Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, o amandmanu.

Dame i gospodo poslanici, nekoliko rečenica u prilog amandmana kolege Petronijevića, odnosno neophodnosti da se ovaj amandman usvoji.
Amandmanom je, čuli ste, reagovano na član 2. Predloga zakona. U stavu 1. člana 2. je predviđeno da je Vlada dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine, grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, rešenjem koje stupa na snagu kada se objavi u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.
Amandmanom je predloženo da se ovde dodaju i reči da je Vlada u obavezi odmah, a najkasnije u roku od pet dana, da pokrene taj postupak pred Ustavnim sudom. Zašto mislimo da je ovo neophodno?
Najpre, ovaj član 2. je, maltene, doslovno prepisan član 192. Ustava Republike Srbije, što je, naravno, u redu i nije nikakva smetnja, ali je onda interesantno, kada je već prepisivan član 192, zašto nije prepisano i ovo što je vrlo bitno.
Da li se onaj ko je prepisivao umorio, pa ga je mrzelo da prepiše i ovih nekoliko reči iz Ustava, ili je u pitanju nešto drugo, o čemu su govorili narodni poslanici, pre svega, koleginica Nataša Jovanović, doduše, i kolega Petronijević u obrazloženju svog amandmana?!
Dakle, svedoci smo ovih dana aktuelnog problema u Skupštini grada Beograda. Svedoci smo nepoštovanja Ustava, Ustavnog zakona, Poslovnika Skupštine grada, svedoci smo jednog neviđenog gaženja zakona, Ustava, pravnog sistema države, svedoci smo kako nam vladajuća koalicija u Parlamentu i Vlada Republike Srbije otvoreno, smejući nam se u lice, pokazuju da u Srbiji nema pravne sigurnosti, da Srbija nije pravna država, da u Srbiji nikoga ko vlada ovom zemljom ne interesuje šta piše ni u jednom zakonu.
Besmisleno je, verujte mi, nekada se pitam za šta služi ono što mi ovde radimo, za šta služe zakoni koji se donose u ovom parlamentu, kada se ti zakoni ne primenjuju, jer ovo nije jedini zakon koji se ne primenjuje.
Kada smo raspravljali o Zakonu o čijim izmenama danas govorimo, mi iz SRS-a smo upozoravali na sve njegove nedostatke. U principu, kada je reč o Zakonu o Vladi, mi ne učestvujemo i amandmanski ne reagujemo na takve zakone, zato što Vlada koju izabere skupštinska većina ima pravo da donese svoj zakon o Vladi, svoj zakon o ministarstvima, zapravo da ga predloži, a da ga donese ta ista skupštinska većina koja je glasala i koja podržava Vladu, jer, kao i u ovom slučaju, kakva vlada - takvi i zakoni.
Ovaj put, jednostavno, nismo mogli da ne reagujemo, zato što zakonom svesno kršite Ustav, da biste imali podršku da kažete sutra, kada vas budemo pitali, evo, verovatno, za neki minut ćemo početi da vas pitamo zašto predsednik Skupštine Dulić ne raspisuje izbore za gradonačelnika Beograda, da u zakonu nema obaveze da se utvrđuje ustavnost donetog akta itd., zato što znate da nemate Ustavni sud, zato što znate da nema kome da se obrati ni građanin, ni organ, ni organizacija, zato što je država Srbija u jednoj opštoj anarhiji.
Možete vi da obmanjujete građane Srbije kada se pojavite na nekom mediju, pa da pričate kako mi živimo u pravnoj državi, lepo i dobro živimo, ali znaju građani Srbije na kakve probleme nailaze na svakom mestu, ne samo u sudovima, o kojima je danas ovde bilo reči, nego znaju da ni u jednom državnom organu nemaju lica kojima mogu da se obrate, da se požale da im se problem reši, a znaju da nemaju ni instituciju, ni Ustavni sud. Još ako na ovaj način donosimo zakone, da ih pripremamo da ne mogu da se primenjuju ni onda kada budemo jednog dana imali Ustavni sud, onda je to, dame i gospodo, veoma loše.
Najpre, primedba predsedavajućem, zašto nema Milana Markovića, ministra, ovde? Ostavio je tu otvorene papire, što znači da nije otišao nigde poslom, jer da jeste, poneo bi i tašnu i papire, nego se švrćka negde ispred s poslanicima iz skupštinske većine, pošto iz njegove stranke ovde sede svega tri narodna poslanika; druže se s ministrom ispred.
Neverovatno je da ovakav amandman ministar ne prihvata da postane sastavni deo zakona. Ako imate amandman, dame i gospodo iz skupštinske većine, koji vam ne dira koncepciju zakona, koji vas samo upozorava da pravna norma mora da bude precizna, decidna, jasna, lako primenljiva, lako čitljiva, onda je neverovatno zašto vi to ne prihvatite. Jedini razlog je što mislite da ćete na taj način da priznate da niste najpametniji.
Naravno da niste. Ovo nije upućeno lično nikome, nemojte pogrešno da me razumete, ovo se, pre svega, odnosi na Vladu Republike Srbije, u kojoj, naravno, ne sede najpametniji ljudi u ovoj Srbiji, ne sede najpošteniji, ne sede najmanje korumpirani, ne sede nepokvareni, već sve suprotno od toga.
Gospodo iz skupštinske većine, ako mislite da treba da podržite Vladu u svemu, pa i u tome kada neće da prihvati da se deo Ustava unese u zakon, o tome ćete razmišljati već tokom narednih izbora.

Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić, o amandmanu.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se zbog amandmana kolege Milisava Petronijevića na član 2, kojim se menja postojeći član 6. Zakona. U stavu 1, posle reči: "da nije saglasan Ustavu ili zakonu", dodaju se reči: "kao i da odmah, a najkasnije u roku od pet dana, pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta".
Smatram da je ovaj amandman suvišan, s obzirom na to da je u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi precizno definisana dužnost Vlade da pokrene postupak u roku od pet dana za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Pored toga, u stavu 2. člana 2. predviđena je i sankcija, odnosno da rešenje o obustavi od izvršenja pojedinačnog akta prestaje da važi ako Vlada u roku od pet dana ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti, tako da mislim da bi autoritet Vlade bio urušen ako ona ne bi pokrenula taj postupak. Stoga, mislim da je u samom tekstu Predloga zakona prilično precizno definisano ovo rešenje i mislim da je ovaj amandman suvišan.
Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu na član 2, koji je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Bajatović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, narodni poslanik Milica Vojić - Marković.

Ja ću početi citatom.
Dakle, član 11. koji se menja i na koji je gospodin Bajatović uložio amandman glasi: "Član Vlade ne može biti na drugoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine i grada, grada Beograda, niti vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva s dužnošću člana Vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa".
Amandman gospodina Bajatovića odnosi se na izmenu reči - "po zakonu", on bi tu stavio: "po Ustavu".
Mislim da je to suvišno. Izmene Zakona o Vladi se i donose, upravo, zbog toga što se on usaglašava s Ustavom. Vrlo je važno reći da je ovaj deo koji se odnosi na amandman gospodina Bajatovića, u stvari, član 126. Ustava, koji se usaglašava sa Predlogom, odnosno Predlog ovog zakona se usaglašava s Ustavom i zbog toga je nepotrebno ubacivati ovo "Ustava", umesto "zakona".

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, a potom narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji je podneo kolega Bajatović svakako ima smisla, zato što je Ustav najviši pravni akt ove zemlje i stariji od svakog zakona. Jer, zakoni se menjaju kako koja vlast dolazi, a primer su i ove izmene i dopune Zakona i činjenica da su ovaj amandman, koji je kolega podneo pre nekoliko meseci, kao i amandmani SRS-a, došli na red 23. oktobra.
Od jula smo to pomerili na oktobar, zbog skidanje tadašnjeg dnevnog reda, odnosno otkazivanja te sednice, koju je prvobitno zakazao Oliver Dulić, jer se setio da ima nešto preče po Ustavnom zakonu, pa, hajde, kako mu je to došlo na red, povući će ovo.
Onda smo došli u situaciju da je, bez zakona, a pretpostavimo da je ovaj zakon došao na dnevni red tek za nekoliko meseci, neko u ovoj zemlji, član Vlade ili bilo koji drugi izabrani funkcioner, pošto je nespojivost funkcija jasno definisana Ustavom Republike Srbije, i kod predsednika opštine, i kod narodnog poslanika, i kod odbornika, i kod člana Vlade, mogao da radi šta hoće. Baš zbog toga da se ne bi desilo da u nekom trenutku neko pomisli da može na bilo koji način da izvrgne zakon, treba usvojiti ovo.
Reći ću vam da se u Srbiji dešava da pojedinci, u sukobu interesa i u nespojivosti funkcija, upravo to rade. Očigledan primer je kolega Nebojša Zdravković, narodni poslanik iz stranke G17, koji je još uvek član Gradskog veća Skupštine grada Kragujevca, to vi, gospodine Radosavljeviću, vrlo dobro znate, tako da je apsolutno bespredmetno da razgovaramo o članu zakona kojim nije jasno precizirano da neko mora da se drži Ustava.
Bilo bi u redu, gospodine Markoviću, ministre, pošto ste se sada vratili, da razmislite o tome i da prihvatite ovaj amandman, jer jedino ćete tako biti sigurni da će neko, držeći se slova Ustava, to striktno da poštuje.
Postavlja se, u stvari, pitanje za vas. Evo, recimo, ja sam iznela primer kolege Zdravkovića. Zaista se ovde ne radi ni o čemu ličnom, nego o situaciji u kojoj se on sam našao, a što bi rekao naš narod - pravi se blesav. Baš ga briga, ja sam i tamo i ovde, radim šta hoću i niko mi ništa ne može.
Kakva je sankcija za takvo postupanje jednog pojedinca, za nespojivost funkcije, od strane Vlade ili Ministarstva, kada neko ne poštuje Ustav?
Izabran je po novom ustavu Republike Srbije na poslaničku funkciju i lepo mu piše, lepo je rečeno, što važi za svakog predsednika opštine, svakog ko je bio na listi političke stranke, koga je stranka kandidovala, da neće sutra moći da se nađe u poslaničkoj klupi, osim u slučaju ako ne podnese ostavku na tu funkciju.
Isti je slučaj i sa članovima Vlade, odnosno 126. članom Ustava, da član Vlade ne može biti narodni poslanik u Narodnoj skupštini, a vi ste, gospodine Markoviću, to mogli u periodu od, koliko beše, 20 minuta, kada ste sami za sebe glasali, a to niste mogli.
Ni vi, ni gospodin Šutanovac, vi na trećoj stolici, on na četvrtoj, pa računate – aha, da iskoristim priliku, ionako izmiče vreme i svašta će ovde da se dešava, da ulovim još ovih 20 minuta, da se ustoličim na ministarsku funkciju. Lepo, klik, i ko će sada vas da sankcioniše i kako vi uopšte mislite da ste regularno izabrani ministar?
Naravno da niste, ali u Srbiji sve može, od onog trenutka kada ste vi sami, gospodine Markoviću, preko dve klupe, gipko, preskakali i ubacivali kartice za glasanje za Zakon o radu, karticom Novakovića iz Soluna, pa preko slučaja Nede Arnerić.
Sve to nema veze, ostavili smo iza nas, baš nas briga, mi smo sada demokrate, pa poštujemo Ustav, pa poštujemo Zakon. A, vi sami, na svom primeru, niste poštovali Ustav, kao poslanik ste glasali da postanete to što ste danas - ministar. I to kakav ministar, ministar koji nema odgovore na sva ova pitanja koja mu postavljamo.
Ne mogu, gospodine Markoviću, da pratim te programe RTS-a i sve gde se vi pojavljujete. Ja sam slučajno, malopre, morala da kažem gospodinu Radosavljeviću i poslanicima da sam uhvatila juče kada ste vi gostovali u ''Beogradskom programu''. Sami sa sobom razgovarate, jer ova je žena tu pro forme radi; ona - o vremenu, o pijačnom barometru, pa, došao ministar, hajde da pitam i njega nešto. Ima onaj sinopsis i šta žena zna šta je Ustav, šta je zakon i šta vi treba da uradite.
Vi sami, pred kamerama RTS-a, sa sobom razgovarate i kažete, ne znam, bilo bi dobro da zakon o lokalnim izborima bude ovakav, a ako ne bude - biće drugačiji, pa ćemo videti. U svakom slučaju, potrebno je da bude dovoljno poslanika da se usvoji.
Naravno da je potrebno, jer bez većine ne možete da uradite ništa. Sada vas muči ta većina, vas iz Demokratske stranke, u svim ovim dilovima koje pravite sa Koštunicom, a znate, kako naš narod kaže, što se njega tiče - on niti se tera, nit se vodi, od dana do dana.

Molim vas, gospođice Jovanović, da vodite računa o tome kako se izražavate o premijeru.

Vi ste čovek Šumadinac, sa sela, gospodine Albijaniću, i dobro znate da su vas roditelji učili narodnim izrekama i da ih u pravom trenutku koristite.
Zašto opet na mene, zato što ih ja koristim u ovom trenutku. Nema problema, vi ovo zapišite, pa kada vam bude pravi trenutak, evo, u nekoj emisiji, kada gostujete sa gospodinom Markovićem, vi možete isto učiniti, ja se ne ljutim, stvarno.
Što se tiče, gospodine Markoviću, ove primedbe koju je, amandmanom reagujući na ovaj član zakona, dao kolega Bajatović, to, svakako, treba da prihvatite, jer biste time svaku narednu vladu i svakog pojedinca osujetili da bilo šta slično pokuša; samim tim mu stavljate do znanja, to ste inkorporisali u zakon, da on krši Ustav i da mu je jedna funkcija nespojiva s drugom.
Hvala vam.