Gospodine predsedniče, poštovane kolege poslanici, zaista delim osećanje stida koje je iskazao predsednik Skupštine, jer mi danas od 10,00 sati radimo u ovoj Skupštini Srbije, na dnevnom redu su amandmani Zakona o osiguranju, a mi nijedan amandman nismo prošli. Bliže se izbori i to je svima jasno.
Biće izbora, u Ustavnom zakonu piše o rokovima kada oni moraju biti raspisani, naravno da postoji nešto što se zove politički dogovori, ali pre svega, ovo najviše zakonodavno telo u Republici Srbiji služi za to da donesemo zakone koji će biti na korist, na dobrobit, na polzu svih građana Srbije.
Mi treba da donesemo zakon o readmisiji, zakon o viznim olakšicama na sledećoj sednici Skupštine Srbije, da bi omogućili našim građanima da lakše putuju po Evropi i svetu, da napokon stavimo tačku na onaj logor koji je postojao svojevremeno, kada smo morali plaćati taksu da bi izašli iz sopstvene zemlje.
Neko svesno i namerno vrši ovde destrukciju parlamenta, destrukciju svih institucija, i Skupštine, i Vlade, i predsednika Vlade, i predsednika Republike, želeći na taj način da zaustavi ovo društvo koje je kao država ostalo daleko iza onih ispred kojih je bila po 30 godina, onih kod kojih smo do juče išli sa vegetom, žvakama, vinjakom "napoleonom", oni su već članovi Evropske unije, a mi danas ovde vršimo opstrukciju najvišeg zakonodavnog organa vlasti, pokušavajući da sprečimo da radi ono zbog čega postoji.
Ovde je izražena i jedna mera ksantofobije. Ksantofobija je strah od žute boje i neverovatno je da taj strah od žute boje, kad god se približe izbori, on postaje sve intenzivniji i intenzivniji. To je prosto neverovatno.
Ovde je počelo, prvo smo pričali o Rumi, o odbornicima koji su napustili odborničku grupu SRS. Da li oni tvrde, ovde se mahalo njihovim ostavkama, da li oni lično, pošto je ostavka lični čin, da li je iko ikada snimio kamerom da oni lično kažu - da, mi smo podneli ostavke na odborničke mandate. Možete vi podneti bilo kakav papir u bilo čije ime, ali postoji nešto što se zove lični čin i mora čovek lično da podnese ostavku ako ne želi više da bude odbornik.
Na kraju, ovde je bilo mnogo galame, a malo argumenata i činjenica, što bi rekao patrijarh Pavle - neka vam argumenti budu jaki, a reči blage.
Postoji jedna karakterna crta, gospodine Todoroviću, jedan od naših znamenitih književnika je rekao da postoji jedna crta u srpskom narodu, da će pre prihvatiti tuđu krivicu na sebe nego sopstvenu zabludu, jer kada priznaju nečiju tuđu krivicu, makar na svetu jedan čovek zna da oni to nisu učinili, onaj koji je to učinio.
Sada u ovoj situaciji vi jednostavno ne želite da priznate sopstvene zablude, jer onda treba da se nađete pred ogledalom i da kažete - nemam pravo više da podržavamo ono što je upropastilo moj narod, moju zemlju i moju državu. Nemam to pravo pred svojom decom, pred budućnošću ovog naroda i ove države. I da se okrenemo i da radimo ono zbog čega postoji parlament Republike Srbije.