je reč o Zakonu o Vladi, mi ne učestvujemo i amandmanski ne reagujemo na takve zakone, zato što Vlada koju izabere skupštinska većina ima pravo da donese svoj zakon o Vladi, svoj zakon o ministarstvima, zapravo da ga predloži, a da ga donese ta ista skupštinska većina koja je glasala i koja podržava Vladu, jer, kao i u ovom slučaju, kakva vlada - takvi i zakoni.
Ovaj put, jednostavno, nismo mogli da ne reagujemo, zato što zakonom svesno kršite Ustav, da biste imali podršku da kažete sutra, kada vas budemo pitali, evo, verovatno, za neki minut ćemo početi da vas pitamo zašto predsednik Skupštine Dulić ne raspisuje izbore za gradonačelnika Beograda, da u zakonu nema obaveze da se utvrđuje ustavnost donetog akta itd., zato što znate da nemate Ustavni sud, zato što znate da nema kome da se obrati ni građanin, ni organ, ni organizacija, zato što je država Srbija u jednoj opštoj anarhiji.
Možete vi da obmanjujete građane Srbije kada se pojavite na nekom mediju, pa da pričate kako mi živimo u pravnoj državi, lepo i dobro živimo, ali znaju građani Srbije na kakve probleme nailaze na svakom mestu, ne samo u sudovima, o kojima je danas ovde bilo reči, nego znaju da ni u jednom državnom organu nemaju lica kojima mogu da se obrate, da se požale da im se problem reši, a znaju da nemaju ni instituciju, ni Ustavni sud. Još ako na ovaj način donosimo zakone, da ih pripremamo da ne mogu da se primenjuju ni onda kada budemo jednog dana imali Ustavni sud, onda je to, dame i gospodo, veoma loše.
Najpre, primedba predsedavajućem, zašto nema Milana Markovića, ministra, ovde? Ostavio je tu otvorene papire, što znači da nije otišao nigde poslom, jer da jeste, poneo bi i tašnu i papire, nego se švrćka negde ispred s poslanicima iz skupštinske većine, pošto iz njegove stranke ovde sede svega tri narodna poslanika; druže se s ministrom ispred.
Neverovatno je da ovakav amandman ministar ne prihvata da postane sastavni deo zakona. Ako imate amandman, dame i gospodo iz skupštinske većine, koji vam ne dira koncepciju zakona, koji vas samo upozorava da pravna norma mora da bude precizna, decidna, jasna, lako primenljiva, lako čitljiva, onda je neverovatno zašto vi to ne prihvatite. Jedini razlog je što mislite da ćete na taj način da priznate da niste najpametniji.
Naravno da niste. Ovo nije upućeno lično nikome, nemojte pogrešno da me razumete, ovo se, pre svega, odnosi na Vladu Republike Srbije, u kojoj, naravno, ne sede najpametniji ljudi u ovoj Srbiji, ne sede najpošteniji, ne sede najmanje korumpirani, ne sede nepokvareni, već sve suprotno od toga.
Gospodo iz skupštinske većine, ako mislite da treba da podržite Vladu u svemu, pa i u tome kada neće da prihvati da se deo Ustava unese u zakon, o tome ćete razmišljati već tokom narednih izbora.