Hvala vam, predsedniče. Član 101. i član 104. Kada je reč o učešću u raspravi, bila je jedna situacija ranije na koju smo se svi navikli, mislim da to nije bilo baš dobro: poslanici vladajuće koalicije uglavnom ne pričaju ništa, gledaju da uštede vreme, a oni koji ne moraju na taj način da vode računa o vremenu koriste svoje pravo i govore o Predlogu zakona, podnoseći amandmane, govoreći u načelu, to je sve normalno. U jednom trenutku naše mišljenje, u DSS-NS, bilo je da ako se tako stvari posmatraju i tako večito traje, bez obzira ko je na vlasti, ko je opozicija, onda to takođe ne doprinosi velikom ugledu ovog doma.
Jednostavno, stvara se utisak u javnosti da jedna od strana koja podržava Vladu, i koja Vladi uglavnom priprema zakonske predloge, predstavlja isključivo glasačku mašinu radi izglasavanja predloga zakona koji je na dnevnom redu. To je vladajući utisak u Srbiji, to nije ništa sporno između nas.
Naša ideja nema nikakve veze ni sa kakvim političkim trenutkom, ona je razmatrana odavno i mi smo mislili da bi u nekoj, makar manjoj meri bilo neophodno i da predstavnici vladajuće koalicije uzmu učešća u raspravi o zakonu u načelu; u nekoj meri koja je prihvatljiva sa našeg aspekta i u raspravi o amandmanima, dakle, u pojedinostima, kada bi bilo dobro odbraniti, prema našem uverenju, predlog zakona koji je došao od Vlade tako što bi se reklo nešto ili o amandmanu koji je podnet, koji osporava konkretan član zakona iz razloga koji su izneti od strane podnosioca, ili da bi se na taj način, u krajnjoj liniji, odbranio i zakon u celini. To je sasvim normalno i mislim da u tome ne treba videti nikakvu naročitu pozadinu.
Što se tiče druge diskusije, vezane za opstrukciju i te stvari, mi nikada nismo gledali na amandmane SRS i neke druge opozicione stranke kao na opstrukciju rada parlamenta. Imate neki problem sa tim? Hoćete da kažete da treba? Ne, ja ne mislim.
Dakle, mi smo to gledali kao način da jedna politička stranka koja trenutno ne vrši vlast dobije što više prostora za ovom govornicom, da iskaže svoje političke stavove i prirodno je da se trude da to traje što duže. Znači, nema tu neke velike filozofije.
Što se tiče drugog otvorenog pitanja, kada je reč o izborima, pošto se ono na neki način otvorilo u ovih par dana, rekao bih sledeće: politički stavovi su manje-više jasni po tom pitanju. Sada ću da vam objasnim zašto manje-više. Što se tiče Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, naš politički stav je potpuno jasan, mi smo apsolutno protiv toga da izbori budu raspisani za 9. decembar, dan pre 10. decembra, kada se završava jedan ciklus rada "trojke" koja treba da podnese izveštaj i za kada je od strane albanskih separatista najavljeno proglašenje nezavisnosti Kosova, eventualno praćeno priznanjem neke druge države. Smatrali smo da je to jako loše.
Zašto je to baš taj datum? Zašto nije sedam dana kasnije, zašto nije 27 dana kasnije? To su pitanja na koja ne postoje odgovori. Mi o tome govorimo javno, bez obzira na to da li smo ili nismo u koaliciji sa Demokratskom strankom čiji se stav po tom pitanju očigledno razlikuje i razlika u stavovima po tom pitanju ne može biti bez posledica, tu je stvar jasna. Naravno, govorili smo i o drugim ljudima, učesnicima u političkom procesu, za koje nam se činilo i još uvek nam se čini da prosto jedva čekaju da izbori budu raspisani kako bi izašli, bez obzira na argumente koji se čuju.