Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić, o amandmanu.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se zbog amandmana kolege Milisava Petronijevića na član 2, kojim se menja postojeći član 6. Zakona. U stavu 1, posle reči: "da nije saglasan Ustavu ili zakonu", dodaju se reči: "kao i da odmah, a najkasnije u roku od pet dana, pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta".
Smatram da je ovaj amandman suvišan, s obzirom na to da je u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi precizno definisana dužnost Vlade da pokrene postupak u roku od pet dana za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Pored toga, u stavu 2. člana 2. predviđena je i sankcija, odnosno da rešenje o obustavi od izvršenja pojedinačnog akta prestaje da važi ako Vlada u roku od pet dana ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti, tako da mislim da bi autoritet Vlade bio urušen ako ona ne bi pokrenula taj postupak. Stoga, mislim da je u samom tekstu Predloga zakona prilično precizno definisano ovo rešenje i mislim da je ovaj amandman suvišan.
Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu na član 2, koji je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Bajatović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, narodni poslanik Milica Vojić - Marković.

Ja ću početi citatom.
Dakle, član 11. koji se menja i na koji je gospodin Bajatović uložio amandman glasi: "Član Vlade ne može biti na drugoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine i grada, grada Beograda, niti vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva s dužnošću člana Vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa".
Amandman gospodina Bajatovića odnosi se na izmenu reči - "po zakonu", on bi tu stavio: "po Ustavu".
Mislim da je to suvišno. Izmene Zakona o Vladi se i donose, upravo, zbog toga što se on usaglašava s Ustavom. Vrlo je važno reći da je ovaj deo koji se odnosi na amandman gospodina Bajatovića, u stvari, član 126. Ustava, koji se usaglašava sa Predlogom, odnosno Predlog ovog zakona se usaglašava s Ustavom i zbog toga je nepotrebno ubacivati ovo "Ustava", umesto "zakona".

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, a potom narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji je podneo kolega Bajatović svakako ima smisla, zato što je Ustav najviši pravni akt ove zemlje i stariji od svakog zakona. Jer, zakoni se menjaju kako koja vlast dolazi, a primer su i ove izmene i dopune Zakona i činjenica da su ovaj amandman, koji je kolega podneo pre nekoliko meseci, kao i amandmani SRS-a, došli na red 23. oktobra.
Od jula smo to pomerili na oktobar, zbog skidanje tadašnjeg dnevnog reda, odnosno otkazivanja te sednice, koju je prvobitno zakazao Oliver Dulić, jer se setio da ima nešto preče po Ustavnom zakonu, pa, hajde, kako mu je to došlo na red, povući će ovo.
Onda smo došli u situaciju da je, bez zakona, a pretpostavimo da je ovaj zakon došao na dnevni red tek za nekoliko meseci, neko u ovoj zemlji, član Vlade ili bilo koji drugi izabrani funkcioner, pošto je nespojivost funkcija jasno definisana Ustavom Republike Srbije, i kod predsednika opštine, i kod narodnog poslanika, i kod odbornika, i kod člana Vlade, mogao da radi šta hoće. Baš zbog toga da se ne bi desilo da u nekom trenutku neko pomisli da može na bilo koji način da izvrgne zakon, treba usvojiti ovo.
Reći ću vam da se u Srbiji dešava da pojedinci, u sukobu interesa i u nespojivosti funkcija, upravo to rade. Očigledan primer je kolega Nebojša Zdravković, narodni poslanik iz stranke G17, koji je još uvek član Gradskog veća Skupštine grada Kragujevca, to vi, gospodine Radosavljeviću, vrlo dobro znate, tako da je apsolutno bespredmetno da razgovaramo o članu zakona kojim nije jasno precizirano da neko mora da se drži Ustava.
Bilo bi u redu, gospodine Markoviću, ministre, pošto ste se sada vratili, da razmislite o tome i da prihvatite ovaj amandman, jer jedino ćete tako biti sigurni da će neko, držeći se slova Ustava, to striktno da poštuje.
Postavlja se, u stvari, pitanje za vas. Evo, recimo, ja sam iznela primer kolege Zdravkovića. Zaista se ovde ne radi ni o čemu ličnom, nego o situaciji u kojoj se on sam našao, a što bi rekao naš narod - pravi se blesav. Baš ga briga, ja sam i tamo i ovde, radim šta hoću i niko mi ništa ne može.
Kakva je sankcija za takvo postupanje jednog pojedinca, za nespojivost funkcije, od strane Vlade ili Ministarstva, kada neko ne poštuje Ustav?
Izabran je po novom ustavu Republike Srbije na poslaničku funkciju i lepo mu piše, lepo je rečeno, što važi za svakog predsednika opštine, svakog ko je bio na listi političke stranke, koga je stranka kandidovala, da neće sutra moći da se nađe u poslaničkoj klupi, osim u slučaju ako ne podnese ostavku na tu funkciju.
Isti je slučaj i sa članovima Vlade, odnosno 126. članom Ustava, da član Vlade ne može biti narodni poslanik u Narodnoj skupštini, a vi ste, gospodine Markoviću, to mogli u periodu od, koliko beše, 20 minuta, kada ste sami za sebe glasali, a to niste mogli.
Ni vi, ni gospodin Šutanovac, vi na trećoj stolici, on na četvrtoj, pa računate – aha, da iskoristim priliku, ionako izmiče vreme i svašta će ovde da se dešava, da ulovim još ovih 20 minuta, da se ustoličim na ministarsku funkciju. Lepo, klik, i ko će sada vas da sankcioniše i kako vi uopšte mislite da ste regularno izabrani ministar?
Naravno da niste, ali u Srbiji sve može, od onog trenutka kada ste vi sami, gospodine Markoviću, preko dve klupe, gipko, preskakali i ubacivali kartice za glasanje za Zakon o radu, karticom Novakovića iz Soluna, pa preko slučaja Nede Arnerić.
Sve to nema veze, ostavili smo iza nas, baš nas briga, mi smo sada demokrate, pa poštujemo Ustav, pa poštujemo Zakon. A, vi sami, na svom primeru, niste poštovali Ustav, kao poslanik ste glasali da postanete to što ste danas - ministar. I to kakav ministar, ministar koji nema odgovore na sva ova pitanja koja mu postavljamo.
Ne mogu, gospodine Markoviću, da pratim te programe RTS-a i sve gde se vi pojavljujete. Ja sam slučajno, malopre, morala da kažem gospodinu Radosavljeviću i poslanicima da sam uhvatila juče kada ste vi gostovali u ''Beogradskom programu''. Sami sa sobom razgovarate, jer ova je žena tu pro forme radi; ona - o vremenu, o pijačnom barometru, pa, došao ministar, hajde da pitam i njega nešto. Ima onaj sinopsis i šta žena zna šta je Ustav, šta je zakon i šta vi treba da uradite.
Vi sami, pred kamerama RTS-a, sa sobom razgovarate i kažete, ne znam, bilo bi dobro da zakon o lokalnim izborima bude ovakav, a ako ne bude - biće drugačiji, pa ćemo videti. U svakom slučaju, potrebno je da bude dovoljno poslanika da se usvoji.
Naravno da je potrebno, jer bez većine ne možete da uradite ništa. Sada vas muči ta većina, vas iz Demokratske stranke, u svim ovim dilovima koje pravite sa Koštunicom, a znate, kako naš narod kaže, što se njega tiče - on niti se tera, nit se vodi, od dana do dana.

Molim vas, gospođice Jovanović, da vodite računa o tome kako se izražavate o premijeru.

Vi ste čovek Šumadinac, sa sela, gospodine Albijaniću, i dobro znate da su vas roditelji učili narodnim izrekama i da ih u pravom trenutku koristite.
Zašto opet na mene, zato što ih ja koristim u ovom trenutku. Nema problema, vi ovo zapišite, pa kada vam bude pravi trenutak, evo, u nekoj emisiji, kada gostujete sa gospodinom Markovićem, vi možete isto učiniti, ja se ne ljutim, stvarno.
Što se tiče, gospodine Markoviću, ove primedbe koju je, amandmanom reagujući na ovaj član zakona, dao kolega Bajatović, to, svakako, treba da prihvatite, jer biste time svaku narednu vladu i svakog pojedinca osujetili da bilo šta slično pokuša; samim tim mu stavljate do znanja, to ste inkorporisali u zakon, da on krši Ustav i da mu je jedna funkcija nespojiva s drugom.
Hvala vam.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro došli, ministre Markoviću, da li ste popili kafu, da li ste se izdružili napolju? Jeste. Dobro. Sada možemo da razgovaramo o amandmanima.
Čini mi se da ste malopre bili u sali da biste prihvatili amandman o kojem smo tada govorili. Evo, sada, još jednog amandmana koji, ponavljam, takođe, ne dira u koncepciju vašeg predloga zakona. Ja vas samo usmeravam da vam zakon bude potpuno u skladu sa Ustavom.
Zapisala sam na ovom predlogu zakona kada smo, davno to beše, u načelnoj raspravi govorili o sva tri predloga o kojima danas govorimo u pojedinostima. Vi ste rekli da je dobro da su ta tri predloga objedinjena, radi usklađivanja s Ustavom. Onaj prvi deo nisam razumela, zašto je dobro da budu objedinjena tri predloga zakona radi usklađivanja s Ustavom.
Gospodine Markoviću, ministre, obraćam se vama. Dakle, razumela sam da ste vi ovde rekli da su ovi predlozi zakona pred Parlamentom, pre svega, radi usklađivanja s Ustavom.
Ako je to tako, a tako ste rekli, i to je u redu, naravno da zakoni treba da budu usklađeni sa Ustavom, malo ste pobrkali redosled, ali o tome ćemo kasnije, onda ne vidim zašto vam smeta da se u Predlogu zakona ovako amandmanski reaguje.
U članu 3, a taj član 3. se odnosi na član 11. osnovnog zakona, o čijim izmenama i dopunama ovde danas raspravljamo, gde piše da član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine, grada i grada Beograda, niti vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva s dužnosti člana Vlade, niti stvoriti mogućnosti sukoba javnog i pravnog interesa, amandmanom je intervenisano da se kaže da je to nespojivo po Ustavu i po zakonu.
Ako mislite da ne razumemo zbog čega nećete da prihvatite ovaj amandman, varate se. Naravno da ćemo građanima Srbije koji prate rad ovog parlamenta da objasnimo šta je suština toga što nećete da prihvatite jedan potpuno normalan, ustavan amandman, celishodan i kako god hoćete. Nećete, zato što vi ne poštujete Ustavni zakon. Zato što vi, ministre, niste predložili ovom parlamentu zakone za koje ste bili obavezni u skladu sa Zakonom o sprovođenju Ustava Republike Srbije.
Vi niste predložili Zakon o lokalnoj samoupravi. Ako nemamo taj zakon i ako ne prihvatite ovaj amandman, onda vi meni, kao kolega pravnik, objasnite kako će se primenjivati direktno odredbe člana 126. Ustava, gde se, u drugom stavu, kaže - zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u sukobu sa položajem člana Vlade?
Mi nemamo zakone, dame i gospodo, koji to utvrđuju. Mi imamo zakone i o lokalnoj samoupravi, i o lokalnim izborima, i o republičkim izborima itd., ali ti zakoni nisu usklađeni s Ustavom, gospodine Milane Markoviću. Vi ste, kao resorni ministar, bili u obavezi da odavno Narodnoj skupštini predložite te zakone.
Da ste vi to uradili i da smo mi te zakone raspravili i doneli, onda bi možda imalo smisla da vam verujemo na reč da ćete i ubuduće da poštujete zakon. Ako vi ne poštujete Ustav i ne poštujete Ustavni zakon, kako možemo da vam verujemo da je bez ove amandmanske intervencije moguće, uopšte, sprovoditi zakon.
Koleginica Nataša Jovanović je pomenula kako ste u onoj noći kada se birala Vlada Republike Srbije vi i gospodin Šutanovac glasali sami za sebe, a zaboravila je gospodina Petrovića, ni manje ni više, nego ministra pravde. Ministar pravde, ministar vojni, ministar za državnu upravu, vrlo značajni resori u svakoj državi, dame i gospodo, glasali su za sebe u noći kada se birala Vlada; bili su u nekom vakuumu nekoliko minuta, ni poslanik, ni ministar, u momentu kada je trebalo pritisnuti zeleno dugme, i istog momenta, nakon toga, postali su ministri.
Toga, valjda, nema na zemljinoj kugli, toga nema, gospodine Milivojeviću, ni u crtanom filmu. To ni vi ne biste mogli da smislite, ovako visokoumno, gospodine Milivojeviću.
Dakle, ministre Milane Markoviću, bilo bi dobro da ovaj amandman usvojite, da biste narodne poslanike ubedili da ste spremni da poštujete Ustav i zakon, da pomognete Oliveru Duliću da primenjuje i Ustav i zakon i da predložite Skupštini Republike Srbije zakone za koje odavno imate obavezu.
Sećate se, a podsetiću vas, gospodine ministre, kada ste u nekom intervjuu rekli da će svi zakoni biti doneti blagovremeno, neposredno nakon izbora Vlade, ja sam vas s ovog mesta pitala - da li garantujete građanima Srbije, ministre Markoviću, da ćete blagovremeno predložiti zakone koje je trebalo da predložite po Ustavnom zakonu Narodnoj skupštini? Rekli ste - da, vi garantujete.
Gospodine ministre, gde vam je ta garancija? Ako mislite da se ti zakoni donesu, oni su već odavno morali biti u proceduri u ovom parlamentu. Nemamo mi te predloge zakona, ali zato se usuđuje Oliver Dulić da kaže da nije u obavezi da raspiše izbore za gradonačelnika Beograda, a jeste, u obavezi je. Nije ih raspisao. Činjenica da nije raspisao izbore do petka, do pre četiri dana, govori o tome da je gospodin Oliver Dulić sebe dobrovoljno stavio na listu onih koje čeka dugogodišnja robija.