Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji je podneo kolega Bajatović svakako ima smisla, zato što je Ustav najviši pravni akt ove zemlje i stariji od svakog zakona. Jer, zakoni se menjaju kako koja vlast dolazi, a primer su i ove izmene i dopune Zakona i činjenica da su ovaj amandman, koji je kolega podneo pre nekoliko meseci, kao i amandmani SRS-a, došli na red 23. oktobra.
Od jula smo to pomerili na oktobar, zbog skidanje tadašnjeg dnevnog reda, odnosno otkazivanja te sednice, koju je prvobitno zakazao Oliver Dulić, jer se setio da ima nešto preče po Ustavnom zakonu, pa, hajde, kako mu je to došlo na red, povući će ovo.
Onda smo došli u situaciju da je, bez zakona, a pretpostavimo da je ovaj zakon došao na dnevni red tek za nekoliko meseci, neko u ovoj zemlji, član Vlade ili bilo koji drugi izabrani funkcioner, pošto je nespojivost funkcija jasno definisana Ustavom Republike Srbije, i kod predsednika opštine, i kod narodnog poslanika, i kod odbornika, i kod člana Vlade, mogao da radi šta hoće. Baš zbog toga da se ne bi desilo da u nekom trenutku neko pomisli da može na bilo koji način da izvrgne zakon, treba usvojiti ovo.
Reći ću vam da se u Srbiji dešava da pojedinci, u sukobu interesa i u nespojivosti funkcija, upravo to rade. Očigledan primer je kolega Nebojša Zdravković, narodni poslanik iz stranke G17, koji je još uvek član Gradskog veća Skupštine grada Kragujevca, to vi, gospodine Radosavljeviću, vrlo dobro znate, tako da je apsolutno bespredmetno da razgovaramo o članu zakona kojim nije jasno precizirano da neko mora da se drži Ustava.
Bilo bi u redu, gospodine Markoviću, ministre, pošto ste se sada vratili, da razmislite o tome i da prihvatite ovaj amandman, jer jedino ćete tako biti sigurni da će neko, držeći se slova Ustava, to striktno da poštuje.
Postavlja se, u stvari, pitanje za vas. Evo, recimo, ja sam iznela primer kolege Zdravkovića. Zaista se ovde ne radi ni o čemu ličnom, nego o situaciji u kojoj se on sam našao, a što bi rekao naš narod - pravi se blesav. Baš ga briga, ja sam i tamo i ovde, radim šta hoću i niko mi ništa ne može.
Kakva je sankcija za takvo postupanje jednog pojedinca, za nespojivost funkcije, od strane Vlade ili Ministarstva, kada neko ne poštuje Ustav?
Izabran je po novom ustavu Republike Srbije na poslaničku funkciju i lepo mu piše, lepo je rečeno, što važi za svakog predsednika opštine, svakog ko je bio na listi političke stranke, koga je stranka kandidovala, da neće sutra moći da se nađe u poslaničkoj klupi, osim u slučaju ako ne podnese ostavku na tu funkciju.
Isti je slučaj i sa članovima Vlade, odnosno 126. članom Ustava, da član Vlade ne može biti narodni poslanik u Narodnoj skupštini, a vi ste, gospodine Markoviću, to mogli u periodu od, koliko beše, 20 minuta, kada ste sami za sebe glasali, a to niste mogli.
Ni vi, ni gospodin Šutanovac, vi na trećoj stolici, on na četvrtoj, pa računate – aha, da iskoristim priliku, ionako izmiče vreme i svašta će ovde da se dešava, da ulovim još ovih 20 minuta, da se ustoličim na ministarsku funkciju. Lepo, klik, i ko će sada vas da sankcioniše i kako vi uopšte mislite da ste regularno izabrani ministar?
Naravno da niste, ali u Srbiji sve može, od onog trenutka kada ste vi sami, gospodine Markoviću, preko dve klupe, gipko, preskakali i ubacivali kartice za glasanje za Zakon o radu, karticom Novakovića iz Soluna, pa preko slučaja Nede Arnerić.
Sve to nema veze, ostavili smo iza nas, baš nas briga, mi smo sada demokrate, pa poštujemo Ustav, pa poštujemo Zakon. A, vi sami, na svom primeru, niste poštovali Ustav, kao poslanik ste glasali da postanete to što ste danas - ministar. I to kakav ministar, ministar koji nema odgovore na sva ova pitanja koja mu postavljamo.
Ne mogu, gospodine Markoviću, da pratim te programe RTS-a i sve gde se vi pojavljujete. Ja sam slučajno, malopre, morala da kažem gospodinu Radosavljeviću i poslanicima da sam uhvatila juče kada ste vi gostovali u ''Beogradskom programu''. Sami sa sobom razgovarate, jer ova je žena tu pro forme radi; ona - o vremenu, o pijačnom barometru, pa, došao ministar, hajde da pitam i njega nešto. Ima onaj sinopsis i šta žena zna šta je Ustav, šta je zakon i šta vi treba da uradite.
Vi sami, pred kamerama RTS-a, sa sobom razgovarate i kažete, ne znam, bilo bi dobro da zakon o lokalnim izborima bude ovakav, a ako ne bude - biće drugačiji, pa ćemo videti. U svakom slučaju, potrebno je da bude dovoljno poslanika da se usvoji.
Naravno da je potrebno, jer bez većine ne možete da uradite ništa. Sada vas muči ta većina, vas iz Demokratske stranke, u svim ovim dilovima koje pravite sa Koštunicom, a znate, kako naš narod kaže, što se njega tiče - on niti se tera, nit se vodi, od dana do dana.