Gospodine Mrkonjiću, gospodine ministre, dame i gospodo, reče narodni poslanik Lune, tako ga je predsedavajući nazvao, pa se izvinjavam što se pridružujem, braćo i sestre, nemam ništa protiv, samo je meni majka Marija rodila brata Zorana, ali, dobro, osim ako se ne misli na ovog praoca, ali onda gospodin Lune kaže - nema u Srbiji Boga, pa sad ne znam kakav je status Boga u Srbiji. To treba da se raspravi, to je veoma važno pitanje.
Ako on pouzdano zna, onda se klanjam do crne zemlje, onda on ima neku komunikaciju za koju ja ne znam da je moguća, ali dobro.
Što se samog amandmana tiče, ne bih imao ništa protiv, ali ima tu jedan feler. Ako se kaže - zaklinjem se imovinom, treba da piše kojom imovinom, ovom koju je stekao pre nego što je postao ministar, koja je sitna, beznačajna, ili ovom koju je stekao dok je ministrovao, a ta je deset, petnaest, dvadeset miliona evra, u raznim investicionim fondovima na Sejšelima, Kajmanskim ostrvima, tamo gde se pakuju te pare, tako da se bojim da u Srbiji, onda, iz ovog demokratskog bloka niko ne bi pristao da bude ministar.
Sad, ovo prvo o čemu je govorio gospodin Lune - da ima Boga i zakona, ti ne bi ni bio u ovoj skupštini, odnosi se na gospodina Čanka.
Šta se promenilo od 2000. godine? Kako se dekomponovala jedna važna ekipa koja se zvala DOS, pa je imalo Boga i zakona da svi budu zajedno, da sruše one bez Boga i zakona, pa došli, uzeli vlast, pa sad, kad su ti neki u Parlamentu, nema Boga i zakona.
I Bog i zakon važni su za sve, svi moraju da vode računa i o zakonu i o Bogu, u svim prilikama i neprilikama. Ne uzimaj ime Gospoda Boga uzalud, kaže crkvena zapovest. Ne liči jednom sekretaru komiteta, gospodine Lune, da vas tome uči, ali, eto, nije rđavo ponekad.
Hvala lepo.
