Hvala, gospodine predsedavajući. Ja sam se javio da reklamiram odredbe čl. 173. i 174. Poslovnika. (Zvono)
Tamo piše da su sednice odbora javne. Svako može da prisustvuje, mediji da izveštavaju, sredstva javnog informisanja, ali je poenta u tome što je ta javnost vrlo ograničenog dometa. Ono što novinari ovde naprave, a urednici skroje, to se prikaže javnosti. To je javnost, to je rad Javnog servisa i nekih drugih medija.
Javio sam se u ime Poslaničke grupe SPS-a da javnost Srbije obavestim, ako ne zna, da je, primera radi, predsednik Odbora za bezbednost, gospodin Ivica Dačić, predsednik SPS-a, pokušavao nekoliko meseci da obezbedi da ministri nađu termine, da nađu prostor da učestvuju u radu sednice Odbora za bezbednost. Trebalo mu je mnogo nerava, vremena i takta da obezbedi održavanje sednice. Onda Javni servis obavesti javnost Srbije, koja plaća pretplatu za taj javni servis, za njegov rad i za obaveštavanje, odnosno Javni servis potpuno ignoriše činjenicu da predsednik predsedava, ko god da je, a u ovom slučaju - socijalista.
Namerno ovo govorim u ime SPS-a. To su vrlo proste stvari - ili Javni servis ignoriše činjenicu da su socijalisti u ovom parlamentu i da treba i oni da budu deo parlamentarnog života, da budu predstavljeni javnosti, ili novinari koji rade u ime Javnog servisa ovde ne rade kvalitetno svoj posao. Ako je ovo prvo - to je loše po Javni servis, a mi socijalisti znaćemo kako da odgovorimo na to. Ako je ovo drugo, neka Javni servis uradi šta treba da se neki drugi ljudi ovde obezbede, da mogu da obaveštavaju građane Republike Srbije o radu Narodne skupštine Republike Srbije i njenih odbora.
Stvarno smatram da nije korektno, čak počinjem da mislim da je očigledno negde počela, odnosno da je pao dogovor o početku izborne kampanje, pa se prave i u odnosu na to medijski planovi kako pristupiti medijskoj prezentaciji pojedinih ministara, članova odbora, pojedinih stranaka, što nije nepoznato. Sramota je samo što to radi Javni servis, za koji građani plaćaju pretplatu.
Kao neko ko plaća pretplatu, volim da vidim, a ne mora da znači da sam u pravu, da svaki predsednik odbora, pa i predsednik odbora koji je iz moje stranke, bude makar vizuelno predstavljen građanima Republike Srbije. Ne mora da se citira, ne mora da se kaže to i to, ali da se zna da socijalista predsedava Odborom za bezbednost. Mislim da je to normalno izveštavanje.
Kao što postoji rukovodstvo Skupštine, postoje i predsednici odbora. Neki poslanici rade taj posao. Red je da javnost Srbije o tome zna. Ako Javni servis neće to da kaže, onda u redu, neka javnost zna da plaćamo pretplatu, i ja plaćam pretplatu, za ono što smatram da nije dobar rad Javnog servisa.
Meni je jasno zašto se socijalisti ignorišu, ali je dobro da i javnost Srbije zna za to. Neću da kažem jedini, ali naš pristup ovom poslu jeste da upozoravamo građane Republike Srbije na teško stanje u Republici Srbiji - da kažemo da nema posla, da nema otvaranja novih radnih mesta, da su plate niske, da je ogroman broj ljudi na pragu siromaštva, da školovanje postaje nedostupno, da je zdravstvena zaštita strašno skupa, da su penzije užasne, da nema usklađivanja, jednom rečju, da država Srbija ne funkcioniše i da je postala predmet pogodbe političkih stranaka.
Naravno, pominjemo i socijalnu pravdu, da radnici treba da budu neko ko se poštuje - da ne može da dobije otkaz, da nezaposleni budu briga države na bolji način nego sada, a očigledno da to ne odgovara. Zašto? Nismo stranka tajkuna. Nemamo svoje dodatno informativno sredstvo, nemamo odgovarajuće pare da bismo se mogli medijski promovisati.
Nama ostaje da budemo promovisani ovde, u Skupštini, preko onog servisa za koji plaćamo pretplatu. To je najmanje što možemo da tražimo, da budemo predstavljeni na Javnom servisu za koji plaćamo pretplatu, u meri u kojoj smo zastupljeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ni manje, ni više, a i to se ne poštuje. Hvala vam.