Dame i gospodo narodni poslanici, dobro došli, ministre Markoviću, da li ste popili kafu, da li ste se izdružili napolju? Jeste. Dobro. Sada možemo da razgovaramo o amandmanima.
Čini mi se da ste malopre bili u sali da biste prihvatili amandman o kojem smo tada govorili. Evo, sada, još jednog amandmana koji, ponavljam, takođe, ne dira u koncepciju vašeg predloga zakona. Ja vas samo usmeravam da vam zakon bude potpuno u skladu sa Ustavom.
Zapisala sam na ovom predlogu zakona kada smo, davno to beše, u načelnoj raspravi govorili o sva tri predloga o kojima danas govorimo u pojedinostima. Vi ste rekli da je dobro da su ta tri predloga objedinjena, radi usklađivanja s Ustavom. Onaj prvi deo nisam razumela, zašto je dobro da budu objedinjena tri predloga zakona radi usklađivanja s Ustavom.
Gospodine Markoviću, ministre, obraćam se vama. Dakle, razumela sam da ste vi ovde rekli da su ovi predlozi zakona pred Parlamentom, pre svega, radi usklađivanja s Ustavom.
Ako je to tako, a tako ste rekli, i to je u redu, naravno da zakoni treba da budu usklađeni sa Ustavom, malo ste pobrkali redosled, ali o tome ćemo kasnije, onda ne vidim zašto vam smeta da se u Predlogu zakona ovako amandmanski reaguje.
U članu 3, a taj član 3. se odnosi na član 11. osnovnog zakona, o čijim izmenama i dopunama ovde danas raspravljamo, gde piše da član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine, grada i grada Beograda, niti vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva s dužnosti člana Vlade, niti stvoriti mogućnosti sukoba javnog i pravnog interesa, amandmanom je intervenisano da se kaže da je to nespojivo po Ustavu i po zakonu.
Ako mislite da ne razumemo zbog čega nećete da prihvatite ovaj amandman, varate se. Naravno da ćemo građanima Srbije koji prate rad ovog parlamenta da objasnimo šta je suština toga što nećete da prihvatite jedan potpuno normalan, ustavan amandman, celishodan i kako god hoćete. Nećete, zato što vi ne poštujete Ustavni zakon. Zato što vi, ministre, niste predložili ovom parlamentu zakone za koje ste bili obavezni u skladu sa Zakonom o sprovođenju Ustava Republike Srbije.
Vi niste predložili Zakon o lokalnoj samoupravi. Ako nemamo taj zakon i ako ne prihvatite ovaj amandman, onda vi meni, kao kolega pravnik, objasnite kako će se primenjivati direktno odredbe člana 126. Ustava, gde se, u drugom stavu, kaže - zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u sukobu sa položajem člana Vlade?
Mi nemamo zakone, dame i gospodo, koji to utvrđuju. Mi imamo zakone i o lokalnoj samoupravi, i o lokalnim izborima, i o republičkim izborima itd., ali ti zakoni nisu usklađeni s Ustavom, gospodine Milane Markoviću. Vi ste, kao resorni ministar, bili u obavezi da odavno Narodnoj skupštini predložite te zakone.
Da ste vi to uradili i da smo mi te zakone raspravili i doneli, onda bi možda imalo smisla da vam verujemo na reč da ćete i ubuduće da poštujete zakon. Ako vi ne poštujete Ustav i ne poštujete Ustavni zakon, kako možemo da vam verujemo da je bez ove amandmanske intervencije moguće, uopšte, sprovoditi zakon.
Koleginica Nataša Jovanović je pomenula kako ste u onoj noći kada se birala Vlada Republike Srbije vi i gospodin Šutanovac glasali sami za sebe, a zaboravila je gospodina Petrovića, ni manje ni više, nego ministra pravde. Ministar pravde, ministar vojni, ministar za državnu upravu, vrlo značajni resori u svakoj državi, dame i gospodo, glasali su za sebe u noći kada se birala Vlada; bili su u nekom vakuumu nekoliko minuta, ni poslanik, ni ministar, u momentu kada je trebalo pritisnuti zeleno dugme, i istog momenta, nakon toga, postali su ministri.
Toga, valjda, nema na zemljinoj kugli, toga nema, gospodine Milivojeviću, ni u crtanom filmu. To ni vi ne biste mogli da smislite, ovako visokoumno, gospodine Milivojeviću.
Dakle, ministre Milane Markoviću, bilo bi dobro da ovaj amandman usvojite, da biste narodne poslanike ubedili da ste spremni da poštujete Ustav i zakon, da pomognete Oliveru Duliću da primenjuje i Ustav i zakon i da predložite Skupštini Republike Srbije zakone za koje odavno imate obavezu.
Sećate se, a podsetiću vas, gospodine ministre, kada ste u nekom intervjuu rekli da će svi zakoni biti doneti blagovremeno, neposredno nakon izbora Vlade, ja sam vas s ovog mesta pitala - da li garantujete građanima Srbije, ministre Markoviću, da ćete blagovremeno predložiti zakone koje je trebalo da predložite po Ustavnom zakonu Narodnoj skupštini? Rekli ste - da, vi garantujete.
Gospodine ministre, gde vam je ta garancija? Ako mislite da se ti zakoni donesu, oni su već odavno morali biti u proceduri u ovom parlamentu. Nemamo mi te predloge zakona, ali zato se usuđuje Oliver Dulić da kaže da nije u obavezi da raspiše izbore za gradonačelnika Beograda, a jeste, u obavezi je. Nije ih raspisao. Činjenica da nije raspisao izbore do petka, do pre četiri dana, govori o tome da je gospodin Oliver Dulić sebe dobrovoljno stavio na listu onih koje čeka dugogodišnja robija.