Oni su potpuno mirni, gospodine Mrkonjiću, samo razmišljaju glasno o onome što im govorim, jer i oni znaju da je to istina. Po ovim komentarima, koji su i meni korisni, mogu da zaključim da se narodni poslanici i jedne i druge stranke, i one koja ima predsednika, i one koja ima premijera, slažu s ovakvim mojim mišljenjem.
Zbog činjenice da su takvi animoziteti prisutni unazad sedam godina između, najpre Koštunice, koji je bio predsednik Savezne države, odnosno državne zajednice Srbija i Crna Gora, pa je i on, po prirodi svoje funkcije, morao da sarađuje i sa predsednikom Srbije, dolazimo u situaciju da nemamo predsednika Srbije, pa da v.d. funkciju vrši Nataša Mićić, pa je i ona sama rekla da nema saradnju sa predsednikom Koštunicom u to vreme. Onda, kasnije, izabrani predsednik Vlade Koštunica nema saradnju sa tada izabranim predsednikom Borisom Tadićem.
To nema nikakve veze sa zakonskim uređenjem tog odnosa. Lepo vam sve u Ustavu piše, šta su nadležnosti jednih, šta drugih, bespotrebno je da ih na to terate zakonom. To je sve stvar političke odluke i prirode političke stranke i ideologije koja ima predsednika ili premijera.
Nikakav zakon njih na to ne može da natera, samo mogu, kao što kažem, Buš, Oli Ren ili Havijer Solana, ili drugi mentori, koji su vam sve vreme nad glavom i koji njima dvojici govore šta treba da rade. Oni bi tako rado sarađivali da im ne dolaze ti uslovi sa strane, bi zbog svojih funkcija, ali ne bi zbog opšteg interesa države i naroda.
Prema tome, razmislite malo, ako krenete s ovakvim klauzulama i ugovornim obavezama između organa vlasti, izvršnih, i izabranog predsednika Vlade, izabranog predsednika Republike, dokle će to da nas dovede.
Imate ugovore između vas, kao koalicionih partnera, imate ugovore kao koalicija koja je sastavljena i skrpljena tako kao što jeste, kao i o podeli javnih preduzeća, upravnih odbora i ministarskih mesta, pa ste se, vidim, ovih dana nešto oko toga raspravljali i ponovo je aktuelizovana tema da je neko zaboravio neki princip, multi, da li tako beše.
Imate li vi dogovor u vezi s onim za šta ste preuzeli odgovornost - za vođenje države u narednom periodu? Nemate, a hoćete da naterate ugovorom predsednika države i predsednika Vlade da sarađuju, ne ugovorom u pravom smislu reči, nego jednim članom zakona. To je potpuno besmisleno.
Ako hoćete ozbiljnost u državi, ako hoćete da svaki izabrani organ vlasti ubuduće, od sada, pa ubuduće, poštuje ono što proističe iz slova Ustava, prihvatite amandman gospodina Rajka Baralića i time ćete na jedan sasvim normalan način, kakav propisuje Ustav Republike Srbije, bez ovih reči ''na saradnji'', da uredite šta treba da rade predsednik Vlade i predsednik države, a na šta ih obavezuje Ustav.
Ovako ćete da dovodite to u sumnju kod svakog građanina Srbije, i kod onog ko je glasao za vas, a, naravno, mi hoćemo da ih ubedimo da su pogrešili kada su poverovali u vašu nameru da vladate na osnovu Ustava. Ne, nego na osnovu zakona koji će da propiše da su oni obavezni da sarađuju, a pitanje je kako. Gledaju se preko nišana, ili jedan drugog psuju, kao komšinica preko plota.
Ne može tako da se vodi država. Ili će da poštuju Ustav i zakone i obaveze koje iz njih proističu, ili neka se povuku sa tih funkcija i neka kažu - ne podnosimo se, ne možemo da se gledamo, sve ovo radimo da bismo dalje harali i da bismo uništavali Srbiju. Draža nam je fotelja od državnih i nacionalnih interesa. Onda će građani da znaju s kim imaju posla.
Ako ne prihvatite amandman gospodina Baralića, kao i sve ovo što ste do sada radili, biće to zaista posebna poslastica u kampanji za izbor predsednika Republike, a naročito ćemo ovo i te kako da koristimo.
Tomislavu Nikoliću, budućem predsedniku Vlade iz SRS-a ne treba nikakva obaveza u zakonu, ni reči ''na saradnji'', da bi izvršavao Ustavom i zakonom propisane obaveze. Časno, moralno i pošteno, svaki srpski radikal, počev od Tome Nikolića, preko svih nas ostalih, radiće po Ustavu Republike Srbije i po volji naroda, kakva god ona bude bila. Hvala.